|
MINISTAR inostranih
poslova talibanskog rezima u Avganistanu, Vakil Ahmed Mutavakil,
nagovestio je da se glavni osumnjiceni za proslonedeljne napade u SAD,
Osama bin Laden, i dalje nalazi u Avganistanu, prenosi
Tanjug.
- Nemam nikakvu informaciju koja
potvrdjuje da je Bin Laden napustio Avganistan - izjavio je
Mutavakil.
U poslednjih nekoliko dana,
pojedini mediji, a narocito pakistanski, iznosili su pretpostavke da je
Bin Laden napustio Avganistan i uputio se u nepoznatom
pravcu.
Iranski drzavni radio tvrdi da
se Osama bin Laden nalazi u centralnoj avganistanskoj provinciji Oruzgan,
pozivajuci se na "izvore bliske talibanima". Taj radio, takodje, prenosi
da za Bin Ladenovo mesto boravka zna samo nekoliko zvanicnika talibanskog
rezima u Avganistanu.
|
|
Veterani iz Bosne
vinovnici napada na kasarnu SAD u Saudi Arabiji 1996, 1997. pokusali
atentat na Papu, 1998. napali ambasade SAD u Keniji i Tanzaniji, 1999.
planirali ubistvo Lamberta Dinija i Marka Grosmana americkog podsekretara
u Istanbulu, 2000. razneli razarac "Kol" u
Adenu
MEDJUNARODNA zajednica na celu sa
SAD, Bosnu i Hercegovinu definitivno tretira kao zemlju koja podrzava i
stiti pripadnike islamskih teroristickih organizacija okupljenih oko "Aal
Kaede".
Zvanicno Sarajevo dobilo je
spisak od 18 terorista koje SAD traze zbog poslednjih dogadjanja u
NJujorku i Vasingtonu i kako je rekao Muhamed Besic, ministar unutrasnjih
poslova BiH u cetvrtak u Mostaru, "iako nijedan od ovih terorista nije u
Bosni", neke mudzahedine Bosna ce morati
izruciti.
Na mapi zemalja koje
podrzavaju islamski fundamentalizam i ekstremizam BIH se nije nasla nimalo
slucajno i ima zaista zapazeno mesto. Tokom rata od 1992. do 1995. na
teritoriji BiH u "Alijinoj Armiji" ratovalo je ne jedan, kao sto se
veruje, nego cetiri odreda mudzahedina i to "El mudzahedin" koji je
ustanovljenn 1993. kraj Zenice a komanda mu je bila u Upravnoj zgradi
Vatrostalne u Podbrezju i koji je brojao oko 300 ljudi, zatim elitni
muslimanski mudzahedinski odred "Ansar" sastavljen od Iracana, Pakistanaca
i Avganistanaca koji je brojao 600 ljudi a u prolece 1995. formiran je
"Mucenicki odred" od 500 Arapa takodje u rejonu Travnik - Zenica i konacno
u isto vreme u Buzimu u Cazinskoj krajini formiran je "Bataljon Vernika"
Kataeb-Al-Munimin" koji je ratovao pod komandom Atifa Dudakovica i
njegovog Petog korpusa.
Procene govore
da je u BiH od 1992. do 1995. ratovalo oko 6000 mudzahedina i svi oni,
shodno Ukazu Alije Izetbegovica iz 1993. na koji je podsetila pre nekoliko
dana portprol Volfganga Petrica, Aleksandra Stiglmajer postali su
drzavljani BiH. Naime, svi oni, po automatizmu, mogli su da dobiju i
drzavljanstvo i pasose BiH.
Mudzahedini
u BiH tokom rata bili su stacionirani na Guca gori, Zeleznom Polju i
Bocinju gde se i sada vecina njih nalazi (od oko 1700 koji su
ostali).
JNA prvi iznenadni avio napad
na kamp mudzahedina izvela je jeseni 1992. kod Orasja kada je i izginuo
veliki broj svetih ratnika i koji su do tada tretirani kao velika tajna.
Posle toga vise nisu bili nikakva tajna a stranice svetske stampe poceli
su da pune posle rata u teroristickim napadima na ciljeve koji nisu
srpski.
Renata Flootan, novinarka
"Spigla" u poslednjem broju svog lista svedocila je da je srela Osamu bin
Ladena licno u Sarajevu 1993. kada joj je pokazao bosanski pasos a srpski
ministar policije Dusko Mihajilovic saopstio je nedavno da postoji sumnja
da je Bin Laden bio prisutan na jesen 1995. na Ozrenu u Vozuci kada je od
zarobljenih 50 vojnika VRS pogubljeno 42 i to odsecanjem
glave.
Drugi, po zlu poznat i najblizi
saradnik Bin Ladena Audinija Muharez (u Bosni znan kao Abu Taiha) uhapsen
je 1999. na aerodromu Ataturk u Istanbulu posle pokusaja da podmetne
eksploziv na put kojim su se kretali automobili Lamberta Dinija i
americkog podsekretara Marka Grosmana.
»BUTMIR«
AERODROM Butmir od srede, dan nakon sto se dogodio teroristicki napad u
SAD kontrolisu britanski agenti i vojnici SFOR a nova je transparent tabla
na aerodromu: "Gosti dobro dosli - sverceri
nisu".
Pre dolaska Britanaca koji vrse
duplu kontrolu Sarajevski aerodrom vazio je kao glavna kapija za ulaz
Arapa u Evropu a po novim pravilima mogu da udju samo uz povratnu kartu.
Avioni iz Istanbula sada su i deset puta manje
popunjeni.
»KOALICIJA PROTIV
TERORIZMA«
Sjedinjene Drzave zatrazile su formiranje medjunarodne koalicije,
ukljucujuci i vojnu, za borbu protiv terorizma. Traze da se sve drzave
odrede. Evo, nekih, od najzanmljivijih odgovora, koji su do sada
stigli.
»POTPUNO UZ
SAD:«
Australija: Ponudila kopnene trupe
Britanija: Nudi vojsku, potpuno iza SAD
Bugarska: Spremna da ponudi vojsku
Kanada: Ponudice vojnu pomoc, iza SAD 100
odsto
Grcka: Sva moguca
pomoc
Indija: Logisticka pomoc, plus sve
raspolozive baze
Norveska: Nudi trupe i
vojnu pomoc
Spanija: Obecala da ce
pomoci "bez ikakvih rezervi"
Uzbekistan:
Pozajmljuje svoje vojne baze
»SARADJUJU, ALI NE
VOJNO:«
Banglades: Jedna od najmuslimanskijih zemalja, podrzava
SAD
Belgija: Zeli umeren odgovor
SAD
Hrvatska: Podrzava rat protiv
terorizma, ali se boji da ce biti izolovana na
Balkanu
Danska: Nudi pomoc u
istrazi
Madjarska: Iskazala punu
solidarnost sa SAD
Izrael: Plasi se
napada na Irak, jer bi uzvratio po izraelskoj
teritoriji
Italija: Nudi baze, ali ne i
kopnene trupe
Japan: Pomoci ce na svaki
nacin, ali ga propis iz Drugog svetskog rata sprecava da vojno
pomogne
Rusija: Odobrava udare po
Avganistanu, ali kaze da vojska SAD to mora sama da
obavi
»NEODLUCNI:«
Egipat: Jos je rano da se govori o alijansi, i SAD treba da razmisle
dvaput pre nego sto napadnu
Iran: Salje
pozitivne signale, ukljucujuci zatvarnje granica, ali nece da ulazi u
koalicije...
»PROTIV:«
Kina: Upozorila da ce napad samo "pogorsati terorizam i
nasilje"
Irak: Ocekuje da bude
meta
Libija: Jos se veruje da sponzorise
terorizam
Avganistan: Vladajuci talibani
odbijaju da predaju Osamu bin Ladena, pozvali na "sveti
rat".
V.
L.
|
