|
U
ozbiljnom dijalogu o sudbini drzave nema mesta uslovljavanju i ucenama.
Nisam spreman da ucestvujem ni u kakvom politickom teatru. Crnogorsko
rukovodstvo je samo kupovalo vreme na putu otvorenog
separatizma
- NISAM spreman da
ucestvujem ni u kakvom politickom teatru. Zato necu da dozvolim da se
razgovori o drzavi, naciji i sudbini generacije, koja gotovo beznadezno
zaostaje za Evropom, pretvore u beskrajne, rezirane dijaloge ni o cemu, ne
bi li se dobilo u vremenu i ocuvale pozicije. U takvoj igri mene niko nece
imati za saveznika.
Ovim recima obratio
se juce predsednik Jugoslavije Vojislav Kostunica javnosti, na vanrednoj
konferenciji za stampu, koja je sazvana posle zastoja dijaloga o sudbini
federacije.
Kostunica je naglasio da se
oduvek zalagao za dijalog i kompromis i da ostaje pri tome da se mora
voditi ozbiljan dijalog u kome nema mesta za uslovljavanje i ucenjivanje i
u kome sagovornici treba da postuju jedni
druge.
- Sada, rekao je Kostunica,
umesto razgovora i dogovora, vlast u Crnoj Gori ponovo insistira na
referendumu i podeljenom birackom telu stavlja u ruke vruc krompir
politicke odgovornosti. Ako drugacije ne moze biti neka bude tako. Ali
mora biti jasno da taj referendum ne moze biti rezirani referendum za
izdvajanje Crne Gore, vec nacin da gradjani te republike slobodno izraze
svoj stav prema osnovnom drzavnom pitanju. I samim tim referendum se ne
moze sprovesti bez demokratskih uslova i zakonitog demokratskog postupka.
Ni bez jasno postavljenog pitanja. Ako je referendum neizbezan, isto je
tako neizbezno da se, kao i u celom civilizovanom svetu, prethodno
definisu uslovi za njegovo odrzavanje.
Predsednik Kostunica je podsetio da su sve do 5. oktobra prosle godine
crnogorski zvanicnici govorili da ce se, ako na izborima pobedi Milosevic,
Crna Gora sigurno izdvojiti iz Jugoslavije i da je jedini put da se
Jugoslavija sacuva pobeda demokratskih snaga u
Srbiji.
- U tu pobedu medjutim, rekao je
Kostunica, oni nisu verovali i nisu je ocekivali. Ispostavilo se zapravo
da je nisu ni zeleli.
Posle 5. oktobra,
istakao je predsednik Kostunica, partija crnogorskog predsednika je
promenila misljenje i zauzela stav da je, uprkos pobedi demokratskih snaga
u Srbiji, neophodno izaci iz Jugoslavije. Ponudu DOS-a da ucestvuje u
Saveznoj vladi, makar u njenom ekspertskom delu, posto nije ucestvovao na
izborima, DPS je glatko odbio.
- Vise
puta sam dosad razgovarao sa Milom DJukanovicem o mogucnosti redefinisanja
federacije i ukazivao mu na sve dobre strane ocuvanja zajednicke drzave,
kao i na nevolje koje moze izazvati cepanje zemlje. Rec je, kako o
opasnostima za Srbiju i Crnu Goru i region u celini, tako i o problemima
sa kojima ce se, usled razbijanja zajednicke drzave, suociti nasi
gradjani.
Prvi razgovor vodili smo 17.
oktobra u Podgorici, nepune dve nedelje posle 5. oktobra. I u tom prvom, i
u svim potonjim razgovorima, predsednik Crne Gore je nedvosmisleno isticao
da nece odustati od svog glavnog cilja, a to je nezavisna Crna
Gora.
Imajuci sve ovo u vidu pokusao sam
jos jednom, 11. septembra, da organizujem razgovor na kome bi ucestvovali
predstavnici saveznih i republickih vlasti. S obzirom na dosadasnje
razgovore sa Milom DJukanovicem nisam imao razloga da verujem da ce on
prihvatiti resenje koje bi sacuvalo zajednicku drzavu. Ipak, duznost mi je
bila da pokusam. Odgovor predstavnika vlasti u Crnoj Gori je nedvosmislen.
Oni ne samo da nisu spremni na sustinski kompromis, vec smatraju da imaju
pravo da uslovljavaju ko moze, a ko ne moze da prisustvuje
razgovoru.
Predsednik Kostunica je
istakao da ne postoji nijedan ozbiljan razlog kojim moze da se opravda
ovakav pristup crnogorskih vlasti.
-
Uslovljavanje da razgovorima ne prisustvuje savezni premijer, nije samo
formalno vec i sustinsko pitanje, naglasio je Kostunica. Time hoce da se
kaze da Savezna vlada ne postoji, cime se najdirektnije negira postojanje
savezne drzave. Prihvatiti ovakvo uslovljavanje za razgovor, dok
istovremeno DPS priprema zakon o referendumu i usvaja novi, u osnovi
separatisticki partijski program, znacilo bi direktno podrzavanje
separatizma u Crnoj Gori. Smatram da je obaveza i DOS-a i Koalicije
"Zajedno za Jugoslaviju" da principijelno brane stav da je Savezna vlada
legitimna i da se ne moze voditi razgovor o preuredjenju Jugoslavije bez
prisustva predstavnika Savezne vlade. Ne moze se pristati na to da neko
saveznu drzavu priznaje samo onda kad on to hoce, gde hoce i u cemu hoce.
Odgovara mu da Vojska Jugoslavije cuva granice i da savezni premijer
ucestvuje na sednici Vrhovnog saveta odbrane, ali mu ne odgovara da on,
ili neki drugi predstavnik savezne vlade, ucestvuje u redefinisanju odnosa
u federaciji koju je, nemojmo to zaboraviti DJukanovic pravio zajedno sa
Milosevicem.
- Na to ne moze da se
pristane ni zbog DOS-a, koji ne samo da u svom politickom programu nema
raspad federacije, vec ima nedvosmislenu odredbu o ocuvanju i
preutemeljenju zajednicke drzave. Znam da ima i onih u Srbiji koji su,
stavljajuci svoj interes iznad opsteg interesa, i nastojeci da po svaku
cenu sacuvaju sadasnji polozaj do koga su dosli na ledjima DOS-a i moje
pobede nad Milosevicem, spremni da rasture ono sto je vekovima pravljeno,
da uniste ono sto im ne pripada i procerdaju ono sto nije
njihovo.
D.
D.
»SEPARATIZAM«
UMESTO razgovora svih pozvanih o
resavanju problema, povlaceni su jednostrani politicki potezi kojima nije
bilo reseno ni jedno politicko pitanje u Crnoj Gori. Rukovodstvo te
republike samo je kupovalo vreme, to jest, odlagalo razgovore ne samo u
federaciji, nego i u Crnoj Gori. Jedino na sta je bilo spremno jeste
razgovor sa predstavnicima Vlade Srbije, kao da je rec o dve nezavisne
drzave. I to razgovor o takozvanim prakticnim pitanjima a ne o sustini
stvari.
Dakle svima je jasno, i
gradjanima Crne Gore, i gradjanima Srbije, i Medjunarodnoj zajednici, da
je vlast u Crnoj Gori krenula putem necega sto se sustinski ne razlikuje
od - otvorenog separatizma.
»BRZE I
BOLJE«
- DOK volja gradjana bude da
Jugoslavije ima, ja cu je cuvati svim svojim umecem i svim ustavnim
sredstvima. Ako pak volja gradjana bude da zive u dve odvojene drzave, ja
cu se shodno svom polozaju postarati da obezbedim miran razlaz. Ali ne pre
no sto se gradjani izjasne slobodnom voljom i ubedljivom vecinom, i ne pre
no sto razmisle o tome da li ce razlazom, Crna Gora postati demokratskija,
a Srbija bogatija. Da li cemo se, konacno, u Evropu pre vatiti kao
Jugoslavija, ili kao dve male, nazalost zaostale zemlje. Uveren sam da
zajedno mozemo i brze i bolje.
»REFERENDUM«
Odgovarajuci na pitanje da li je realno
da se i u Srbiji odrzi referendum o buducnosti federacije, predsednik
Kostunica je rekao da u ovom trenutku nema dokaza da javnost u Srbiji
zahteva odrzavanje referenduma.
- Mislim
da bi to bio zametan put. Ali naravno, od bilo kojeg demokratskog
izjasnjavanja javnosti u Srbiji nema razloga da
bezimo.
|
|
AKO
postoje dovoljne garancije da ce posle izbora na Kosovu nesto biti bolje,
da ce tamo Srbi biti zasticeni, oni ce izaci na izbore, ako te garancije
ne postoje, izborima ne treba pridavati preveliku paznju, jer tamosnji
Srbi sve znaju, i niko nece biti odmanut imenom neke
koalicije.
Ovo je, izmedju ostalog,
rekao juce srpski premijer Zoran DJindjic odgovarajuci odrecno na pitanje
da li DOS stoji iza koalicije
"Povratak".
- Ko god da stoji iza bilo
cega, ako nema elementarnih uslova da ljudi tamo normalno zive i sire
svoja prava, oni nece ni ucestvovati u onome sto im ne donosi nikakvu
zastitu. Trenutno vecina Srba na Kosovu i Metohiji misli da nema dovoljnu
zastitu, i ja mislim da su u pravu.
Upitan kad se moze ocekivati konacna odluka DOS oko izlaska na izbore,
DJindjic je rekao da DOS ili Vlada Srbije mogu samo da saopste presek
stanja u razgovorima sa medjunarodnim organizacijama. Ne toliko, dakle, da
budu merodavan faktor, vec da sacine nekakav izvestaj sta je ucinjeno i
koje su to garancije da ce posle tih izbora (ako Srbi ucestvuju na njima)
njihov polozaj biti bolji. Sami Srbi na Kosovu i Metohiji prosli su razne
faze, manipulacije i demagogije, tako da ono sto im neko saopsti iz
Beograda, i nece biti najvaznije.
- Neka
nam medjunarodna zajednica da pravo upravljanja na Kosovu, pa neka nas
onda pita sta treba da se radi. Ja nisam mogao da odem na Kosovo, a sada,
na drugoj strani, treba da se mesam u to kako ljudi tamo treba da glasaju.
Mislim da to nije u redu. Mi smo izgurani kao vlada i iz onog dela Kosova
u kome zive Srbi, dodao je DJindjic.
M.
R.
|
|
Zbog
nedovoljnog broja poslanika u Vecu gradjana odlozeno usvajanje seta
zakona. Dva zakonska predloga Savezne vlade predlozena po hitnom postupku,
nisu ni usla u dnevni red. Nije prosao ni predlog radikala da se izmeni
zakon o izboru i prestanku mandata saveznih
poslanika
BEOGRAD - KOMOTNO ponasanje
vladajuce vecine u Saveznoj skupstini odlozilo je usvajanje paketa
medjunarodnih sporazuma i zakona o donaciji, sanaciji banaka i staroj
deviznoj stednji. U Vecu gradjana, zbog nedovoljnog broja poslanika, u
dnevni red nisu ni uvrstena dva predloga zakona koje je Savezna vlada
predlozila po hitnom postupku - o zaduzenju SRJ kod Evropske zajednice i
Sporazum sa Evropskom investicionom bankom. S druge strane poslanici u
Vecu republika su ovog puta bili disciplinovaniji - set zakona prosao je
glatko.
Rasprava u Vecu gradjana o
utvrdjivanju dnevnog reda pocela je istupom Vojislava Seselja koji je
rekao da se po hitnom postupku o zakonima moze raspravljati samo kada su u
pitanju veci poremecaji u privredi, ili vanredne okolnosti u drzavi.
Razlog za uzbunu ili za vanredno stanje, nastavio je Seselj u istom tonu,
je pitanje: "Ko je ovlastio suprugu predsednika SRJ da pise savezni
ustav?"
Kada je postalo jasno "da je
vrag odneo salu" i da ce istu sudbinu "doziveti" i ostali Vladini zakoni
predlozeni po hitnom postupku, sef poslanickog kluba DOS Vladan Batic,
zatrazio je pauzu. U nastavku rada Miroljub Labus, potpredsednik Savezne
vlade, zatrazio je da se rasprava o spornim zakonima i sporazumima odlozi
za prvu narednu sednicu.
Poslanici Veca
gradjana odbili su, potom, Predlog zakona o izboru i prestanku mandata
saveznih poslanika, ciji je predlagac inace, bila
SRS.
U popodnevnom delu sednice Seselj
je povukao i druga dva zakona koja je predlozila njegova stranka - o
izmenama zakona o izboru i prestanku mandata predsednika republike i
zakona o izmenama i dopunama zakona o saveznom ustavnom sudu, uz
obrazlozenje da "kad nije prosao prvi, nece proci ni ova dva zakona".
Odbijen je takodje i predlog Zakona Savezne vlade o potvrdjivanju
sporazuma izmedju SRJ i Evropske agencije za rekonstrukciju, jer vladajuca
koalicija ponovo nije imala dovoljan broj poslanika u plenarnoj
dvorani.
D. C. - T.
Mt.
»Ekspeditivno«
Vece republika juce je ekspresno
ratifikovalo paket ekonomskih sporazuma o donacijama Medjunarodne banke za
obnovu i razvoj kojima je predvidjeno da u zemlju "udje" 28 miliona
dolara.
Po sest miliona dolara bice
utroseno za sanaciju banaka i razvoj privatnog sektora, dok je deset
miliona predvidjeno za projekte socijalne zastite u Srbiji. Preostali deo
para otici ce za rekonstrukciju elektroenergetskog sistema. Posto je i
Vece gradjana na jednoj od proslih sednica potvrdilo te sporazume, nema
vise prepreka da pare pocnu da stizu.
Zeleno svetlo dobili su i sporazumi koji ce omoguciti makrofinansijsku
pomoc Evropske unije "tesku" 300 miliona evra. Od toga je predvidjeno da
225 miliona bude novi zajam nasoj zemlji, dok ce 75 biti - bespovratna
pomoc.
Vece je formiralo i Anketni odbor
za ispitivanje okolnosti pod kojima je ubijen savezni ministar odbrane
Pavle Bulatovic, ali nije prosao zahtev za obrazovanje slicnog tela koje
bi se bavilo svercom duvana u Srbiji.
|
