U Hag prvi putuju Bosanci sa dr�avljanstvom
SRJ
U politi�kim krugovima bliskim vlasti sve �e��e se mo�e
�uti da Beograd i Hag tajno pregovaraju o podizanju novih optu�nica
za ratne zlo�ine. „Nema nikakve trgovine“, demantuje Zoran �in�i�,
ali i dodaje: „Naravno da �emo da �titimo Luki�a“
Autor: Marko R.
Petrovi�
U narednih mesec ili dva ha�ki zatvor Sheveningen
Me�unarodnog suda za ratne zlo�ine posta�e dom za jo� nekoliko osoba
�ija se imena nalaze na listi optu�enih Tribunala.
Ovo za „Blic News“ potvr�uje i Zoran �in�i�, srpski premijer,
koji to obrazla�e time da povremeno cela stvar oko saradnje sa Hagom
„kulminira“, �to rezultira slanjem osumnji�enih u Hag.
- Tako je bilo u junu kada je izru�en Slobodan Milo�evi� i
nedavno kada su izru�ena bra�a Banovi� - obja�njava �in�i�.
Ovog puta, me�utim, ne�e biti izru�ivane „visokorangirane“
osobe, tvrdi za „Blic News“ �in�i�, ali ne precizira �ije bi
izru�enje sada trebalo da malo omek�a pritiske Del Ponteove na
Beograd. Mo�da bi u tu svrhu mogle da poslu�e osobe s optu�nica koje
nisu ro�ene na teritoriji dana�nje Jugoslavije, a prema �in�i�evim
re�ima, u poslednjih nekoliko godina uzele su dr�avljanstvo SRJ. On
upozorava da Jugoslavija nije i ne �eli da bude skloni�te za
osumnji�ene za ratne zlo�ine.
Kako „Blic News“ nezvani�no saznaje, odlazak „manje va�nih“
osumnji�enih u Hag za sada je ipak vi�e premijerova �elja nego sto
odsto zavr�ena stvar. Iz izvora bliskih saveznoj vladi mo�e se �uti
da se na relaciji Beograd-Hag, pri �emu se pod Beogradom
podrazumevaju i republi�ka i Vlada SRJ, odvijaju te�ki pregovori o
tome ko �e se na�i na optu�eni�koj klupi nasuprot Karli del Ponte a
ko ne�e.
Na spisku glavnog ha�kog tu�ioca nalaze se, da podsetimo,
mnogi nekada�nji, ali i sada�nji, �elni ljudi dr�ave, vojske i
policije: Milan Militunovi�, predsednik Srbije, Nikola �ainovi�,
biv�i potpredsednik savezne vlade, Vlajko Stojiljkovi�, biv�i
ministar srpske policije, Dragoljub Ojdani�, biv�i ministar odbrane,
�lanovi „vukovarske trojke“ Veselin �ljivan�anin, Mile Mrk�i� i
Miroslav Radi�...
Kako je 28. novembra izjavio Grejem Bluit, zamenik tu�ioca
Ha�kog tribunala, pod istragom se nalaze i na�elnik General�taba
Neboj�a Pavkovi� i �ef javne bezbednosti MUP Srbije Sreten Luki�,
koji je za vreme rata na Kosovu 1999. godine bio na �elu �taba
policije u Pokrajini. Zajedno s njima, naveden je i biv�i komandant
Crvenih beretki Milorad Ulemek Legija. Svi oni su spomenuti u
predraspravnom podnesku Tu�ila�tva Tribunala kao sau�esnici
Slobodana Milo�evi�a u optu�nici za zlo�ine na Kosovu i imaju status
osumnji�enih. Da li �e biti i optu�eni, zavisi�e od ishoda istraga
koje su u toku.
Prema nezvani�nim informacijama iz izvora bliskih Ha�kom
tribunalu, u sli�noj situaciji je, iako ga Bluit nije spominjao, i
komandant �andarmerije Goran Radosavljevi� Guri.
Naj�e��a borba, me�utim, bije se oko Sretena Luki�a. Srpska
vlada, prema izvorima „Blic Newsa“, ceni Luki�a kao jedinog �oveka
preko kojeg mo�e da ostvari puni uticaj u policiji i koliko-toliko
kontroli�e primirene Crvene beretke, a istovremeno njegovom odbranom
nastoji da pove�a svoj kredibilitet kod obi�nih policajaca. S druge
strane, ni Hag ne odustaje jer u Luki�u vidi odli�nog svedoka u
procesu protiv Milo�evi�a, s obzirom na to da je, kako se mo�e �uti,
za vreme rata na Kosovu nare�enja primao direktno od Nikole
�ainovi�a, koji je, opet, sva nare�enja dobijao direktno od
Milo�evi�a.
- Naravno da �emo da �titimo Luki�a - ka�e �in�i� za „Blic
News“.
- Vrlo sam skepti�an po pitanju te komandne odgovornosti
ljudi. Za svaku optu�bu treba imati dokaze. Da li je trebalo da
policija ne bude na Kosovu? Ili je trebalo da se povuku �im su
teroristi ispalili prvi metak?
Pre samo dve nedelje, �in�i� je u izjavi za magazin
„Reporter“ rekao da „postoji neka politi�ka sredina“ izme�u stavova
da nema saradnje sa Hagom i „da automatski svi koji su na listi
idu“.
- Mislim da mi vrlo dobro tu sredinu pronalazimo - rekao je
on.
Danas, me�utim, srpski premijer negira da je izme�u Haga i
Beograda uspostavljena „vru�a linija“ i nagla�ava da „nema tu nekih
danono�nih kontakata i sastanaka sa predstavnicima Haga“.
- Nema nikakve trgovine - isti�e �in�i� komentari�u�i
informacije da srpske i jugoslovenske vlasti poku�avaju da se nagode
sa Tribunalom oko osoba koje bi trebalo, odnosno ne bi trebalo da
budu izru�ene.
Iz sli�nih razloga kao Luki�a, Vlada Srbije �e, ako za to
bude potrebe, kako saznajemo, �vrsto stati i iza Gorana
Radosavljevi�a Gurija, koji je zna�ajnu ulogu odigrao u povratku
Zdru�enih snaga bezbednosti u Zonu kopnene bezbednosti na granici sa
Kosovom. Zbog jo� uvek rovite i nestabilne situacije u policiji,
�in�i� �e verovatno sa istim �arom braniti i bilo kog drugog
pripadnika MUP.
U potpuno druga�ijoj situaciji nalaze se sada�nji i biv�i
pripadnici Vojske Jugoslavije ili Jugoslovenske narodne armije za
koje se interesuje Hag. Kada se prvi put pra�ina digla oko Pavkovi�a
i Luki�a, Goran Vesi�, visoki funkcioner DS i savetnik saveznog
ministra policije, izjavio je da �e Vlada Srbije �tititi Luki�a, a
na pitanje �ta �e biti s Pavkovi�em, odgovorio je kako je to pitanje
za Vojsku, te da pretpostavlja da �e se i oni isto odnositi prema
svom �efu.
Pavkovi� je jo� uvek pod za�titom Vojislava Ko�tunice,
predsednika SRJ, koji i dalje ponavlja kako saradnja s Hagom mora da
bude zakonski regulisana. O izvesnim pomacima u tom smeru svedo�i i
izjava saveznog ministra pravde Sava Markovi�a od nedelje, 9.
decembra, da bi zakon o saradnji s Tribunalom mogao biti donet odmah
po postizanju politi�kog dogovora koalicionih partnera na saveznom
nivou. On je rekao da se „stvari kre�u u pravcu postizanja dogovora“
i da je, po svemu sude�i, „do�lo do pribli�avanja stavova DOS i
crnogorske koalicije ‘Za Jugoslaviju’“, dodav�i da ne mo�e precizno
da ka�e kada �e zakon biti donet, ali da se „to vreme pribli�ava i
to vrlo, vrlo brzo“. Ipak, pritisak sa Zapada na Ko�tunicu zbog
Pavkovi�a, �to iz Haga �to iz NATO, sve je ve�i. Iz vi�e izvora,
bliskih i Vojsci, ali i saveznoj vladi, sti�u procene da �e Pavkovi�
te�ko do�ekati Novu godinu na poziciji prvog vojnika Jugoslavije,
ili da �e, u najboljem slu�aju po njega, fotelju prepustiti nekom
drugom u januaru 2002. godine.
Sam Ko�tunica, me�utim, u intervjuu „Blic Newsu“ pro�le
nedelje izjavio je kako bi do kraja godine trebalo da do�e do
zna�ajnijih promena u Vojsci i da �e ona biti reformisana, ali je
naglasio da Nova godina nije datum koji je postavljen za neki rok,
kao i da su „sve va�nije promene ili one koje javnost privla�e u
Vojsci vezane za 16. jun, za Dan Vojske Jugoslavije“.
Mada velika ve�ina generala VJ nema previ�e simpatija za Hag
i Karlu del Ponte, ne treba gubiti iz vida da bi Pavkovi�ev
naslednik trebalo da bude izabran kao posledica kompromisa izme�u
Vojislava Ko�tunice, Mila �ukanovi�a i Milana Milutinovi�a, kao
�lanova Vrhovnog saveta odbrane. Ako bi izborom novog na�elnika
General�taba koji bi bio naklonjeniji njemu nego Ko�tunici, �in�i�
uspeo da oja�a svoj uticaj u Vojsci, ne bi bilo te�ko zaklju�iti
koga bi predsednik srpske vlade mogao da ponudi Karli del Ponte u
zamenu za Luki�a. Bez sumnje, tu bi se mesta najpre na�lo za �lanove
„vukovarske trojke“. Upravo za njihovo izru�enje urgirala je u
utorak 4. decembra, prilikom posete Beogradu, i predstavnica
Evropskog parlamenta Doris Pak.
Ishod pregovora izme�u Beograda i Haga u dobroj meri zavisi�e
od razvoja krize unutar DOS, a, s druge strane, jedan od segmenata
razgovora u DOS bi�e upravo saradnja s Tribunalom. Ko �e iz cele
pri�e iza�i ja�i, �in�i� ili Ko�tunica, pre svih oseti�e
najverovatnije prvi slede�i putnici u Hag. Izru�enje �iroj javnosti
nepoznatih ljudi, pod firmom prekodrinskih Srba koji su uto�i�te
na�li u SRJ ili nekog od biv�ih pripadnika Vojske, nesumnjivo �e
ukazati na trijumf srpskog premijera. Ukoliko put glavnog grada
Holandije ode neki policajac, najpre �e se fotelja izma�i ispod
Du�ana Mihajlovi�a, ministra policije, a �in�i�eva �e se dobro
uzdrmati. Ako u Hag ne ode niko, Srbija i Jugoslavija suo�i�e se sa
pretnjom u vidu ameri�kog zakona koji �e od 31. marta stopirati
svaku finansijsku pomo� SAD, �to �e izazvati lan�ane reakcije i u
evropskim finansijskim krugovima.
Savetnik u Ministarstvu unutra�njih poslova Srbije Bo�o
Prelevi� ocenio je da izbor generala Sretena Luki�a za na�elnika
Javne bezbednosti nije „ne�to �to je ve�ito“. To je „re�enje o kojem
�e se jo� razmi�ljati“, rekao je Prelevi� u subotu na Konferenciji
„Reforma i civilna kontrola policije“, koju je organizovao Centar za
antiratnu akciju, podse�aju�i da o tome odlu�uju stranke koje su na
vlasti.
On je objasnio da su „stranke koje su pobedile verovatno
tra�ile najpogodniju osobu koja mo�e da dr�i stvar pod kontrolom i
koja je dugo u policiji“ i da prakti�no nisu ni imale izbor da na
mesto na�elnika Javne bezbednosti postave nekog generala koji nije
bio na Kosovu.
Prema Prelevi�evim re�ima, mogao je da bude izabran i neki
general koji nije bio na�elnik �taba policije na Kosovu, �to,
me�utim, ne zna�i da ne bi bio interesantan ha�kim istra�iteljima po
sistemu komandne odgovornosti. Prelevi� je rekao i da je stekao
pozitivan stav prema stru�nosti Luki�a.
U Ha�kom tribunalu o�ekuju nova izru�enja iz Jugoslavije,
ali, prema re�ima Florans Artman, portparola glavnog tu�ioca
Me�unarodnog suda za ratne zlo�ine, to nema nikave veze sa izjavama
niti srpskog premijera Zorana �in�i�a, niti bilo koga drugog.
- To je jednostavno obaveza. Mi imamo jo� 33 begunca.
Naravno, nisu svi na teritoriji Jugoslavije, ali neki jesu, poput
onih koje smo imenovali, a to su pripadnici „vukovarske trojke“ i
general Ratko Mladi� - ka�e Artmanova za „Blic News“.
Du�nost Tribunala je, prema njenim re�ima, da se bavi
individualnom odgovorno��u na najvi�em nivou.
- Mi �emo taj posao da uradimo. Ako ti pojedinci pripadaju
vojsci, policiji ili nekoj drugoj dr�avnoj strukturi, to ne menja
stvari - ka�e Artmanova, ali dodaje da Hag nema nameru da procesuira
sve optu�ene, ve� o�ekuje da �e i sudstvo u SRJ po�eti da obavlja
svoj posao.
