Sirotinja na marihuani, elita na kokainu
Slogan: Seks, droga i rokenrol ali, po svemu sudeći, i cela priča vezana za ovaj slogan - kod nas više ne važi. Mnogi rokeri iz te priče su pokojni, neki su u agoniji, na marginama života i verovatno im nema spasa (ubiće ih droga ili dileri), a preostali "matorci" redovno pohađaju fitnes centre i prodavnice zdrave hrane. Droga se preselila tamo gde još uvek ima para - na estradu Autor: Zoran Lukić Nekadašnja zdrava i jedra populacija, koja se gadila "narkosa" iz rokerskog sveta i eventualno se "drogirala" rakijom, sada troši "belo" (kokain) i umire od njega. "Kraljevska droga" ili droga bogatih nedavno je uzela danak na našoj estradi. Zvezda folka u najboljim godinama (nećemo pominjati ime) umrla je, tvrde dobro obavešteni, od mešavine heroina, kokaina i vijagre, nepoznate kombinacije u medicini i narkomanskim krugovima. Do sada se znalo za takozvani "spid bol" (brza lopta), kombinaciju kokina i heroina, ali bez vijagre, koja je najverovatnije ovaj izuzetno opasan koktel učinila paklenim i bez šanse da lekari spasu život zvezdi narodne muzike. Inače, ovaj pokojni pevač učestvovao je u medijskoj kampanji: Volim život, drogu ne... Mladen Lojović, vlasnik detektivske agencije "357" i nekadašnji inspektor GSUP-a Beograd, koji je imao odlične rezultate u borbi protiv narko-dilera, za "Blic News" tvrdi da je Beograd prepun droge i prostitucije. Heroin kupuju stare, preostale mušterije, a oko 80 odsto kokaina završi na estradi, u politici i sportu - tamo gde ima para. Inače, i pored ogromne bede u zemlji, samo na beogradskom tržištu narkotika godišnje se obrne oko dve milijarde maraka. Što se tiče broja zavisnika, u GSUP-u Beograd operišu cifrom od oko 11.000 registrovanih "narkomana". Lojović misli da je ta brojka najmanje deset puta veća, misleći pri tome na sve uživaoce droge u Beogradu, od "trave" (marihuane) do kokaina i ekstazija. Narkomanija u Beogradu, ali i u celoj zemlji, poslednjih je godina poprimila epidemijske razmere. Zahvaćeni su svi slojevi društva, od adolescenata u osnovnim školama do najstarijih sugrađana. Ne postoji profesija u kojoj nema droge, uključujući i lekare. Isto važi i za nivo obrazovanja, od nepismenih do doktora nauka. Ljudi iz šou-biznisa vode nešto drugačiji život, bolje zarađuju, putuju po svetu i verovatno ih sve to navodi da probaju neku drogu pre nego neki iz drugih profesija - kaže za "Blic News" dr Maja Vojniković, psihijatar u Zavodu za bolesti zavisnosti na Dedinju, i dodaje da su ljudi sa estrade i uopšte iz sveta šou-biznisa u žiži javnosti i mnogo više im se poklanja medijska pažnja, za razliku od drugih društvenih slojeva. Mladen Lojović, nekadašnji policajac, koji i danas održava dobre veze sa kolegama iz GSUP-a Beograd, kaže da droge ima i među plebsom (sirotinjom) i među elitom. Sirotinja puši "travu", po ceni jedne flaše kvalitetnijeg vina, "srednja klasa" iskusnih narkomana nekako skupi ili ne skupi 50 maraka za dnevnu dozu (gram) heroina, a elita (estradne zvezde, političari, sportisti i "praziluk" biznismeni) troši najmanje 200-300 maraka na kokain (gram na crnom tržištu košta između 150 i 200 maraka). Neki kojima dobro ide posao troše i po 10 grama kokaina dnevno. Klinci gutaju "eksere" (ekstazi) na tehno žurkama, jer je ta vrsta muzike, tvrdi Lojović, komplementarna ekstaziju i teško može da se sluša bez "hemije" ako slušalac ne želi da se završi u "Lazi" (psihijatrijska bolnica). Na pitanje zašto se kokain vezuje za elitu, ne misleći pri tome na platežnu moć bogatih, dr Maja Vojniković kaže da kokain višestruko deluje na organizam. Konkretno stimuliše, podiže raspoloženje, daje dodatnu energiju koje objektivno nema u organizmu. Sportisti ga uzimaju da bi izdržali naporan trening ili oborili neki rekord, kao doping sredstvo. Muzičari ili glumci uzimaju kokain da bi izdržali scenske nastupe ili odradili neku napornu turneju. Svi oni uzimaju kokain sa predrasudom da ova droga ne ostavlja nikakve posledice po zdravlje, što je apsolutno netačno. Pacijenti iz ovih krugova retko dolaze u Zavod za bolesti zavisnosti, već se zbog bolje diskrecije leče u inostranstvu - kaže doktorka Vojniković. Lojoviću su sadašnje prilike u gradu, što se droge tiče, paradoksalne. Umiru estradne zvezde od prekomerne doze, u medijima se forsira kampanja: Volim život, drogu ne, tržište se stalno povećava, u narodnjačke krugove je teško ući, dileri su sada "fini ljudi" iz sveta estrade, sa televizije, iz šou-biznisa, a prave "ajkule" i dalje sede - u Surčinu. - Doduše, tako je bilo i pre pet godina, kada sam za VIN (Video-nedeljnik) radio temu da li država trguje drogom. Dokaz da sam bio u pravu da trguje jeste 630 kilograma heroina koji je pronađen u trezoru Komercijalne banke, pod firmom Resor državne bezbednosti MUP Srbije. Inače, meni su u to vreme neki narkomani pričali da je najbolja droga iz šema Ministarstva unutrašnjih poslova - kaže Lojović, i dodaje da je policajcima koji danas rade u Četvrtom odeljenju (za borbu protiv šverca i narkomanije) GSUP-a Beograd izuzetno teško, jer moraju da naprave novu operativnu mrežu. Problem je i kadar, jer da bi ušao u posao, policajcu je potrebno barem pet godina, a u 35. godini već je star da po ulicama juri narko-dilere. Na pitanje kako su se "narodnjaci", od kojih su neki u ozbiljnijim godinama, primili na kokain, Lojović kaže: - Prosto, droga je uvek išla tamo gde su pare, a pratio ih je kriminal - trio mortales. Ko danas može na "porok" da potroši od 150 do 200 maraka dnevno? Dileri kreiraju tržište i pokušavaju da "upecaju" što više mušterija u estradnim vodama. Prvo drogu nude za džabe, ali nude i neke druge usluge vezane za profesionalnu promociju: sređivanje nastupa na televiziji, snimanje kompakt-diska, tezge u inostranstvu... Gde je lova, tu su i ajkule. Ako se pare vrate u rokenrol, vratiće se i droga. Dr Maja Vojniković prirodu ove veze objašnjava daleko "mekšim" stavovima. Ona smatra da su ljudi bliski muzici i umetnosti uopšte poseban svet, koji gaji bogat unutrašnji život. Taj život se na različite načine prezentuje i na neki način ih ograđuje od ostalih ljudi, koji se bave prozaičnijim poslovima. Takođe, ta struktura je i radoznalija, a često im je droga i pristupačnija, i zahvaljujući dobrim zaradama mogu da je plate. Kokain je u Srbiju i Beograd, po rečima Mladena Lojovića, ušao iz Hrvatske početkom devedesetih godina prošlog veka. Hrvatima je pored oružja iz dijaspore u Južnoj Americi stizao i kokain. Tako su južnoamerički narko-bosovi "napali" Jugoslaviju, jer gde je oružje, tu je i droga, bez izuzetaka. Poslednje veze koje su raskinute na prostoru bivše Jugoslavije su veze "jugonostalgičnih" kriminalaca. Srbi su se sastajali sa hrvatskim "kolegama" u Sarajevu, u vreme najkrvavijih ratnih operacija. Heroin je u Srbiju stizao iz Bosne (donosili su ga mudžahedini), a kokain iz Hrvatske. Drogu u Beogradu su, u to vreme, tvrdi Lojović, držali "klinci" koji su danas mrtvi. Policija nije bila spremna da se nosi sa "novim klincima", jer su oni bili jači (imali su bolje veze među "važnim" ljudima). Njih je, po rečima Lojovića, počistila konkurencija. Ali, ostalo je da je kokainsko tržište u Beogradu napravila generacija: vidimo se u čituljama. Novac se preselio u turbo-folk i politiku. - Nije uputno prozivati imena, ali znam neke likove iz tog sveta koji su se kao zveri navukli na kokain. Oni tu i danas žive i prisutni su na javnoj sceni, neki od njih i u samom vrhu aktuelne vlasti. Zato jako paze od koga kupuju kokain i sa kime se druže, zaobilaze kriminalce u velikom krugu. Znam da bi neki folkeri teško izdržali vikend tezge u inostranstvu bez "hemije", kada ne spavaju i po 72 sata - kaže Lojović. Ovu priču bivšeg policajca prate i zvanični podaci. Do 1990. god. policija je u Beogradu zaplenila ukupno 2,8 grama kokaina. Ali, droga pristiže već 17. juna 1991. god. i policija na surčinskom aerodromu "nalazi" 12,5 kilograma kokaina. Kokain na "velika vrata" ulazi u zemlju tek 1998. god, kada je u Koceljevu zaplenjeno 118 kilograma belog praha. Zaplena se, međutim, izrodila u aferu, jer je bilo očigledno da je ta količina, koja je varirala u izveštaju, nekoliko kila dole, nekoliko kila gore, ušla u zemlju uz "nečiji" blagoslov. Bivše vlasti su tu aferu zataškale, neke sitne ribe u pravosuđu i policiji su smenjene, a neke krupnije su završile karijere i život u "sačekušama", izrešetani kao u partizanskim filmovima. Naši sagovornici kažu da je kokain za koji važi da ne izaziva fizičku zavisnost jeziva droga. Prvo iskustvo ljudi koji ne znaju šta je kokain je đavolski dobro i zato bi se tržište verovatno širilo čak i da nema velikih dilera. Sa razrađenom dilerskom mrežom i industrijom, to je biznis iza koga se krije obrt veći od biznisa sa naftom u svetu. Zato se droga radikalno i do kraja ne suzbija ni u SAD, gde se svi busaju u grudi i bore protiv narkomanije. Nešto nije u redu, tvrdi Lojović, jer bi Amerikanci, umesto što jure nekog Bin Ladena po nekim gudurama, mogli da sprže sve plantaže koke u Latinskoj Americi i potpuno unište proizvodnju u svetu. Možda će se to i desiti kada farmaceutska industrija potpuno preuzme proizvodnju droga na sintetičkoj osnovi. Droga neminovno ide ka liberalizaciji, ma šta se pričalo. Svet je sve bliži velikoj Hakslijevoj viziji "Vrlog, novog sveta", u kome se ceo narod drogira, ali pod strogom kontrolom autokratske vlasti - predviđa Mladen Lojović. Šta je kokain Kokain je žbunasta, grmovita biljka poreklom iz Južne Amerike. Proizvodi se od lišća biljke koja se zove koka. Seljaci sa Anda beru i suše lišće koke i iz njega dobijaju kokain - hidrohlorid (iskričavo beličasti prah) koji je najčešća vrsta kokaina. On može da bude u formi komprimovanih blokova (kao pepermint bombone) ili u obliku kreka (slobodna baza, kao nusprodukt žute boje koji je naziv dobio zato što pucketa). Tako se dobija čist kokain, koji se kasnije "seče" (meša) sa raznim supstancama, koje su često opasnije od prirodne droge. Kokain, kraljevski prah, jeste amfitaminski preparat i psihostimulans koji pozitivno utiče na organizam, ali ta pozitivnost (dobijanje energije, bolje raspoloženje, osećanje lepršavosti) ne može dugo da traje. Ukoliko se nastavi sa uzimanjem, sva ta veštačka energija počinje da se gasi i upravo se postižu suprotni efekti. Specifičnost kokaina je da može da se uzima veća količina u toku dana. Kolika? To je individualna stvar - kaže dr Maja Vojniković. Kokain se snifuje (ušmrkava), utrljava u desni i druge sluzokože, a može da se unosi intravenozno, čist ili u kombinaciji sa heroinom, kada se naziva spid bol. Kokain izaziva euforično raspoloženje, povećava prag tolerancije, čovek je spreman čak i na teške fizičke napore, ali to stanje ne traje dugo. Zavisnost od kokaina leči se isto kao i od drugih droga. Ide se na simptome i reaguje se medikamentima, kasnije se uvodi psihoterapijski tretman u koji se uključuje i porodica zavisnika. Problem je veliki broj povratnika, zato što se očekuje od narkomana da se brzo vrate u normalan život, što ne može, jer je potrebno mnogo vremena da se čovek prvo fizički povrati, pa tek onda da krene u psihičku konsolidaciju. Umesto toga, pacijent se često vraća drogi čim naiđe na neki veći problem koji ne može da reši - kaže dr Maja Vojniković. Narko-rečnik Dop - droga Petak, petarda - pet grama droge Mić - gram Kvoter - četvrtina grama Lutka - pola grama Rem - davanje stvari u zalog Gan - špric Gandža - jedna doza Uraditi šemu - nabaviti drogu Uraditi se - biti pod uticajem droge Džoint - marihuana uvijena u cigaru Krizirati - apstinenciona kriza Overiti - smrt usled prevelike količine Lajpika, hors - heroin Belo, koka, koks - kokain Spid bol - mešavina kokaina i heroina Šit - hašiš Trava, vutra - marihuana Domaćica - domaća marihuana (iz saksije) Trip - LSD, ili stanje iskrivljene svesti Eks, ekseri - ekstaz Heroin više nije "in" Heroin je droga siromašnih, doduše to važi za Zapadnu Evropu i Ameriku. Kod nas ga koriste "pravi narkomani", bez obzira da li su bogati ili siromašni. U Americi uživaoci heriona su diskriminisani u narkomanskim krugovima, kao neka niža vrsta. Vrlo često se meša sa prah šećerom, talkom, čak i mišomorom, i zato je toliko smrtonosan i nosi epitet prljave droge. Fatalne posledice su najčešće preterane doze. Koje su doze preterane, često nije jasno ni iskusnim narkomanima, koji "overdoziraju" i od male količine droge, manje nego što redovno uzimaju. Izaziva fizičku i psihičku zavinost, a zbog korišćenja igle i šprica često zavisnici oboljevaju od najtežeg oblika hepatitisa, ali i od HIV virusa. Za heroin važi da je droga koja "spušta" i izaziva teške depresije, tako da je dugogodišnjim korisnicima najčešći motiv uzimanja heroina izbegavanje teških i bolnih apstinencionih kriza. Ekstazi - tehno droga Ekstazi je sintetička droga u ekspanziji, naročito u Istočnoj Evropi. To je supstanca koja je nešto između amfitamina i halucinogenih droga. Znači, stimuliše (podiže i ubrzava čoveka) i poput klasičnog LSD-a (tripa) izaziva halucinacije. Ekstazi omogućava mladima da igraju do besvesti i podnose svetlosne efekte (strobove) koje bi teško podneli bez "hemije". Ekstazi ima jak uticaj na kardiovaskularni sistem (visina krvnog pritiska prouzrokuje i momentalne tahiritmije srca). Fatalnost kod ekstazija najčešće nije direktna, već zbog promenjene svesti i percepcije dolazi do raznih nesreća. Izaziva psihičku zavisnost, ali ne i fizičku. Zablude o "travi" Marihuana izaziva velike i nepovratne posledice po zdravlje, jer ciljano deluje na nervni sistem. Znači, toksini iz marihuane nepovratno oštećuju nervne ćelije. Trava trajno oštećuje memoriju ljudi koji je duže vremena uživaju. Kod muškaraca, dugogodišnjih uživalaca, izaziva sterilitet, a kod oba pola takozvana iznenadna stanja, odnosno napade straha, paničan atak kada osoba oseća da će da poludi. Pored toga, kanabis (marihuana) može da bude okidač i takozvanog kanabiskog ludila, a može da izazove i razne vrste psihoza - upozorava dr Maja Vojniković, psihijatar u Zavodu za bolesti zavinosti na Dedinju, i opominje "klince" da marihuana nije laka droga, kako su možda negde čuli ili pročitali. Policija i droga Mladen Lojović, vlasnik detektivske agencije "357" i nekadašnji inspektor za borbu protiv narkomanije GSUP-a Beograd, kaže da je vlast uterala duvan (trgovinu) u koliko-toliko legalne tokove, ali drogu nije. Zašto? - Droge ima toliko da je policija digla ruke od nje. Surčin je i dalje moćni centar, ali to ne bi mogao da ostane bez moćnih veza u policiji i politici. U provinciji je situcija mnogo gora nego u Beogradu. Ljudi iz Četvrtog odeljenja GSUP-a Beograd rade pošteno, ali pitanje je da li dobijaju prave informacije i da li su usmereni na prave "stvari" u gradu. U policiji je ostalo 90 odsto starog kadra i to je problem, jer stari kadar je imao dobre veze u mutnim poslovima. Mnogi su se sada ućutali po principu: dok je bilo Tita, bilo je i šita. Kupili su kola, stan, imaju neku ušteđevinu, sada ćute. Beograd je prepun droge i prostiticije. Očekujem da ćete uskoro moći sa kompjutera, elektronskom poštom, da poručite laku devojku ili neku drogu - tvrdi Lojović. Beli prah i ubistva Na pitanje da li se porast kriminala i surovost raznih zločina vezuju za upotrebu kokaina, dr Maja Vojniković odgovara: - Prva iskustva sa kokainom neki naši pacijenti su imali na ratištu. Prosto da bi izdržali strah i strašne slike. Dešavaju se monstruozna ubistva, ali počinioci nisu usko povezani sa kokainom. Droga prirodno ide s kriminalom, od nabavke do konzumiranja. Čovek pod dejstvom droge postaje tempirana bomba, ali teško je razlučiti da li bi neko bio kadar da ubije samo zato što je pod uticajem droge, ili bi ubio i bez nje. Da li je droga samo pospešila da ubistvo bude monstruozno? Droga svakako okuraži čoveka, međutim pitanje je da li ona stvara ubicu? Ipak, nešto primarno mora da postoji i tek onda droga može da bude okidač. Mislim da ne može od čoveka da napravi ubicu - kaže dr Maja Vojniković. http://blic.gates96.com/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
