** Slovenci na trzistu Srbije
*** Skuplje u Beogradu nego u Ljubljani
** Najveci problem carine, pa su proizvodjaci pronasli zaobilaznicu
preko Makedonije. Jedinu veliku direktnu investiciju u Srbiji za sada
je pokrenuo >Merkator<. Spoljnotrgovinska razmena Jugoslavije i
Slovenije prilicno je asimetricna - izvoz Slovenije u Jugoslaviju
povecan je za 450 odsto, a Jugoslavije u Sloveniju za 150 odsto
AIM, Beograd, 13.2.2002.
Srbija je ponovo, posle decenije zvanicne apstinencije, postala
interesantno trziste za slovenacke proizvo�ace. Evropa je razvijena,
ali i mnogo zahtevna. Konkurencija je zestoka, kupci su probirljivi jer
prosto imaju izbora. Srbija je, opet, stari znanac i zahvalan kupac.
Tako je u poslednje vreme, zapravo od promene rezima u Srbiji, primetno
pojacano interesovanje slovenackih preduzeca za srpsko trziste.
Interesovanje postoji na dva nivoa - prvi je eventualno ulaganje u
kupovinu srpskih preduzeca ili direktne >grin fild< investicije i tu se
nije odmaklo mnogo dalje od price. Drugi nivo je interesovanje za srpsko
trziste koje nije malo, a jeste gladno kvalitetne (pogotovu
poznate) robe.
Ko se jos seca vremena kad je nadolazeca Miloseviceva vlast, pocetkom
devedesetih, proglasila opsti bojkot slovenacke robe, sto se imalo
smatrati patriotskim cinom. cuvena lambada koju je odigrala Radmila
An�elkovic sa Joze Smoleom, izasla je odavno i iz viceva. >Nece oni
jeftino kupovati nase kruske, pa nam onda papreno prodavati >Fruktalove<
sokove od tih istih krusaka< bilo je tipicno objasnjenje teze o
>ekonomskom kolonijalizmu< slovenacke privrede koja ce bez srpskog
trzista, je li, brzo propasti. To sto je umesto slovenacke propala
srpska privreda, druga je tema. Tek, politicke strasti ocigledno su se
stisale i postale deplasirane me�u >narodnim masama<. To se najbolje
vidi kroz, recimo, letimicni pregled slovenackih prodavnica otvorenih u
Srbiji. >Mura<, >Lisca<, >Rasica<, >Sloluks<, >Gorenje< otvorili su
svoja predstavnistva u Srbiji i tek ocekuju ekspanziju prometa.
Odbojnost posetilaca nikako ne izaziva slovenacka roba - naprotiv, oni
zbog nje i dolaze u prodavnice. Srpski kupci ocigledno su se uzeleli
slovenackih proizvoda, potvr�uju nam u jednoj od prodavnica slovenackih
tekstilnih proizvoda u centru Beograda. Kupci dolaze sa velikom zeljom
da pazare >Murin< kaput ili >Rasicin< dzemper. Ono sto, me�utim, moze da
izazove otpor, jeste cena. Ako uzmemo kao tacan podatak kojim se u
javnosti operise, da Beograd ima oko 50.000 platezno sposobnih ljudi,
neki od njih bi i mogli sebi priustiti kaput skuplji od hiljadu maraka,
samo ako nosi oznaku >Mure<.
Prosecan srpski potrosac ipak nije musterija za renomirane slovenacke
firme. Sa (statistickom) platom od 240 maraka ne moze se mnogo toga
kupiti. Da apsurd bude veci, mnogi proizvodi iz Slovenije skuplji su u
Beogradu, nego u Ljubljani, mada bi logicno bilo da se ocekuje obrnuto,
bar dok se ponovo ne >osvoji< izgubljeno trziste. Ne treba, naravno,
odmah pomisliti na bezobrazluk slovenackih proizvo�aca, koji zele sto
vise da zarade na cinjenici da je njihova roba u Srbiji trenutno >in<.
Ako prihvatimo da i toga ima, glavni problem je u carinama. Dok se ne
postigne sporazum o zoni slobodne trgovine (koji je SR Jugoslavija
upravo potpisala sa Bosnom i Hercegovinom i jos se ceka ratifikacija u
Saveznoj skupstini) carine ce se pokrivati povecanjem cene a to ce,
naravno, placati potrosaci. Na primer, sva roba koja prelazi vazece
kontigente, carini se dva i po puta skuplje. Carine su inace oko 15 do
20 odsto.
Slovenacki proizvo�aci zato su, kako se me�u srpskim firmama tvrdi,
pronasli malo zaobilazni nacin da plasiraju svoju robu na srpsko
trziste, preko Makedonije. Naime, ako slovenacka roba siroke potrosnje
ulazi u Srbiju preko Makedonije, onda je carinsko opterecenje samo jedan
odsto, tvrde neki domaci proizvo�aci, koji smatraju da ce slovenacki
proizvodi unistiti domacu proizvodnju. Oni imaju olaksavajucu okolnost
sto ne moraju da osvajaju kupce, jer su oni davno >osvojeni<, pa ce
radije da kupe skuplju ves-masinu >Gorenje< nego jeftiniju >EI Nis<.
cinjenicu da se Slovenci vracaju na srpsko trziste zainteresovane strane
u Srbiji posmatraju razlicito, svaka iz svog ugla: sa stanovista razvoja
trzista, konkurencije i prava na izbor svakog potrosaca, to je dobro. Sa
stanovista domacih proizvo�aca koji su navikli da zahvaljujuci monopolu
jedino ovde prodaju svoju skupu, zastarelu i nekvalitetnu robu,
konkurencija je najgori prst u oko koji mogu zamisliti. O tome da li ce
se i na koji nacin pojedini domaci proizvo�aci stititi od najezde
konkurencije, zvanicni organi za sada se retko i nerado oglasavaju.
Jasno je da i oni trpe pritiske pomenute dve >interesne grupe< i to u
suprotnim smerovima.
Jedinu veliku direktnu slovenacku investiciju u Srbiji za sada je
pokrenuo >Merkator<. Bez insistiranja da dobije nazad zgradu u Novom
Beogradu koja mu je pocetkom raspada Jugoslavije oduzeta, ovaj
trgovinski mega-lanac poceo je da gradi novi poslovni objekat, tako�e u
Novom Beogradu. Planirana vrednost investicije je 65 miliona maraka, u
prvoj fazi objekat ce imati oko 47.000 kvadratnih metara i pored
trgovine samog >Merkatora< imace jos 67 razlicitih lokala. Kupcima ce se
ponuditi oko sto hiljada razlicitih artikala.Kako i francuska >Kora< u
saradnji sa >Delta< holdingom tako�e planira izgradnju mega-marketa,
konkurencija ce ocigledno biti zestoka. Za nju ce dobro morati da se
spreme domaci >C market< i >Pekabeta<, na primer.
Od ukupnih investicija u druge zemlje, Slovenija cak 65 odsto ulaze u
bivse jugoslovenske republike, iznela je Marta Kos, potpredsednik
Privredne komore Slovenije. Ovaj podatak mogao bi da govori o vaznosti i
srpskog trzista za slovenacku pivredu. Ni svih prethodnih godina, ruku
na srce, plasman slovenacke robe u Srbiju nije sasvim prekidan -
obavljao se ilegalno, polulegalno i svakako neregularnim zaobilaznim
putevima. Naravno da se me�usobna razmena u takvim uslovima prosto
sunovratila: od milijarde dolara robne razmene izme�u Srbije, Crne Gore
i Slovenije tokom 1992. godine, ona je 2000. godine opala na svega 86
miliona dolara. Tokom 2001. zabelezen je nagli skok na oko 250 miliona
dolara. Ako se nastavi trend politicke i ekonomske normalizacije odnosa,
procenjuje se da bi razmena ubuduce trebalo da raste po 40 odsto
godisnje.
Spoljnotrgovinska razmena Jugoslavije i Slovenije prilicno je, doduse,
asimetricna - izvoz Slovenije u Jugoslaviju povecan je za 450 odsto, a
Jugoslavije u Sloveniju za 150 odsto. Ekonomske patriote pozurile su da
ovaj podatak iskoriste za tezu da slovenacko trziste nije otvoreno za
srpske proizvode kao sto je slucaj u obrnutom smeru. Hladna ekonomska
analiza pokazuje u stvari da Jugoslavija Sloveniji, kao ni drugim
zemljama, nema mnogo sta da ponudi na prodaju. Da bi se to promenilo,
slovenacka i svaka druga roba na rafovima jugoslovenskih prodavnica moze
samo pomoci. Prvo, da domaci proizvo�aci vide gde su u odnosu na
konkurenciju. A drugo, da se suoce sa neprijatnom istinom - ako ne budu
u stanju da se na domacem terenu izbore sa konkurencijom, sta tek da
ocekuju na svetskom trzistu.
# Biljana Stepanovic (AIM)
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
