HASKI
PROCES
Branislav Tapuskovic, jedan od trojice advokata – prijatelja
suda, kritikuje odluku Tribunala da se sudjenje bivsem predsedniku SRJ
obavi o jednom trosku
OTVORICEMO
PITANJA KOJA BI
MOGLA DA OSLOBODE MILOSEVICA
@ Branka MITROVIC
Budite sasvim sigurni da cemo
u okviru ovlascenja, koje imamo kao prijatelji suda, reagovati na sve
anomalije i na sve ono sto bi se moglo osporiti tokom predstojeceg
sudjenja nekadasnjem predsedniku SRJ Slobodanu Milosevicu. Bavicemo se
citavim nizom problema koji su od velikog znacaja za odlucivanje suda. I
to necemo ciniti da bi se Tribunalu u Hagu ulagivali, dodvoravali,
pomagali u tom smislu. Otvoricemo pitanja koja mogu da vode oslobadjanju
Milosevica! To nam je nalog! Po Statutu, sudjenje mora da bude efikasno i
pravicno. Po meni, vaznije je da bude pravicno, cak i po cenu zdravlja
onog ko odgovara. Jer, ne moze sud, navodno, da pokazuje neku humanost a
da zaboravi na sustinsko pitanje - porucio je u ekskluzivnom razgovoru za
"Svedok", uoci ponovnog odlaska u holandsku prestonicu, predsednik
Advokatske komore Srbije Branislav Tapuskovic, koji je, zajedno sa
Britancem Stivenom Kejom i Holandjaninom Misom Vladimirofom, vec nekoliko
puta uspeo da, sto bi nas narod rekao, stane nogom za vrat glavnom tuziocu
Karli del Ponte.
Odlukom Zalbenog
veca Tribunala, koja je u ruke Tapuskovica dospela poslednjeg dana
protekle radne nedelje, a koja prvi put pokazuje da se neka pravila mogu
donositi i retroaktivno, sto medjunarodno pravo ne poznaje, sudjenje
Slobodanu Milosevicu ce se obaviti o jednom trosku. I za Hrvatsku, i za
BiH, i za Kosovo. Pocece, najavljeno je, 12. februara, i to onako kako je
malo ko ocekivao – naopacke. Optuzba za zlocine na Kosovu i Metohiji bice
pod brojem jedan. Ostale – kad stignu. A sve to pod uslovom da i Pretresno
vece kaze svoje, odnosno donese odluku hoce li ispuniti i ovaj zahtev
tuzilastva ili ce sudjenje odloziti. Jer, zajednicku optuznicu jos niko
nije video.
Svedok: Kako je moguce
da sudije Ricard Mej, Patrik Robinson i O-gon Kvon u usmenoj raspravi
tokom decembra saseku zastupnika tuzbe Dzefrija Najsa, koji je hteo da
sudjenja stavi pod istu kapu jer se, rekao je, i na Kosovu, i u BiH, i u
Hrvatskoj, radilo o ostvarivanju projekta "velike Srbije", objasnivsi mu
da je Kosovo sastavni deo Srbije i SRJ, a da se sve za nekoliko dana
okrene tumbe?
Branislav
Tapuskovic: Da, svasta se izdogadjalo. Bavio sam se time i kada je u
pitanju procedura i kada je u pitanju sustina. Kada se radi o proceduri,
smatrao sam da je zaista nedopustivo da se pravila koja se donose
primenjuju unazad. Princip koji vlada u svim pravnim sistemima je da se
propis ne moze primenjivati retroaktivno. Jer, ako je Pretresno vece
odlucilo 11. decembra onako kako je odlucilo – da se procesi protiv
Milosevica ne mogu spajati pod kapom stvaranja "velike Srbije", sto je
zaista besmislica - istorijska, i cinjenicna, i pravna - kako god hocete,
a da Glavno vece pravilo koje je donelo 28. decembra primeni na zahtev
tuzilastva od 20. decembra, onda to stvarno nije u redu. Tog dana je,
naime, podnet zahtev da se dopusti zalba. Pravila su promenjena i za nesto
za sta je predvidjena normalna zalbena procedura. To znaci da su rokovi
zalbe izbaceni, i po hitnom postupku je reseno ovako kako je
reseno.
S: Kako ste reagovali na
ovaj propust suda?
B.T: Naravno,
bio sam duzan da sud upozorim na ove stvari, koje cak nisu u skladu ni sa
njihovim sopstvenim pravilima, i to sam i
ucinio.
S: Obrazlozili ste zasto
nije moguce da se objedini optuznica, ali laicima se cini da se Vas kolega
Stiven Kej bas i nije protivio jedinstvenom procesu protiv
Milosevica?
B.T: Nije bas tako.
Kej je govorio u jednom drugom smislu. Niko ne spori da je zlocina bilo na
svim tim prostorima. On je posao samo od te operativne stvari, ali – ne,
on nikada nije prihvatio to da treba spajati optuznice pod kapom stvaranja
"velike Srbije".
S: Ima li istine
u tome sto je rekao Milosevic, da je zahtev za spajanjem optuznica zapravo
posledica 11. septembra? On tvrdi da postoji zelja da se u drugi plan
stave optuzbe za Kosovo, jer one, po njemu, neizbezno otvaraju pitanje
saradnje administracije americkog predsednika Bila Klintona sa teroristima
na Kosovu, ukljucujuci i organizaciju Osame bin
Ladena.
B.T: O tome imam svoje
misljenje, i to su stvari na koje cemo mi, kao prijatelji suda,
upozoravati tokom celog procesa. Ne bih sada da otkrivam karte, da o tome
detaljnije govorim. Mi smo napravili strategiju, obavestili javnost kojim
cemo se pitanjima sve baviti. Ako je u pitanju Kosovo, naravno, da cemo se
baviti postojanjem teroristickih organizacija, odnosno vojnih i dobro
naoruzanih organizacija. Sasvim je logicno da se u takvim okolnostima na
to mora reagovati. Tu je i pitanje kretanja stanovnistva. Barata se sa
cifrom od 700 do 800 hiljada ljudi, i mi cemo se baviti uticajem NATO
bombardovanja na njihov odlazak.
S: Vratimo se na sudije. Mislite li da su zbog toga promenili
misljenje?
B.T: Prvostepeno vece
je, pre svega, postovalo neke nesporne cinjenice iz same optuznice. U
paragrafu 93. optuznice za zlocine pocinjene na Kosovu, na sta sam ja
posebno ukazivao neposredno pre nego sto ce vece odluciti da razdvoji
procese, priznaje se fakat postojanja OVK, kao i to da je njihova
aktivnost, u stvari, bila oruzana pobuna uperena direktno protiv vojnih i
policijskih snaga drzave ciji su sastavni deo. Dakle, to je cinjenica koju
samo tuzilastvo ima u svojoj optuznici, pa je onda logicno bilo da
prvostepeno vece zauzme stav da se zbilja ne moze govoriti o spajanju svih
tih radnji pod firmom stvaranja "velike Srbije". Onda su promenili
misljenje.
S:
Pritisak?
B.T: Pa, nego sta je! To
su zbilja stvari koje vode u jedan proces koji nece ostvariti funkciju
pravicnosti.
S: Da li su sudije
svesne da grese?
B.T: To je vas
komentar! Ja sam im objasnio sta sam imao. Oni, kao, nisu razumeli o cemu
je rec, pa sam im dao dodatno objasnjenje. Vise nisu pitali!
S: Ima misljenja i da
objedinjavanje optuznica protiv Milosevica zapravo vodi u osudu ne njega
kao pojedinca, vec i srpskog
naroda?
B.T: Na sudjenju sam vec
rekao da je Kosovo za vreme Musolinija bilo u tzv. velikoj Albaniji, kao
sto je Bosna, u vreme NDH, bila u velikoj Hrvatskoj. Bosna nikada nije
bila u sastavu Srbije, a Kosovo jeste u sastavu Srbije. Prema tome, prosto
je neshvatljivo sta su time zeleli
postici.
S: Zastupnik tuzilastva
Defri Najs je, cak, u kontekstu price o "velikoj Srbiji" pomenuo i
Vojvodinu?
B.T: Prokomentarisacu
to na sudu sledeci put. On se, otprilike, pitao da li bi vojska imala
pravo da zastiti teritoriju Vojvodine, ukoliko bi to bilo potrebno. Hteo
je da kaze, zapravo, da bi vojska nesto mogla da napravi, kao sto je
napravila i na Kosovu. Pitam se zasto je pomenuo Vojvodinu, cemu to
sluzi!? To su, svakako, neki signali koji su
deplasirani...
S: ...deluju pomalo
huskacki...
B.T: ...da, deluju
pomalo i huskacki.
S: Mozete li se
izboriti sa svim tim? Del Ponteova u slicnim prilikama potura Najsa, sama
mirno ceka rasplet. Cini se kao da dobro zna kakav je. Dok vi pricate -
ona zeva!
B.T: To je normalno, ne
vidim u tom njenom ponasanju nista cudno. Tuzilac gura svoju tezu i ne
obazire se ni na sta, pa cak ni u situaciji kada je potpuno paralisan. Sve
je to klasika.
S: A Milosevic? I
on gura svoje, ali deluje nekako prisutnije. Pogleda u monitor, proverava
prevod. Ne priznaje sud, ali podnosi
predstavke...
B.T: Pa, to je
njegovo pravo, takodje. Sam je preuzeo na sebe tu odgovornost, i to
svakako treba respektovati. Ni u tome ne vidim nista neobicno. Na kraju
krajeva, Milosevic je zaista prvi koji je pred Tribunalom resio sam da se
brani i niko mu to pravo ne moze uskratiti. Hoce li na taj nacin biti
ostecen ili ne - pitanje je, ali, ako pogledate da se odlucio za ovu drugu
soluciju, da ima branioca, on do sada ne bi mogao da izlozi nijedan svoj
stav. Sve bi to islo preko advokata. Ja licno svaku odluku nekoga ko se
nasao u takvoj situaciji, u kakvoj se nasao Slobodan Milosevic,
respektujem.
S: Vasu ulogu
pozdravljaju, ali ima i onih koji je kritikuju. Smatraju da odradjujete
posao Del Ponteovoj?
B.T: E, to je
velika greska! To je potpuno nerazumevanje nase pozicije. Evo, sada, u
ovom slucaju oko objedinjavanja optuznica, ja sam pokazao sudu da se sa
pravilima bas ne moze tako igrati. Pazite, prijatelj suda je institucija
koja postoji od davnih vremena. I sada neko pokusava da je bukvalno
tumaci. Prijatelj suda nije onaj sto pomaze sudu, nego onaj sto otvara
pitanja koje bi mozda i branilac otvorio, da ukazuje na anomalije. Ljudi
treba da znaju da smo mi osporavali legitimitet suda i rekli da Savet
bezbednosti nije imao to ovlascenje da ga osnuje. To smo u prvom podnesku
napisali. I sve na cemu je insistirao Milosevic mi smo objasnjavali, pa
cak i tu njegovu isporuku koja je bila zaista protivna svim elementarnim
medjunarodnim dokumentima.
Na
kraju krajeva, Milosevic ce morati da posegne za nekim dokumentima. Ako
nece da barata sa sudskim dokumentima, morace bar da pokaze neke
medjunarodne ugovore. Na primer, onaj iz Rambujea. I to onaj prvi koji je
Jugoslavija potpisala, a Albanci nisu, i onaj drugi, izmenjen, koji su
potpisali Albanci, a Beograd ne.
ZNACAJNO ZA DRZAVU
S: Imate
li kontakte sa nekim iz Medjunarodnog komiteta za oslobadjanje
Milosevica?
B.T: Ne! Niti mi
pada na pamet da ja bilo koga kontaktiram ko ne pokaze zelju za tim.
Ja sam samo sa nekim ljudima razgovarao o nekim stvarima koje mogu
da budu od opsteg interesa. No, videli ste, tek sada, posle toliko
vremena, recimo, Dragoljub Micunovic govori o tome da je sudjenje
Milosevicu od znacaja za celu drzavu, da se ne radi samo o sudbini
pojedinca, sudbini nekadasnjeg predsednika SRJ, da ne treba ostati
indiferentan... Smatra da treba ipak nesto
poduzeti.
|
DOSAD NISMO KONTAKTIRALI
S: Da li
ste imali prilike sa Milosevicem da
pricate?
B.T: Ne, naravno. On
ne prihvata ni sud, ni nas. On nijedan papir do sada nije primio.
Normalno je da sa prijateljima suda ne komunicira, ali, ponavljam,
svaku stvar koju on bude istakao, na kojoj bude insistirao, budite
sigurni da cemo mi pravno da
artikulisemo.
|
LEGITIMITET SUDA
NIJE PROVEREN
S: Milosevic je
pominjao i prijatelje suda, mada ni vas ne
priznaje.
B.T: Da. Bavili smo
se time da li sudije rade pod pritiskom. Spomenuli smo upliv Saveta
bezbednosti. Prvi put kada je govorio, i Milosevic se osvrnuo na
nase stavove. Pitao je sudije zasto nisu poslusali nas, prijatelje
suda, kada smo insistirali na svom podnesku da se legitimnost tog
suda proveri pred stalnim Medjunarodnim sudom, koji se takodje
nalazi u Hagu. Tako se, prvi put, posredno obratio i nama. Naravno,
nije uradjeno to sto smo i mi i on
trazili.
| |
|
