[ http://www.srs.org.yu/konferencija.htm ]
14. februar 2002. godine Redovna konferencija za novinare, 14. februar 2002. godine Prof. dr Vojislav "Se"selj: Dame i gospodo, sudjenje Slobodanu Milo"sevi'cu je zami"sljeno kao sudjenje srpskom narodu. Ali to sudjenje se o"cigledno pretvara u sudjenje NATO paktu. Planiran kao "zrtva, postaje glavni tu"zilac, a zlo"cinac je onaj koga mi odavno znamo u toj ulozi, zlo"cinac je NATO pakt, Sjedinjene Ameri"cke Dr"zave i dr"zave Evropske unije koje u proteklih dvanaest godina sistematski rade na uni"stenju srpskog naroda i srpske dr"zave. Sve "sto je izre"ceno u optu"znici protiv Slobodana Milo"sevi'ca ne ti"ce se li"cno Milo"sevi'ca, ti"ce se srpskog naroda u celini, ti"ce se srpske dr"zave. Optu"znicom koja je dva dana prezentovana svetskoj javnosti u toku ha"skog procesa, na optu"zeni"cku klupu stavljaju se srpski narod, srpska istorija, srpsko pravo na sopstvenu dr"zavu. Srbi se progla"savaju krivim "sto uop"ste postoje, Srbi se progla"savaju krivim zato "sto su se suprotstavljali svojim tradicionalnim d"zelatima. Sve ono "sto je izre"ceno protiv srpskog naroda, protv srpske dr"zave i protiv Slobodana Milo"sevi'ca najobi"cinije su izmi"sljotine. Milo"sevi'c ispravno postupa "sto prelazi u napad i "sto pokazuje gde su pravi zlo"cinci. Tim pravim zlo"cinicima mo"zda ne'ce suditi neki sudovi, ali 'ce im suditi istorija, jer njihova uloga u zlo"cina"ckom poduhvatu protiv srpskog naroda ne'ce mo'ci da se izbri"se iz istorijskog se'canja, ne'ce mo'ci da se prikrije, ne'ce mo'ci da se falsifikuje. Videli ste da Srbe optu"zuju zato "sto "zele da "zive u jednoj dr"zavi, ali pre rata koji se desio voljom velikih sila na Balkanu, Srbi su zaista "ziveli u jednoj dr"zavi. Valjda onaj ko brani ve'c postoje'cu dr"zavu ima prednost u odnosu na onog ko dr"zavu razbija. Kako su mogli Srbi da izvr"se agresiju? Jesu li napali Italiju, Austriju, Madjarsku, Rumuniju, Bugarsku, Gr"cku, Albaniju? To je jedina mogu'ca agresija. Nema agresije unutar sopstvene dr"zave, unutar sopstvene dr"zave mo"ze biti samo re"ci o gu"senju separatisti"cke pobune i ni"cemu vi"se. Nikakvih dokaza nema protiv srpskog naroda, protiv srpske dr"zave i protiv Milo"sevi'ca, i "citana je jedna isklju"civo politi"cka optu"znica. U toj optu"znici i moje je ime vi"se puta pominjano. A ne daju mi vizu da idem u Hag. Ja i dalje "zelim da putujem u Hag. I ja saop"stavam celokupnoj svetskoj javnosti da sam spreman, ako me Slobodan Milo"sevi'c pozove kao svedoka odbrane, da sam spreman da idem. Imao bih i te kako mnogo toga da ka"zem protiv zlo"cinaca iz NATO pakta. Moje ime je pominjano dvadesetak puta, kao ime "coveka koji je u"cesvovao u odbrani srpskog naroda, i ju"ce jedna la"z. Danas je "Politika" to prenela, ja sam bio u Saveznoj skup"stini pa nisam direktno slu"sao, ali "Politika" je najdetaljnije prenela, koliko sam to dobro zapazio. Rekli su: "Da sam se u Vi"segradu 1992. u motelu posvadjao sa Radmilom Bogdanovi'cem i da je Radmilo Bogdanovi'c odgovorio da su nam dali pare, da su nam dali oru"zje, sve "sto smo tra"zili, pa "sto ne radimo?". Neverovatna la"z. Od 1987. godine do 1994. godine nikad nisam bio u Vi"segradu. Radmilo Bogdanovi'c devedest druge nije bio ministar unutra"snjih poslova, Radmilo Bogdanovi'c je podneo ostavku u martu devedeset prve, posle devetog marta. I Radmilo Bogadnovi'c je posle toga bio samo republi"cki i savezni poslanik, nikakvu drugu dr"zavnu funkciju nije imao. I nikada se sa Radmilom Bogdanovi'cem u "zivotu nisam susreo nigde osim u Republi"ckoj skup"stini Srbije, u Saveznoj skup"stini, na nekoliko diplomatskih prijema gde smo se zajedno pojavili i jednom pre dve godine, ili pre tri godine u Jagodini, u televiziji Palma plus. Eto, to su la"zi kojima se slu"ze, naravno i za mene tamo ka"zu da sam bio potpredsednik Savezne vlade, nikad nisam bio ni "clan Savezne vlade. To pokazuje koliko im je ozbiljna optu"znica. To pokazuje koliko ne vode ra"cuna uop"ste, rekao im ovo ovaj, rekao im onaj, pri"caju "zene u brija"cnici. E, to je njihovo dokazno sredstvo i zbog toga 'ce ta oput"znica da padne. Koliko 'ce to jo"s trajati, te"sko je prognozirati, ali to ne mo"ze da opstane i to ne'ce opstati. Dame i gospodo, pao je i Mladjan Dinki'c, moralno je pao u srpskom narodu. Pokazao je svoju pravu prirodu jedne "seprtlje, jednog kriminalca, "coveka bez ikakvog moralnog skrupula i neznalicu. Videli ste, nijedan dosovac ga nije ozbiljno branio, odbranu nije imao, osim malo Labus "sto je trtljao po"sto su njih dvojica medjusobno izukr"stali porodi"cne interese. Jedan drugom zapo"sljava "zenu i drugu rodbinu i tako ja"caju medjusobni kriminalni savez. O"cigledno, unutar DOS-a jo"s nije sazrelo da se Diniki'c pusti niz vodu, al' vidite mnogi ljudi iz G17 i G17 plus su svesni koliko je Dinki'c zabrljao, koliko je "stete naneo narodu i dr"zavi i sve vi"se javno istupaju protiv njega. Prvo, Jovan Rankovi'c, pa Ljubomir Mad"zar, pa Neboj"sa Medojevi'c i mnogi drugi. Sve su to najuglednija imena u pogledu stru"cnosti koje je okupljao G17 i G17 plus. On je tamo izgubio upori"ste. Mi smo se potrudili da doka"zemo celokupnoj srpskoj javnosti pogubnost njegove politike na mestu guvernera Narodne banke Jugoslavije. Mi rekosmo i spasismo svoju du"su, al' da li 'ce se spasiti narod i dr"zava, to ostaje da se vidi. Jo"s sam hteo da vam ka"zem povodom svih ovih razgovora oko opstanka zajedni"cke dr"zave. Srpska radikalna stranka inisistira da se savezni Ustav mo"ze menjati samo po Ustavu propisanoj proceduri u okviru Savezne skup"stine. To da nam neko drugi pi"se Ustav, da nam neko drugi usvaja Ustav, to ne mo"ze da prodje. Ustav se mo"ze menjati samo po onoj proceduri koju sam Ustav propisuje. Naravno, u politi"cko-pravnoj teoriji postoji varijanta sazivanja ustavotvorne skup"stine, ali za sazivanje ustavotvorne skup"stine se takodje donosi odgovaraju'ci zakon kvalifikovanom ve'cinom. Onom ve'cinom koja je potrebna i za dono"senje i menjenja Ustava, dakle dvotre'cinskom ve'cinom. Ako bi neko hteo da raspi"se izbore za ustavotvornu skup"stinu u Srbiji onda bi mogao da donese ustavni zakon o raspisivanju ustavotvorne skup"stine dvotre'cinskom ve'cinom glasova u Narodnoj skup"stini i tu ne bi bio potreban referendum, jer se podrazumeva da su ti izbori jedna vrsta referenduma. Na saveznom nivou nije potreban referendum za promenu Ustava, ali se Ustav menja dvotre'cinskom ve'cinom glasova i zato i onaj pravni akt koji bi vodio usvajanju novog Ustava po nekoj proceduri koja nije predvidjena u ve'c postoje'cem Ustavu mora biti done"sen onom kvalifikovanom ve'cinom koja je neophodna da se menja sam Ustav. Dakle, ako neko "zeli da saziva izbore za ustavotvornu skup"stinu na saveznom nivou, onda takva odluka mora biti done"sena dvotre'cinskom ve'cinom glasova i u Ve'cu republika i Ve'cu gradjana, i ona treba da ima pravnu snagu posebnog ustavnog amandmana, i verovatno bi bilo najprimerenije da to bude ustavni amandman koji bi to omogu'cavao. Dakle, usvaja se ustavni amandman na "clan taj i taj, kojim se omogu'cava i sazivanje izbora za ustavotvornu skup"stinu, i to u onoj grupi odredbi kojima se reguli"su promene Ustava. To je jedini na"cin, sve drugo bi bilo protivpravno. Novinar: Uskokovi'c iz RTS-a. Imali smo prilike da "cujemo da su dobrovoljci na meti Ha"skog tribunala. S tim u vezi, kako komentari"sete poziv premijera Djindji'ca da se dobrovoljno neki ljudi predaju Hagu, i mislite li da 'ce biti izru"cenja? Prof. dr Vojislav "Se"selj: Mi smo protiv toga, da se bilo koji Srbin isporu"cuje zlo"cina"ckom Ha"skom tribunalu. Protiv smo toga da se bilo koji Srbin poziva da se dobrovoljno preda, a zato smo da se pod hitno Zoranu Djindji'cu i svim "clanovima Vlade Republike Srbije sudi zato "sto su na protivustavan na"cin doneli uredbu po kojoj su isporu"cili Slobodana Milo"sevi'ca na Vidovdan zlo"cinacima iz Ha"skog tribunala. I jednog dana, kao "sto 'ce se Mladjanu Dinki'cu suditi "sto je sa automatskim pu"skama upao u Narodnu banku Jugoslavije, sudi'ce se sigurno i Zoranu Djindji'ci i njegovim kompanjonima "sto su pogaziv"si Ustav isporu"cili Milo"sevi'ca Ha"skom tribunalu. "Sto se mene li"cno ti"ce, ja sam uvek na raspolaganju, onog trenutka kad budem mogao da odem u Hag, ja idem. To je za mene toliki "zivotni i profesionalni i politi"cki izazov da tome jednostavno ne mogu odoleti, i"sao bih da pobedim Ha"ski tribunal. "Sto se ti"ce dobrovoljaca, dobrovoljaca Srpske radikalne stranke, samo smo lepe stvari o njima slu"sali. Jeste li "culi za neki zlo"cin koji su po"cinili dobrovoljci Srpske radikalne stranke za sve vreme trajanja rata? Ja jo"s ne znam ni za jedan. Ne mogu da isklju"cimo mogu'cnost da je neko od vi"se hiljada dobrovoljaca, negde kad mu se ukazala prilika, zgrabio ne"sto tudje "sto je moglo u rukama da se nosi, u nedra da se strpa ili d"zepove, to se ne bih mogao zakleti. Ali kod dobrovoljaca Srpske radikalne stranke nikad nije bilo nigde ni organizovane plja"cke, ni bilo kakvog nezakonja. I mi, srpski radikali, smo ponosni na na"se dobrovoljce. I drugo, mi nikad nismo imali nikakve paravojne formacije, svi na"si dobrovoljci su bili u sastavu regularnih vojnih snaga, bilo JNA, bilo srpske vojske Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. A mi smo ponosni na na"se u"ce"s'ce u ratu, ponosni smo na to "sto smo svim sredstvima koja su nam stajala na raspolaganju pomagali na"su bra'cu zapadno od Dunava i Drine u njihovoj svetoj borbi. Imate li jo"s pitanja? Ako nemate, hvala vam "sto ste do"sli.
