INTERVJU:
MIHAJLO MIHAJLOV, POLITICKI ANALITICAR
Truli
kompromis
Ugledni srpski politicki analiticar i jedan od najpoznatijih disidenata komunisticke Jugoslavije govori o okolnostima u vezi sa prihvatanjem Sporazuma o preuredjenju odnosa Crne Gore i Srbije.
MONITOR: Kako su, po Vasem misljenju, izgledali nedavni razgovori u vezi sa raspletom ovdasnje krize?
MIHAJLOV: Dok je trajala poslednja runda ovih razgovora bio sam ovde, u Vasingtonu, tako da, mozda, nisam imao onakav uvid u to kao da sam u Beogradu. Ali, svejedno, sve vreme raspleta krize u SRJ moj stav je bio da je najbolje da se sve to zavrsi sto pre. Ocigledno je da nema stranih investicija u situaciji gde drzava postoji samo na papiru. Smatrao sam, takodje, da bi najgore bilo prihvatanje nekakvog privremenog resenja, tj. referenduma za tri-cetiri godine, jer ce se, u stvari, nastaviti ista situacija. Ni to privremeno resenje (koje je upravo napravljeno), po mom misljenju, ne moze zadovoljiti potencijalne strane ulagace, jer se situacija za tri godine moze potpuno promeniti.
Smatrao sam da bi referendum bio mozda najbolje resenje, ali je tu, naravno, i pitanje uslova za odrzavanje referenduma, tj. sta bi EU u tom slucaju trazila, koliko glasova za nezavisnost bi EU uzela u obzir. Naravno, s obzirom na ono sto je nedavno postignuto, to pitanje se odlaze, sto, po meni, nije dobro. Da je referendum raspisan ove godine, Djukanoviceva opcija bi dobila sigurno vise od 51 posto. Sigurno bi na referendum izaslo mnogo vise od 50 odsto biraca, jer je za gradjane Crne Gore to zivotno pitanje.
I do sporazuma, Crna Gora je fakticki, ako se izuzmu stolica u UN i vojska, nezavisna, jer ima zasebnu carinu, monetu, poreski sistem i druge atribute nezavisnosti. Po tome je i ranije bilo jasno da nema govora o nekakvoj federaciji. Ovo sto je usvojeno nije ni prava unija drzava, jer bi ona, takodje, pretpostavljala prethodnu nezavisnost clanica. Naravno, EU je imala svoje razloge da bude protiv toga. Cak i u administrativnom delu, da ne pominjemo ono sto je za EU znacajnije, radi se o velikim troskovima i birokratskim procedurama koje bi, u tom slucaju, bilo neophodno obaviti. Izmena granica, mapa, promene u medjunarodnim organizacijama...
Drugo, tu je bilo verovatno odlucujuce pitanje Kosova, koje je, po Rezoluciji 1244 SB UN, deo Jugoslavije. Ovo kompromisno resenje, u stvari, ne odgovara ni vlastima u Srbiji ni vlastima u Crnoj Gori. Ja sam zato smatrao da je referendum bio neophodan.
MONITOR: Sta mislite o Osnovama za preuredjenje odnosa Crne Gore i Srbije?
MIHAJLOV: Cini mi se da je ovo upravo prilika kada se mozemo setiti i upotrebiti toliko iskompromitiran Lenjinov izraz -"truli kompromis". Naime, njime se nista ne resava. Niti ostaje zajednicka drzava, niti Crna Gora dobija nezavisnost.
MONITOR: Vecina ucesnika u razgovorima, ali i potpisnika Sporazuma, nije pokazivala neko osobito zadovoljstvo postignutim, ako izuzmemo predstavnika EU Havijera Solanu...
MIHAJLOV: Naravno da nijedna strana ne moze biti zadovoljna, izuzev, mozda, EU, ukoliko je zelja zapadnih sila da se nista radikalno ne resava do jedne velike medjunarodne konferencije o Balkanu, koja ce resiti i problem Kosova, i BIH, i Srbije i Crne Gore. Mada se o tome malo govori, ideja takve konferencije "visi u vazduhu". Ostale tri strane (Srbija, Crna Gora i Savezna vlada) svakako mogu biti manje ili vise nezadovoljne, jer je dogovor u stvari produzenje status quo-a za najmanje tri godine. Pri tome je savrseno jasno da ce se naci malo investitora koji ce hteti da rizikuju ozbiljna ulaganja u zemlju za koju se ne zna koliko ce dugo opstati, te koja ima dve valute i mnoga druga, za finansijske poslove, relevantna dvojstva.
MONITOR: Da li je odlaganje definisanja statusa Kosova, u stvari, jedini pravi razlog sto i EU i SAD insistiraju na opstanku ovakve "originalne" drzavne zajednice?
MIHAJLOV: Kako je kompleksno resenje za politicki prospekt Balkana jos uvek u magli, tesko je reci bilo sta u vezi sa Rezolucijom 1244 SB UN kada je u pitanju Kosovo, osim da ni prema toj rezoluciji nije stoprocentno jasno da Kosovo zauvek ostaje u sastavu Jugoslavije. U istoriji sve zavisi od trenutacnog odnosa snaga na politickoj pozornici, a obaveze koje proisticu bilo iz rezolucija ili, pak, iz sporazuma, kakav je ovaj o "sukcesiji" Srbije i Crne Gore, cesto su od zanemarljive vaznosti.
MONITOR: Kakvi su komentari ovih dogadjaja u SAD? Sta se moglo cuti i procitati u americkim medijima?
MIHAJLOV: Nikakvih komentara u ovdasnjoj stampi nisam video. Jedino o cemu se pisalo u americkim sredstvima informisanja u poslednje vreme, jeste hapsenje americkog diplomate sa kojim se sastao general Perisic, te odluka administracije da se dozvoli svedocenje clanovima administracije na sudjenju Milosevicu u Hagu. Kao da je u americkoj javnosti poprilicno izgubljen interes za dogadjaje na tlu bivse Jugoslavije. O Solaninom "sporazumu" u novinama su bile samo sitne vesti, a na televiziji nista.
MONITOR: Neposredno pred postizanje sporazuma izmedju Srbije i Crne Gore, SAD su pokazale jasniju podrsku prijedlogu EU, a kasnije su i decidirano podrzale postignuti dogovor. Sa druge strane, cini se da su SAD dugo bile rezervisane prema ideji ocuvanja SRJ po svaku cijenu. Mnogi americki analiticari i diplomate koji su bili na Balkanu, smatrali su da u Crnoj Gori postoji ozbiljna teznja za samostalnoscu, koju ne bi trebalo suzbijati nametanjem dogovora. Sto se, u stvari, u vezi sa tim dogodilo?
MIHAJLOV: Crna Gora je i te kako bila podrzavana od SAD za vreme Milosevica. Medjutim, mada SAD, verovatno, i sada podrzavaju Crnu Goru, situacija je ipak drugacija. Osim toga, odnosi SAD sa EU su za Amerikance mnogo vazniji nego odnosi sa Crnom Gorom. To je razlog zasto SAD vec duze vreme daju znake da ce prihvatiti evropske predloge i zasto su, konacno, otvoreno podrzale postignuti sporazum. No, i sa strane EU postoje problemi, jer je to tek unija drzava, a ne jedna drzava sa jedinstvenom administracijom. I tu je bilo dugih usaglasavanja i prilicno kontradiktornih izjava pojedinih predstavnika drzava clanica EU. I tu ima mnogo razlicitih interesa, ali Zapad je racionalan i ume da se dogovori.
MONITOR: SAD su, po svemu sudeci, konacno izvagale svoj interes i stale uz bok EU, cime su pokazale jedinstvenost, barem po ovom pitanju, Zapadnog svijeta.
MIHAJLOV: Znalo se da ce SAD na kraju stati uz bok EU. Mada, da je u Crnoj Gori ipak odrzan referendum koji bi pokazao nedvosmislenu opredeljenost gradjana za nezavisnost, tesko da bi se SAD tome usprotivile. Tesko da bi to uradila i EU. Zato je i bilo vazno da se referendum odlozi dok se ne rese pitanja koja je Zapad smatrao prioritetnim.
Da je bilo jasno da je velika vecina gradjana Crne Gore za nezavisnost, mozda se pitanje redefinisanja odnosa u SRJ ne bi ovako postavilo. Mozda bi Solana i EU jednostavno pristali na referendum. Kako to nije bilo jasno, ili se racunalo sa tesnom vecinom strane za nezavisnost, postojala je bojazan da bi moglo doci do sukoba suprotstavljenih strana u Crnoj Gori. Pritom se racunalo i da bi sever Crne Gore radije podrzao neki oblik unije nego potpunu crnogorsku nezavisnost. Pored statusa Kosova, i to se javljalo kao ozbiljan problem, razlog sto rezultate referenduma nije bilo moguce predvideti sa vecom sigurnoscu i preciznje. U svakom slucaju, EU nikada ne bi pristala na rizike novih sukoba na Balkanu.
Ugledni srpski politicki analiticar i jedan od najpoznatijih disidenata komunisticke Jugoslavije govori o okolnostima u vezi sa prihvatanjem Sporazuma o preuredjenju odnosa Crne Gore i Srbije.
MONITOR: Kako su, po Vasem misljenju, izgledali nedavni razgovori u vezi sa raspletom ovdasnje krize?
MIHAJLOV: Dok je trajala poslednja runda ovih razgovora bio sam ovde, u Vasingtonu, tako da, mozda, nisam imao onakav uvid u to kao da sam u Beogradu. Ali, svejedno, sve vreme raspleta krize u SRJ moj stav je bio da je najbolje da se sve to zavrsi sto pre. Ocigledno je da nema stranih investicija u situaciji gde drzava postoji samo na papiru. Smatrao sam, takodje, da bi najgore bilo prihvatanje nekakvog privremenog resenja, tj. referenduma za tri-cetiri godine, jer ce se, u stvari, nastaviti ista situacija. Ni to privremeno resenje (koje je upravo napravljeno), po mom misljenju, ne moze zadovoljiti potencijalne strane ulagace, jer se situacija za tri godine moze potpuno promeniti.
Smatrao sam da bi referendum bio mozda najbolje resenje, ali je tu, naravno, i pitanje uslova za odrzavanje referenduma, tj. sta bi EU u tom slucaju trazila, koliko glasova za nezavisnost bi EU uzela u obzir. Naravno, s obzirom na ono sto je nedavno postignuto, to pitanje se odlaze, sto, po meni, nije dobro. Da je referendum raspisan ove godine, Djukanoviceva opcija bi dobila sigurno vise od 51 posto. Sigurno bi na referendum izaslo mnogo vise od 50 odsto biraca, jer je za gradjane Crne Gore to zivotno pitanje.
I do sporazuma, Crna Gora je fakticki, ako se izuzmu stolica u UN i vojska, nezavisna, jer ima zasebnu carinu, monetu, poreski sistem i druge atribute nezavisnosti. Po tome je i ranije bilo jasno da nema govora o nekakvoj federaciji. Ovo sto je usvojeno nije ni prava unija drzava, jer bi ona, takodje, pretpostavljala prethodnu nezavisnost clanica. Naravno, EU je imala svoje razloge da bude protiv toga. Cak i u administrativnom delu, da ne pominjemo ono sto je za EU znacajnije, radi se o velikim troskovima i birokratskim procedurama koje bi, u tom slucaju, bilo neophodno obaviti. Izmena granica, mapa, promene u medjunarodnim organizacijama...
Drugo, tu je bilo verovatno odlucujuce pitanje Kosova, koje je, po Rezoluciji 1244 SB UN, deo Jugoslavije. Ovo kompromisno resenje, u stvari, ne odgovara ni vlastima u Srbiji ni vlastima u Crnoj Gori. Ja sam zato smatrao da je referendum bio neophodan.
MONITOR: Sta mislite o Osnovama za preuredjenje odnosa Crne Gore i Srbije?
MIHAJLOV: Cini mi se da je ovo upravo prilika kada se mozemo setiti i upotrebiti toliko iskompromitiran Lenjinov izraz -"truli kompromis". Naime, njime se nista ne resava. Niti ostaje zajednicka drzava, niti Crna Gora dobija nezavisnost.
MONITOR: Vecina ucesnika u razgovorima, ali i potpisnika Sporazuma, nije pokazivala neko osobito zadovoljstvo postignutim, ako izuzmemo predstavnika EU Havijera Solanu...
MIHAJLOV: Naravno da nijedna strana ne moze biti zadovoljna, izuzev, mozda, EU, ukoliko je zelja zapadnih sila da se nista radikalno ne resava do jedne velike medjunarodne konferencije o Balkanu, koja ce resiti i problem Kosova, i BIH, i Srbije i Crne Gore. Mada se o tome malo govori, ideja takve konferencije "visi u vazduhu". Ostale tri strane (Srbija, Crna Gora i Savezna vlada) svakako mogu biti manje ili vise nezadovoljne, jer je dogovor u stvari produzenje status quo-a za najmanje tri godine. Pri tome je savrseno jasno da ce se naci malo investitora koji ce hteti da rizikuju ozbiljna ulaganja u zemlju za koju se ne zna koliko ce dugo opstati, te koja ima dve valute i mnoga druga, za finansijske poslove, relevantna dvojstva.
MONITOR: Da li je odlaganje definisanja statusa Kosova, u stvari, jedini pravi razlog sto i EU i SAD insistiraju na opstanku ovakve "originalne" drzavne zajednice?
MIHAJLOV: Kako je kompleksno resenje za politicki prospekt Balkana jos uvek u magli, tesko je reci bilo sta u vezi sa Rezolucijom 1244 SB UN kada je u pitanju Kosovo, osim da ni prema toj rezoluciji nije stoprocentno jasno da Kosovo zauvek ostaje u sastavu Jugoslavije. U istoriji sve zavisi od trenutacnog odnosa snaga na politickoj pozornici, a obaveze koje proisticu bilo iz rezolucija ili, pak, iz sporazuma, kakav je ovaj o "sukcesiji" Srbije i Crne Gore, cesto su od zanemarljive vaznosti.
MONITOR: Kakvi su komentari ovih dogadjaja u SAD? Sta se moglo cuti i procitati u americkim medijima?
MIHAJLOV: Nikakvih komentara u ovdasnjoj stampi nisam video. Jedino o cemu se pisalo u americkim sredstvima informisanja u poslednje vreme, jeste hapsenje americkog diplomate sa kojim se sastao general Perisic, te odluka administracije da se dozvoli svedocenje clanovima administracije na sudjenju Milosevicu u Hagu. Kao da je u americkoj javnosti poprilicno izgubljen interes za dogadjaje na tlu bivse Jugoslavije. O Solaninom "sporazumu" u novinama su bile samo sitne vesti, a na televiziji nista.
MONITOR: Neposredno pred postizanje sporazuma izmedju Srbije i Crne Gore, SAD su pokazale jasniju podrsku prijedlogu EU, a kasnije su i decidirano podrzale postignuti dogovor. Sa druge strane, cini se da su SAD dugo bile rezervisane prema ideji ocuvanja SRJ po svaku cijenu. Mnogi americki analiticari i diplomate koji su bili na Balkanu, smatrali su da u Crnoj Gori postoji ozbiljna teznja za samostalnoscu, koju ne bi trebalo suzbijati nametanjem dogovora. Sto se, u stvari, u vezi sa tim dogodilo?
MIHAJLOV: Crna Gora je i te kako bila podrzavana od SAD za vreme Milosevica. Medjutim, mada SAD, verovatno, i sada podrzavaju Crnu Goru, situacija je ipak drugacija. Osim toga, odnosi SAD sa EU su za Amerikance mnogo vazniji nego odnosi sa Crnom Gorom. To je razlog zasto SAD vec duze vreme daju znake da ce prihvatiti evropske predloge i zasto su, konacno, otvoreno podrzale postignuti sporazum. No, i sa strane EU postoje problemi, jer je to tek unija drzava, a ne jedna drzava sa jedinstvenom administracijom. I tu je bilo dugih usaglasavanja i prilicno kontradiktornih izjava pojedinih predstavnika drzava clanica EU. I tu ima mnogo razlicitih interesa, ali Zapad je racionalan i ume da se dogovori.
MONITOR: SAD su, po svemu sudeci, konacno izvagale svoj interes i stale uz bok EU, cime su pokazale jedinstvenost, barem po ovom pitanju, Zapadnog svijeta.
MIHAJLOV: Znalo se da ce SAD na kraju stati uz bok EU. Mada, da je u Crnoj Gori ipak odrzan referendum koji bi pokazao nedvosmislenu opredeljenost gradjana za nezavisnost, tesko da bi se SAD tome usprotivile. Tesko da bi to uradila i EU. Zato je i bilo vazno da se referendum odlozi dok se ne rese pitanja koja je Zapad smatrao prioritetnim.
Da je bilo jasno da je velika vecina gradjana Crne Gore za nezavisnost, mozda se pitanje redefinisanja odnosa u SRJ ne bi ovako postavilo. Mozda bi Solana i EU jednostavno pristali na referendum. Kako to nije bilo jasno, ili se racunalo sa tesnom vecinom strane za nezavisnost, postojala je bojazan da bi moglo doci do sukoba suprotstavljenih strana u Crnoj Gori. Pritom se racunalo i da bi sever Crne Gore radije podrzao neki oblik unije nego potpunu crnogorsku nezavisnost. Pored statusa Kosova, i to se javljalo kao ozbiljan problem, razlog sto rezultate referenduma nije bilo moguce predvideti sa vecom sigurnoscu i preciznje. U svakom slucaju, EU nikada ne bi pristala na rizike novih sukoba na Balkanu.
