B I L T E N V E S T I
18. JUN 2002.
SR JUGOSLAVIJA
KOSTUNICA RAZGOVARAO SA O'DONELOM
BEOGRAD, 17. juna 2002. (Beta) Predstavnik Programa za razvoj
UN
(UNDP) u SRJ Frensis O'Donel predao je danas jugoslovenskom predsedniku
Vojislavu Kostunici izvestaj o konverziji vojnoindustrijskog kompleksa,
kao
dela reforme odbrambenog sektora, koji je sacinjen na zahtev Savezne
Vlade,
saopstila je kancelarija UN u Beogradu.
U saopstenju se navodi da je O'Donel, inace i koordinator UN u
Beogradu, takodje ponudio podrsku UNDPa Vladi SRJ u primeni preporuka iz
izvestaja.
Predsednik Kostunica i O'Donel razgovarali su i o regionalnim
naporima u pravcu prikupljanja i unistavanja ilegalnog lakog naoruzanja,
kao i mogucnostima za pokretanje takvog programa u Srbiji, navodi se u
saopstenju.
Povodom priprema za izradu ustavne povelje Srbije i Crne Gore i
"tranzicionih" posledica koje proizlaze iz dogovora o preuredjenju SRJ,
Kostunica i O'Donel razmatrali su nacine na koje sistem UN moze da
podrzi
napore vlada SRJ, Srbije i Crne Gore pruzanjem strucnih saveta iz
globalne
prakse koji bi dopunili iskustva EU koja se vec koriste.
Predsednik Kostunica zatrazio je podrsku O'Donela, UNDPa i
partnera UN u procesu institucionalnih reformi i "drustvenoekonomskih
izazova koje ce doneti preuredjenje SRJ u buducu zajednicku drzavu
Srbije i
Crne Gore".
Predstavnik UN u SRJ takodje je obavestio Kostunicu o
aktivnostima
tima i partnera UN u SRJ, kao i o drugim aktivnostima u vezi sa podrskom
u
procesu oporavka zajednica i izgradnji mira u juznoj Srbiji, gde je
medjuagencijski program UN nedavno prosiren posle dogovora od 3. juna,
koji
su potpisali O'Donel i potpredsednik Vlade Srbije Nebojsa Covic.
PREDSEDNIK PARLAMENTARNE SKUPSTINE OEBSA U POSETI SRJ
BEOGRAD, 17. juna (Tanjug) - Verujemo da je integracija
SR Jugoslavije u sve medjunarodne strukture vrlo potrebna i veoma
snazno
je podrzavamo, istakao je, posle danasnjeg susreta sa predsednikom Veca
gradjana Savezne skupstine Dragoljubom Micunovicem u Beogradu,
predsednik
Parlamentarne skupstine Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju
Adrijan Severin. "Ucinicemo sve da jos bolje organizujemo
nasu parlamentarnu strukturu, kako bismo bili jos prisutniji u
vasoj zemlji i jos bolje joj pomogli u primeni neophodnih reformi
i resavanju politickih problema", rekao je Severin. Rumunski diplomata
je
naveo da je sa Micunovicem razgovarao i o zakonima koji treba uskoro da
budu usvojeni u jugoslovenskoj skupstini.
Severin je naglasio da je ponovo potvrdio maksimalnu spremnost
OEBS-a da pomogne jugoslovenskim prijateljima i kolegama i izrazio
uverenje da ce zajednicki ciljevi koji se ticu razvoja Jugoslavije i
Evrope biti ostvareni. Prema recima Micunovica, Severin se posebno
interesovao za pitanja dalje demokratizacije SR Jugoslavije, kao sto su
civilna kontrola vojske i policije. Na sastanku je dogovoreno da
Misija
OEBS-a na Kosovu primi predstavnike porodica nestalih Srba, koji su
nedavno u Beogradu razgovarali sa predsednikom Veca gradjana.
Micunovic
je najavio sledeci susret sa predsednikom PS OEBS vec 6. jula, na
zasedanju Skupstine OEBS-a u Berlinu.
BEOGRAD, 17. juna (Tanjug) - Savezni ministar za
inostrane poslove Goran Svilanovic upoznao je danas predsednika
Parlamentarne skupstine OEBS-a, rumunskog diplomatu Adriana Severina,
sa aktivnostima na planu sprovodjenja Beogradskog sporazuma i ukazao
na interes SRJ za dalje ukljucivanje u evroatlantske integracije,
posebno
na jacanje svih vidova regionalne saradnje, saopstilo je Savezno
ministarstvo za inostrane poslove.
Svilanovic je istakao dobru saradnju, koju Jugoslavija
ostvaruje
sa OEBS-om, posebno sa misijom te organizacije u SRJ.
Severin je pruzio snaznu podrsku ukljucivanju SRJ u evroatlantske
integracije, naglasivsi da Jugoslaviju vidi kao kljucni faktor za
stabilnost regiona Izrazivsi razumevanje za probleme sa kojima se
suocavaju zemlje u tranziciji, kao i za specificnosti situacije u SRJ,
Severin je ponudio podrsku Parlamentarne skupstine OEBS-a u daljem
procesu reformi u SRJ, kao i u njenom daljem ukljucivanju u
medjunarodne organizacije i institucije. Posebno je naglasio da on
licno,
kao i oranizacija koju predstavlja, smatraju da Jugoslavija treba sto
pre
da postane punopravna clanica Saveta Evrope, navodi se u saopstenju.
BEOGRAD, 17. juna 2002. (Beta) Predsednik Veca republika
Savezne
skupstine Srdja Bozovic i predsednik Parlamentarne skupstine OEBSa
Adrijan
Severin ocenili su danas u Beogradu da je unutrasnja integracija Srbije
i
Crne Gore kljucno mesto u Beogradskom sporazumu, kao pretpostavka za
ukljucenje buduce zajednicke drzave u evropske strukture.
"Kao posebno mesto treba navesti nasu saglasnost da je
ekonomija i
integrisanje ekonomskih tokova, trzista, poreza, fiskaliteta,
spoljnotrgovinskih odnosa, nuzna pretpostavka za brzo i efikasno
ukljucivanje SRJ u porodicu evropskih zemalja", rekao je Bozovic
novinarima
nakon sastanka sa predsednikom Parlamentarne skupstine OEBSa.
Bozovic je dodao da ce se kroz unutrasnju integraciju Srbije i
Crne Gore u radu na Ustavnoj povelji, stvoriti uslovi za punu politicku
integraciju Srbije i Crne Gore koja je, kako ocenio, moguca kroz
konstituisanje organa buduce drzavne zajednice na osnovu neposrednih
izbora.
On je izrazio spremnost da se "najbolja iskustva i demokratski
standardi OEBSa" primene u izradi Ustavne povelje, kao i u zakonodavnoj
aktivnosti nakon toga.
Predsednik Parlamentarne skupstine OEBSa je izrazio podrsku
"efikasnom i mirnom" ukljucenju SRJ u evropske strukture, stabilnosti na
evropskom kontinentu i "cvrsto integrisanoj Evropskoj uniji" koja se,
kako
je ocenio, ne moze postici regionalnim dezintegracijama.
Severin je naglasio da je vazno da gradjani Srbije i Crne Gore
odluce o svojoj buducnosti, a ne samo "politicki lideri i elita".
On je izrazio nadu da ce rad na Ustavnoj povelji biti "uspesan,
pragmatican i inspirisan demokratskim standardima i evropskom
istorijom".
Prema njegovim recima, u razvoju i istoriji Evropske unije moze
se
videti da "politicka i ekonomska integracija moraju ici naporedo".
Saradnja na Balkanu - sa politicke price u akciju
BEOGRAD, 17. juna (Tanjug) - Sastanak ministara
inostranih poslova zemalja clanica Procesa saradnje Jugoistocne Evrope
- inicijative koja tezi da region pretvori u zonu
stabilnosti, bezbednosti i saradnje - odrzace se u sredu, 19. juna,
u beogradskom hotelu Hajat, a delegaciju SR Jugoslavije, koja od
marta predsedava tim procesom, predvodice sef diplomatije
Goran Svilanovic. Osim ministarskih sastanaka, saradnja se u okviru
Procesa odvija na jos dva nivoa - politickih direktora, koji su
uoci ministarskog sastanka danas u Beogradu zapoceli razgovore
o zajednickoj ministarskoj deklaraciji, cije se usvajanje ocekuje u
sredu.
U Ministarstvu inostranih poslova isticu da region, ali i
zemlje
Evropske unije, gaje velika ocekivanja od Jugoslavije kao
jednogodisnjeg
predsedavajuceg Procesom, a da je glavni cilj Beograda da ta regionalna
inicijativa "sa politicke price krene u akciju - realizaciju konkretnih
projekata vaznih za region". U trenutku kada sve zemlje u regionu imaju
demokratski izabrane vlade, kako se istice, "Proces moze realno krenuti
napred". Jugoslavija, koja je predsedavanje preuzela od Albanije,
posle
ministarskog sastanka u Tirani, nastoji da se zemlje Procesa -
Rumunija,
Bugarska, Grcka, Turska, Albanija, Bosna i Hercegovina, Makedonija i,
kao
posmatrac, Hrvatska - fokusiraju na cetiri oblasti u kojima su, kako se
istice, potrebe i mogucnosti za saradnju najvece: slobodnoj trgovini,
energetici, saobracaju i telekomunakcijama i borbi protiv organizovanog
kriminala i terorizma. Naime, u skladu sa Memorandumom o razumevanju
potpisanom juna 2001. u Briselu, do kraja godine je planirano
ustanovljavanje zone slobodne trgovine u regionu - potpisivanjem
bilateralnih sporazuma zemalja regiona.Jugoslavija je zasad potpisala
sporazume o slobodnoj trgovini sa Makedonijom i BiH, a u toku su
pregovori
sa Slovenijom, Hrvatskom, Bugarskom, Rumunijom i Albanijom.
Za kraj godine planirana je konferencija o slobodnoj trgovini,
kao i ministarski sastanak o energetici, a za pocetak 2003. i sastanak
ministara saobracaja i telekomunikacija regiona. Krajem ove ili
pocetkom
sledece godine bice organizovan i sastanak ministara unutrasnjih
poslova o
"najbolnijoj temi u regionu" - organizovanom kriminalu i terorizmu.
U okviru jednodnevnog ministarskog sastanka, delegacije
zemalja
jugoistocne Evrope primice i predsednik SRJ
Vojislav Kostunica. Uobicajena praksa je i organizovanje sastanaka "na
vrhu", pa ce Beograd, u prvom tromesecju 2003. godine, ugostiti i
sefove drzava ili vlada zemalja clanica Procesa. Saradnja na Balkanu,
kasnije nazvana Procesom saradnje u Jugoistocnoj Evropi, zapocela je
krajem osamdesetih godina na inicijativu bivse SFRJ, ali je - zbog
desavanja u regionu - zamrznuta do polovine devedesetih. Proces je
obnovljen ministarskim sastankom u Sofiji, 1996. godine, a do 2000. za
Jugoslaviju je u toj regionalnoj inicijativi vazila "formula prazne
stolice" - tretirana je kao punopravni odsutni clan. Jugoslavija se u
Proces saradnje "vratila" oktobra 2000. godine, kada je na samitu u
Skoplju delegaciju SRJ predvodio predsednik Kostunica.
EU: BRZ SPORAZUM O DRZAVI USLOV ZA UKLJUCIVANJE U EVROPU
LUKSEMBURG, 17. juna 2002. (Beta) Predsedavajuci ministarskog
zasedanja Evropske unije (EU) Hose Pike izjavio je veceras u Luksemburgu
da
su ministri veoma zadovoljni zakljuccima o politici prema Zapadnom
Balkanu.
U tim zakljuccima oni su predocili da je brzo stvaranje drzave
SrbijaCrna Gora s jedinstvenim trzistem i trgovinskocarinskom politikom
"presudno" za potpisivanje sporazuma koji bi zemlji otvorio vrata i
obezbedio dalju zamasnu pomoc EU.
Zvanicnici zasedanja su agenciji Beta potvrdili da ce politika
Unije prema SRJ i Zapadnom Balkanu biti i na dnevnom redu susreta na
vrhu
Evropske unije, iduceg petka i subote u Sevilji.
Pike je, na zavrsnoj konferenciji za novinare, saopstio i da je
postignut politicki dogovor da se, posle leta, pokrenu pregovori o
sporazumu o stabilizaciji i asocijaciji Evropske unije s Albanijom, ako
bi
vlada u Tirani uspela da sprovede neke kljucne reforme.
To se, pre svega, odnosi na bitno jacanje drzavne uprave i
pravosudja i puno delovanje demokratskih ustanova.
U zakljuccima zasedanja je naglaseno da je brza realizacija
sporazuma BeogradPodgorica, a posebno "u harmonizaciji trgovinske i
carinske politike i uspostavljanju jedinstvenog trzista" Srbije i Crne
Gore, "presudna" za to da se tokom jeseni pripremi "studija o
izvodljivosti" i mandat za pokretanje pregovora o sporazumu o
stabilizaciji
i asocijaciji Srbije i Crne Gore sa EU.
Ministri evropske petnaestorice su "pozdravili napredak u
sprovodjenju sporazuma SrbijaCrna Gora, a posebno formiranje ustavne
komisije". Oni, medjutim, zahtevaju da "izrada nove Ustavne povelje
pocne
odmah i bez ikakvog daljeg odlaganja".
"Potpuno i blagovremeno sprovodjenje sporazuma (SrbijaCrna
Gora)
je kljucni elemenat za ostvarenje evropske perspektive ove zemlje",
istice
se u zakljuccima i dodaje da je "Evropska unija spremna da podrzi napore
u
tom pravcu".
Evropski ministri su naznacili da je za sticanje uslova za
pokretanje pregovora o stabilizaciji i asocijaciji krajem godine, od
presudne vaznosti "brz napredak na podrucjima koja su utvrdjena na
nedavnom
sastanku Konsultativne radne grupe EUSRJ".
Zvanicnici zasedanja su agenciji Beta rekli da se proces
stabilizacije i asocijacije time ni na koji nacin ne odlaze. Naprotiv,
kako
tvrde, on dobija i na snazi i brzini time sto je sad u integraciju
Srbije i
Crne Gore u Evropsku uniju potpuno ugradjeno stvaranje tako preuredjene
nove savezne drzave da ona na delotvoran nacin bude u stanju da to
sprovede
i da sve propise i zakone usaglasi sa evropskim normama.
Ministri inostranih poslova EU podsecaju da je "od bitnog
znacaja
za to da SRJ nastavi putem evropske integracije" i to da u punoj meri
saradjuje sa Haskim tribunalom, postuje obaveze Dejtonskog sporazuma,
kao i
da "uspostavi civilni nadzor nad vojskom".
POSETA RUSKOG MINISTRA ZA EKONOMSKI RAZVOJ
BEOGRAD, 17. juna 2002. (Beta) Predsednik SRJ Vojislav
Kostunica
razgovarao je danas sa ruskim ministrom za ekonomski razvoj i trgovinu,
Germanom Grefom, o unapredjenju bilateralnih odnosa i ekonomske saradnje
dve zemlje, saopstio je kabinet predsednika Republike.
Gref je ukazao na spremnost Ruske Federacije za pronalazenje
adekvatnih resenja za medjusobna dugovanja kroz razlicite vidove
ekonomske
saradnje.
Kostunica je naglasio potrebu normalizacije stanja na Kosovu i
Metohiji i masovnog povratka raseljenih. On je u razgovoru podvukao
vaznost
doprinosa Ruske Federacije miru i stabilnosti citavog regiona.
BEOGRAD, 17. juna (Tanjug) - Potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus
ocenio je danas da je Rusija, kao tradicionalni ekonomski i politicki
partner Jugoslavije, spremna da pomogne rehabilitaciji i razvoju nase
privrede podsticajnim merama za povecanje jugoslovenskog izvoza,
kreditima, kao i ucescem u procesu privatizacije.
Na konferenciji za novinare posle sastanka sa ruskim ministrom
za
ekonomski razvoj i trgovinu Germanom Grefom, Labus je ocenio da ce
tradicionalni dobri politicki i ekonomski odnosi dve zemlje podstaci i
razvoj svih vidova ekonomske, finansijske i trgovinske saradnje. U
prosloj godini, zbog uvoza energenata, Jugoslavija je u razmeni sa
Rusijom
imala trgovinski deficit od oko pola milijarde dolara, napomenuo je
Labus.
Radi podsticanja izvoza iz Jugoslavije u Rusiju dogovoreno da se
preispitaju liste izuzetih proizvoda na koje se ne odnosi Ugovor o
slobodnoj trgovini dve zemlje, dodao je on. Labus je ocenio da ce vec
najesen biti zakljucene nove liste proizvoda, koje bi trebalo da
stimulisu
izvoz jugoslovenskog namestaja, konditorskih proizvoda, tekstila,
lekova i
proizvoda iz oblasti lake industrije i metalskog kompleksa u Rusiju.
Na
sastanku je dogovoreno da se poboljsaju mogucnosti jugoslovenskih
gradjevinskih preduzeca za poslovanje u Rusiji, kao i da se najesen u
Moskvi organizuje prezentacija izvoznih mogucnosti Jugoslavije, rekao
je
Labus.
Razgovarano je takodje o principima za razresenje medjusobnih
dugova Rusije i Jugoslavije, odnosno o klirinskom potrazivanju bivsih
jugoslovenskih republika prema Rusiji, kao pravnom nasledniku SSSR-a.
BEOGRAD, 17. juna 2002. (Beta) Premijer Srbije Zoran Djindjic
razgovarao je danas sa ministrom za ekonomski razvoj i trgovinu Ruske
Federacije Germanom Grefom o unapredjenju ekonomskih odnosa dve zemlje,
saopsteno je iz Vlade Srbije.
U saopstenju se navodi da su Djindjic i clanovi delegacije
Ruske
Federacije "postigli nacelnu saglasnost da se na nivou ekspertskih
timova,
kroz rad medjuvladinih komisija, iznadju resenja za vece ucesce nasih
firmi
u Rusiji i ruskih kod nas".
"Ruski ministar Gref predlozio je i da se u septembru, tokom
zasedanja Komisije za sprovodjenje sporazuma o slobodnoj trgovini u
Moskvi,
organizuju i dani srpske privrede", navodi se u saopstenju.
Sastanku su prisustvovali i ministar za ekonomske veze sa
inostranstvom Goran Pitic, ministar trgovine Slobodan Milosavljevic,
ministar urbanizma i gradjevine Dragoslav Sumarac i ambasador Ruske
Federacije u SRJ Vladimir J. Ivanovski.
KOSTUNICA SA PREDSTAVNIKOM SRPSKE ZAJEDNICE U MAKEDONIJI
BEOGRAD, 17. juna 2002. (Beta) Predsednik SRJ Vojislav
Kostunica
razgvarao je danas u Beogradu sa predsednikom Ujedinjene srpske
zajednice u
Makedoniji Dusanom Veljkovicem, saopsteno je iz Kostunicinog kabineta.
Prema saopstenju, u razgovoru je bilo reci o polozaju srpske
zajednice u Makedoniji i njenim vezama sa maticom.
Veljkovic je predsednika SRJ informisao o aktivnostima
Ujedinjene
srpske zajednice i polozajem srpskog naroda u Makedoniji, istakavsi
potrebu
za uspostavljanjem cvrscih veza sa maticom, uz razvoj dobrih odnosa sa
makedonskim narodom zbog cega je, kako je kazao, i formirano Drustvo
srpskomakedonskog prijateljstva.
Vojislav Kostunica istakao je znacaj jacanja veza matice sa
Srbima
u Makedoniji i naglasio da srpska zajednica u susednoj zemlji treba da
doprinese povezivanju dve zemlje u skladu sa opredeljenjem za dalji
razvoj
dobrosusedskih odnosa i za stabilizaciju prilika u regionu, navodi se u
saopstenju.
AMBASADORI ISLAMSKIH ZEMALJA U POSETI NOVOM PAZARU
NOVI PAZAR, 17.juna 2002. (Beta) U organizaciji Savezne vlade i
ministra za nacionalne manjine Rasima Ljajica u Novom Pazaru borave
ambasadori ili otpravnici poslova 13 ambasada islamskih zemalja u
Beogradu.
Domacin gostiju u Novom Pazaru, sandzacki muftija Muamer
Zukorlic
na zajednickoj konferenciji za novinare ocenio je da zajednicki boravak
delegacije na tako visokom nivou "otvara novu stranicu odnosa
Jugoslavije i
arapskih zemalja".
"Sandzak i Muslimani koji ovde zive vrata su saradnje sa
islamskim
svetom i ova drzava (SRJ) to treba da iskoristi", rekao je Zukorlic.
Ambasadori ili predstavnici ambasada Iraka, Irana, Egipta,
Palestine, Alzira, Indonezije, Libana, Maroka, Libije, Tunisa i Nigerije
tokom dana obisli su dva privatna proizvodna pogona u Novom Pazaru.
U izjavama za medije vecina je ocenila da u Sandzaku zivi
"vredan
i tolerantan narod, sposoban da izadje na svetsko trziste".
Ambasadori arapskih zemalja u Beogradu ocenili su da je ovo tek
prva poseta, i najavili nove "u pratnji njihovih biznismena" i podrzali
svaki oblik saradnje Sandzaka i arapskih zemalja.
Ambasador Egipta je precizirao da "njegovu, i ostale arapske
zemlje prevashodno interesuje uvoz mesa sa ovog podrucja".
Diplomate veceras imaju zakazan susret sa predstavnicima
drzavnih
i privatnih preduzeca iz Novog Pazara i drugih sandzackih gradova.
Za sutra je najavljena poseta organima lokalne samouprave Novog
Pazara.
republika srbija
DJINDJIC PREDLOZIO NOVE CLANOVE VLADE
BEOGRAD, 18. juna 2002. (Beta) Premijer Srbije Zoran Djindjic
predlozio je danas Skupstini Srbije izbor jednog broja clanova Vlade
Srbije.Na sednici Skupstine Srbije, Djindjic je predlozio predsednika
Reformista Vojvodine Miodraga Isakova za potpredsednika Vlade
Srbije."Predlazem Isakova u skladu sa koncepcijom Vlade Srbije da
predsednici stranaka DOSa imaju mogucnost da budu izabrani za
potpredsednika vlade", rekao je Djindjic.
Za ministra za zdravlje Djindjic je predlozio lekara, Tomicu
Milosavljevica a ministra za energetiku Kori Udovicki, sekretara
komisije
vlade za restrukturiranje javnih preduzeca. Djindjic je predlozio i
formiranje dva nova ministarstva za lokalnu samoupravu i zastitu
prirodnih
bogatstava i zivotne sredine.
Za ministra za lokalnu samoupravu Djindjic je predlozio clana
rukovodstva Socijaldemokratske partije (SDP) Rodoljuba Sabica a za
ministra
za zastitu prirodnih bogatstava i zivotne sredine Andjelku Mihajlov,
sadasnjeg direktora uprave za zastitu zivotne srednine.Sednici ne
prisustvuju poslanici Demokratske stranke Srbije (DS),
COVIC U AMERICI
VASINGTON, 18. juna (Tanjug) Jugoslovenska delegacija, koju
predvodi potpredsednik Vlade Srbije i sef Koordinacionog centra za
Kosovo i
Metohiju Nebojsa Covic, boravi u Vasingtonu, gde ce, u Kongresu, Stejt
departmentu i Savetu za nacionalnu odbranu, razgovarati o postovanju
ljudskih prava u Jugoslaviji, odnosno na Kosovu, kao i o saradnji sa
Haskim
tribunalom. U organizaciji Helsinskog komiteta Covic ce u Kongresu, kako
se
najavljuje, razgovarati o ljudskim pravima na Kosovu i Metohiji.
"Imacemo,
pored toga, sastanke i u Stejt departmentu.
Mi imamo izuzetno dobre odnose. Naime, gradimo ih i postavljamo
veoma iskrene relacije u smislu pomoci i nasoj zemlji i nasem narodu,
tako
da takve sastanke ocekujem sa svim zvanicnicima u Stejt dipartmentu,
Kongresu, Institutu za mir i, naravno, u vladinim organizacijama.
Ocigledno
je da odredjene razlike postoje. Zasigurno razgovaracermo i o saradnji
sa
Haskim tribunalom, ali ne vidim razlog da ti nasi razgovori ne budu
vrlo,
vrlo konstruktivni sa obe strane", izjavio je Covic "Glasu Amerike".
"Savezna Republika Jugoslavija mora, shodno zakonu koji je
usvojila, da saradjuje, sasvim normalno, sa Haskim tribunalom. Znam da
se
prave i novi zakoni i da se oni u septembru izvrsavaju, ali ja ne vidim
da
je to mnogo veliki problem, naravno ukoliko saradnja bude iskrena shodno
svemu onome sto je razgovarano i sto je dogovoreno sa obe strane",
izjavio
je Covic odgovarajuci na upozorenja da bi se Jugoslavija u septembru
ponovo
mogla naci na udaru uslovljavanja americke administracije.
Potpredsednik vlade i sef Koordinacionog centra Covic boravice
dva
dana u SAD, gde ce imati mnogobrojne susrete za americkim zvanicnicima i
predstavnicima nevladinih organizacija.
LECIC DOGOVARA KULTURNU SARADNJU SA FRANCUSKOM
PARIZ, 18. juna 2002. (Beta) Ministri kulture Francuske, ZanZak
Ajagon i Srbije, Branislav Lecic, dogovorili su danas u Parizu razmenu
eksperata za kulturnu politiku i administraciju i uspostavili bazu za
bilateralni sporazum o kulturnoj saradnji.Tim sporazumom bila bi
obuhvacena
kako kulturna saradnja i razmena u najsirem smislu, tako i na nivou
univerziteta, kao i zastita i restauracija kulturne bastine, rekao je
novinarima ministar Lecic."To je jedan otvarajuci potez, koji ce
omoguciti
da preko Francuske komuniciramo i sa Evropom", dodao je on nakon
jednoipocasovnih razgovora sa francuskim kolegom.
"Smatram da je ovaj susret jedan od strateskih poteza Srbije u
razvoju odnosa sa Francuskom", primetio je Lecic, dodavsi da je bilo
reci i
o izlozbi "ParizBeograd" planiranoj za 2004. godinu.Prema recima
ministra
Lecica, ministar kulture Francuske interesovao se i za kulturnu politiku
koju Srbija vodi prema bivsim jugoslovenskim republikama i prema Kosovu,
kao i za procese reorganizacije drustva nakon demokratskih promena u
zemlji.
Susret sa Ajagonom prvi je u nizu susreta koje ce ministar
Lecic i
njegov pomocnik Aleksandra Jovicevic imati tokom trodnevne posete
Parizu.Kako se ocekuje, Lecic ce se danas sastati sa generalnim
direktorom
za medjunarodnu saradnju i razvoj francuskog MIPa Brunom Delejem, sa
direktorom Direkcije za kulturu Skupstine opstine Pariz Kristofom
Zirarom i
sa direktorom Francuske agencije za kulturnu akciju (AFAA) Olivijeom
Poavr
d'Arvorom.
Poslednjeg dana posete, Lecic ce razgovarati sa zamenikom
generalnog direktora UNESKOa Milagrosom del Koralom.
KOSOVO METOHIJA
EU PODRZAVA STAJNERA U PONISTAVANJU SKUPSTINSKE ODLUKE
LUKSEMBURG, 17. juna 2002. (Beta) Ministri inostranih poslova
Evropske unije danas su na zasedanju u Luksemburgu "izrazili punu
podrsku"
odluci sefa UNMIKa Mihaela Stajnera da proglasi "nistavnom i bez snage"
rezoluciju skupstine Kosova od 23. maja o "teritorijalnom integritetu
Kosova".
Savet ministara EU je "zatrazio od prelaznih ustanova Kosova da
svoje napore usredsrede na jacanje vladavine zakona, poboljsavanje
ekonomske situacije, ukljucujuci otvaranje novih radnih mesta, kao i na
pospesenje bezbednosti, a sto znaci i ohrabrivanje povratka izbeglica i
privremeno raseljenih lica".
Kako se navodi u zakljuccima zasedanja, "Savet ministara EU
ponovo
istice punu podrsku granicnom sporazumu SR JugoslavijaBJR Makedonija i
podstice UNMIK i vladu BJR Makedonije da se brzo dogovore o nalazenju
prakticnih resenja za probleme sa kojima se suocava stanovnistvo".
Sefovi diplomatija evropske petnaestorice su "pozdravili prva
dostignuca u okviru Zajednickog dokumenta UNMIKSRJ o saradnji od 5.
novembra 2001. i pruzili ohrabrenje da se ostvari novi napredak". Oni
su,
takodje, preneli "zabrinutost zbog stanja na severu Kosova i pozvali
vlasti
SRJ da podstaknu i doprinesu bezuslovnom postovanju vlasti UN na
Kosovu".
PONOVO KAMENOVANA PECKA PATRIJARSIJA
BEOGRAD, 17. juna 2002. (Beta) Koordinacioni centar za Kosovo i
Metohiju vlada SRJ i Republike Srbije saopstio je danas da je ponovo
kamenovana Pecka patrijarsija.
Prema podacima kojima raspolaze informativna sluzba
Koordinacionog
centra, nepoznati Albanci juce su nekoliko puta kamenjem gadjali portu
manastira sa puta koji prolazi neposredno iznad manastira i koji vodi ka
Rugovskoj klisuri.
U jucerasnjem incidentu niko nije povredjen, iako su te
provokacije izazvale veliko uznemirenje monahinja posto je nekoliko
kamenica pogodilo krov drevnog hrama, pise u saopstenju.
U saopstenju se ocenjuje da je, pored incidenta u Orahovcu kada
je
na starom pravoslavnom groblju sruseno vise od 60 odsto spomenika na
kojima
su ispisane oznake UCK, ovo jos jedna potvrda da se tri godine nakon
rata
nastavlja proterivanje preostalog srpskog zivlja i unistavanje srpske
kulturne bastine na Kosovu i Metohiji.
Kako se navodi u saopstenju Koordinacionog centra, ti dogadjaji
predstavljaju stvarni pokazatelj bezbednosne situacije i govore o
okruzenju
u kojem zive Srbi na Kosovu i Metohiji.
ADMIRAL DZONSON U POSETI SEVERNOM KOSOVU
KOSOVSKA MITROVICA, 17. juna 2002. (Beta) Komandant NATO snaga
za
juznu Evropu i Balkan americki admiral Greg Dzonson izjavio je danas u
Kosovskoj Mitrovici da ce se medjunarodna zajednica u resavanju
situacije u
tom podeljenom gradu pridrzavati strategije iz dokumenata koji su UNMIK
i
Kfor vec usvojili.
Dzonson tokom posete Mitrovici u kracem razgovoru sa novinarima
nije zeleo da precizira o kojim ce potezima biti reci u sredjivanju
prilika
u vec tri godine podeljenoj Mitrovici, dodajuci da se medjunarodna
zajednica nece fokusirati samo na probleme u tom gradu, vec na celom
Kosovu.
Dzonson je u pratnji komandanta Kfora Marsela Valantena posetio
centralni Stab francuskog kontingenta na severu Kosova, pijacu u juznom
delu Mitrovice, presao glavni most koji grad razdvaja na srpski i
albanski
i u severnom delu posetu zavrsio obilaskom policijske stanice UN.
On je novinarima objasnio da njegova danasnja poseta nema
poseban
cilj i da je to treci put kako obilazi sever Kosova.
Dzonson je naveo da je zadovoljan napretkom u saradnji UN
policije
i Kfora na Kosovu.
SRJ HASKI TRIBUNAL
SVILANOVIC: SUTRA DOSTAVLJAMO DOKUMENT SAVEZNOJ VLADI
BEOGRAD, 17. juna 2002. (Beta) Predsednik Nacionalnog saveta za
saradnju sa Haskim tribunalom Goran Svilanovic izjavio je veceras da ce
se
sutra Saveznoj vladi uputiti informacija o dokumentu koji je MUPu Srbije
predao bivsi nacelnik Resora drzavne bezbednosti Srbije Jovica Stanisic.
Kako je Svilanovic naglasio u izjavi za radio B92, Savezna
vlada
je ce nakon toga, kao jedina nadlezna odlucivati da li ce se sa tog
dokumenta skinuti oznaka tajnosti.
Ukoliko Savezna vlada odluci da dokument vise nije tajan, nakon
toga ce biti predat kancelariji Haskog suda u Beogradu.
Svilanovic je rekao da je sadrzina tog dokumenta javnosti vec
poznata, i da nema da doda nista izvan toga.
Policija i istrazitelji Medjunarodnog suda za ratne zlocine
pokusali su u petak uvece da pretresu kucu bivseg sefa Sluzbe drzavne
bezbednosti Srbije Jovice Stanisica u potrazi za dokumentom koji bi
dokazao
da je ta sluzba bila pod direktnom kontrolom Slobodana Milosevica.
RTS je tada javila, pozivajuci se na neimenovani izvor, da se
radi
o dokumentu o izdvajanju Resora drzavne bezbednosti iz nadleznosti MUPa
Srbije, koji je potpisao sam Milosevic.
Radi se, naime, o dokumentu iz 1997. godine koji, ne samo da
nikada nije objavljen, vec javnost nikada nije bila obavestena da takav
ukaz uopste postoji.
DINKIC: RACUNI OTKRIVENI UZ POMOC HASKOG SUDA
BEOGRAD, 17. juna 2002. (Beta) Guverner Narodne banke
Jugoslavije
(NBJ) Mladjan Dinkic izjavio je danas da "ne moze da veruje u
beskrupuloznost pojedinih clanova bivseg rezima, kao sto je Mirko
Marjanovic, koji demantuju da imaju racune u svajcarskoj banci, cak i
nakon
dokaza koji su dobijeni iz Svajcarske".
"Nasa vlast je dobila od zvanicnih svajcarskih vlasti potvrde o
postojanju racuna, ukljucujuci fotokopije i brojeve pasosa sa slikama
tih
ljudi", rekao je Dinkic za Betu.
Prema recima Dinkica, podaci o racunima dobijeni su istragom
nekoliko ljudi, ali do konacnih rezultata se ne bi doslo da nije bilo
pomoci Haskog suda.
"Uz dosta jak pritisak ukljucujuci i pritisak Haskog tribunala,
koji je saopstio Svajcarcima da ima podatke o tim racunima cela
procedura
je urodila plodom", rekao je Dinkic.
Dinkic je rekao da su ljudi koji su imali racune u svajcarskim
bankama mislili da Svajcarci nece objaviti imena vlasnika tih racuna.
"Dok su ta gospoda demantovala da imaju racune, sa druge strane
su
angazovali skupe advokate da bi od svajcarskih vlasti izdejstvovali da
im
se taj novac odmrzne", rekao je Dinkic.
Dinkic je rekao da je o aktivnostima advokata bio obavesten pre
sest meseci i da mu se u jednom trenutku cinilo da od racuna nece biti
nista, ali da je nakon toga doslo do pomoci Haskog suda, tako da racuni
nisu odmrznuti sto je omogucilo njihovo otkrivanje.
Prema njegovim recima postoje dve kljucne licnosti koje mogu da
pomognu u daljoj istrazi o iznetom novcu i to su komesar Evropske unije
za
sprovodjenje sankcija prema trecim zemljama De Vris i direktor OFAKa,
americke agencije za kontrolu inostrane imovine u SAD, a cije je prezime
Njukomb.
Dinkic je rekao da u istrazi mogu da pomognu i vlasti drugih
zemalja kao sto su Kipar, Rusija, Kina, Grcka, Linhenstajn, Francuska,
Juzna Afrika, Irska, kao i druge zemlje.
"Mislim da je ovo tek pocetak, a sada treba da se vidi kakvo
nam
je tuzilastvo i policija", rekao je Dinkic i dodao da je na celom poslu
otkrivanja racuna radilo nekoliko ljudi, pored Dinkica, a to su direktor
Republicke uprave javnih prihoda Aleksandar Radovic, ministar finansija
i
ekonomije Srbije Bozidar Djelic, javni tuzilac Rade Terzic i ljudi iz
MUPa.
