|
Manje politike vi�e radaPrivrednici ne treba da oslu�kuju strana�ka prepucavanja
i proveravaju politi�ku klimu, ve� da uve�aju profit
Sude�i po stabilnom deviznom kursu dinara i jakim rezervama centralne banke moglo bi se zaklju�iti da odavno nismo imali toliko dug period makroekonomske stabilnosti. Za koji mesec, u oktobru ove godine, bi�e ta�no dve godine kako je odre�ena vrednost od 30 dinara za marku i ona je do sada odr�ana uz minimalne oscilacije. Me�utim, dok na makroekonomskom planu
vlada tako po�eljna ravnote�a, dotle na nivou privrede i preduze�a
klju�aju problemi: opada zaposlenost, sve ve�i broj privrednika nije u
stanju da planira izvoz, poslovna klima je nepovoljna a optimizam opada.
Najnovija analiza beogradskog Ekonomskog instituta, u okviru redovnog mese�nog istra�ivanja konjunkture u privredi, upravo je ukazala na polarizaciju - makroekonomija stabilna a poslovanje privrede lo�e. Kako se to mo�e tuma�iti? Kako se sprovode reforme u ovoj godini i �ta dalje - tema je razgovora sa prof. dr Neboj�om Savi�em, urednikom Konjunkturnog barometra Ekonomskog instituta. Privrednici gledaju u politi�are - Za prvu polovinu ove godine karakteristi�no je odr�avanje makroekonomske stabilnosti. To je dobro jer do sada nikada nismo imali odr�avanje makroekonomske stabilnosti tokom gotovo dve godine. Ipak, uspeh je relativan jer postoje brojni otvoreni problemi koji se moraju otklanjati. Varaju se svi oni koji misle da sada�nje tenzije i razmirice na politi�kom planu ne uti�u na privredni �ivot. Na�i privrednici, menad�eri ili direktori nisu pohrlili da kupuju preduze�a koriste�i povoljne uslove privatizacije. To pokazuje da se u privredi radije proverava politi�ka klima i ispituje atmosfera koju stvaraju strana�ka prepucavanja, nego �to se razmi�lja kako da se ostvari ve�i profit. Kao da je i dalje prisutan refleks pro�losti po kojem privrednici o�ekuju da do�e neko od politi�ara i ka�e im - sada treba da se privatizujete. • Koje oblasti, ipak, ostvaruju rast? - Ekonomska situacija u prvoj polovini ove godine je relativno uspe�na. Jer, uspehom se mo�e smatrati to �to je pored svih problema na privrednoj i politi�koj sceni ostvaren rast bruto doma�eg proizvoda od skromnih dva odsto. To bi mogao biti dobar signal da srpska privreda, ukupno posmatrano, nije u recesiji. Trgovina ispred svih Ali, ako pogledamo koje su privredne aktivnosti doprinele rastu, vidi se da je to porast prometa u trgovini, u svim oblicima, dakle i na veliko i malo, i to za 25 odsto. Za razliku od te grane, industrijski sektor bele�i blagi pad, ali zato poljoprivreda znatan. To ukazuje na neophodnost da mora da do�e do ve�eg privrednog rasta u narednim mesecima. Potrebno je da se br�e razvijaju druge delatnosti i industrijska proizvodnja ukoliko se �eli pove�anje bruto doma�eg proizvoda od �etiri do pet odsto. Dakle, do kraja ove godine potrebna su nova upori�ta rasta. • Zar tr�i�ne reforme nisu ve� u zamahu? - Tr�i�ne reforme podrazumevaju jake menad�erske timove i uprave preduze�a, prevo�enje firmi iz jednog, pravno apstraktnog modela, kakav je dru�tveno vlasni�tvo, u prave privredne subjekte koji maksimiziraju profit. Na �alost, samo mali segment preduze�a je u�ao u reforme, smanjuju�i tro�kove i ostvaruju�i profit. Za razliku od njih, u zna�ajnom delu privrede vlada letargija. Ve�i deo privrede gotovo da tra�i alibi da ne ide u reforme, pa im politika do�e kao opravdanje. • Kako, iz tog ugla, izgleda jedno tipi�no srpsko preduze�e? - Tipi�no srpsko preduze�e je danas razapeto izme�u �elje da ostvari profit i plasira proizvodnju, da naplati robu i isplati zarade. Uspe�na preduze�a, za razliku od njih, brzo prepoznaju i ostvaruju profit. Dobar bankarski potencijal • Da li se dovoljno koriste mogu�nosti kreditiranja? - Nikad nije bilo te�e dobiti kredit. I dobro je �to je tako. Kod nas centralna banka sprovodi rigoroznu kontrolu banaka i one imaju obavezu da ispunjavaju takozvane bazelske kriterijume, kao i svi u razvijenoj Evropi. Drugim re�ima, krediti se moraju vra�ati. Kod nas su ranije odobravani "meki" krediti koji se nisu vra�ali. Danas je u bankama koncentrisan solidan kreditni potencijal, ali se krediti vra�aju. Dosledno se primenjuje i ocena boniteta banaka, pa je zato veliko pitanje kome �e ih banka odobriti. Za njihovo dobijanje potrebni su kvalitetni projekti a plasmani ne mogu biti visokorizi�ni. Na �alost, ovde i dalje ima malo dobrih projekata, a rizik je visok, pa su se zato banke okrenule kreditiranju stanovni�tva. Ali, ni tu jo� nema velikog kori��enja po�to su niska primanja stanovni�tva, pa se uglavnom kupuju trajna potro�na dobra. • Kako da dr�ava pobolj�a tranzicione procese? - Tako �to �e pobolj�ati poslovnu klimu u
zemlji. Dr�ava mora da ima indirektnu ulogu, i to izgradnjom institucija.
Ona treba da stvara uslove za pravnu regulativu i tr�i�nu utakmicu, da
stvori povoljan ambijent za ulaganja, da se pojednostave procedure za
izdavanje dozvola i saglasnosti i da se elimini�e klima "progona ve�tica"
o tome ko je kako stekao kapital. Ako neko nije legalno stekao kapital,
onda je to posao za policiju i razlog za krivi�nu odgovornost. Potrebna
je, dakle, klima koja �e biti pogodna za ulaganja podjednako i stranih i
doma�ih investitora. Umesto socijale - privatizacija Najbolji socijalni program je - proces privatizacije. Sva preduze�a koja su do sada dobila vlasnike na�la su na�in da bolje rade i pove�aju plate. U pro�lih desetak godina, dok su preduze�a tavorila, jedan broj ljudi je samo formalno bio zaposlen. Neki od njih su se ve� sna�li i dopunskim poslom obezbe�uju sebi egzistenciju. Razume se da je socijalni program potreban, ali ne treba o�ekivati masovnu nezaposlenost. Zato se preteruje u licitiranju u medijima o broju onih koji �e ostati bez posla. Osim toga, bolje je da se socijalni programi prave na nivou preduze�a, nego da se ra�una na dr�avu i da se o�ekuje da �e ona preuzeti nezaposlene. Potrebno je da se ja�a svest ljudi o tome
da moraju sami da brinu o svojoj budu�nosti, a ne da �ekaju da im neko sve
obezbedi, ka�e dr Savi�. | |||
vrati.gif
Description: GIF image
