|
Poslednja evropska tajnaZabluda je da stranci odsedaju samo u "Hajatu". - Obo�avaju ro�tilj i splavove, smeta im ne�isto�a, dvostruki cenovnici i hoteli van evropskih standardaU kojem gradu u Evropi mo�ete za jedan evro da postanete milijarder? Pa u Beogradu, naravno. Ovom pri�om, turisti�ka legenda Beograda mr Branko Raboti� "mami" strane turiste da u �etnji Kalemegdanom zastanu kod gospo�e Olge i pazare nov�anicu od 500 milijardi iz 1993. godine. "Zemlja se otvorila od 5. oktobra i sada nam turisti dolaze sa svih strana. Imali smo grupu sa Tajvana, iz Japana, Francuske, dolazi i sve vi�e Amerikanaca koji �ele da vide taj Beograd i te Srbe o kojima su slu�ali godinama. Uglavnom su svi prijatno iznena�eni i generalno ka�u da im je utisak bolji od o�ekivanja. A o�ekuju da vide razru�en grad, da nema svetla, ljude koji bazaju ulicama goli i bosi, a onda vide Knez Mihailovu, pune kafi�e, mlad svet... I svi se sla�u da je najve�a atraktivnost Beograda - njegovi ljudi", pri�a mr Raboti�, turisti�ki vodi� grada Beograda. Ru�evine va�nije od Kalemegdana Dejan Veselinov, zadu�en za odnose s javno��u u Turisti�koj organizaciji Beograda (TOB), isti�e da je za 27 odsto pove�an broj stranih turista u odnosu na isti period lane i da u proseku oni ostaju u glavnom gradu dve no�i. Amerikanaca je sve vi�e i oni ostaju najdu�e (u proseku oko pet no�i), kao i Slovenaca. Kroz prestonicu su upravo pro�le grupe turista iz Afrike, sa Kube, iz Norve�ke, Nema�ke, Grci ve� tradicionalno, dodaje. A �ta strance mami da do�u u na� grad, koji ipak nije najpo�eljnija turisti�ka destinacija u Evropi? Raboti� ka�e da ima utisak da se poslednje dve godine pomera interesovanje zapadnih turista prema isto�noj Evropi. Srbija je bila zatvorena deset godina, ka�e, a njih mami da u sakupljanju pe�ata po svetu, imaju i pe�at poslednje evropske tajne. Ono �to je obavezno videti u zami�ljenom programu svih stranaca su, po njegovim re�ima, ru�evine iz perioda NATO bombardovanja. Nezaobilazna ruta je raskrsnica Kneza Milo�a i Nemanjine, Dedinje, PC U��e, a kineska ambasada je bila posebna �elja turista sa Tajvana. Strani turisti obilaze Kalemegdan, Sabornu crkvu, Skadarliju, Patrijar�ijski dvor, u�e gradsko jezgro, ali i Dedinje, Novi Beograd i stari Zemun. Posebna atrakcija je Beograd sa reka (krstarenje Savom i Dunavom), a TOB od ovog leta ima i program posete lokalitetu vin�anske kulture koji je tako�e veoma popularan. - O�arani su rekom, crkvama, no�nim �ivotom. I svi, bez izuzetka, ka�u da im se najvi�e dopadaju ljudi. Odu�evljeni su na�im mentalitetom, talentom za zabavu, �to za razliku od Budimpe�te gotovo svi govore engleski jezik. Cene su za njih idealne. Do sada nam niko nije tra�io da vidi ru�evine, verovatno idu u privatnoj re�iji - ka�e Veselinov. Ono �to strancima smeta, dodaje, jesu nazivi ulica ispisani �irilicom, smog i ne�isto�a. - Beograd je za njih jevtin grad, ako se izuzmu hoteli. Ne dopada im se �to postoje dvostruki cenovnici (za doma�e i strane goste), �to su hoteli van evropskih standarda (izuzev "Hajata" i "Interkontinentala"), u lo�em stanju, ofucanog name�taja - obja�njava Raboti�, koji je u svojoj biografiji turisti�kog vodi�a izme�u ostalog upisao i �etnju gradom sa Vilijamom Montgomerijem i Elizabet D�ons (sekretarica Kolina Pauela), ali i sa privatnim gostima prestolonaslednika Aleksandra. U koferu opanak i �ljivovica Na�i sagovornici ka�u da je zabluda da stranci odsedaju u "Hajatu" i "Interkontinentalu". Mo�ete ih na�i svuda, �ak i tamo gde ih ne o�ekujete, na primer u hotelu "Po�ta". U centru je najpopularnija "Moskva", zatim "Metropol", za mlade "Rojal" (biv�e "Toplice"), a gosti sa Kube su, na primer, bili u "Parku". U dva najekskluzivnija hotela na Novom Beogradu obi�no odseda mali procenat onih sa dubokim d�epom ili oni koji dolaze poslovno u Beograd, pa im firme pla�aju sme�taj. Mjuriel D�ons je dva puta bila gost belog grada. U po�etku su je bunile oznake hotela sa tri ili �etiri zvezdice, dok nije shvatila da treba da oduzme jednu ili dve zvezde, pa da se usluga i sme�taj uklope sa standardima na koje je navikla u Americi. - Ako ste vegetarijanac, ovo nije grad za vas. Ali, dobro je �to mo�e� da ode� u najekskluzivniji restoran, naru�i� najskuplje jelo i pi�e i da opet ra�un bude sme�an u odnosu na onaj koji bi dobio kod ku�e. Van Beograda je te�ko prona�i dobar sme�taj, tako da i ako moramo da otputujemo negde izvan, ipak se ovde vra�amo na preno�i�te - ka�e gospo�a D�ons. Ona zamera �to je grad vrlo lo�e obele�en i to uglavnom �irilicom, �to taksisti uvek imaju neke svoje cene za one koji ne govore srpski, iz iskustva ka�e i da nam po�ta nije najpouzdanija. - Kada s�m �etam gradom ni�ta mi ne smeta. Ali kada vodim strance, gledam Beograd njihovim o�ima: smetaju mi otrcane fasade, i�aran Kalemegdan, prepunjeni trolejbusi, auspusi autobusa koji izbacuju gust crni dim kao da �e da se zapale svakog trenutka. Ali znate, ljudi koji ovde do�u ne o�ekuju lepotu Pariza ili �isto�u �eneve. Ovde je sudar Istoka i Zapada, sre�enog i haoti�nog, starog i novog - ka�e Raboti�. Skadarlija, po njegovim re�ima, jeste zanimljiva, ali sve vi�e stranaca smatra da je isuvi�e "turisti�ka". Osim ove boemske �etvrti, omiljena mesta za izlazak su i splavovi, kafi�i u Njego�evoj ulici, kafane u kojima mogu da probaju �evape, sarmu, pasulj, musaku, podvarak i doma�u rakiju. Kao "in" mesta za strance, Dejan Veselinov izdvaja i splav "Crni panteri", "Reku" u Zemunu i autenti�an srpski restoran na Karaburmi "Kod Da�e". I Veselinov i Raboti� ka�u da se turisti mogu svrstati u nekoliko grupa: oni koji dolaze poslovno, pa slobodno vreme iskoriste za razgledanje grada (takvih je sve vi�e), oni koji dolaze turisti�ki na poziv prijatelja i mladi koji sa rancem na le�ima krstare Evropom, a u Beograd uglavnom sti�u auto-stopom ili vozom iz Budimpe�te. U koferima onih koji napu�taju prestonicu obi�no su majice, kape i
�olje sa nazivom grada, pokoji opanak, razglednice i obavezna nov�anica
"milijardera" sa po�etka ove pri�e. I naravno - miris ro�tilja i
�ljivovice. Mladi Slovenci "otkidaju" na Beograd Beograd je u poslednje vreme pravi turisti�ki bum za mlade iz Slovenije. Oni bukvalno otkidaju na Beograd, ka�e Raboti�. Obi�no su sme�teni u "Slaviji", obo�avaju �evape i splavove i stalno slu�aju "Mese�inu". Na� sagovornik kao posebnu zanimljivost izdvaja i to �to je prestonica
Jugoslavije prvi put dobila stranicu u najnovijem broju "Ne�enel
d�iografik treveler", ina�e najpopularnijem turisti�kom �asopisu na svetu.
Naslov teksta je "Beograd koji se uzdi�e" (iz pepela). Jahte uplovljavaju u Beograd - Od po�etka juna pristalo je sedam brodova iz inostranstva, a trenutno je tu "Arosa Dona", koja je dolazila ve� dvadesetak puta. Re� je o brodu iz Nema�ke, du�ine 124 metra, sa 100 kabina, bazenom, saunama... Sedam dana na ovom brodu ko�ta 1.000 evra, a putnici su uglavnom dobrostoje�i Nemci 60-ih godina. Obi�no bude izme�u 150 i 200 turista, zadr�avaju se jedan dan, a silaze sa broda da bi obi�li u�e gradsko jezgro - obja�njava Veselinov. Sandra Dimitrijevi�
|
vrati.gif
Description: GIF image
