http://www.pcnen.cg.yu/novi/drugi/12.htm
Prve crnogorske nezavisne elektronske novine (PCNEN)
Drugi pisu:
07.8.2002.
Problem SAD sa Srbijom je u tome sto ste vi cinili
neke akcije samo kada ste bili prisiljeni na to
Server: Srbija je najavila da ce se prijaviti za
clanstvo u
EU 2004. godine. EU ce tada morati da zna da li se
Jugoslavija prijavljuje sa Kosovom ili bez njega.
Ukoliko
prijava za clanstvo podrazumeva slobodno kretanje u
okviru EU, to ce umnogome otezati razmatranje prijave
za clanstvo. Zapadna Evropa nece pozdraviti slobodnu
cirkulaciju vise od milion i po Albanaca
Autor: Milorad Ivanovic
Krajem jula, americki Institut za mir objavio je
specijalni
izvestaj o opcijama konacnog statusa Kosova, u kome je
navedeno osam mogucih resenja, dok su dva najcesce
do sada spominjana predloga - povratak Kosova pod
vlast Beograda i momentalna nezavisnost - odbaceni.
Autor izvestaja na kome je radilo jos 13 eksperata za
Balkan je Danijel Server, direktor Balkanske
inicijative
Instituta za mir. Pre dolaska u Institut za mir Server
je
1996. i 1997. godine radio kao direktor Odeljenja za
analitiku u sektoru za Evropu i Kanadu Stejt
departmenta, gde je bio zaduzen za nadgledanje
implementacije Dejtonskog sporazuma. Pre toga
(1994-1996) bio je specijalni americki izaslanik u
pregovorima Muslimana i Hrvata u Bosni. Proteklih
nekoliko godina aktivno je ucestvovao u stvaranju
uslova
za dijalog Srba i Albanaca na Kosovu.
U razgovoru za "Blic News" Server kaze da navedeni
izvestaj predstavlja rad grupe eksperata iz Vasingtona
koji su zeleli da razrade ceo spektar opcija za buduci
status Kosova.
- Mi smo eliminisali neke opcije koje su nerealne, kao
sto
su trenutna nezavisnost ili povratak Kosova pod
direktnu
vlast Beograda. Razmatrali smo mnoge druge opcije,
ukljucujuci i nezavisnost posle odredjenog vremenskog
perioda, zatim da Kosovo na neki nacin bude deo
Jugoslavije, podelu Kosova, donosenje odluke posle tri
godine na medjunarodnoj konferenciji i mnoge druge
opcije. Pokusali smo te opcije da razmotrimo iz
americke
perspektive, s osnovnim pitanjem da li su ta resenja
prihvatljiva ljudima koji su direktno ukljuceni u
problem,
dakle Srbima i Albancima, ali takodje i medjunarodnoj
zajednici. Nismo zeleli da zagovaramo jedno specificno
resenje nego da ispitamo citav niz mogucnosti.
Zasto se taj izvestaj podnosi bas u ovom trenutku?
- Zato sto verujemo da se pitanje konacnog statusa
Kosova ne moze sklanjati sa strane zauvek. Nase
predvidjanje je da ce za od tri do pet godina ljudi
poceti
da razmisljaju o konacnom resenju, a, ako zelite da
tada
dodjete do resenja, onda morate da pocnete da
razgovarate sada. I zato smo mi napravili materijal za
razmisljanje. Vlade nisu jos spremne na razgovor, ali
to
ne znaci da eksperti o tome ne bi trebalo da
razgovaraju
i analiziraju koje su opcije u igri.
Neki analiticari veruju da je taj izvestaj uradjen
prerano
posto je situacija jos pregrejana. Sta je bio vas
motiv?
- Mislim da je uradjen u pravo vreme. Razumem zasto
neki ljudi misle da je preuranjeno, ali u isto vreme
verujem da ce ovaj izvestaj doprineti da se situacija
smiri i udje u mirnije vode. Sada ce ljudi videti koje
su
opcije predlozene i da smo se mi trudili da sve te
opcije
obrazlozimo. Nema opcija koje smo pripremili a da one
ne predvidjaju da se i Pristina i Beograd o tome
saglase.
Veoma vazan deo izvestaja je onaj koji govori o nacinima
na koji se sporazum o konacnom resenju mora doneti. Tu
je navedeno da je neophodna nova rezolucija UN, a da bi
do toga doslo, pristanak moraju da daju i Beograd i
Pristina.
Americka administracija je preokupirana problemom
Avganistana, Iraka i ratom protiv terorizma. Da li je
i
zasto Kosovo i dalje vazno za SAD?
- To je tacno. Postoje mnogo vaznija pitanja za SAD u
ovom trenutku i mi ne predlazemo vladi SAD da se sada
posveti samo Kosovu. Mi samo kazemo da bi ovo trebalo
da bude pocetak debate. Ja verujem da je Kosovo i dalje
vazno za SAD jer je to i dalje glavno nereseno pitanje
na
Balkanu. Amerika je ulozila ogromnu diplomatsku i vojnu
energiju na Balkanu i vazno je da sve ide u pravom
smeru i da Balkan postane stabilan deo Evrope.
Da li ste se prilikom izrade izvestaja konsultovali s
ekspertima iz Beograda i Pristine?
- Na izvestaju su radili samo Amerikanci i mi nismo
zeleli
da ukljucujujemo ljude sa strane. Mi smo imali nekoliko
sastanaka prosle jeseni i zime i razmatrali moguce
opcije
te shvatili da nema nijednog resenja koje ne obuhvata
saradnju ljudi s obe strane granice. To se ne odnosi
samo na saradnju Kosova i Srbije nego i Kosova i
Albanije i Kosova i Makedonije.
Za koga je pravljen ovaj izvestaj?
- Nasa ciljna grupa su ljudi koji se u SAD i Evropi
bave
problemom Kosova, kao i ljudi na Kosovu i u Beogradu.
Mi nismo imali specijalnog klijenta za koga smo ovo
pisali, ali verujem da ce se izvestaj citati veoma
siroko i
da ce dati doprinos debati koja ce morati da otpocne u
narednih nekoliko godina. Ovo je posebno vazno, posto
je Srbija najavila da ce se prijaviti za clanstvo u
EU
2004. godine. Evropska unija ce tada morati da zna da
li
se Jugoslavija prijavljuje sa Kosovom ili bez njega.
Nije
verovatno da ce Evropska unija ponoviti gresku koju je
napravila sa Kiprom. Ukoliko prijava Jugoslavije za
clanstvo podrazumeva slobodno kretanje u okviru EU, to
ce umnogome otezati razmatranje prijave za clanstvo.
Zapadna Evropa nece pozdraviti slobodnu cirkulaciju vise
od milion i po Albanaca.
U izvestaju ste naveli da se Amerikanci mnogo vise
zalazu za nezavisnost Kosova od Evrope. Kolike su
razlike Brisela i Vasingtona oko resenja kosovskog
problema?
- Na obe strane Atlantika postoji citav niz misljenja
i
ideja o Kosovu i njegovom buducem statusu. Prema
nasem misljenju, van americke vlade, to je ono sto bih
zeleo da naglasim, dakle, medju ekspertima postoji
velika podrska za nezavisnost Kosova u buducnosti.
Eksperti u Evropi, verovatno zato sto su blizi
vladama,
manje podrzavaju nezavisnost Kosova. Ne bih zeleo da
preuvelicavam te razlike. One postoje, ali nisu
nepremostive. Ljudi s obe strane Atlantika razmatraju
citav niz mogucnosti. Veoma je znacajno za velike
evropske metropole i Vasington da pocnu da razmatraju
pitanje konacnog statusa Kosova u narednih nekoliko
godina i dodju do neke vrste sporazuma, bar o procesu i
nacinima na koji ce se dijalog uopste voditi. Kao sto
smo
naveli u izvestaju, svaki dogovor podrazumeva pristanak
Beograda i Pristine. Danas samo nekoliko ljudi iz
Beograda i Pristine komunicira medju sobom, a da ne
govorimo o razgovorima o konacnom statusu.
Da bi se usvojila nova rezolucija Saveta bezbednosti,
koja je neophodna za odlucivanje o finalnom statusu
Kosova, nuzno je da za nju glasaju Rusija i Kina. U
vasem izvestaju razmatrate mogucnosti kako da
izbegnete njihov veto i privolite ih da se ne
usprotive
sporazumu.
- Dogovor Beograda i Pristine mora da prodje kroz Savet
bezbednosti. Dovoljno je da Beograd kaze Moskvi i
Pekingu da je postignut dogovor i Moskva i Peking ce to
da prihvate. Isto je i sa Vasingtonom. Ako Beograd i
Pristina samostalno dodju do nekog resenja, tim bolje.
Vasington ne zeli da nametne nesto za sta se ne zalazu
Beograd i Pristina. Najvaznije je da otpocne dijalog
Beograda i Pristine, i to pre svega oko gorucih stvari
kao,
sto je problem nestalih, ekonomska pitanja, borba
protiv
kriminala i slicno. Sva ova pitanja moraju se resiti
pre
nego sto se bude razgovaralo o konacnom statusu.
Kako pokrenuti stvar s mrtve tacke kada Albanci odbijaju
bilo kakve razgovore o "dnevnim problemima", jer se
plase da se time unedogled odlaze pokretanje pitanja
konacnog statusa Kosova?
- Postoji jedna vrsta otpora na albanskoj strani koja
je
oko otpocinjanja dijaloga veca nego na srpskoj. Ne
kazem da postoji veca zainteresovanost srpske strane da
se ceo proces zavrsi. Mislim da je na albanskoj strani
mnogo teze, posebno na politickom nivou, da se dodje
do nekog sporazuma sa Beogradom. To nije nesto
neobicno ili nesto sto ne moze da se prevazidje. Posao
Mihaela Stajnera je da pripremi teren za takav
dijalog.
Naveli ste osam predloga za konacni status Kosova i
rekli
da su svi predlozi ravnopravni, ali ste takodje naveli
da
su pojedini ucesnici jasno podrzavali jedan od
predloga.
O kom predlogu se radi?
- Bilo je ljudi koji su podrzavali uslovnu
nezavisnost,
neki drugi su podrzavali nesto drugo. Mi nismo mogli da
postignemo konsenzus, ali to i nije bio nas cilj. Za
nas je
bilo vazno da predlozimo celu paletu resenja. To je
nacin
na koji Amerikanci prilaze problemu. Oni nikada ne
prilaze s jednom iskristalisanom idejom u glavi. Ono
sto
mi pokusavamo jeste da pokazemo da ima o cemu da se
raspravlja.
Koje je od ponudjenih resenja vas favorit?
- Nemam favorita. Ja podrzavam resenje koje ce da
podrze Beograd i Pristina. Oni mogu da smisle nesto i
sami, nesto sto se ne nalazi medju nasim predlozima.
Potpredsednik srpske vlade Nebojsa ?ovic, koji je
zaduzen za Kosovo, boravio je u Vasingtonu. Da li ste
njega obavestili i kakve su bile reakcije?
- On je obavesten o izvestaju, ali jos nismo culi kakve
su
reakcije. Moracete da razgovarate s njim da biste
saznali
sta misli o izvestaju.
Kakve reakcije ocekujete iz Beograda?
- Mislim da se ljudi iz Beograda koje znam slazu sa nama
sto smo odbacili dve krajnje opcije u izvestaju -
povratak
pod vlast Beograda, i trenutnu nezavisnost. Verujem da
se ljudi u Beogradu i Pristini slazu s tim, i to bi
olaksalo
posao medjunarodnoj zajednici da odbaci ove dve opcije
koje su do sada obicno bile jedine o kojima se
raspravljalo. Mi mozemo da eliminisemo dosta negativne
energije iz razgovora ako odbacimo ove dve opcije. U
opcije smo ubacili i decentralizaciju, sto je termin
koji
Beograd koristi kada se zalaze za davanje autonomije
srpskom stanovnistvu na Kosovu. Nadam se da smo na
dobar nacin predstavili njihov predlog i glediste.
Postoje
mnoga razlicita shvatanja u Beogradu i ne znam kakve
ce biti reakcije.
Kako ocenjujete politiku Beograda prema Kosovu?
- Desile su se veoma dobre stvari. Kriza u juznoj
Srbiji
koja je mogla da bude katastrofa dobro je resena. Veoma
je vazno da se pokaze da je Srbija spremna da
reintegrise svoje delove u kojima vecinu cine Albanci,
ali,
takodje, i da su Albanci spremni da se reintegrisu u
Srbiju. Takodje verujem da je Srbija pod demokratskom
vladom shvatila da ima mnogo vecih problema od
Kosova. Za Srbe su sada vazniji poslovi, ekonomija,
korupcija, kriminal. To su problemi koji su vazni za
vecinu ljudi u Srbiji. Kosovo je palo na listi
prioriteta.
Sta je ono sto je lose, sto bi trebalo popraviti?
- Ne zelim da kritikujem. ?injenica je da Srbija i
Beograd
isticu legitimne zahteve za bolji zivot Srba na
Kosovu.
Trenutno postupanje prema Srbina na Kosovu nije
prihvatljivo. Ljudi treba da idu kuci, da mogu da rade,
da
mogu da zive. Uslovi za Srbe nisu ni blizu onoga sto
bi
trebalo da budu danas. Postoje nekakva poboljsanja,
posebno u oblasti bezbednosti, ali to nije dovoljno.
Beograd ima legitimno pravo da iskaze svoju zabrinutost
i to nije nista lose. To je opravdana zabrinutost, i
medjunarodna zajednica i Albanci na Kosovu moraju s
tim da se pozabave.
Nebojsa ?ovic je veoma cesto u Vasingtonu. Da li je
Amerika dobro obavestena o onome sto se desava na
Kosovu?
- U Vasingtonu se briga prema Srbima na Kosovu shvata
kao legitiman interes koji Srbija ima na Kosovu. Nije
lose
da Beograd bude zabrinut. I Beograd treba da pritiska
medjunarodnu zajednicu da obezbedi bolje uslove za
Srbe na Kosovu. Mislim da problemi mogu da nastanu
kada se radi nesto na terenu. Nedavno sam posetio
"cuvare mostova" u Mitrovici. Podela Kosova na reci
Ibar
je deo problema. Postoji potreba ne samo da se Srbi
vrate u juzni deo grada nego i da se Albanci vrate
severno od Ibra. To se sada veoma dobro razume.
Ima misljenja da ?ovic u Vasington ne ide toliko zbog
Kosova koliko zbog predstavljanja sebe kao "treceg
coveka" u srpskoj politici, onog na koga Amerika moze
da racuna. Ima li u tome istine?
- Moje iskustvo mi govori da je ?ovic uvek dolazio kod
nas da raspravljamo o Kosovu. On sebe nikada nije
predstavljao kao nesto drugo sem kao coveka iz
Beograda koji je zaduzen za Kosovo.
Da li Sjedinjene Drzave uopste traze "treceg coveka" u
Beogradu?
- Ne. Mislim da vlada SAD politicku utakmicu u Srbiji
gleda sa interesovanjem, ali, rekao bih, prilicno
nepristrasno. Mislim da ljudi u Vasingtonu, i tu ne
mislim samo na administraciju nego i na eksperte koji
se
bave Balkanom, podrzavaju svako resenje koje ce
dovesti do brzih reformi. Ekonomske reforme su bile
veoma izrazene, dok su reforme policije, vojske,
sluzbi
bezbednosti bile jako spore. Mislim da ljudi u
Vasingtonu
ne podrzavaju jednog ili drugog politicara.
Koga bi Vasington voleo da vidi kao predsednika Srbije,
Labusa ili Kostunicu?
- Mislim da gresite ako verujete da je jedan
politicar
covek Vasingtona a drugi nije. To jednostavno nije
nacin
na koji se razmislja u Vasingtonu.
Da li je Vasington obavesten sta se zapravo desava u
Beogradu? Donedavno je trazena smena generala
Pavkovica jer se verovalo da je blizak Kostunici, da bi
se
na kraju ispostavilo da to i nije bas tako.
- Mi ne razumemo mozda bas sve detalje, ko radi za
koga, ko radi protiv koga i slicno. Amerikanci su
bili
zabrinuti zbog Pavkoviceve uloge na Kosovu i
komandovanja armijom kada su pocinjeni zlocini na
Kosovu. Iz te perspektive on je za nas bio
neprihvatljiv
kao vodeci covek vojske koja se zalaze za mir. Grese
oni
koji misle da je Vasington znao da li je on Kostunicin
covek ili ?indjicev covek niti nam je to uopste i
vazno. U
vezi sa Pavkovicem nas je interesovao samo rat na
Kosovu i nista drugo.
Priblizava se donosenje novog zakona o finansijskoj
pomoci Srbiji. Najavljeni su novi pritisci iz
Vasingtona?
- Ne znam kako ce to ici. Ovde smo imali nedavno dosta
predstavnika iz Srbije koji su razgovarali s nama.
Jasno
je da bi vlada u Beogradu volela da se izbegne
eksplicitno uslovljavanje. Jasno je da je da bi se to
postiglo nephodno uraditi vise akcija sada kada nema
uslovljavanja. Jedan od problema koje smo imali je da
je
Srbija cinila neke akcije samo kada je bila prisiljena
na
to. Sada ljudi koji zele akciju kazu "oni ne rade
nista
kada nema uslovljavanja". Trenutno nema uslova. Oni su
ukinuti u aprilu i zbog toga je sada pravo vreme da
Srbija pokaze neku akciju. Nisam siguran da se to
desava na nivou kako bismo mi to voleli, mada mislim
da je slanje Lilica u Hag bio dobar potez.
Sta bi jos trebalo da budu potezi koji bi zadovoljili
SAD?
- Ima dosta jos toga da se uradi, kao sto je pristup
dokumentima, hapsenje osumnjicenih i slicno. Ljudi u
Vasingtonu su veoma zabrinuti zbog toga i sa paznjom
ce da prate sta se desava. Nedavno je bilo nekoliko
dobrovoljnih predaja, ali nije bilo hapsenja, posebno
ne
"velikih riba". Ovde se to pazljivo posmatra i
analizira.
Ovo nije pitanje o tome da li se saradjuje sa Hagom,
nego se ovim daje odgovor da li je i koliko brzo
Srbija
spremna da se transformise. Potpuno demokratski rezim
bi odmah pomogao Hagu i resio probleme sto je pre
moguce. Postoje ljudi u Beogradu koji to cine i oni se
bore sa onima koji bi dosta izgubili saradnjom sa
Tribunalom. Pitanje je kako pomoci onima koji zele da
rade prave stvari i to je jedan od americkih
prioriteta.
BLIC NEWS
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
