Dr Milan Tepavac
[EMAIL PROTECTED]
Beograd, 05. avgust 2002.
god.
Sjedinjene Americke Dr�ave usvojile su tzv. Zakon o za�titi
americkih pripadnika oru�anih snaga (American Servicemembers Protection
Act - ASPA). Predsednik Bu� potpisao ga je 2. avgusta 2002. Time su SAD
definitivno odredile svoj stav prema stalnom Medjunarodnom krivicnom sudu ciji
je Statut usvojen na diplomatskoj konferenciji pod okriljem Ujedninjenih nacija
u julu mesecu 1998. godine, a koji je stupio na snagu 1. jula 2002. godine nakon
sto ga je ratifikovalo 6o dr�ava, medu njima i Jugoslavija ("Slu�beni list SRJ"
br. 5/2001). Dakle, s jedne strane potpuno negiraju medunarodno krivicno
sudovanje u principu, a s druge strane vr�e stalan pritisak na Jugoslaviju i
Republiku Srpsku radi "pune saradnje" sa nelegalnim i nelegitimnim tzv. Ha�kim
tribunalom!
I. AMERIKA U PRINCIPU NE PRIZNAJE ME�UNARODNO KRIVICNO
SUDOVANJE PA NI STALNI ME�UNARODNI KRIVICNI SUD
Sjedinjene Americke Dr�ave su odmah nakon diplomatske
konferencije u Rimu 1998. stavile do znanja da nece da ratifikuju Statut
Medunarodnog krivicnog suda (MKS) usvojen na toj konferenciji, te, na taj
nacin, nece priznavati ovaj sud. Ni finansiranje tog suda niti bilo kakav vid
saradnje sa njim ne dolazi u obzir. Americki vlastodr�ci su ovu odluku saop�tili
generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija upravo nedavno kada su ujedno pojacali
svoj pritisak na Jugoslaviju da mora da udovolji svim zahtevima njihovog
ilegalnog "suda", takozvanog Medunarodnog tribunala za prethodnu Jugoslaviju, na
prvom mestu isporucivanje svih koje "tribunal" zahteva i predaju svih dokumenata
koje dr�ava Jugoslavija ima a relevantni su za "tribunal"! Isti njihov ambasador
koji vr�lja po Jugoslaviji, preti i ucenjuje tim ha�kim "sudom" , Pierre-Richard
Prosper, po svetu obja�njava za�to su SAD kategoricno protiv MKS!!
Osnovne karakteristike ovog suda
Statut MKS usvojen
je na diplomatskoj konferenciji UN u Rimu 1998. godine. Po�to je ovih dana
polo�en �ezdeseti ratifikacioni instrument, Statut je stupio na snagu 1. jula
ove godine. Jugoslavija je Statut ratifikovala 22.juna 2001, a objavljen je u
"Slu�benom listu SRJ", br. 5 od 27. juna 2001. Sedi�te suda bice u Hagu.
Prema clanu 5 Statuta, ovaj sud ima nadle�nost u pogledu sledecih
krivicnih dela: genocida, zlocina protiv covecnosti, ratnih zlocina i agresije
kako su ova medunarodna krivicna dela definisana u Statutu. Ustvari, sud nema
nadle�nosti u pogledu agresije, jer je to pitanje odgodeno za sedam godina
naokon stupanja na snagu Statuta, po�to se na diplomatskoj konferenciji nije
mogla postici saglasnost niti oko definicije agresije, niti oko nadle�nosti suda
u pogledu ovog najte�eg medunarpodnog krivicnog dela iz koga ustvari proisticu
sva ostala navedena dela. Ponovilo se, ustvari ono, �to su autori takozvanog
Medunarodnog krivicnog suda za prethodnu Jugoslaviju (ICTY) zlonamerno -
anticipirajuci agresiju na Jugoslaviju - smislili: iskljuciti nadle�nost suda u
pogledu agresije! tako da velike sile, pre svih SAD, mogu da rade �ta hoce.
Svidalo se to nekome ili ne, Karla del Ponte je formalno u pravu kada veli da
ICTY nije nadle�an za agresiju NATO pakta na Jugosaviju.Tako su hteli kreatori
ICTY i tako su zapisali u njegovom statutu!
Kada se govori o MKS treba imati
na umu da je on, prema clanu 11 Statuta, nadle�an samo u pogledu onih navedenih
medunarodnih krivicnih dela koja su ucinjena nakon stupanja na snagu Statuta,
to jest nakon 1. jula 2002. Ono �to se dogodilo pre toga nije u nadle�nosti
ovog suda. Pojela maca. Nema veze Hiro�ima, nema veze Hagasaki, nema veze
Drezden, nema veze Vijetnam, nema veze Kambod�a, nema veze Indonezija, nema veze
Istocni Timor, nema veze Grenada, nema veze Panama, nema veze agresija na
Jugoslaviju, nema veze secesionisticki ratovi u Jugoslaviji (unutra�nja
agresija), nema veze Avganistan, nema veze D�enin. Ima veze samo Srbi i Ruanda!
- Dakle, nije usvojen princip da je uslov za krivicnu odgovornost pred ovim
sudom op�ti princip krivicnog prava da je u vreme izvr�enja krivicnog dela
odredeno pona�anje bilo inkriminisano kao krivicno delo, nego stupanje na snagu
Statuta. Prema tome, oni koji su do 1.jula 2002. pocinili bilo koje od navedenih
krivicnih dela ne treba da strahuju od ovog suda!
Ponovimo da je sud
nadle�an u pogledu genocida, zlocina protiv covecnosti i ratnih zlocina onako
kako su ova krivicna dela formulisana u Statutu (clanovi 6, 7 i 8). Ali, clan 21
ovla�cuje sud da primenjuje i druge izvore medunarodnog prava kada sud nade da
formulacije iz Statuta nisu adekvatne. Ovo je, cini mi se, dosta interesantna
odredba koja omogucuje da sud, ustvari, mo�e da primenjuje op�te medunarodno
kricno pravo pri dono�enju svojih odluka.
Razila�enje saveznika
Po pitanju ovog suda do�lo je
do otvorenog neslaganja, pa i sukoba, izmedu Sjedinjenih Dr�ava s jedne, i
Kanade i dr�ava clanica Evropske unije s druge strane. Kanada ne samo da je
ratifikovala Statut nego je bila jedan od inicijatora citavog nastojanja da se
osnuje jedan stalni medunarodni krivicni sud. Sve clanice EU su takode medu
prvima ratifikovale Statut, ukljucujuci cak i Veliku Britaniju i Nemacku.
Amerikanci su se citavo vreme dr�ali rezervisano prema samoj ideji osnivanja
ovakvog suda. Oni su ucestvovali i na osnivackoj konferenciji u Rimu, ali ne da
bi doprineli ostvarivanju ideje koja je stara par vekova medu medunarodnim
pravnicima, nego da bi minirali tu ideju. Ali, to im je samo delimicno po�lo za
rukom (na primer fakticno iskljucivanje agresije iz nadle�nosti suda). Pod
velikim pritiskom saveznika predsednik Klinton je cak i potpisao Statut, ali je
i tom prilikom dao na znanje da ga nece slati na ratifikaciju u Senat ne samo
zato �to mu je bilo dobro poznato da Senat nece ni da cuje za ratifikaciju, nego
i zato �to ni njegova administracija nije bila za ratifikaciju.
Predsednik
Bu� i njgova administracija ne samo da su obavestile generalnog sekretara UN da
ne nameravaju da priznaju MKS, nego su ucinili i potez bez presedana u
medunarodnom pravu i medunarodnim odnosima: obavestili su UN da "povlace potpis"
Klintona sa Statuta! Ovo je izazvalo pravi revolt saveznika, a narocito hiljada
i hiljada raznih medunarodnih organizacija "za za�titu ljudskih prava" koje su
bile glavni proponenti osnivanja MKS, praveci pritisak na svoje dr�ave.
Amerikanci svoj odbojan stav obja�njavaju tako �to vele da sud mo�e da
ugrozi nacionalne interese SAD, mo�e biti politicki motivisan, da mogu biti
ugro�eni americki funkcioneri i gradani, a narocito njihovi vojnici. Zato su SAD
ne samo protiv MKS, vec u Kongresu je predlog zakona kojim se predvida mogucnost
da predsednik mo�e narediti i upotrebu sile protiv svake one dr�ave koja bi za
racun tog suda uhapsila Amerikanca kao i mogucnost drugih mera protiv takve
dr�ave, kao �to je uskracivanje ekonomske i vojne pomoci svakoj zamlji koja
ratfikuje pristupanje ovom sudu! Od svake dr�ave, na cijoj se teritoriji nalaze
trupe SAD po bilo kom osnovu tra�ice se da se obave�u da nece saradivati sa MKS
kada se radi o Amerikancima.
Rusija, Kina...
Rusija i Kina nisu tako kategoricno
protiv MKS, ali nisu ni za njega. Igraju nekakvu cudnu igru tako �to ne
nastupaju otvoreno protiv suda, ali ne predla�u njegovu ratifikaciju. Putin se
pla�i da bi zbog Cecenije mogao da do�ivi sudbinu Slobodana Milo�evica, a bogami
i Kinezi imaju razloga za strahovanje zbog pitanja ljudskih prava tamo kod
njih...Dakle, sa ovakvim odnosom SAD, Rusije i Kine prema ovom sudu ostaje
otvoreno pitanje kako ce uop�te ta institucija da proradi i kako ce u praksi
funkcionisati. Ostaje, dakle, da vreme poka�e da li su kreatori ove institucije
idealisti ili su ipak u kakvoj-takvoj saglasnosti sa politickom realno�cu
savremenog sveta.
II. USVAJANJE ZAKONA PROTIV ME�UNARODNOG KRIVICNOG SUDA
Dakle, kao sledeci korak prema potpunom negiranju prava
medunarodne zajednice da organizuje svima prihvatljivo organizovanje medunarodog
krivicnog sudovanja za najte�a medunarodna krivicna dela na nacin kako je to
predvideno za osnovani Medunarodni krivicni sud SAD su pribegle zaista
drakonskoj meri koja je iznenadila cak i njihove najprivr�enije prijatelje - kao
�to su dr�ave clanice EU - usvajanjem Zakona o za�titi pripadnika americkih
oru�anih snaga.
U najkracem, ovim se zakonom:
- za branjuje SAD bilo kakva sradnja sa MKS,
- ogranicava
uce�ce SAD u mirovnim operacijama UN,
- zabranjuje vojna pomoc vecini
zemalja koje su ratifikovale Statut MKS,
- ovla�cuje predsednik SAD da
upotrebi "sva pogodna i potrebna sredstva" da oslobodi svakog pripadnika
personala SAD i saveznika koji bi se na�li u vlasti MKS ili u njegovo ime.
Zakonom se zabranjuje slanje americkih trupa u zemlje koje
saraduju sa Medunarodnim krivicnim sudom. Zabrana se ne odnosi na zemlje NATO,
Japan, Ju�nu Koreju i druge glavne americke saveznike, kao ni na Tajvan (�to je
odmah izazvalo reakciju Pekinga).
Protivnici ovog zakona vec su ga nazvali
"Zakon o invaziji Haga". I to naravno sa razlogom. Jer, �ta drugo mo�e da znaci
ovla�cenje predsedniku da mo�e da upotrebi "sva pogodna i potrebna sredstva" da
oslobodi Amerikance ili njihove saveznike koji bi se na�li u rukama MKS organa
ili organa koji rade za njihov racun nego da je ovla�ten da upotrebi i oru�anu
silu. Evropska unija je na�la za shodno da posebno uka�e na ovu odredbu zakona,
upozoravajuci na sve negativne posledice koje ce ona imati po odnose EU-SAD.
Da bi se ubla�io u svetu negativan odjek ove mere SAD, autori zakona su
pribegli jednom upravo neshvatljivom i nemoralnom triku time �to su u sam tekst
zakona uneli sledecu odredbu politicke prirode u najru�nijem smislu ove reci:
"Nothing in this title shall prohibit the United States from rendering
assistance to international efforts to bring to justice Saddam Hussein, Slobodan
Milosovic, Osama bin Laden, other members of Al Queda, leaders of Islamic Jihad,
and other foreign nationals accused of genocide, war crimes or crimes against
humanity", izjednacavajuci tako Slobodana Milo�evica sa Sadamom Huseinom, Osamom
bin Ladenom, pripadnicima Al Kaide i liderima Islamskog D�ihada! U ovih
poslednjih dvanaestak godina navikli smo na mnoge zlocine, la�i i obmane od
americkih zakonodavaca, ali ovakvu i ovoliku podlost nismo sigurno ocekivali.
Pritisci na Savet bezbednosti UN
Dvanaestog jula
2002. Amerikancima je po�lo za rukom da primoraju Savet bezbednosti UN da
prihvati rezoluciju po osnovu koje se za 12 meseci odla�e nadle�nopst MKS, cime
se znatno, na samom startu njegovog postojanja, umanjuje njegov autoritet. Do
usvajanja ove rezolucije je do�lo nakod vi�enedeljnih pritisaka na clanove
Saveta bezbednosti da se ovakva rezolucija prihvati, medu njima dr�ave EU,
Kanada i Meksiko. Amerikanci su pretili da ce, ako se ovakva rezolucija ne
usvoji, SAD odmah povuci sve svoje snage iz svih mirovnih misija u svetu. I ne
samo to. U samoj rezoluciji se navodi da ce ona, po potrebi, biti produ�avana
godi�nje, �to znaci trajno umanjivanje bilo kakvog prakticnog znacaja MKS.
Rezolucija se odnosi na sve mirovne misije za koje je Savet bezbednosti dao svoj
pristanak, ukljucujuci NATO misiju u Avganistanu, a posebno na personal u ovim
misijama koji je iz zemalja koje nisu clanice MKS (koje nisu ratifikovale njegov
Statut).
Pritisci na dr�ave koje su ratifikovale Statut MKS
Sjedinjene Americke Dr�ave nisu se zaustavile na pritiscima na Savet
bezbednosti, nego su nastavile da to cine pojedinacno prema onim dr�avama koje
su postale clanice MKS. U tu svrhu koriste clan 98 Statuta MKS predvida
mogucnost zakljucivanja bilateralnih ugovora o neizrucivanju. Za zakljucivanje
ovakvih ugovora, koji dalje umanjuju znacaj MKS, pod posebnim pritiskom SAD su
dr�ave clanice Evropska unije. Evropska unija je formirala posebno telo koje ima
zadatak da predlo�i jednu zajednicku platformu politike Unije na ovakve zahteve
SAD.
Posebno je na udaru Holandija u kojoj se nalazi sedi�te MKS. Holandija
za sada pru�a otpor nastojanjima SAD da s njom zakljuce bilaterlani ugovor po
osnovu clana 98 Statuta. "Na�a pozicija je u tom pogledu ista kao pozicija EU i
ona je potpuno jasna", izjavljuje ministar inostranih poslova Holandije.
"Pristajanje na nekakav izuzetak znacilo bi umanjivanje znacaja suda". Rumunija
je, pak, preduhitrila sve, i prva je zakljucila takav soprazum sa SAD.
Upravo sada kada zavrsavam pisanje ovog teksta (6.avgust 2002. ujutro) imam
informaciju na Internetu da su SAD i Izrael zakljuciliisti sporazum. Prema
izdatom saopstenju, "According to the pact, both countries agreed not to
extradite, transfer or surrender the citizens of one another's country to the
ICC or to a third country, which might transfer them to The Hague, where the
court is located."
Polozaj KFOR i UNMIK u Jugoslaviji i SFOR u BiH
Pravno gledano, KFOR i UNMIK koji deluju na Kosovu i Metohiji deluje na
teritoriji Jugoslavije. Jugoslavija je, rekli smo, ratifikovala Statut MKS i on
je u odnosu na nju stupio na snagu. 1. jula 2002. Pripadnici KFOR i UNMIK,
pravno gledano, podlo�ni su nadle�nosti MKS ako bi pocinili neko od krivicnih
dela iz nadle�nosti MKS. To se odnosi na svakog pripadnika KFOR-a i UNMIK-a, na
Amerikance i sve ostale. Medjutim, po svemu sudeci, polo�aj pripadnika KFOR
razlikuje se od polo�aja UNMIK-a. Naime, u Vojno-tehnickom sporazumu, koji je
Jugoslavija morala da potpi�e, koji regulise polo�aj KFOR, ali ne i UNMIK, ima
jedna neverovatna kolonijalna odredba koja glasi: "The international security
force ("KFOR") nor any of its personnel or staff shall be liable for any damages
to public or private property that they may cause in the course of duties
related to the implementation of this Agreement. The parties will agree a Status
of Forces Agreement (SOFA) as soon as possible". Buduci da sporazum o statusu
KFOR-a (SOFA), koliko je meni poznato, nije zakljucen izmedju Jugoslavije i
KFOR-a kao sto je to bilo planirano, pripadnici KFOR-a bi mogli biti odgovorni
pred MKS (za UNMIK to je nesporno). Verovatno ce SAD ovo pitanje pokrenuti, pa
ce od Jugoslavije tra�iti potpisivanje sporazuma o neizrucenju Amerikanaca, bili
oni pripadnici KFOR-a ili UNMIK-a.
Pripadnici SFOR-a u Bosni i Hercegovini
su tamo na osnovu Dejtonskog sporazuma. Aneks 1A tog sporazuma sadrzi SOFA-u
kojim je na klasican nacin regulisan status pripadnika stranih oru�anih snaga na
teritoriji dr�ave koja ih je primila. Taj status se svodi na to da vojnici
ostaju u vlasti dr�ave koja ih je poslala, to jest izuzeti su od krivicne
jurisdikcije teritorijalne drzave. Ako clan 98 Statuta MKS ustvari znaci da
bilateralni sporazumi imaju prevagu u odnosu na Statut - izgleda da je to njegov
smisao mada nije jasno - onda pripadnici SFOR-a u BiH ne spadaju pod
jurisdikciju MKS vec pod odredbe SOFA koji cini sastavni deo Dejtonskog
sporazuma.
