http://www.patriotmagazin.com/media/002.htm
PATRIOT (Republika Srpska), broj 35, 7.oktobar, 2002.
Feljton (7) - KOS protiv Srbije
Kontrola DOS-a
Afera "Pavkovic", koju je inicirao general Aco Tomic, sef KOS-a,
aktuelizovala je pitanje uloge Vojne sluzbe bezbednosti u SRJ.
KOS je za pedeset godina svog postojanja u vise navrata delovao
protiv interesa Republike Srbije jer je napadao Rankovica, Krcuna,
Jovanku Broz, Slobodana Milosevica i sada Zorana Dindica
pise: Marko Lopusina
Politicka opcija svih dosadasnjih nacelnika Uprave bezbednosti GS VJ
bila je neokomunisticka, sa
izrazitim nastojanjem da se ucvrsti kult Slobodana Milosevica i njegove
zene. Razlike medu
pojedinim generalima bezbednosti u tom smislu bile su cisto takticke.
Svi su zadrzavali staljinisticki
okvir za svoje delovanje, uz pokusaj da ne budu ni pod cijom kontrolom.
A da oni budu u poziciji da
kontrolisu sve, osim svojih neposrednih gospodara.
Vojnu tajnu sluzbu zbog ovakvih aktivnosti niko nije kritikovao za
zloupotrebu pravila VJ i krsenje
ljudskih prava. Niti je javno oglasen bilo kakav izvestaj o radu Uprave
bezbednosti GS VJ i
Obavestajne uprave.
Dakovic je smenjen pod pritiskom Demokratske stranke, kao kompromisno
resenje u kadrovskom
obracunu DS-a i DSS-a, jer dr Vojislav Kostunica, predsednik SRJ, nije
zeleo da smeni generala
Nebojsu Pavkovica.
U principu, nacelnik Generalstaba VJ imao je manji uticaj na KOS nego
KOS na njega. Mada je
formalno pod kontrolom sefa Generalstaba generala Pavkovica, KOS GS VJ
je u najgorem smislu te
reci osamostaljen.
Dr Predrag Filipov, savezni poslanik DS-a, posle konsultacija sa
poslanickim grupama, u Saveznoj
skupstini pokrenuce pitanje kontrole rada organa vojne bezbednosti.
- Pretpostavka je da je u vreme Milosevica Uprava bezbednosti
kontrolisala celo drustvo - i policiju, i
politicke stranke, i drustvene organe, pa se postavlja pitanje koliko
se zaista Uprava bezbednosti GS
VJ bavila zastitom oruzanih snaga, a koliko partijom na vlasti i njenim
politickim protivnicima?
Ispasce da je protivzakonitim manipulacijama VJ i njena Uprava
bezbednosti gurnuta protiv civila i
gradana? A znamo da se vojna bezbednost bavila takvim licima. Koga je
vojna bezbednost tada
proglasila drzavnim neprijateljima? Postavlja se pitanje sta je vojna
bezbednost, na primer, radila
protiv Mila Dukanovica, predsednika Crne Gore, Ljubodraga
Stojadinovica, novinara, i Branka
Jelena, gradanina. Pitanje je i kako je Uprava bezbednosti stitila
Slobodana Milosevica, a kako danas
stiti Vojislava Kostunicu?
Sukob sa RDB-om
Advokat Zivko Mazic iz Beograda, pukovnik u penziji, koji je desetak
godina radio u Sloveniji kao
kontraobavestajac, a potom bio predsednik Vojnog suda i vojni tuzilac u
slucaju Janeza Janse,
takode smatra da postoji opasnost da se vojna bezbednost izdigne iznad
drustva i upotrebi kao
instrument vlasti.
- Jugoslavija nije pravna drzava i njena vojna bezbednost ne
funkcionise po zakonskim aktima, vec
prema uredbama i naredbama, tj. situacionim dokumentima, sto otvara
mogucnost njene velike
manipulacije i zloupotrebe. Mi se danas nalazimo u drugom procesu
raspada Jugoslavije. Vec je i
iskristalisana drzavnost tri subjekta - Srbije, Crne Gore i
Jugoslavije. U takvoj situaciji vojna
bezbednost bori se prvo za sebe, a potom za kakvu-takvu Jugoslaviju, a
protiv subjekata
bezbednosti i politike iz Srbije i Crne Gore. Otuda i potreba vojne
bezbednosti da kontrolise
situaciju, znaci i organe bezbednosti, ali i gradane u Srbiji i Crnoj
Gori - smatra advokat Zivko Mazic.
Pavkovic je pokusao preko Milana Dakovica, nacelnika KOS-a, da nesto
promeni u tom smislu, ali je
sprecen postavljanjem novog nacelnika KOS-a generala Ace Tomica, sa
kojim general Nebojsa
Pavkovic nije tako blizak.
Nagle promene nacelnika vojnih (kontra)obavestajnih sluzbi u javnosti
se tumace na dva nacina - kao
zrtvovanje obavestajnih generala u ime nacelnika GS VJ, ali i kao
pripremu za jacanje bezbednosne
podrske dr Vojislava Kostunice, predsednika SRJ, uoci izbijanja krize i
moguceg raspada DOS-a.
Na Dan Vojske Jugoslavije, 16. juna 2001. godine, Ukazom predsednika
SRJ Vojislava Kostunice
novi nacelnik Uprave bezbednosti Generalstaba VJ postao je
general-major Aco Tomic. Takode,
Ukazom predsednika SRJ pukovnik Todor Petkovic iz komande RV-a i PVO-a
unapreden je u cin
general-majora i postavljen za pomocnika nacelnika KOS-a generala
Tomica. Odlukom vrhovnog
komandanta za sefa Obavestajne uprave GS VJ postavljen je pukovnik
Radoslav Skoric.
To vojno-politicki komentator Ljubodrag Stojadinovic iz lista Politika
ovako tumaci:
- Mehanizmi ovih promena, ma koliko zataskavani raznim protivrecnim
interesima, ipak se mogu
razmrsiti bez rizika od kapitalne greske. Ako je DOS vec napukao, a
postoji nada da se takva
naprsnuca jos mogu kontrolisati, onda je vaznije pitanje ko moze da
kontrolise vojsku. Kao jos
prilicno homogena grupacija, DOS je vise puta pokusavao da skloni
Pavkovica. Covek se, naravno,
nije dao i uvek je imao dovoljno argumenata i ravnoteze da se odrzi. Da
li ga je cuvao samo
Kostunica, ili i sticaj okolnosti koje je i sam celni general stvarao,
ostace jos jedno vreme nejasno.
Ali, sve dosadasnje kampanje DOS-a za smenjivanje Pavkovica, a bilo ih
je najmanje cetiri, razbijale
su se o zid. I u toj gomili neverovatnih protivrecnosti naden je
kompromis: Pavkovic zasad ostaje, ali
mu bar treba oduzeti "najnegovaniji korov iz Mirine staklene baste" -
generale koji su vodili tajnu
sluzbu i informisanje, odnosno propagandu.
Artiljerac prvi bezbednjak
Novopostavljeni nacelnik Uprave bezbednosti general-major Aco Tomic
roden je 6. oktobra 1948.
godine u selu Rucici kod Gornjeg Milanovca. Iz tog kraja potice njegovo
poznanstvo sa Ljiljom
Nedeljkovic, sefom Kabineta predsednika SRJ. Zavrsio je Vojnu
akademiju, smer artiljerija, 1971.
godine. Kao oficir stekao je iskustvo staresine u trupi, bio je
komandir voda i baterije, a kasnije je
presao u Gardijsku brigadu.
Bio je pripadnik Oficirske cete specijalne jedinice Gardijske brigade
JNA, iz koje ce se kasnije
formirati cuvene "Kobre". U sluzbu bezbednosti stupio je 27. avgusta
1979. godine i u njoj je
obavljao sve duznosti: bio je referent u puku, brigadi, nacelnik
specijalizovanih odeljenja korpusa
Armije i kasnije nacelnik Odseka u Upravi bezbednosti. Zavrsio je
Komandno-stabnu skolu taktike -
smer bezbednost, 1989. godine.
Sluzbovao je u Pristini od 1996. do 1998. godine. U vreme agresije
NATO-a pukovnik Tomic je bio
analiticar u I armiji, a u vreme revolucije 5. oktobra 2000. godine
savetovao je generala Nebojsu
Pavkovica da poseti dr Vojislava Kostunicu i razgovara sa njim u zgradi
Ustavnog suda. Posle svega
toga, pukovnik Tomic postao je zamenik nacelnika Uprave bezbednosti, a
potom i prvi "bezbednjak"
Vojske Jugoslavije.
U cin general-majora, bez neophodne vojne skole, vanredno je unapreden
16. juna 2000. godine, a
tokom karijere vise puta je odlikovan i nagradivan. Nosilac je ordena
za vojne zasluge sa srebrnim
macevima, ordena rada sa srebrnim vencem i ordena viteskog maca drugog
stepena.
Njegov najblizi saradnik bio je Rade Bulatovic, savetnik predsednika
SRJ dr Vojislava Kostunice za
pitanja bezbednosti,
jedan od retkih ljudi koji mozda zna detalje akcije hapsenja Momcila
Perisica.
Kako je predstavnicima savezne i republicke vlasti objasnio Nebojsa
Pavkovic, nacelnik Generalstaba
VJ, on poslednjih nekoliko meseci "nema uvida" u rad Sluzbe vojne
bezbednosti, vec ovim
sastancima prisustvuje Rade Bulatovic. DS prenela je navode iz
biografije Rada Bulatovica.
"Bulatovic je bivsi clan JUL-a. Ovaj covek je do 5. oktobra bio glavni
kadrovik u SMIP-u kao, kum
Nebojse Vujovica, tadasnjeg pomocnika ministra. Za Bulatovicevo ime
vezuje se skandal od pre sest
godina, kada je, kao vicekonzul u Rimu, izgubio 50 hiljada americkih
dolara. Istraga o ovom novcu
nikada nije sprovedena, a Bulatovic je vracen za Beograd.
Nesto kasnije ovaj diplomata adaptirao je luksuzno potkrovlje od preko
200 kvadrata u centru
Beograda, a zatim je poslan u Istanbul na mesto vicekonzula. Posle 5.
oktobra izbacen je iz SMIP-a,
a nedugo zatim postao je savetnik predsednika SRJ za nacionalnu
bezbednost.
Nedavno je Bulatovic boravio na jugu Srbije s Lukom Karadzicem, kada je
pripadnicima VJ delio
knjige Radovana Karadzica. Bulatovic je postao vrlo mocan poslednjih
meseci. Iako nema zakonsko
pravo, prisustvuje sednicama najvisih vojnih organa."
(Nastavice se)
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
