NOVI IZAZOV MEDJUNARODNOJ ZAJEDNICI 24.10.2002.
13:54
NOVI IZAZOV MEDJUNARODNOJ ZAJEDNICI Boris PETROV, komentator RIA
"Novosti" (Moskva, RIA "Novosti"-za DANAS)
Teroristi su bacilli jos jedan drski izazov medjunarodnoj zajednici.
Grupa bandita zauzela je u sredu uvece u Moskvi zgradu Teatralnog centra
na Dubrovki, jednom od rejona ruske prestonice, u kojoj se upravo
prikazivao mjuzikl "Nord-Ost". U toku spektakla u salu je upalo 40-50
naoruzanih ljudi sa maskama na licima, medju kojima su i zzene.
Teroristi su ispalili nekoliko hitaca u vazduh i naredili svima da
ostanu na svojim mestima. 150 ljudi je oslobodjeno samostalno, ili su ih
teroristi pustili da izadju iz sale. Zlocinci su upozorili da ce za
svakog ubijenog ili nastradalog "borca" njihove grupe ubiti 10 ljudi iz
sale. Postoje podaci da se medju taocima u Teatralnom centru nalaze 62
gradjanina stranih drzava, pored ostaloig iz Holandije, Bugarske,
Kanade, Australije, Letonije, Moldavije, Jugoslavije, Bugarske,
Turkmenije, Azerbajdzana, Jermenije, Gruzije, SAD, Nemacke, Velike
Britanije, Svajcarske, Ukrajine. Prema jednoj od verzija, otmicom talaca
rukovodi poznati cecenski terorista Movsar Barajev, koji stoji iza
ubistava mnogih ruskih vojnika u Ceceniji u periodu od 1999 - 2000.
godine. Movsar Barajev je sin Arbi Barajeva, koji je kriv za otmicu i
ubistvo cetvorice saradnika zapadne telekomunikacione kompanije - jednog
Novozelandjanina i trojice Britanaca. Barajev-mladji se nalazi na celu
takozvanog "islamskog odreda za specijalne operacije". Dogadjaji u
Moskvi sa svom svojom ociglednoscu i ostrinom svedoce, da se
"teroristicka internacionala" nije oprostila od svoje strategije
nanosenja udara pre svega po nezasticenim ljudima, ma gde oni ziveli - u
Rusiji, Indoneziji, Americi, ili bilo kom drugom regionu planete. O tome
da terorizam nema granica Moskva je govorila vec odavno, od pocetka jos
prve antiteroristicke operacije u Ceceniji decembra 1994. godine. No
tada Rusiji nisu zeleli da slusaju. Cak stavise, kinjili su je zbog
krsenja covekovih prava, zbog prekomerne upotrebe sile u Ceceniji i
prekorevali zbog niza drugih teskih grehova. Dobrotvori iz Parlamentarne
skupstine Saveta Evrope i drugih zapadnih "demokratskih" instituta
takmicili su se u leporecivosti, proglasavajuci cecenske bandite za
nekakve borce za "slobodu i nezavisnost Icckerije". Cak i dizanje u
vazduh stambenih zgrada septembra 1999. godine u Moskvi, ruskim
gradovima Volgodonsku i Kaspijsku uz mnogobrojne ljudske zrtve, nisu
uzimani u obzir. Ali su zato punim ustima grdili Rusiju koja je, u
sustini, sama vodila borbu protiv medjunarodnog terora. Da bi se svet
otreznio i realno ocenio opasnosti koje dolaze od terora trebalo je da
se desi tragicni septembar 2001. godine u Sjedinjenim Drzavama. I ovde
je sasvim umesno setiti se, da je Rusija upravo prva odreagovala na bol
Amerike i sa njom stala rame uz rame u formiranju jedinstvene
antiteroristicke koalicije. Kada je Vasington poceo borbene operacije u
Avganistanu protiv zlocinackog rezima talibana, Rusija je pruzala pomoc
i Severnoj alijansi, koja se borila na strani SAD. Moskva je pomagala
SAD obavestajnim podacima o situaciji u Avganistanu i na sve nacine
pomagala u razvijanju borbenih snaga i tehnike po perimetru granice sa
tom zemljom. Kako je izjavio u vezi sa poslednjim dogadjajima u Moskvi
americki ambassador u Rusiji Aleksandar Verssbou, "SAD i Rusija su
zajedno. Mi delimo iste vrednosti i duzni smo da ih i zajednicki
stitimo". Zeleli bismo da u to verujemo. Kao sto bismo zeleli da
verujemo i u svest celokupne medjunarodne zajednice da Rusija s pravom
racuna na solidarnu podrsku u svojoj borbi na jednom od najopasnijih
frontova suprsotavljanja medjunarodnom teroru. Jer on, po svojoj
sustini, ne zna za granice. - 0 - Moskva, 24. oktobra RIA "Novosti"
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
