|
Dolar u d�epu Srbija u srcuGodine 2000. zabele�en neslavan rekord - najve�i talas emigracije, �ak devet puta ve�i od onog "umerenog" s po�etka osamdesetih godina pro�log vekaKo je nama ostao, ako je iz Srbije u poslednjih desetak godina
oti�lo gotovo pola miliona mladih i obrazovanih stru�njaka �ije je
�kolovanje na�e dru�tvo stajalo devet milijardi dolara. Posebno zabrinjava
podatak da se trend odlaska ne smanjuje - naprotiv, u 2000. godini oti�lo
je devet puta vi�e ljudi u odnosu na po�etak osamdesetih. Dve tre�ine
studenata tehni�kih fakulteta danas planira da posao tra�i u inostranstvu.
"Nebeska kontrola" zatekla je prvog sa kuglama koje lebde (po�to je u Srbiji zavr�io fiziku, otisnuo se preko okeana i od kelnera stigao do NASA-e). Drugi je, s diplomom ma�inskog fakulteta, po�eo na gra�evinskim skelama u Nema�koj i uspeo da postane jedan od glavnih "Mercedesovih" konstruktora. On je i na kamene kugle lako primenio principe dinamike. A Srbin iz Srbije? Njega su zatekli o�ajnog pored jedne kugle. "Jedna se izgubila, a druga se pokvarila", objasnio je, skidaju�i svaku odgovornost sa sebe. Ko nam je ostao Srbi su, vicem na sopstveni ra�un, i ovako opisali sebe. Ve�ini �e on verovatno zazvu�ati gorko, ali podaci o toliko sposobnih i pametnih ljudi koji su oti�li u poslednjih desetak godina teraju na razmi�ljanje - ko je nama ostao. Procenjuje se, naime, da je u tom periodu oti�lo oko pola miliona ljudi i da smo mnogo bogatijima poklonili "pamet" u vrednosti ve�oj od devet milijardi dolara. I to ako ne ra�unamo potencijalne rezultate koje su ti ljudi mogli da postignu u korist svoje zemlje. Mnoge �e sigurno zaprepastiti �injenica da je najvi�e ljudi oti�lo u inostranstvo 2000. godine. Prema istra�ivanju koje je sprovela nevladina organizacija "Obrazovni forum", samo u toj godini oti�lo je devet puta vi�e ljudi u odnosu na po�etak osamdesetih. Zato se pitanje da li imamo dovoljno kvalitetnih ljudi neminovno name�e u ovom prelomnom vremenu, kada je Srbiji potrebna sva snaga da prevlada neda�e prethodnih godina. Nesumnjivo, imamo mi jo� onih koji mogu uspe�no da pariraju kolegama iz sveta. Dosta je stranih kompanija, ne veruju�i u kvalitete ovda�njih ljudi, dovelo svoje stru�njake, da bi ih vrlo brzo zamenili lokalnim. Stru�njaci na ceni Tako su i u preduze�u "Intrakom", kada je pre pet godina po�elo da radi u Srbiji, informatiku i najkomplikovanije poslove iz oblasti telekomunikacija obavljali Grci. Ubrzo su se na�i stru�njaci dokazali i zauzeli njihove pozicije. Koliko su osposobljeni najbolje ilustruje primer da se inostrane kompanije sada otimaju za njih. Upravo u ovoj oblasti, veruje se, ne oskudevamo u dobrim kadrovima. �iroj javnosti verovatno nije poznato da se Kipar, Gr�ka, Turska, kao zemlje u ekspanziji, "lome" da dovuku �kolovane ljude iz Srbije. Na�i in�enjeri informatike i telekomunikacija, me�utim, znaju da su na ceni, pa �e mnogi od njih pre izabrati Nema�ku �ija su vrata za njih neprekidno �irom otvorena. I tako �e biti sve dok u Srbiji ne budu imali makar pribli�no sli�ne uslove za �ivot i rad. - Bilo da je voza� ili in�enjer elektrotehnike, dobar kadar treba adekvatno platiti. Samo tako ne�e gledati da na bilo koji na�in dobije iseljeni�ku ili radnu vizu. Nasuprot pri�ama da im je "op�te neizvesnosti u Srbiji ve� preko glave", pristojna plata ipak mo�e da ih "odgovori" od odlaska - iskustvo je Tomislava Bojovi�a, direktora "Intrakoma". "Pristojna zarada" sada sigurno nije 19.503 dinara, koliko je u proseku u martu (poslednji podaci Republi�kog zavoda za statistiku) ispla�ivano ljudima sa fakultetskom diplomom, magistarskom i doktorskom titulom. Srbija, o�igledno je, bolje ne mo�e da ih plati, iako je od oko 1,5 miliona ukupno zaposlenih, ne�to manje od 195 hiljada visokoobrazovanih kadrova. A to je, na�alost, svega oko tri odsto ukupnog broja stanovnika Republike. Lojalni Srbiji Pri tom, ve�ina tih na�ih najobrazovanijih, najumnijih i najsposobnijih (jo� lojalnih Srbiji) i dalje sanja svoj stan, dobro opremljenu laboratoriju i predvidljivu budu�nost za decu. Kada bi na sve to mogli da ra�unaju, nesumnjivo je da bi se i mnogi na�i stru�njaci iz inostranstva vratili ("Um im je van zemlje, a srce u zavi�aju", rekao bi dr Milan Raspopovi�, doskora�nji direktor �uvene Matemati�ke gimnazije u Beogradu). Svakako se ne mo�e o�ekivati da se vrate svi, ali ni da se u potpunosti zaustave iseljavanja iz zemlje, ali bi, prema re�ima Aleksandra Bogojevi�a, izvr�nog direktora "Obrazovnog foruma" i nau�nog saradnika Instituta za fiziku u Beogradu, vra�anje broja emigranata "u normalu sa po�etka osamdesetih bio uspeh". �ta onda mo�emo da u�inimo, kako da popravimo situaciju i zadr�imo stru�njaka kome strana firma nudi, na primer, platu od deset hiljada dolara? �ta dr�ava treba da uradi? Ni�ta, ka�u uspe�ni biznismeni. Neka dr�ava stvori zakonske okvire za poslovanje. Dobar poslodavac, pa jo� ako je iskustvo sticao u razvijenim zemljama, ume da ceni, a to zna�i i da zadr�i kvalitetnog radnika. Jelica Antelj |
<<01_04.jpg>>
<<vrati.gif>>
