|
SKANDALOZNO Kako smo buldo�erima sravnili Singidunum �vedski sto na sarkofagu Od nekada�njeg mo�nog vojnog logora starih Rimljana sa bajnim vilama, bazenima, hramovima, vodovodom i kanalizacijom, nekropolama i trgovima ostale su neobele�ene ruine koje slu�e kao klozeti, pepeljare i stolice za predah stanovnika Beograda
Niko ne brine o istoriji i turizmu ovog grada. Di�imo se imenom Singidunum i tradicijom �ivljenja na ovom podru�ju dugoj dve hiljade godina, ali dokaza za to gotovo da nema. Da li ste videli sa�uvane bar delove nekada mo�nog Singidunuma, najzna�ajnijeg pograni�nog rimskog grada na obali Dunava? Pitanje se mo�e postaviti i ovako: gde biste odveli prijatelja iz inostranstva kada bi vas zamolio da mu poka�ete ostatke drevnog Singidunuma? Verovatno biste se zbunili jer i ako bi vam na pamet pao Rimski bunar na Kalemegdanu, ubrzo biste se setili da se on samo tako zove a da je re� o austrougarskoj gra�evini. To �to vi ne biste znali gde da odvedete stranca je manje �udno od toga �to ni ugledna putni�ka agencija ("Putnik") ni Turisti�ki savez Beograda nikada nisu razmi�ljali o tome kako predstaviti kulturnu ba�tinu Beograda onima koji dolaze u prestonicu. "Nemamo takve ture", odgovaraju i stidljivo dodaju da mo�e ne�to da se organizuje individualno, ako se neko zainteresuje. Kako da se to desi kada Muzej grada postoji samo na papiru (i nekoliko pretrpanih kancelarija), Narodni muzej ima ne�to nov�i�a iz anti�kog perioda, a ono �to zaista vredi je raskr�eno, prekopano, uni�teno, neobele�eno i ostavljeno na milost i nemilost savremenim hunima i vandalima. Ba�eni sarkofazi
Rimljani su ovamo stigli u prvom veku i na podru�ju Kalemegdana napravili vojni logor a na mestu danas oivi�enom Brankovom i Siminom ulicom i Trgom republike nalazilo se civilno naselje Singidunum. Glavni trg, forum Singidunuma, najverovatnije je bio negde du� dana�nje Ulice kralja Petra. Izvan tog dela za �ivot nalazio se prostor za mrtve - groblja. Prostirala su se od Trga republike (ispod spomenika knezu Mihailu jo� u devetnaestom veku su na�eni grobovi) preko Kosovske ulice, parka Ta�majdan pa do Bulevara kralja Aleksandra. - Tu se zaista ishitreno reagovalo - ka�e dr Slavica Kruni�, arheolog u Muzeju grada Beograda. - Prilikom radova u Kosovskoj, Vlajkovi�evoj, Kondinoj i Palmoti�evoj ulici nailazili smo na lepo ukra�ene sarkofage sa bogatim prilozima �to je bio znak da su tu sahranjeni vi�eniji �itelji Singidunuma. Isto je bilo i 1992. kada je tik uz Saveznu skup�tinu va�ena zemlja da bi se gradio toplovod. Nekoliko nas je smatralo da sarkofage treba ostaviti kraj Skup�tine i konzervirati kako bi ljudi mogli da ih vide. Gradski zavod za za�titu spomenika je odlu�io da ne mo�e "jer u tom trenutku nije postojao adekvatan na�in za�tite na tom mestu". Sada su sarkofazi "za�ti�eni" na livadi, usred Kalemegdana: "ne mogu im ni�ta" ni ki�a, ni deca, ni ljudi, ni ku�i�i koji obavljaju nu�du a ni turisti koji nemaju pojma �ta je to. Istorija je �esto uzmicala pred naletima buldo�era a jedan deo je nepovratno izgubljen. Najvi�e se ru�ilo tokom pedesetih i �ezdesetih godina kada je velegrad bio u nastajanju. Deo rimskog puta na uglu Dositejeve i Vasine lice je izva�en i ba�en, na nekoliko mesta je prekinut i zaru�en deo odli�no sa�uvanog vodovoda koji je Singidunum snabdevao vodom �ak iz Malog Mokrog Luga a ostaci hrama posve�enog bogu Jupiteru (sa mermernim �rtvenikom) zauvek su ostali ispod zgrade "Jugodrva" na Trgu republike. Dedinje starog Rima
I sada tu ima ptica (mada ne tako plemenitih i umesto cvrkuta �uje se kre�tanje), gmizavaca, sme�a... Gotovo da nema mesta u starom delu Beograda gde se kopa a da na povr�inu ne ispliva ne�to iz rimskog perioda. U neka stara vremena gra�evinari se nisu obazirali na apele stru�njaka. Danju bi kao �uvali antiku i pa�ljivo kopali, a �im padne sumrak ili do�e petak po podne, poja�avali bi svoje radne napore i ru�ili i nosili na otpad sve �to je ometalo izgradnju socijalizma. Makar to bio i neki stari sarkofag. Nije da stru�njaci nisu ostavili Beogra�anima ne�to �to bi ih podse�alo na anti�ku rimsku varo�. Ali, kako je to izvedeno, neko �e re�i, bolje da nisu. Prilikom pravljenja fiskulturne sale za Filozofski fakultet (gde se, uzgred, izu�avaju istorija i arheologija) na�eni su ostaci termi - rimskog kupatila. I znate �ta? Ona postoje i danas, konzervirana su, ali bez ikakve za�tite i obele�ja �ta predstavljaju tri lu�na zidi�a koja se naslanjaju na fakultet. Studenti i posetioci kafi�a od preko puta su im na�li namenu: na njima sede, piju, pu�e, gase cigarete, bacaju konzerve, prosipaju hranu. Od petnaestak mladih koji su tu sedeli samo je jedna devojka znala �ta je to gde je smestila svoj tur. Da ne bi do�ivele sudbinu ovih termi, stru�njaci su one prona�ene u parku Studentskog trga istra�ili i ponovo zatrpali 1984. godine. Nije bilo novca za obezbe�enje lokaliteta a prolaznici su bili nemarni prema istoriji. U�as u Barutani Jo� u�asniji prizor je u popularnoj diskoteci "Barutana" na Kalemegdanu. Sve �to je od sredine devetnaestog veka prikupljeno na teritoriji Beograda, odnosilo se na Singidunum, �uvano je u Konaku kneginje Ljubice. Onda je neko re�io da najlep�e kamene spomenike odatle prebaci pre trideset godina u neure�enu i neza�ti�enu pe�inu (Barutanu) sa idejom da to postane prvi, pravi muzej kamenih spomenika. Bez �uvara, prozora i vrata - odatle je svako nosio ono �to mu je trebalo i �to je mogao da ponese. Sve do po�etka devedesetih kada se tu uselila diskoteka. Najvredniji spomenici su razgrabljeni jo� pre nego �to su tu do�li klinci da �uskaju, a �etrdesetak ostalih danas ima prakti�nu namenu. Za vreme no�nih �urki ili dnevnih promocija spomenici slu�e kao stolovi za hranu, kao pepeljare u koje se bacaju pikavci i kao kante za otpatke.
Duhovi predaka se opet bune, Singidunum se ponovo prekopava: od cvetnog platoa ispred Skup�tine grada do Svetogorske ulice. Nema sumnje da �e kosti starih Rimljana ponovo isplivati na povr�inu, ba� kao i grobnice. Na slaba�ne proteste stru�njaka ljudi iz Gradske skup�tine su odgovorili "da mrtvi ne treba da ometaju �ivot �ivih" (ili tako nekako) dok je Sini�a Peri� iz Ministarstva za trgovinu i turizam bio umereniji i razlo�niji: - Ideja da se hotel u Raji�evoj pravi stara je dve decenije kao i planovi za gradnju podzemne gara�e ispred Skup�tine grada. Sada su te ideje obnovljene. Znamo da je u vreme Rimljana na tim podru�jima tekao bujan �ivot, da sigurno ima mnogo ostataka i da �emo o tome i te kako voditi ra�una. I krajnje je vreme da se ra�un "povede" i podvede i da istorija Beograda vi�e nikada ne bude kao na ovim fotografijama. |
<<3.jpg>>
<<3a.jpg>>
<<3b.jpg>>
<<3c.jpg>>
