|
‘POLITIKA’, 27. oktobar
2002. OSTRVSKE NARAVI I ZABLUDE
STRAH JE OTROVAN
Pisac i pesnik
Blejk Morison govori za ‘Politiku’ o zazoru od stranaca kao najvecoj predrasudi
savremenog britanskog drustva /Od naseg specijalnog
izvestaca/ Ni London vise nije sto je nekad bio -
pozalio nam se nekadasnji Beogradjanin, dugo godina na londonskoj adresi i sa
britanskim pasosem u dzepu. - Ima previse stranaca.
Mada po sebi kontradiktorna, ova tvrdnja
odrazava pravo stanje stvari. Stranaca je zaista mnogo, sto je notorna
cinjenica, a dobre volje prema njima sve manje, sto je vec novost.
- Tacno je. Nacin na koji se danas gleda
na strance odslikava najvecu predrasudu savremenog britanskog drustva - govori
nam Blejk Morison /52/, pesnik, pisac, esejista, kolumnista, knjizevni kriticar,
dobitnik vise literarnih priznanja, autor visokohvaljene i nagradjivane
autobiografske knjige ‘I kada si poslednji put video oca?’ /1993/, a poslednje
delo, tek izaslo iz stampe, intrigantno je naslovljeno ‘Ono sto mi majka nikad
nije ispricala’. Morison nabraja prethodne, nekad
dominirajuce predrasude, neke vremenom izbrisane, druge bar ublazene, od rasnog
pitanja i prava zena do najzilavijih, ali ipak modifikovanih predrasuda vezanih
za klasno poreklo. * Nervoza i gundjanje Sto se pridoslica tice, Englezi su uvek
isticali svoje i uvazavali tudje pravo na razlicitost, pustajuci svakog da zivi
kako hoce, pod uslovom da druge ne ugrozava. Taj zavidan nivo tolerancije sada
sve vise potiskuju nervoza i zlovolja prema ‘uljezima’, bilo da su,
tradicionalno, iz Afrike i Azije ili iz Evrope, sa prostora bivseg
socijalistickog Istoka, odnosno bivse Jugoslavije. - Kad se potrude da stvari posmatraju sa
bolje strane, ljudi ce vam i danas reci da je otvorenost prema strancima deo
istorije i dobrih obicaja ove zemlje, da imigranti doprinose obogacivanju
kulture i slicno, ali ta prica je u svakodnevnom zivotu zaboravljena. Naprotiv
stranci izazivaju strah i gundjanje - primecuje Morison. - Stranci se okrivljuju
za manjak radnih mesta, prenatrpanost u gradskom saobracaju, prljavstinu,
otimanje novca iz drzavne kase na racun socijalne pomoci koju uzivaju i
zloupotrebljavaju... Taj strah da ce zemlja biti preplavljena
tudjincima i da su oni krivi za sve sto u drzavi ne valja je opasan i otrovan,
smatra nas sagovornik, povlaceci paralelu sa Hitlerom i Jevrejima, kao
najdrasticnijim primerom ubitacnog dejstva otrova. *
Opste i licno Po Morisonu,
pisci su tu da razbijaju predrasude. Oni svakako ne mogu da menjaju svet i cine
ga boljim, ali imaju mogucnost da, makar u malim segmentima, uticu na strukturu
misljenja i osecanja pojedinaca. - Svaka opsta
tema svedena na intimnu pricu otvara vrata boljeg medjuljudskog razumevanja i
prepoznavanja. Lako je satanizovati pojedince ili citave narode ukoliko nista o
njima ne znate. A upravo smo danas svedoci te vrste satanizacije, svakako u ovoj
zemlji i svakako u Americi - kaze nam pisac koji je i sam, knjigom o umirucem
ocu, ispunjenom najintimnijim detaljima iz zivota sopstvene porodice, uspeo da
spoji univerzalno i licno i potom, od najraznovrsnije citalacke publike, bude
nagradjen uzbudljivim povratnim emocijama. Porodicna saga
zapoceta delom ‘I kada si poslednji put video oca?’ sada je zakljucena knjigom
‘Ono sto mi majka nikad nije ispricala’ gde Morison, opet kroz autenticnu
pripovest, o sudbini Kim Morison, dotice osetljivo i bolno mesto britanske
politike i istorije, odnose sa Ircima. * Irkinja i Jorksirac Tek kada mu je majka pre pet godina
umrla, Blejk Morison je otkrio koliko je malo o njoj znao. Cak ni njeno pravo
ime. Irkinja i svrseni lekar, u Engleskoj se obrela za vreme Drugog svetskog
rata i tada upoznala tvrdog, neobuzdanog Jorksirca Artura Morisona, takodje
lekara. - Majcino pravo ime bilo je Agnes, a rodjena je kao
19. od dvadesetoro dece u katolickoj porodici. Nikad o tome nista nije govorila,
i tek sam posle njene smrti, iscitavajuci ratnu prepisku svojih roditelja,
sklopio mozaik i spoznao cega se sve moja majka morala da odrekne da bi bila
ovde prihvacena. Odrekla se imena, jer je zvucalo neprikladno irski u ratno
vreme, kada je poslovicna engleska sumnjicavost prema Ircima bila pojacana
ratnim statusom /neutralnoscu/ Irske, odrekla se vere, jer otac nije zeleo da se
venca u katolickoj crkvi, a delimicno se odrekla i svoje porodice. Na sirem planu to je
zapravo prica o vecitim engleskim teznjama za dominacijom nad Ircima - tumaci
Morison. Dok je knjigu o
ocu ispisao groznicavo brzo, za manje od godinu dana, traganje za majcinim
tajnama odnelo mu je cetiri godine rada. Sada posto je sve to iza njega, Blejk
Morison oseca prevashodno olaksanje, ali u glavi vec ima novo delo. Ovoga puta
izaci ce iz porodicnog istorijskog kruga na vetrometinu savremene Britanije.
Kako nam je rekao, radnja buduce knjige zapocece 2. maja 1997. godine, dolaskom
laburista na vlast i bice posvecena Blerovim godinama, dobu gubljenja iluzija.
Danka
Dragic |
Title: Message
