NAJAVLJEN AGRARNI BUDŽET ZA 2003. GODINU Poljoprivreda ostaje krava muzara
Poljoprivreda stvara 40 odsto društvenog proizvoda, a dobija samo 3 odsto budžeta.- Po 4.000 dinara za svaki zasejan hektar soje i suncokreta. - Ostaju premije za repu, duvan, zasade voća i vinove loze Agrarni budžet Republike Srbije naredne godine bi trebalo da bude 7,5 milijardi dinara, što je za oko milijardu dinara više od ovogodišnjeg. Ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva dr Dragan Veselinov je najavio da će se isplaćivati sve dosadašnje premije, ali i nove od 4.000 dinara za svaki hektar zasejan sojom i suncokretom. On je napomenuo da će se iz budžeta prvi put stimulisati i ukrupnjavanje poseda, a dodatne 2 milijarde dinara rezervisane su za vodoprivredu. Pošto je ministar Veselinov najavio da će se isplaćivati sve stare premije, to znači da će se i naredne godine premirati proizvođači mleka i duvana. Pored toga, hektar zasejan šećernom repom premija će iznositi oko 205 evra. Biće stimulisano i voćarstvo, a svako ko podigne hektar šljivika dobiće kao stimulaciju dinarsku protivvrednost 1.330 doskorašnjih nemačkih maraka, dok će onima koji zasade hektar vinograda biti isplaćeno 3.330 maraka. Paori traže 10 odsto Imajući u vidu zaista teško stanje u kojem se nalazi naša država i privreda, jasno je da se pare moraju uzeti tamo gde ih ima, ali se mora imati malo više mere. Koja je to mera, predlog su dali direktori najznačajnijih domaćih poljoprivrednih preduzeća okupljenih u Poslovno udruženje primarne poljoprivrede "Jugoagrar", koji smatraju da poljoprivredna kasa ove zemlje mora biti barem 10 odsto ukupnog budžeta, a to znači 26 milijardi dinara. Konačnu reč o visini agrarnog i celokupnog budžeta svakako će morati dati Republička skupština, a koliki će deo pripasti paorima ostaje da se vidi, mada je teško očekivati značajnija pomeranja budžetske projekcije za narednu godinu. Nove subvencije za industrijsko bilje su veoma dobar korak, ali, posmatrano u celini, poljoprivreda će i narednih 12 meseci biti dobra krava muzara, jer će se u državnu kasu iz agrara sliti mnogo više para, nego što će seljaci iz nje, kroz premije i subvencije, dobiti. Ukupan republički budžet treba da bude 260 milijardi dinara, što znači da će u raspodeli kolača paori dobiti svega 3 odsto, što je zaista malo. Agrar, a to znači poljoprivreda i prehrambena industrija, stvaraju više od 40 odsto bruto nacionalnog dohotka ove zemlje, a kroz agrarni budžet im se sada vraća samo 3 odsto. Da poljoprivreda ostaje krava muzara jasno je i ako se uporedimo s Evropskom unijom, ma kako ovo poređenje izgledalo nerealno. Poljoprivreda u društvenom proizvodu evropskih zemalja učestvuje s 5 do 10 odsto, ali zato iz budžeta dobija skoro polovinu para. Kasa Evropske unije u narednoj godini biće teška 95 milijardi evra, a za subvencije poljoprivredi biće potrošeno 45,6 milijardi. Kada se ovo ima u vidu, onda je jasno ne samo da je agrarni budžet mali, već tu leži i odgovor zašto su naši poljoprivredni proizvodi skupi i nekonkurentni na svetskoj pijaci. Umesto što prete uvozom mesa, zejtina i čega sve ne, oni iz Vlade koji najviše galame na našu skupoću trebalo bi da razmisle da li se s ovakvim agrarnim budžetom može ići na svetsko tržište. I na kraju, još jedno podsećanje nadležnih . Izvozne subvencije u EU iznose od 40 do 100 odsto vrednosti izvezene robe. Kolike će biti naše ? http://www.dnevnik.co.yu/Strane/ekonomija.htm Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
