-----BEGIN PGP SIGNED MESSAGE----- Hash: SHA1
====================================================================== Dragi prijatelji, molimo vas da se ukljucite u diskusiju koja se vodi na nasem sajtu (http://www.b92.net/phpBB/index.php). - --- Zbog slucaja falsifikovanja, vesti Radija B92 su digitalno potpisane koriscenjem PGP sistema. Na ovaj nacin mozete proveriti autenticnost primljenih informacija. Kljuc kojim je potpisana ova poruka se nalazi na adresi: http://www.b92.net/pgp/freeb92.asc Softver kojim se utvrdjuje autenticnost moze se naci na adresi: http://www.pgp.com (US) ili http://www.pgpi.org (international) ====================================================================== MAKSIMOVIĆ UMEŠAN I U UBISTVO RADOVANA STOJIČIĆA BADŽE? Beograd -- Potraga policije za Željkom Maksimovićem Makom, koji je osumnjičen za umešanost u ubistvo generala Boška Buhe, i dalje traje. Prema informacijama izvora Radija B92 u MUP Srbije, Maksimović se od četvrtka krije na Kipru, a Interpol je raspisao poternicu za njim. Kako Radio B92 saznaje u izvorima bliskim istrazi, jedan od brojnih privedenih u četvrtak svedočio je da je Maksimovic ubio Radovana Stojčića Badžu i još neke javne ličnosti u proteklih nekoliko godina. Isti izvor kaže da "za sada postoje samo izjave svedoka o odgovornosti Maksimovića za ta ubistva", a da policija veruje da će u narednim danima doći i do materijalnih dokaza koji će potvrditi njegovu krivicu. Istovremeno, šef Istražnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu Branislav Todić rekao je da je od svih do sada privođenih osoba u vezi s tom istragom pritvor određen samo Nikoli Maljkoviću i Draganu Iliću. On je rekao da pravosudni organi nisu odredili pritvor nikome koga je policija saslušavala poslednjih dana, a takvih saslušanja je, prema saznanjima B92, bilo preko 100. U međuvremenu, organizacija za zaštitu ljudskih prava "Hjuman rajts voč" izrazila je zabrinutost zbog primene sile policije prilikom hapšenja osumnjičenih. U saopštenju, ta organizacija navodi "da ne raspolaže informacijama o navodnim zločinima, ali je zabrinuta zbog tretmana pritvorenih, nezavisno od njihovog zločina". Rukovodilac Odeljenja za Evropu i Centralnu Aziju "Hjuman rajts voča" Elizabet Andersen upozorila je da, "čak i ukoliko su optužbe tačne, one ne opravdavaju zlostavljanje ili loš tretman". Osvrćući se na ranije slučajeve policijskog zlostavljanja, ona je ocenila da "pravosuđe u Srbiji ima običaj da zažmuri pred izveštajima o mučenjima i lošem tretmanu koje sprovodi policija". Ministar policije Dušan Mihajlović kritikovao je saopštenje HRV, ocenivši da je "ugledna međunarodna organizacija prihvatila neodgorne tvrdnje advokata okrivljenih". On je u izjavi za RTV B92 ponovio da beogradska policija nije zloupotrebila ovlašćenja prilikom hapšenja. "Jedino je Maljković pokušao da pobegne i pruži otpor policiji i normalno da je savladan upotrebom fizičke sile, bez ikakve upotrebe oružja, iako je policija imala ovlašćenje da u tom slučaju upotrebi i oružje. To je prilika da upozorimo sve, posebno te kriminalce, da se više ne igraju s policijom i da ne računaju da će ubijati generale i policajce, kao što su do sada radili, i da će ih neko vaditi iz zatvora, kao što ih je do sada vadio, a to što njihovi advokati imaju dobre veze i što to može da dođe i do te međunarodne organizacije i do svih naših medija, to samo govori o težini svih naših problema na koje smo ukazali, a mislim da je osnovno pravilo, još od rimskog prava, pitati i drugu stranu", istakao je MIhajlović. On smatra da je priča o zlostavljanju stvorena "kako bi bila skrenuta tema sa suštine i da bude iskorišćena činjenica da je policija sada usmerena na suštinu istrage, a to je, pre svega, da dođemo do glavnog organizatora te skupine Make i da obavimo mnoge poslove koji su sada potrebni da bi ceo postupak bio spreman za sud i tužilaštvo". "Ovde se radi o jednom istorijskom, prvom slučaju gde ćemo pokušati da dokažemo da se radi o kriminalnom, odnosno, zločinačkom udruživanju radi vršenja više krivičnih dela, uključujući i ubistva", kaže Mihajlović. Kolegijum Vrhovnog suda Srbije je saopštio da su izjave nekih političara koje sadrže negativne ocene i kvalifikacije o radu sudova u borbi protiv organizovanog kriminala "paušalne", da se ne zasnivaju stvarnom stanju, niti na ozbiljnoj analizi rada pravosudnih organa. Povodom demantija izjave predsednika tog suda o postupanju istražnog sudije u predmetu protiv okrivljenog Dragana Ilića zbog krivičnog dela neovlašćenog držanja oružja, Kolegijum podseća da je i Okružno javno tužilaštvo potvrdilo da dežurni istražni sudija postupajući u predmetu nije imao dostavljene podatke i dokaze o povezanosti tog postupka sa organizovanim kriminalom, niti je javni tužilac stavio predlog za određivanje pritvora. MUP DEMANTOVAO DA JE MAKSIMOVIĆ BORAVIO U CRNOJ GORI Podgorica -- Ministarstvo unutrašnjih poslova Crne Gore demantovalo je u petak da je Željko Maksimović Maka, osumnjičen za umešanost u ubistvo generala policije Boška Buhe, boravio na teritoriji Crne Gore, odakle je navodno pobegao u inostranstvo. "Informacije iz nekih medija da je Maksimović iz Crne Gore pobegao u inostranstvo su netačne i neutemeljene. Te informacije su plasirane da bi bio diskreditovan MUP Crne Gore i da bi javnost bila dezinformisana o saradnji crnogorskog i MUP Srbije", navodi se u saopštenju MUP Crne Gore. "MEĐU UHAPŠENIMA NEMA PRIPADNIKA UBPOK" Beograd -- Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije demantovala je u petak navode da među uhapšenim pripadnicima policije, u vezi sa ubistvom policijskog generala Boška Buhe, ima i pripadnika te uprave. "Niko od pripadnika te uprave nije među uhapšenima, niti ima indicija da bi mogao biti doveden u vezu s pružanjem podrške opasnoj i organizovanoj kriminalnoj grupi", navodi se saopštenju koje je potpisao načelnik UBPOK Radovan Knežević. U saopštenju se dodaje da su pripadnici UBPOK pružili značajnu pomoć u identifikaciji i razbijanju te kriminalne grupacije. SASTANAK PREDSEDNIŠTVA DOS Beograd -- Situacija oko početka rada Skupštine Srbije će verovatno biti jasnija posle sednice Predsedništva DOS na kojoj će biti raspravljano o odnosima u koalicije i političkoj situaciji u zemlji. Sastanku će pored lidera DOS prisustvovati i predsednica Skupštine Nataša Mićić, šef Poslaničkog kluba "DOS, Reforme Srbije" u Parlamentu Čedomir Jovanović i potpredsednik jugoslovenske vlade Miroljub Labus. Potpredesednica Demokratske stranke Gordana Čomić naglasila je da će se na sednici vladajuće koalicije DS zalagati za utvrđivanje jasne strategije i rokova za rešavanje prolema u koaliciji, ali i u državi. "Prva tema će biti Ustavna povelja, da preuzmemo odgovornost i za konačno donošenje predloga i za rokove za parlamente republika-članica i za parlament savezne države. Druga tema su dogovor i jasna strategija oko donošenja novog Ustava i rokovi za te zadatke. Treća stvar je jasan plan opbaveza kada su u pitanju reforme koje treba da sprovedemo u našoj zemlji i, naravno, da bude preuzeta obaveza o ispunjavanju dogovora o izmenama i dopunama Zakona o izboru predsednika Srbije, da bi i taj posao bio završen izborom predsednika Srbije", rekla je Gordana Čomić. Lideri DOS okupili su se u lovištu u blizini sremskog sela Morović. Desetak novinara nalazi se ispred kapije na ulasku u tu vojnu ustanovu i nije im dozvoljen ulazak. Novinari nisu mogli da prepoznaju lidere DOS koji su došli na sastanak, jer se automobili nisu zadržavali ispred kapije. Jedan od čelnika DOS Nenad Čanak je ranije rekao da očekuje da će sastanak biti izuzetno naporan i da će potrajati do duboko u noć. Prema prvobitnoj najavi, sastanak će trajati 2 dana. Sednica Predsedništva DOS trebalo je da se održi u blizini Novog Bečeja, u hotelu "Fantast". Mesto održavanja je promenjeno u poslednjem trenutku, o čemu novinari nisu bili obavešteni. USTAVNA KOMISIJA NASTAVLJA RAD U NEDELJU U PODGORICI Beograd -- Komisija za pisanje Ustavne povelje Srbije i Crne Gore u petak nije načinila nikakav pomak ka usaglašavanju konstitutivnog akta buduće državne zajednice. Jedan od kopredsednika Komisije Srđa Božović je nakon sednice izjavio da će se to telo ponovo sastati u nedelju u Podgorici. Sednica u petak je prekinuta zbog toga što deo njenih članova mora da prisustvuje sastanku Predsedništva DOS. Potkomisija za izradu nacrta Ustavne povelje je, kako je novinarima rekao njen član Boško Ristić, završila s radom i podnela izveštaj Komisiji. Taj izveštaj, međutim, nije razmotren jer je sednica Komisije prekinuta. Ristić je rekao da Potkomisija nije uspela da usaglasi stav o načinu izbora poslanika parlamenta buduće državne zajednice. Prema njegovim rečima, to je političko pitanje kojim bi trebalo da se pozabavi Predsedništvo DOS. "Ja smatram da bi izbori trebalo da budu neposredni ali to pitanje sada nije najznačajnije. Najznačajnije je da usvojimo Ustavnu povelju i postanemo član Saveta Evrope. Pošto se radi o prihvatanju pravila pri pristupanju, smatram da će se lakše doći do tog rešenja", rekao je Ristić. USTAVNI SUD SRBIJE NIJE DONEO ODLUKU O MANDATIMA DSS Beograd -- Ustavni sud Srbije ni u petak nije rešio spor oko mandata grupe poslanika Demokratske stranke Srbije u Skupštini Srbije. Pitanje da li će 45 poslanika DSS biti vraćeno u Skupštinu trebalo bi da bude rešeno kada Ustavni sud Srbije oceni ustavnost dela Zakona o izboru narodnih poslanika. Sudije USS jednoglasno su se složile u oceni da je Poslovnik Skupštine Srbije u skladu sa Ustavom, ali se nisu izjašnjavali o konkretnoj odluci skupštinskog Administrativnog odbora o oduzimanju mandata poslanika DSS. Ipak, sudije su političarima poručile da takvu njihovu odluku "ne shvate kao pravni osnov za oduzimanje mandata poslanicima". Predsednik USS Slobodan Vučetić rekao je da, do odluke suda o ustavnosti odredbi Zakona o izboru narodnih poslanika, nema prepreka za učešće poslanika DSS na sednicama Parlamenta. "Bilo bi politički celishodno i pravno najispravnije da poslanici DSS do naše odluke učestvuju u radu Skupštine. Naša današnja odluka ne može biti 'zeleno svetlo' za oduzimanje mandata, pošto o tome nismo odlučivali. Prema tome, ako je to tako, nema smetnji da u radu Skupštine učestvuju svi poslanici koji nisu lišeni mandata, a oni nisu lišeni mandata dok Skupština ne prihvati, svojom konstatacijom, izveštaj Odbora. A da li će se to desiti, ja zaista ne znam. Samo bi se, u slučaju da Ustavni sud donese odluku da je taj član 88. zakona neustavan i ta Skupština i svi politički akteri koji su u njoj predstavljeni, koji bi takvu odluku doneli, našli u priličnoj neprilici sa stanovišta legaliteta lišavanja mandata tih poslanika", rekao je Vučetić. Šef Poslaničke grupe DSS u Parlamentu Dejan Mihajlov nije iznenađen odlukom USS. On je Radiju B92 rekao da je važno što je na USS jasno rečeno da poslanici te stranke mogu da učestvuju u radu Parlamenta. "Privremena mera Saveznog ustavnog suda je na snazi, ona nije sporna, odnosi se na tu odluku Administrativnog odbora koja još nije verifikovana na Skupštini, mi ćemo redovno učestvovati na sednici Skupštine, učestvovati u radu i, nadam se, raspravljati o zakonima koje smo predlozili", kaže Mihajlov. Slobodan Vučetić je rekao da će USS "u najkraćem mogućem roku" staviti na dnevni red ocenu ustavnosti Zakona o izboru narodnih poslanika, uz prethodnu temeljnu analizu, javnu raspravu i konsultaciju sa iskustvima zemalja koje takođe primenjuju proporcionalan izborni sistem. Iako su čelnici Skupštine najavljivali da će sednica Parlamenta biti zakazana posle sednice USS, termin zakazivanja zasedanja nije mogla da precizira ni potpredsednica Skupštine Gordana Čomić. "To je za dogovor u Skupštini Srbije, to je za nas još jedna dobra vest, zbog toga što smo ušli u fazu kada se razlikuju rad političkih stranaka i političke koalicije koja nam je dala mandate i rad institucija. Politička koalicija je preuzela odgovornost i odgovorna je pred građanima Srbije, a institucija je odgovorna prema sebi samoj. Ono što je Ustavni sud sada rekao je da smo kao skupština mi ovlašćeni da uređujemo sopstvene odnose i da to radimo na zakonit način. Do predsednice Skupštine je da, kao i do sada, u dogovoru s poslaničkim klubovima i na predliog ovlašćenog predlagača, zakaže sednicu. Po Poslovniku, a zbog rokova koji su pred nama, to će, najverovatnije, biti po hitnom postupku, zbog skraćenja rokova. U tom smislu ne bih o datumima, ali potpuno je jasno da će Skupština odgovoriti svojim obavezama i kada je u pitanju izmena Zakona o izboru predsednika Republike i kada je u pitanu usvajanje Ustavne povelje, i onda ono najvažnije, ceo paket zakona koji nas čeka, uključujući i predlog budžeta Srbije. Sve to može da se stigne do 7. novembra", rekla je Gordana Čomić. Početak redovnog jesenjeg zasedanja Skupštine po Ustavu je predviđen za prvi radni dan u oktobru. CENTAR ZA LJUDSKA PRAVA: PREKINUTI KAMPANJU PROTIV SUDIJA Beograd -- Nevladina organizacija Beogradski centar za ljudska prava je izrazila zabrinutost zbog sve češćih "napada na pravosudne organe u Srbiji" i ocenila da to ne izražava "samo zlu volju i političke predrasude, već i suštinsko nerazumevanje položaja sudstva u demokratskoj vlasti". "Politički pritisci na sudove, pa čak i otvorene izjave da neće biti poštovane odluke najviših sudova, sada se dopunjavaju neposrednim i ličnim napadima na pojedine sudije", navodi se u saopštenju Beogradskog centra za ljudska prava. Optužbe Vlade Srbije, odnosno Ministarstva prosvete na račun vršioca dužnosti predsednika Saveznog ustavnog suda Momčila Grubača Beogradski Centar za ljudska prava ocenjuje kao "harangu". Ta organizacije je istakla da je "haranga" pokrenuta posle jedne odluke SUS "koja se ne mora svakome politički dopadati, ali koju ne može da donese niko drugi do Ustavni sud". "Prema mišljenju tog suda, njegovi članovi mogu da se bave naučnom delatnošću, pa tako i učestvovanjem u nastavi na visokim pravnim školama. Međutim, izvršna vlast Srbije, uključujući i najniže administrativne organe, uzela je sebi za pravo da o tome odlučuje i da pritom pripisuje Grubaču niske koristoljubive motive", navodi se u saopštenju Beogradskog Centra za ljudska prava. Ta organizacija ocenjuje da su "u istom duhu i napadi na tužilaštvo i istražne sudije" povodom hapšenja izvesnog broja osumnjičenih za ubistvo genarala policije Boška Buhe. "Opet izvršni organi, to jest policija, uzimaju sebi za pravo da procenjuju zakonitost postupanja sudije i da tumače Zakonik o krivičnom postupku. Pri tom odbacuju i tumačenje predsednice Vrhovnog suda Srbije, koja je nadležna da kontroliše rad istražnih sudija", navodi Beogradski Centar za ljudska prava. Ta organizacija je zaključila da, ako bude nastavljena takva kampanja, neće biti ugrožena samo nezavisnost sudova, već i sudstvo u Srbiji u celini. SRJ IZVOZILA ORUŽJE U LIBERIJU Beograd, Njujork -- Eksperti Ujedinjenih nacija saopštili su da je iz Jugoslavije u Liberiju letos izvezeno više od 200 tona oružja i municije, čime je dvostruko prekršen embargo UN, javio je Radio Slobodna Evropa. Informativna agencija UN objavila je da je oružje tokom juna, jula i avgusta dopremano iz Jugoslavije u Liberiju pomoću 6 transportnih aviona. "Oružje je osigurano preko trgovca s prebivalištem u Beogradu", navedeno je u saopštenju. Savezni ministar unutrašnjih poslova Zoran Živković i direktor Savezne uprave carina Vladan Begović za B92 kažu da je izdavanje dozvola za izvoz oružja u nadležnosti Ministarstva odbrane. Begović dodaje da je oružje u protekle 2 godine izvoženo uz dozvole tog ministarstva, u kojima moraju biti navedeni ime stranog partnera s kojim je sklopljen ugovor o izvozu i zemlja-uvoznik. Prema njegovim rečima, posle izbijanja afere oko izvoza oružja u Irak, Savezna uprava carina je sprovela analizu kompletnog izvoza oružja i vojne opreme iz SRJ u protekle 2 godine. Begović je rekao da ne može da se seti da li su tokom te analize pronađeni podaci o izvozu u Liberiju. "Izvršili smo kontrolu svega što je rađeno u periodu od oktobra 2000. do sada i po našim saznanjima ta oprema je carinjena u skladu s propisima, odnosno uvek je postojala dozvola Ministarstva odbrane za slučajeve koji su predviđeni zakonom. Nijednom destinacija nije bila Irak, čak smo imali par puta proveru iz Ministarstva inostranih poslova, znam da su destinacije bile Iran, Egipat i Sirija, ali uvek je bilo uz dozvolu Ministarstva odbrane", rekao je Begović. ĐOKIĆ: MOJ SEKTOR NIJE KRŠIO EMBARGO Beograd -- Smenjen pomoćnik jugoslovenskog ministra za odbranu, general-potpukovnik Ivan Đokić, saopštio je u petak da sektor kojim je rukovodio "nije izdao nijedno rešenje za izvoz naoružanja i vojne opreme u zemlje pod sankcijama UN" dok je on bio na njegovom čelu. "U cilju zaštite ličnog i profesionalnog integriteta, želim da upoznam javnost sa sledećim činjenicama. U potpunosti sam poštovao Zakon o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme i odluke meni nadređenih lica i institucija", naveo je Đokić. On je dodao da su odredbe Zakona pooštrene u tom periodu uvođenjem internog pravilnika koji zahteva potpise 4 službe pre donošenja svakog rešenja o prometu i originalno uverenje o krajnjem korisniku. Prema njegovim rečima, pošto nije bio nosilac i koordinator saradnje, Sektor kojim je rukovodio nije bio nadležan ni za suspendovanje ranijih protokola i ugovora. Đokić je dodao da Sektor za vojno-privrednu delatnost nije bio nadležan ni za otkrivanje i krivično gonjenje nelegalnog prometa naoružanja i opreme. BEIZ: NEMA SAVRŠENE VLADE U KONTROLI IZVOZA NAORUŽANJA London -- Stručnjak vašingtonskog Udruženja za kontrolu naoružanja Vejd Beiz izjavio je da nijedna vlada na svetu nije savršena u kontroli izvoza naoružanja. On je to izjavio radiju BBC povodom "slučaja Irak i Liberija" i odluke jugoslovenske vlade da reformiše režim izvoza namenskih proizvoda. BBC naglašava da u detaljnom izveštaju eksperata UN, u četvrtak dostavljenom Savetu bezbednosti UN, piše da je oružje u Liberiju transportovano avionima uz pomoć brojnih posrednika i lažnih papira, da su krajnji korisnici oružja bili u Nigeriji. Jugoslovenski izvoznik je bila beogradska firma "Temex" i stručnjaci UN su naglasili da su jugoslovenske vlasti, osim što su sarađivale s njihovom istragom, poštovale uobičajenu proceduru prilikom izvoza oružja, odnosno da su ga odobrile tek po prijemu sertifikata o krajnjem korisniku, javlja BBC. Beiz je tom radiju rekao da "u idealnom slučaju sve Vlade bi trebalo da budu pod obavezom da provere da li su imenovani krajnji korisnici na njihovim izvoznim dozvolama zaista ti koji preuzimaju oružje". "Većina evropskih zemalja slabo kontroliše izvoz visoke tehnologije i zato Vlada SAD nije sklona da poveća takvu razmenu s njima. Evropske zemlje retko proveravaju navodne krajnje korisnike na licu mesta i da li oni kasnije šalju oružje u neku drugu zemlju", rekao je on. Beiz je rekao da "ne veruje da je moguće utvrditi da je za taj slučaj odgovoran neko u vrhu jugoslovenskih vlasti ili u nekoj drugoj instituciji". "Taj slučaj, međutim, ukazuje na potrebu reforme i ojačanja kontrole izvoza u Jugoslaviji da se ne bi ponovio u budućnosti. To je trenutno i stav zvaničnog Vašingtona prema Beogradu koji bi, međutim, mogao da se promeni ako se pokaže da su jugoslovenski stručnjaci pomagali Iraku na razvoju balističkih raketa, kako se to navodi u nekim izveštajima", rekao je on. Beiz smatra da najveći problem nije ko je i koliko, već kome sadašnja Jugoslavija prodaje oružje. "To je pitanje koje se ne odnosi samo na Jugoslaviju, već i na druge bivše komunističke zemlje koje su imale bliske ekonomske odnose s državama koje se danas smatraju otpadničkim", ocenio je on. Beiz kaže da "na unosnom tržištu visokotehnološkog oružja, kao daleko najveći izvoznik, dominiraju SAD. One bi, takođe, trebalo da poboljšaju kontrolu izvoza oružja i smanje njegov obim kako bi ih druge zemlje sledile u tome". SDS: "ORAO" ZAKLJUČIO SPORAN UGOVOR ZA VREME DODIKOVE VLADE Banjaluka -- Ugovor Vazduhoplovnog zavoda "Orao" iz Bijeljine i beogradskog "Jugoimporta-SDPR" zaključen je u vreme kad je premijer Republike Srpske bio Milorad Dodik, izjavio je portarol Srpske demokratske stranke Dušan Stojičić. "Pošto je to bio period autokratske vladavine Milorada Dodika, jasno je da za aferu 'Orao' postoje njegova i odgovornost tadašnje Vlade", rekao je Stojičić. Prema njegovim rečima, saglasnost za taj ugovor dao je tadašnji ministar odbrane, general Manojlo Milovanović. Premijer RS Mladen Ivanić ranije je izjavio da je ugovor iračke firme "Al-Bashair" i "Jugoimporta", prema kom je izvršilac ugovora o isporuci vojne opreme i njene montaže bijeljinski "Orao", potpisan u oktobru 2000. U to vreme predsednik Vlade RS bio je Dodik. Stojičić je još rekao da SDS insistira na energičnoj istrazi o "afer9i 'Orao'" i da traži da istraga obuhvati sva preduzeća u RS i Federaciji BiH koja se bave namenskom industrijom. SNSD: DODIK NE SNOSI ODGOVORNOST ZA "AFERU 'ORAO'" Banjaluka -- Funkcioner Saveza nezavisnih socijaldemokrata Nikola Špirić odbacio je tvrdnje da lider SNSD Milorad Dodik snosi odgovornost za "aferu 'Orao'". Špirić je na konferenciji za novinare rekao da se "afera 'Orao'" "ne može fakturisati Dodiku". On je dodao da je sporan ugovor "svakako potpisan na kraju Dodikovog mandata kao premijera RS". Špirić je rekao da Dodik "ne snosi odgovornost za ono što se dešavalo u prethodne 2 godine", istovremeno postavljajući pitanje "kako je moguće da doskorašnji predsednik RS Mirko Šarović i premijer Mladen Ivanić nisu bili upoznati sa aktivnostima 'Orla'". "Mislim da bi zbog te afere Šarović i Ivanić trebalo da se časno povuku sa funkcija, jer je nemoguće da nisu znali šta se dešavalo u Vazduhoplovnom zavodu", istakao je zvaničnik SNSD. U osvrtu na moguću reakciju međunarodne zajednice na "aferu 'Orao'", Špirić je ocenio da će afera poslužiti njenim predstavnicima da ucenama traže ispunjavanje najavljene reforme u BiH. "Predstavnici međunarodne zajednice su, izgleda, zaključili da ne mogu sprovesti reforme u BiH bez ucenjenih političara, ali se postavlja pitanje kako ucenjeno rukovodstvo može ovaj narod voditi u budućnost i biti ravnopravan sagovornik međunarodnoj zajednici", rekao je Špirić. CARINA CRNE GORE POTVRDILA DA JE "BOKA STAR" BIO U LUCI BAR Podgorica -- Uprava carina Crne Gore saopštila je u petak da je brod "Boka star", koji je pod istragom u riječkoj luci zbog sumnje da je prevozio oružje za Irak, uplovljavao u Luku Bar i bio prijavljen carinskim organima. U saopštenju Uprave carina navodi se da je na brod "Boka star" 29. septembra u Luci Bar ukrcano 14 kontejnera s barutom i da je ta roba bila namenjena kupcu sa sedištem u Siriji. "Kontejnere s robom je ocarinila Savezna uprava carina, Carinarnica Kraljevo, koja je utvrdila uslove tog izvoznog posla i kod koje se nalazi izvozna dokumentacija", stoji u saopstenju. Dodaje se da je Carinarnica Bar na osnovu protokola o saradnji savezne i crnogorske uprave carina otpremila "navedenu pošiljku" kupcu sa sedištem u Siriji, a da je u "odlazećem manifestu" bilo naznačeno da brod plovi za Aleksandriju. Hrvatska policija ranije je saopstila da je na brodu "Boka star" u 14 konterjnera pronađeno 208.377 kilograma eksploziva. Uprava carina je takođe saopštila da je brod "izvozno ocarinjen 15. oktobra, da je prijavljena roba u tranzitu" i da je u priloženoj dokumentaciji stajalo da "Boka star" plovi za Pulu i da carinska služba nakon odlaska broda nema saznanja o njegovom kretanju. Mediji prenose navode lokalnih novina u Rijeci da su članovi posade broda "Boka star" u neformalnim razgovorima s policijom naveli da je odredište broda bio Bejrut ili sirijska luka Tartus i da su obe luke "poznate kao odredišta preko kojih se krijumčari naoružanje i vojna oprema za Irak. UPOZORENJE AMBASADORA SAD Sarajevo -- Greška je što vlasti Republike Srpske nisu ozbiljno shvatile ovo što se desilo sa "Orlom", što smo izgubili dosta vremena pokušavajući da prekinemo kršenje sankcija UN, izjavio je ambasador SAD u BiH Kliford Bond. "Sada mora biti sprovedena detaljna istraga, a oni koji su odgovorni moraju biti kažnjeni. Mi jesmo izgubili dosta vremena, ali je RS izgubila dosta kredibiliteta. Sada će biti nastavljena istraga SFOR i moguće je da će se pojaviti dodatni detalji", konstatovao je on. "Ono što nam sada treba jeste da iz RS odgovore na pitanja o tome koja je oprema bila angažovana, kakve su usluge pružene, koliko je novca za to dobijeno, kako je trošen, kakvu su vrstu kontakta imali sa iračkim režimom", rekao je Bond. On je istakao da činjenica da vlasti RS još nisu dale odgovore na ta pitanja navodi na sumnju da ima i drugih aktivnosti i da su kršene sankcije UN. Bond je upozorio da je Bosna i Hercegovina, kao država, odgovorna pred Ujedinjenim nacijama i međunarodnom zajednicom i da zbog toga mora imati kontrolu izvoza vojne opreme. "Mislim da bi država trebalo da kontroliše te stvari, jer je ona odgovorna. Moguće je da bi to bila nadležnost Stalnog vojnog komiteta. Apelovao bih na Predsedništvo BiH da se umeša u to, jer država BiH mora biti angažovana", dodao je Bond. KRAJ VOJNE POMOĆI SAD ZA FBIH Vašington -- Administracija SAD odbacila je insinuacije da je obustavljanje višegodišnje vojne pomoći Federaciji Bosni i Hercegovini usledilo kao reakcija na otkriće o vojnoj saradnji drugog entiteta u BiH s režimom Sadama Huseina u Iraku. U Vašingtonu se, istina, zvanično upozorava da kršenje sankcija Republike Srpske ne oslobađa međunarodne odgovornosti celu državnu zajednicu BiH. Ali to, kako se naglašava, nije ni u kakvoj vezi sa stavljanjem tačke na program bilateralne vojne saradnje sa Sarajevom, koji je počeo decembra 1995, po potpisivanju mirovnog sporazuma iz Dejtona. "Međunarodni program obuke i naoružavanja snaga Federacije BiH, koji su vodile SAD, završen je uspešno. Oružanim snagama FBiH obezbeđen je u proteklih 7 godina program obuke, naoružanje i objekti koji su kompatibilni sa standardima NATO", objasnio je pomoćnik državnog sekretara SAD Ričard Baučer, uz ocenu da je uspešnom realizacijom pomenutog programa ostvaren ključan dejtonski cilj, "jačanje stabilnosti BiH i regiona". Prema Baučerovim rečima, u program "obuči i naoružaj" investirano je oko pola milijarde dolara. Pored SAD i Nemačke, glavni donatori u toj operaciji formiranja oružanih snaga bošnjačko-hrvatske federacije bili su Saudijska Arabija, Egipat, Turska, Jordan, Brunei, Malazija, Katar i Ujedinjeni Arapski Emirati. MEĐUNARODNA KRIZNA GRUPA DEMANTUJE PISANJE "NACIONALA" Beograd -- Međunarodna krizna grupa smatra da su u tekstu objavljenom u "Nacionalu" 31. oktobra ove godine namerno izvrtane izjave Džejmsa Lajona, direktora Beogradske kancelarije Međunarodne krizne grupe, a "da su u nekim slučajevima prenesene i neistine", navodi se u demantiju Međunarodne krizne grupe koji je dostavljen medijima. "U naslovu članka se prenosi da je Lajon izjavio 'Koštunica i Đinđić odgovorni za šverc oružja'. Lajon nije izjavio tako nešto. Stav ICG je da je jugoslovenska vlada odgovorna za kontrolu rada namenske i vojne industrije, Ministarstva odbrane, 'Jugoimporta' i Ministarstva spoljnih poslova. Kako izgleda, spomenuta ministarstva su bila zadužena za izdavanje izvoznih dozvola, a SDPR je bio umešan u prodaju oružja zemljama koje su pod embargom UN, pa bi Savezna vlada morala preduzeti adekvatne mere. U članku se, zatim, spominje nova netačna izjava da bi protiv Jugoslavije uskoro mogle biti uvedene međunarodne sankcije. Lajon je 'Nacionalu' samo naveo diplomatska sredstva i poteze koje Vlada SAD i EU i UN mogu preduzeti. On je, takođe, izjavio da sumnja da će za tim biti potrebe. Lajon je pogrešno citiran i da je Burma pod sankcijama UN. Pod sankcijama su Libija, Irak i Liberija, dok se Burma smatra zemljom-parijom, zahvaljujući svom vojnom režimu. U članku se navodi još jedna netačna izjava Lajona, da je direktor 'Jugoimporta' Jovan Čeković ponudio Vladi SAD nagodbu da će prestati sa izvozom oružja u Irak ako Vlada otkupi irački dug vredan 1,2 milijarde dolara. To je potpuna izmišljotina. 'Nacional' je Lajona pitao da li je Čekovic imao nameru da to učini. Odgovoreno je da ICG o tome nema nikavih saznanja. Sve drugo što je s tim u vezi 'Nacional' preneo je čista izmišljotina. ICG se nada, imajući u vidu ozbiljnost pogrešne interpretacije i izvrtanja datih izjava, da ce 'Nacional' ubuduće pokušati da se drži bar minimalnih novinarskih standarda", kaže sa u saopštenju međunarodne krizne grupe. SASTANAK O POVRATKU RASELJENIH Priština -- Za ostvarivanje plana povratka raseljenih na Kosovo u sledećoj godini potrebno je 37 miliona evra, rečeno je u petak uveče u Prištini na predstavljanju strategije UNMIK o povratku raseljenih lica u Pokrajinu. Skup je organizovao šef UNMIK Mihael Štajner, a formirana je Grupa za nadgledanje povratka raseljenih lica tokom naredne godine, u kojoj su predstavnici pokrajinske vlasti. Goran Radosavljević, savetnik za povratak u kabinetu Mihaela Štajnera, rekao je da u planu ne stoji koliko je ljudi predviđeno za povratak naredne godine, objasnivši da je za povratak po domaćinstvu potrebno uložiti 5.000 evra i da finansijsko ulaganje zahteva ne samo obnovu kuća, već i rekonstrukciju infrastrukture i stvaranje ekonomskih uslova za egzistenciju povratnika. "Cilj je, uz već usaglašene principe, napraviti što više projekata za povratak", rekao je Radosavljević. On je naveo da su u Grupi za nadgledanje povratka u sledećoj godini, pored Štajnera, i komandant KFOR Fabio Mini, šef Misije OEBS na Kosovu Paskal Fieski, predsednik Skupštine Kosova Nedžat Daci, premijer Bajram Redžepi i drugi. "Strategija se tiče povratka raseljenih svih etničkih zajednica, a posebno raseljenih Srba. U strategiji se navodi da neće biti masovnog povratka, a plan je predočen Vladi Kosova za eventualne primedbe", izjavio je Redžepi po okončanju skupa. "SIGURNI SMO DA JE MLADIĆ U SRBIJI" Beograd -- Glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte izjavila je da je sigurna da je bivši komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić u Srbiji. "Ja sam te informacije dostavila vlastima u Beogradu, i, koliko razumem, problem je u tome što je Mladić pod zaštitom određenih krugova u Vojsci Jugoslavije. Biće teško ostvariti njegovo hapšenje i transfer u Hag ako vrhovna komanda jugoslovenske armije ne izda direktan nalog", izjavila je Karla del Ponte radiju "Glas Amerike". Karla del Ponte je izrazila nezadovoljstvo i zbog toga što istražiocima Haškog tribunala nisu dostupne arhive VJ. "Na sednici Saveta bezbednosti u utorak jugoslovenski ambasador je rekao da smo do sada od Vrhovnog saveta odbrane dobili 5 ili 10 dokumenata. To se ne može nazvati saradnjom. Mi moramo imati uvid ne u 5, nego u 5.000 ili 10.000 dokumenata VJ", rekla je Karla del Ponte. Ona je potvrdila da se u najskorije vreme mogu očekivati prve optužnice protiv pripadnika nekadašnje OVK. "Na osnovu onoga što je moj tim istražilaca do sada uradio, mislim da će pre kraja ove godine biti moguće podići prvu optužnicu", rekla je ona i dodala da su istražioci imaju problema da pronađu žrtve i očevice zločina koji bi bili spremni da svedoče. Ona je istakla da Haški tribunal neće oklevati da, ukoliko vlasti u Beogradu i Zagrebu budu ometale saradnju, zatraži od Saveta bezbednosti UN kaznene mere. BATIĆ: DOMAĆA JAVNOST NEZADOVOLJNA HAŠKIM SUDOM Beograd -- Ministar pravde u Vladi Srbije Vladan Batić izjavio je tokom sastanka sa specijalnim predstavnikom visokog komesara UN za ljudska prava u Jugoslaviji i Bosni i Hercegovini Žozeom Kutiljerom da je srpska javnost nezadovoljna jer haški sud nije podigao optužnice za ratne zločine protiv lica albanske nacionalnosti. "Ministarstvo pravde je još pre godinu dana Tužilaštvu u vezi s tim licima dostavilo obimnu dokumentaciju", rekao je Batić Kutiljeru, koji se posebno interesovao za pitanje saradnje s Tribunalom i suđenja za ratne zločine pred domaćim pravosuđem. ODLOŽEN NASTAVAK SUĐENJA MILOŠEVIĆU Hag -- Nastavak suđenja Slobodanu Miloševiću pred Haškim tribunalom za ratne zločine odložen je jer se bivši jugoslovenski predsednik ne oseća dobro, saopšteno je u Tribunalu. Predsedavajući sudija Ričard Mej rekao je, na kratkoj sednici, da se Milošević "požalio da je iscrpljen" i da ga lekar pregleda. "U svetlu zdravstvenog stanja optuženog i dužine i složenosti procesa, Sudsko veće izražava zabrinutost za okončanje suđenja", rekao je Mej. MILOVANOVIĆ ZATRAŽIO OD KOŠTUNICE DA INICIRA SMENU GRUBAČA Beograd -- Ministar za rad i zapošljavanje Dragan Milovanović zatražio je od predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice da inicira smenu vršioca dužnosti predsednika Saveznog ustavnog suda Momčila Grubača jer je, vršeći dve javne funkcije, prekršio Zakon o radu. Milovanović, u pismu predsedniku SRJ, navodi da Koštunica treba da "utiče kod Savezne skupštine da razreši funkcije sudiju Saveznog ustavnog suda Grubača" jer ga je on i predložio za taj posao. Ministar za rad i zapošljavanje se, obrazlažući taj zahtev, pozvao na izveštaj Inspekcije rada za radne odnose na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, kojim je utvrdjeno da je Grubač obavljao trajne poslove na fakultetu, iako je potpisao Ugovor o vršenju privremenih i povremenih poslova. "Na osnovu izveštaja Inspekcije, doneto je rešenje da poslodavac u roku od 8 dana otkaže Ugovor o vršenju privremenih i povremenih poslova s Grubačem, jer je tim ugovorom prekršen Zakon o radu Srbije, pošto poslovi koje je Grubač obavljao nisu privremeni i povremeni, već trajni poslovi", navedeno je u pismu Milovanovića. U saopštenju Ministarstva za rad i zapošljavanje navedeno je da je utvrđeno da je Grubač prekršio Zakon o radu jer je obavljao trajnu delatnost. "Ugovor o privremenim i povremenim poslovima zaključen je suprotno odredbi člana 124. Zakona o radu, jer to nisu privremeni i povremeni poslovi, već trajni poslovi koji su utvrđeni Pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta Pravnog fakulteta u Novom sadu", dodaje se u saopštenju. CRNOGORSKE STRANKE JOŠ NISU ODREDILE POSLANIKE Podgorica -- Većina političkih stranaka u Crnoj Gori još nije odredila poslanike za parlament Crne Gore, iako je do skupštinske sednice ostalo još 3 dana. Poslanike su do sada odredili samo Liberalni savez i Narodna stranka, koje imaju 4, odnosno 5 mandata. Prema informacijama iz stranaka, dostavljanje konačne poslaničke liste Republičkoj izbornoj komisiji kasni zbog teškoća u odabiru poslanika sa predizborne liste, na kojoj je bilo mnogo više imena nego što je strankama pripalo mandata posle izbora. Konstitutivna sednica crnogorskog parlamenta najavljena je za utorak, 5. novembar. Tom sednicom će predsedavati najstariji poslanik, a to je Ljubica Džaković iz Demokratske partije socijalista. VLAHOVIĆ: PRIVATIZACIJA ŠEĆERANE U CRVENKI PO ZAKONU Beograd -- Još je neizvesno da li će šećerana u Crvenki biti prodata grčkoj firmi "Helenik šugar". Zaposleni te šećerane su zabranili svom direktoru da potpiše ugovor o prodaji fabrike, uz tvrdnju da je grčka firma ponudila loš socijalni program. U međuvremenu, predstavnici resornog ministarstva analizirali su žalbe radnika i utvrdili da se dosadašnja privatizacija šećerane u Crvenki odvijala po zakonu. Ministar Aleksandar Vlahović kaže da će pregovori s kupcem iz Grčke biti nastavljeni. "Nadzorni organ je razmotrio žalbe radnika i zaključio da nije bilo povreda važećih propisa", ocenio je Vlahović. Prema njegovim rečima, Komisija za pregovore razmotriće zamerke radnika na socijalni program. Vlahović očekuje da će privatizacija biti završena za desetak dana. U suprotnom, u šećerani će biti uvedene privremene mere. "Ako radnici odbiju, iako su meni u razgovoru rekli da će oni biti prvi da zaštite privatizaciju ako deo oko plata bude definisan, uvešćemo privremene mere. Mi od toga ne bežimo, jer ja ne mislim da je sada pravo rešenje uvođenje privremenih mera, zato što želim da neposredno imamo uvid u to kako funkcioniše Komisija za pregovore", rekao je Vlahović. Zaposleni zahtevaju da u socijalni program, pored obaveze kupca da u narednih 5 godina ne otpusti nijednog radnika, bude uneto i pravo radnika na otpremnine u slučaju otkaza. Povodom optužbi radnika da se šećerana ne prodaje "Helenik šugaru", već njenoj ćerki-firmi "Balkan šugaru", Vlahović je odgovorio da ugovor može biti potpisan isključivo s "Helenik šugarom". On je objasnio da je moguće da kupoprodajni ugovor potpiše i firma koja je u stopostotnom vlasništvu kompanije učesnika na tenderu, ali da to s firmom "Balkan šugar" nije slučaj. SRJ TREĆA NA BALKANU PO STEPENU KORUPCIJE Beograd -- Po stepenu korumpiranosti Jugoslavija se nalazi na trećem mestu u Jugoistočnoj Evropi, iza Albanije i Bosne i Hercegovine. Taj alarmantan podatak naveo je Istraživačko-analitički centar "Argument" da u saradnji s Centrom za proučavanje alternativa izradi publikaciju pod nazivom "Uputstvo za upotrebu korupcije". Ideja je da s tom brošurom budu upoznate nevladine organizacije kako bi se uključile u borbu protiv korupcije. Jedan od autora Milan Nikolić kaže da se 99 odsto slučajeva podmićivanja odnosi na rad državnih organa. "Šta su osnovne posledice korupcije? Pre svega, država postaje skuplja, jer mi moramo dodatno da plaćamo usluge koje država inače mora da nam pruži. Druga stvar su privatni interesi koji mogu da dođu do izražaja, kao i podela građana na klasu koja može da plaća mito i na klasu koja to ne može. Rezultat svega toga jeste da sirotinja ne može da ostvari svoje interese, čak i kada su legitimni, u jednoj korumpiranoj državi. Konačan rezultat, ako dođe do korupcije države i daljeg truljenja, jeste kriminalna država. Mi ako hoćemo da uđemo u EU moramo da izgradimo jednu pravnu državu i da svi građani budu jednaki pred zakonom", rekao je Nikolić. Zdenka Milivojević iz "Argumenta" smatra da je korupcija posledica niske političke kulture. Ona naglašava da građani moraju da znaju koje su njihove obaveze kako bi zaštitili svoja prava. Pitanje obaveze je ne davati mito, ističe Milivojević, dok Stjepan Gredelj, koji je takođe autor publikacije, kaže da ta pojava nikada ne može biti potpuno iskorenjena. "Čak smo išli dotle da smo u jednom uputstvu predložili varijantu da kad god bude neko hteo sledeći put da ode kod činovnika u opštinu, da ponese koverat, ali da u taj koverat uredno naseče novinsku hartiju, zalepi, krajnje ponizno i uljudno taj koverat preda čoveku, diskretno ga stavljajući u džep, pretpostavljamo da će postići isti efekat, dobiće uverenje, ali će taj čovek da se krije od njega sledećih godinu dana", rekla je Zdenka Milivojević. "Nažalost, do sada, koliko ja znam, padale su sitne ribe na ciframa do 200 evra, ili na bombonjeru, ili na koješta, a na ajkule i tajkune ćemo još dugo čekati", rekao je Gredelj. Autori "Uputstva za upotrebu korupcije" složili su se da je sprovođenje zakona najefikasniji način za borbu protiv te pojave. Ti zakoni, kako su naglasili, morali bi da omoguće sprečavanje bilo kog vida podmićivanja ili primanja mita. BORBOM PROTIV SIROMAŠTVA DO DONACIJA Baden -- Nacionalne strategije za smanjenje siromaštva biće odlučujuće u dodeli donacija, zaključak je u petak završene Konferencije u Badenu. Oko 200 predstavnika vladinih i nevladinih institucija iz Srbije, Crne Gore, Albanije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, sa Kosova i donatorskih organizacija razmatrali su dosadašnje mere u borbi protiv siromaštva. Skup u Badenu organizovali su Svetska banka, Međunarodni monetarni fond i Program UN za razvoj, uz podršku Ministarstva inostranih poslova Austrije. Svetska banka i MMF su 1999. predložile mere za smanjenje siromaštva u zemljama Jugoistočne Evrope, koje bi trebalo da budu uzete u obzir prilikom usvajanja Strategija za smanjenje siromaštva u državama bivše Jugoslavije. "Na zasedanju u Badenu razmenjena su iskustva zemalja u regionu i viđenja donatorskih institucija. Ukazano je da je prioritetan zadatak da mere za smanjenje siromaštva budu uvršćene u političke programe država", rekla je šef referata za saradnju na istoku Evrope u Ministarstvu inostranih poslova Austrije Stela Avalone. Na konferenciji je zaključeno da će primena nacionalnih strategija značajno uticati i na ponašanje donatora, istakla je Stela Avalone, dodajući da će primena nacionalnih strategija za smanjenje siromaštva biti prioritetan instrument buduće međunarodne podrške. Ona je rekla da je primena strategija važna i na putu evropske integracije, odnosno približavanja zemalja bivše Jugoslavije Evropskoj uniji. ZBOG FIZIČKE TORTURE DRŽAVA DUŽNA NADOKNADU ŠTETE Beograd -- Opštinski sud u Novom Sadu naložio je Republici Srbiji da Romu Stevanu Dimiću isplati 240.000 dinara na ime odštete zbog neosnovanog hapšenja i i torture koju je preživeo od policije, saopštio je u petak Fond za humanitarno pravo. Sudsko veće, kojim je predsedavala Nada Balešević, utvrdilo je da su problemi za Dimića počeli kada ga je policija privela 23. jula 1998, pošto ga je jedna majka optužila da je silovao njenu petnaestogodišnju ćerku u selu Lok, odakle Dimić potiče. U stanici policije policajci su pokušali da Dimiću iznude priznanje torturom. Naterali su ga da potrbuške legne na pod, a zatim su mu na leđa stavili stolicu. Jedan policajac je sedeo na stolici i udarao Dimića pendrekom i gvozdenom šipkom po celom telu, dok mu je drugi nogom pritiskao glavu. Policajci su ga terali da drži lisicama vezane ruke na čiviluku i raširi noge da bi ga šutirali u mošnice. Pitali su ga da li ima dece, a kad im je Dimić odgovorio da nema, rekli su mu da ih neće ni imati. Jedan policajac ga je vređao rečima: "Cigančino! Debilu! Hoćeš da te ubijemo ili ćeš da priznaš!". Dimić je preživljavao poniženja i u pritvoru. Dok su drugi zatvorenici dobijali hranu na ruke, stražari su Dimiću stavljali hranu na pod uz pogrdne reči na račun njegove nacionalne pripadnosti. Nakon izlaska iz pritvora, 3. avgusta 1998, Dimić je izložen netrpeljivosti sredine, a u Loku je morao da zatvori kafić i prodavnicu jer su ga ljudi bojkotovali. Presudom Opštinskog suda u Novom Sadu od 8. aprila 2000, Dimić je oslobođen optužbe da je počinio krivično delo prinude na obljubu, a Okružni sud potvrdio je oslobađajuću presudu 12. decembra iste godine. UHAPŠENI SRBI-POVRATNICI Beograd -- U posljednje dve nedelje u Hrvatskoj su uhapšena još 3 Srbina-povratnika, a to su Svetozar Karan iz Korenice i Kninjani Željko Čeko i Neven Drpa, izjavio je direktor Informaciono-dokumentacionog centra "Veritas" Savo Štrbac. On je rekao da je Karan uhapšen 30. oktobra u Korenici gde se vratio pre 2 godine s porodicom. Prilikom povratka, vraćena mu je kuća i dobio je zaposlenje. Karanu se na teret stavlja da je kao vojni policajac u rezervi privodio 2 Hrvata na Plitvičkim jezerima, precizirao je Štrbac. On je dodao da su 17. oktobra u Kninu uhapšeni Čeko i Drpa i da se nalaze u zatvoru u Šibeniku. MAKEDONIJA DOBILA NOVU VLADU Skoplje -- Makedonski parlament je u četvrtak kasno uveče sa 78 glasova za i 22 protiv ukazao poverenje novoj vladi Branka Crvenkovskog. Pošto su čestitali Crvenkovskom, dosadašnji premijer Ljubčo Georgijevski i članovi njegove VMRO DPMNE, kao i njenog koalicionog partnera Liberalne partije, naspustili su Skupštinu. Prema rečima predstavnika te koalicije, oni do kraja godine neće učestvovati u radu Parlamenta zato što je u Vladu ušla Demokratska unija za integraciju, partija Aljija Ahmetija koja, prema njihovoj oceni, podržava teror i nasilje. Poslanici VMRO DPMNE su prethodno u višečasovnoj raspravi kritikovali nameru novog mandatara Crvenkovskog iz Socijaldemokratskog saveza da oformi koalicionu vladu sa strankom Aljija Ahmetija, političkog lidera rasformirane ONA, koja je bila učesnik prošlogodišnjeg sukoba u Makedoniji. ANA PREUZELA ODGOVORNOST ZA NAPAD NA SOBRANJE Skoplje -- Ilegalna ekstremna Albanska nacionalna armija u Makedoniji preuzela je odgovornost za bombaški napad na zgradu makedonskog Sobranja u četvrtak, iako je prethodno do sada nepoznata organizacija "Makedonski nacionalni front" takođe saopštila da stoji iza tog napada. ANA na svom sajtu navodi da preuzima odgovornost za bačenu bombu i najavljuje da će njeni pripadnici nastaviti s takvim akcijama. "Odlučni smo u našem beskompromisnom ratu za spajanje svih albanskih teritorija da bismo konačno došli do jedne i jedinstvene države Albanaca na Balkanu", piše na tom sajtu. STAVOVI O IRAKU ZNAČAJNO PRIBLIŽENI Moskva -- Šef ruske doplomatije Igor Ivanov izjavio je u petak da su se stavovi stalnih članova Saveta bezbednosti prema eventualnoj novoj rezoluciji o Iraku "u poslednje vreme približili". On je, međutim, naveo da "ostaju i ozbiljna razmimoilaženja", pre svega o "primeni sile", ako inspektori UN za razoružanje u Iraku "naiđu na ozbiljne probleme u sprovođenju inspekcije". Ivanov je podvukao da se Rusija i dalje "kategorički protivi svim fomulacijama koje bi nekome omogućile da jednostrano primeni silu". Stav Moskve je da je upotreba sile "moguća samo uz dozvolu UN". RITER: SAD ĆE POKUŠATI DA IZAZOVU RAT SA IRAKOM Berlin -- Bivši inspektor Ujedinjenih nacija za kontrolu naoružanja Skot Riter izjavio je da će SAD pokušati da izazovu rat sa Irakom uplitanjem u novu inspektorku misiju UN. "SAD će učiniti sve što mogu kako bi izazvale sukob", rekao je Riter i dodao da će to biti dokaz imperijalnih ambicija SAD. Riter je ocenio da Irak ne predstavalja pretnju u meri koja bi opravdavala vojnu intervenciju, rekavši da je pravi motiv Vašingtona demonstracija dominacije u svetu. Vašington pokušava da u Savetu bezbednosti UN progura rezoluciju koja bi inspektorima UN omogućila nesmetanu istragu povodom optužbi da Irak razvija oružje za masovno uništenje i koja bi sadržavala pretnju "ozbiljnim posledicama" u slučaju da Bagdad bude izbegavao saradnju. BASAJEV PREUZEO ODGOVORNOST ZA AKCIJU U POZORIŠTU London -- Jedan od lidera čečenskih separatista Šamil Basajev preuzeo je na sebe odgovornost za zarobljavanje talaca u moskovskom pozorištu "Dubrovka" prošle nedelje, javlja BBC u emisiji na ruskom jeziku, pozivajući se na internet-sajt Kavkaz-centar. "Mada, na žalost, nismo uspeli da postignemo glavni cilj, obustavljanje rata i genocida nad čečenskim narodom, uspeli smo da realizujemo većinu naših zadataka", navodi se u toj izjavi ispod koje stoji potpis Basajeva. U tekstu se dalje poručuje da će "sledeći put doći oni koji neće ništa zahtevati...oni čiji će glavni cilj biti uništenje neprijatelja i nanošenje maksimalno velike štete". Sajt Kavkaz-centar se smatra medijem čečenskih separatista, ali su se ranije na njemu pojavljivale i informacije koje potom nisu bile potvrđene. RUSIJA OD DANSKE OČEKUJE DA IZRUČI ČEČENSKOG LIDERA Moskva -- Rusija očekuje pozitivan odgovor Danske na zahtev za izručenje jednog od čečenskih lidera Ahmeda Zakajeva, koji je u sredu uhapšen u Kopenhagenu, izjavio je u petak šef ruske diplomatije Igor Ivanov. "Nadamo se da će Danci doneti odgovarajuću odluku", rekao je Ivanov. On je ocenio da su dokumenti koje je Moskva predala danskom pravosuđu "dovoljni dokazi da se opravda izručenje Ahmeda Zakajeva Rusiji". Kako su prenele ruske agencije, Ivanov je rekao da ta dokumenta "potvrđuju umešanost Zakajeva u seriju terorističkih napada na teritoriji Rusije". Danska policija je na zahtev Rusije u sredu uhapsila izaslanika čečenskog lidera Aslana Mashadova, koga optužuje za umešanost u terorističke akcije, uključujući i uzimanje talaca u Moskvi prošle nedelje. Zakajevu je određen pritvor do 12. novembra, u očekivanju odluke o izručenju. KUČMA PONOVIO DA UKRAJINA NIJE PRODAVALA ORUŽJE IRAKU Minsk -- Ukrajinski predsednik Leonid Kučma izjavio je u petak da ne očekuje da se istraga britanskih i eksperata SAD o navodnom kršenju embarga njegove zemlje na izvoz vojne opreme Iraku odmah pretvori u presudu. Kučma je ponovio da Ukrajina nije prodavala Iraku protivvazdušne sisteme "Kolčuga" i dodao da, u slučaju da inostrani eksperti imaju politički cilj, ne bi bio iznenađen ako u svom izveštaju navedu da od ukrajinskih zvaničnika nisu dobili potrebne dokaze da nije bilo izvoza opreme u Irak. Kučma i njegova vlada našli su se pod sve jačim pritiskom nakon izbijanja afere. Vašington je blokirao finansijsku pomoć i uputio eksperte kako bi istražili optužbe, zasnovane na audio-snimcima jednog bivšeg pripadnika obezbeđenja predsednika Ukrajine. TELA 26 DECE IZVUČENA IZ RUŠEVINA ŠKOLE San Đulijano di Pulja -- Tela 26 dece su izvučena iz ruševina škole u italijanskom mestu San Đulijano di Pulja koje je u četvrtak pogodio snažan zemljotres, saopštila je vatrogasna služba. Prema najnovijim podacima, u zemljotresu je poginulo 28 osoba. "U ruševinama se verovatno nalaze još 2 osobe, od kojih je jedna učiteljica", rekli su vatrogasci. Spasilački timovi nastavljaju potragu, ali je malo nade da ima preživelih. Iz ruševina je, nakon zemljotresa, izvučeno više od 30 preživelih. Zemljotres jačine 5,4 stepena Rihterove skale doveo je u četvrtak do obrušavanja starog dela državne škole, izgrađene 1953. Većina dece koja su se nakon zemljotresa našla pod ruševinama imaju 7 ili 8 godina. Dve žene su poginule u svojim kućama u istom mestu. Na Siciliji je u petak zabeležen još jedan zemljotres, jačine 3,7 stepeni Rihterove skale, sa epicentrom na otvorenom moru, saopštio je Nacionalni institut za geofiziku i vulkanologiju. Prema prvim informacijama, u novom potresu nije bilo žrtava, niti je načinjena materijalna šteta. ANTIAMERIČKE DEMONSTRACIJE U GRČKOJ Atina -- U Atini i Solunu u četvrtak uveče su održane antiameričke demonstracije zbog planova SAD da napadnu Irak. U Atini je na hiljade ljudi došlo do ambasade SAD gde su pojedinci kamenicama i drugim predmetima gađali grčke policajce, koji su uzvratili suzavcem. Uzvikivane su parole protiv imperijalizma, NATO i svih zemalja koje podržavaju SAD, a glavni zahtev bio je da se Grčka ne meša u rat. Čuli su se i uzvici podrške letos uhapšenim Grcima, osumnjičenim za terorizam. Demonstracije su održane u organizaciji najvećih grčkih sindikalnih udruženja i nevladinih organizacija. Oko 3.000 ljudi je, uz antiameričke parole, demonstriralo i u Solunu, gde nije bilo incidenata. Povorka demonstranata prošla je i pored Konzulata SAD. U POŽARU POGINULO 50 ZATVORENIKA Rabat -- Oko 50 zatvorenika je poginulo, a oko 40 povređeno u požaru koji je zahvatio zatvor južno od Rabata, saopšteno je u petak u glavnom gradu Maroka. Vatra je buknula u zatvoru Sidi Musa u El Džidadi, oko 180 kilometara južno od glavnog grada, prenela je marokanska agencija MAP. Zvaničnici smatraju da je uzrok požara problem sa električnim instalacijama. TEMA: PORNOGRAFIJA NA KIOSCIMA U državi kao što je naša, u kojoj su institucije sistema uništene, a građani uglavnom razmišljaju o tome kako da prežive, mnogo lako rešivih problema ostaje u zapećku i van interesa vlasti i javnosti. Primer za to su kiosci s pornografskm časopisima, kako u Beogradu, tako i u drugim delovima Srbije. Kao ostatak jednog moralno razorenog društva oni nas svakodnevno podsećaju na to gde smo bili i koliko smo odmakli. Opširnije u Temi. PREGLED ŠTAMPE U Pregledu štampe možete pročitati: iz lista "Danas" o tome da li je optimizam građana dovoljan da "pogura" institucionalnu reformu, iz lista NIN o poslednjim hapšenjima, o padobrancu koji je preživeo pad sa 1.000 metara iz "Glasa javnosti" i intervju s Bortisom Budenom iz "Bulevara". DOGODILO SE NA DANAŠNJI DAN, 1. NOVEMBAR 1500. Rođen italijanski vajar i zlatar Benvenuto Čelini, napoznatiji majstor svog vremena za sitne zlatarske predmete za kraljevske i plemićke kuće. Radio i skulpture i reljefe velikog formata, a njegova autobiografija je značajan dokument za kulturnu istoriju renesanse. 1509. Javnosti prvi put predstavljene slike na plafonu Sikstinske kapele koje je naslikao Mikelanđelo. 1755. U zemljotresu u Lisabonu, koji je razorio dve trećine grada, poginulo oko 60.000 ljudi. 1842. Rođen srpski istoričar, filolog i državnik Stojan Novaković, autor "Srpske bibliografije" i "Istorije srpske književnosti". Kao ministar prosvete između 1873. i 1883. sproveo reforme u srpskom skolstvu. Posle Prvog balkanskog rata kao šef srpske delegacije u Londonu zaključio mir s Turskom. Objavio preko 400 naučnih radova iz raznih oblasti. 1886. U Beogradu osnovana Kraljevska srpska akademija, kasnije Srpska akademija nauka i umetnosti. Prvi predsednik bio Josif Pančić. Prve edicije koje je izdavala bile su "Glas" i "Spomenik", a najkrupniji poduhvat bila izrada "Rečnika srpskog književnog jezika", početa 1893. 1894. Umro ruski car Aleksandar III, na presto stupio Nikola II Romanov. 1892. Rođen ruski velemajstor Aleksandar Aljehin, jedan od najvećih u istoriji šaha. Bio svetski prvak od 1927. kada je pobedio Kubanca Kapablanku, do 1935. kada je izgubio od Holanđanina Evea. Titulu svetskog prvaka ponovo stekao pobedivši Evea u revanšu 1937. i zadržao je do smrti 1946. 1918. Prva srpska armija pod komandom vojvode Petra Bojovića u Prvom svetskom ratu oslobodila Beograd. 1928. U Turskoj arapsko pismo zamenjeno latinicom, kao deo reformi osnivača moderne turske države Mustafe Kemala Ataturka. 1944. U Beogradu predsednik Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije Josip Broz Tito i predsednik izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije Ivan Šubašić potpisali sporazum o obrazovanju jedinstvene jugoslovenske vlade koja treba da pripremi izbore za Ustavotvornu skupštinu. 1945. Velika Britanija saopštila da je lider nacističke Nemačke Adolf Hitler najverovatnije izvršio samoubistvo u svom bunkeru u Berlinu. 1946. Generalna skupština UN je osnovala UNICEF, Međunarodni fond UN za pomoć deci. 1952. SAD na Maršalskim ostrvima izvršile probu prve hidrogenske bombe. 1954. U Alžiru počeo ustanak protiv francuske kolonijalne vlasti, završen 1962. sticanjem nezavisnosti. 1956. Na predlog Jugoslavije Generalna skupština UN usvojila rezoluciju kojom je zatraženo da Velika Britanija, Francuska i Izrael odmah obustave oružane akcije, povuku se sa teritorije Egipta i omoguće ponovno otvaranje Sueckog kanala. 1963. U vojnom udaru u Južnom Vijetnamu ubijeni predsednik Ngo Din Dijem i njegov brat Ngo Din Nu. 1972. Umro američki pisac Ezra Paund, čija je poetika eksperimentalne lirike izvršila veoma značajan uticaj na moderno pesništvo 20. veka. Zbog učešća u fašističkoj propagandi u Italiji u Drugom svetskom ratu optužen u SAD za veleizdaju 1945. Da bi se izbegla smrtna kazna, proglašen ludim i proveo 13 godina u ludnici. 1987. Kineski lider Deng Sjaoping povukao se sa svih funkcija u Komunističkoj partiji. 1995. U američkom vojnoj bazi u Dejtonu počeli mirovni pregovori o Bosni i Hercegovini. Posle 3 sedmice mirovni sporazum, kojim je okončan rat u BiH, parafirali predsednici Srbije i Hrvatske Slobodan Milošević i Franjo Tuđman i lider bosanskih muslimana Alija Izetbegović. 1996. Umro bivši predsednik Šri Lanke Džunijus Ričard Džajavordene, premijer od 1977, posle uspostavljanja predsedničkog sistema 1978. postao prvi predsednik države i na tom položaju ostao do 1988. 2000. Jugoslavija primljena u UN. Jugoslovenske vlasti nakon raspada SFRJ i formiranja nove države SRJ 1992. odbile da podnesu zahtev za prijem u UN kao novonastala država, insistirajući na kontinuitetu s bivšom državom. 2000. Skupština Crne Gore usvojila zakon o Centralnoj banci, a nemačka marka, koja je od 2. novembra 1999. bila paralelna valuta, postala jedino sredstvo plaćanja u Crnoj Gori. -----BEGIN PGP SIGNATURE----- Version: PGP 6.5.1i iQA/AwUBPcMCxEMYhVuIcyHKEQLG+wCePFOAN+CiPX1h3hVqQQ+KHSUe6KIAn3wJ TU1qGjk3yg/nhm6f4fv61XEt =XCB3 -----END PGP SIGNATURE----- ==================================================================== b92-s je otvorena mailing lista koja sluzi za distribuciju vesti Radija B92. Vesti se salju u blokovima svakog dana u 23:55 CET. Vise informacija o RTV B92 mozete dobiti na: http://www.b92.net/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
