Malo je ljudi koji svojim tekstovima u �tampi uspevaju da me pokolebaju u dugogodi�njoj navici njenog �itanja. Najbli�i tome je bez ikakve sumnje gospodin Bogdan Bogdanovi�, na� biv�i gradona�elnik i poslednjih nekoliko godina izbeglica u Austriji, �ije je dr�avljanstvo prihvatio “jer su mu ga lepo ponudili”. Imati strano ili dvojno dr�avljanstvo nije samo po sebi nista lo�e, naro�ito ako se ima u vidu koliko pa�nje na�e vlasti posve�uju ljudima iz dijaspore. Gospodinu Bogdanovi�u tu �injenicu mo�e da zameri samo glup �ovek. Ili neki od �etnika-po�etnika. A gospodin Bogdanovi� sa �etnicima nema ni�ta, niti je bilo kada imao. Bio je mnogo bli�i onoj drugoj strani. On sam kaze da je “ponekad navra�ao u CeKa “ i sa podsmehom se se�a kako je �ak i “zezao Tita”. Da li se radilo o tome ili o ne�em drugom, ne znam. Znam jedino da je gospodin Bogdanovi� “iz zezanja” postao jedan od glavnih Titovih neimara. Autor je velikog broja spomenika posvecenih �rtvama tragi�nog oslobodila�ko-gra�anskog rata 41-45. Gradjenjem ku�a se nije bavio. Zlobnici ka�u zbog toga �to za ku�u mora� da ima� dobre temelje. Isto tako se se�am da je po�etkom osamdesetih, neposredno po Titovoj smrti, (verovatno zbog kontinuiteta svog �eretluka) postao gradona�elnik Beograda. Sre�a da je samo “zezao Tita”. Da ga je po�tovao, dobio bi sigurno jo� neki mandat.
Zbog toga �to svojim �lancima uspeva da mi omrzne �itanje �tampe, verovatno bi trebalo da mu budem zahvalan. U �tampi, iskreno govoreci, i ovako nema mnogo toga da se pro�ita. Ponekad, kao u ovom slu�aju ipak osetim �elju da prokomentari�em neke iznete stavove. �lanak koji me je naveo na ovo , objavljen je u "Slobodnoj Bosni", 30 avgusta 2002. U najboljem stilu svog "ubijsveivratisesam” karaktera, gospodin Bogdanovi� nastavlja svoj nemilosrdni obra�un sa svima. �to biv�eg predsednika Jugoslavije naziva “krvavom budalom” nije ni�ta novo. Sada�nji predsednik za njega nije ni�ta vi�e nego “ludak, ispra�njen, prepolovljen �ovek”. Moje iskreno nerazumevanje na�ih politi�ara mi poma�e da olako pre�em preko ove konstatacije pa mi je nazivanje predsednika vlade Srbije “slatkim malim pokvarenjakom” �ak donekle simpati�no. O�tro mu zamera �to je uveo veronauku u �kole, �to mo�e da bude prihvatljivo kao li�ni stav ali kad ka�e da je “�kola u Evropi nadkofesionalna ustanova”, tu ve� malo gubi konce. U mnogim zemljama zapadne Evrope u�i se veronauka u �kolama na sli�an na�in kako se to planira kod nas. Primer �panije kao jedne multikonfesionalne zemlje je dosta prikladan da bi se potkrepila ova teza. Katoli�anstvo je ne samo prisutno u �kolstvu, ve� ima prili�no favorizovan status u odnosu na druge veroispovesti. �ak i u momentu kada se na kraju godine (fiskalne) pravi poreska prijava. Ali tu nije kraj. U pi�toljima starog revolvera�a ima jo� municije. Na red dolazi crkva. “Moji utisci kada sam se poslednji put pro�etao do �ar�ije prema Sabornoj Crkvi, bili su stravi�ni. Video sam tolike mantije da me je spopao u�as”. Izgleda da na sre�u, �etamo po dve razli�ite �ar�ije, ja li�no nisam video “tolike mantije”. Voleo bih da �ujem mi�ljenje gospodina Bogdanovi�a o nedavnoj kanonizaciji osniva�a ultrakonzervativne organizacije Opus Dei pred 400 hiljada prisutnih u Rimu, me�u kojima je osim vernika bilo mnogo politi�ara vrlo visokog ranga. A o mantijama i da ne govorim. U na�oj crkvi, gde je prisutno “ne�to mra�no rusko-gr�ko” , po gospodinu Bogdanovi�u “ima stra�no bolesnih ljudi”. I ako neko nije ba� sve shvatio, sti�e i zaklju�ak : “O srpskoj crkvi mislim sve najgore".
Kao pripadnik dijaspore, zna�i direktno pogo�en Bogdanovi�evim uvredama i zbog toga neobjektivan, ne�u ulaziti preterano u taj deo intervjua. Razbijaju�i bilo kakvu dilemu, nedvosmisleno presu�uje : “srpska emigracija sastavljena je od baraba.” Moram da napomenem ne�to �to �e nekome izgledati pateti�no i neuverljivo, ali je ta�no. Znam mnoge ljude u inostranstvu koji provode svoj �ivot po mra�nim sobi�cima, dirin�e�i od jutra do mraka da bi prehranili porodice i event
ualno poslali par evra mese�no nekome u Srbiju �iji je �ivot bukvalno prese�en po�etkom devedesetih. Prese�en od Slobodana Milo�evi�a ali jo� vi�e od sada�njih mentora gospodima Bogdanovi�a. I ne verujem da bi im se dopalo da ih on naziva barabama. Isto tako, u raznim svojim intervjuima, gospodin Bogdanovi� komentari�e da je u stalnom kontaktu sa svojim biv�im studentima koji su mahom izbegli u inostranstvo. Ne razumem da li i njih svrstava u barabe ili mo�da ima gri�u savesti �to je sam u�estvovao u njihovom vaspitavanju. Imaju�i u vidu da je i sam gospodin Bogdanovi� emigrant, najvi�e od svega bih voleo da ova konstatacija bude samo nagove�taj da trenuci njegove iskrenosti tek predstoje. Podstakao me je ovaj intervju da pro�itam jo� neke ranije koje je ovaj gospodin dao razli�itim novinama. Svi su, manje vi�e, identi�no intonirani i imaju nekoliko zajedni�kih tema. Na prvom mestu je uvek SANU, na �lanstvo u kojoj je, po njegovim re�ima, dao ostavku. Su�tina ovog problema je ta da na jednoj od izbornih skup�tina , posle tajnog glasanja i ve�inom glasova (zna�i prili�no demokratskim na�inom) nije uspeo da bude od dopisnog promovisan u redovnog �lana. Takvi slu�ajevi su vrlo retki, ali se de�avaju. Vrlo je indikativno da Bogdanovi�ev sukob sa SANU ima korene u toj odluci njene skup�tine, �to mi daje za pravo da ga smatram �ovekom koji prihvata demokratske odluke samo onda kada se poklapaju sa njegovim interesima. Dobrica �osi� je verovatno najomra�eniji srpski akademik za B.Bogdanovi�a, prema kome nema milosti kada ga pominje. A pominje ga �esto. U intervju u broju 91 DANA (21 decembar 1998) ka�e da “spomenuti �osi� ne umije na srpskome dvije suvisle re�enice da sastavi “, odu�evljava se govorom nekog mladog Albanca koji, brane�i svoju stvar, govori srpski mnogo bolje od �osi�a. I dodaje da “ Akademik, knji�evnik, srpski Tolstoj, kako sam sebe naziva, nije savladao akcente, a i sa pade�ima se te�ko hrve”. Istini za volju, politi�ke aktivnosti Dobrice �osi�a mogu da budu polemi�ne ali je neodgovorno negirati da se radi o jednom od na�ih najzna�ajnijih pisaca, ne samo XX veka. A �ak i ako je sve to tako, bilo bi interesantno da nam objasni g. Bogdanovi� sa kojim motivima je hteo da se priklju�i toj i takvoj Akademiji nepismenih, gde se “glupost u�an�ila “. Da je izabran za redovnog �lana, da li bi isto to govorio? Te�ko je sa sigurno��u odgovoriti na ovo pitanje ali je vrlo mogu�e da se radi o �oveku koji bi rado dao “veru za ve�eru” . U slu�aju familije Bogdanovi� to ne bi bio prvi slu�aj jer je i otac gospodina Bogdana Bogdanovi�a, Milan, uradio ne�to sli�no. Jedina razlika je �to je veru dao ne za ve�eru, nego za suknju. Jednostavno, da bi mogao da se razvede od svoje prve �ene, pre�ao je u islam, promenio ime u Mefail i tako postigao svoj cilj. �injenica koja ne kaze mnogo u prilog intelektualno-moralnoj kategoriji na kojoj gospodin Bogdanovi� toliko insistira. Njegova ljubav prema �lanstvu u akademijama je zadovoljena mnogo godina kasnije , sredinom 1999. kada je postao �lan Dukljanske "akademije nauka" pod predsedni�tvom Jevrema Brkovi�a. Li�no se ne sla�em sa onima koji Brkovi�a proglasi�e naslednikom Sekule Drljevi�a iako smatram da su njegovi stavovi pre�esto bili izrazito anti-srpski . To je onaj gospodin koji voli da pri�a o katoli�koj pro�losti Crne Gore koju je uni�tio "najstra�nijim metodama genocidni Sava Nemanji�" (Glas Koncila, broj 17, 26 aprila 1992) . Da se sudbina surovo poigrava sa ljudima dokaz je i to �to je �lan iste "akademije" i Obren Blagojevi�, isti onaj za koga je Bogdan Bogdanovi� svojevremeno, a po nalogu Pavla Savi�a, tra�io od policije politi�ku podobnost. Toliko se �ovek trudio a Akademija ga ne�e.Slede�a stvar na kojoj gospodin Bogdanovi� insistira u svojim intervjuima je da je Beograd napustio pod “prijetnjom smrti”. Tema vrlo prakti�na za eksploatisanje ali vrlo te�ka za dokazivanje. Jedan intelektualac bi verovatno trebalo da bude malo oprezniji u izno�enju takvih podataka. Ako ne zbog drugih a ono zbog sebe samog. Njegovi intelekualni neprijatelji bi mogli da isko
riste to kao oru�je protiv njega. A njegovim fizi�kim neprijateljima bi stalno pominjanje te neispunjenje pretnje moglo da dosadi pa da u nekom trenutku poku�aju da je ispune. Pod uslovom da je stvarno postojala, naravno. U tom istom intervjuu iz 1998. godine, g. Bogdanovi� iznosi neke istorijske �injenice koje zaslu�uju da budu prokomentarisane. Ka�e da je Srbija po�etkom XIX veka bila “simpati�na selja�ka zemlja, prihva�ena u Evropi sa romantizmom i odu�evljenjem. Srbiju su tad voljeli Nijemci ...“ Pri�e o ljubavi me�u narodima su odavno postale bajke u koje ni deca ne veruju. Za�to neko ko sebe smatra intelektualcem svetskog kalibra pose�e za njima? U toku XIX veka Austrija je vodila vrlo opreznu politiku prema Srbiji ne bi li smanjila uticaj Turske na Balkanu. Nije te�ko dokazati da smo pod Milanom Obrenovi�em prestali da budemo turski kontribujent i postali austrijski vazal. �im je Berlinskim kongresom ozvani�ena puna nezavisnost Srbije, austrijska politika se definitivno pretvorila u otvoreno neprijateljsku. Dvadeseti vek je vek stalnih germanskih agresija na Srbe (1906. "Svinjski rat" i stvaranje mita o opasnosti od "Velike Srbije" koji nas prati do danas; 1908. aneksija Bosne; posle balkanskih ratova zahtev da im se ustupi Kosovo i stvaranje Albanije; dva svetska rata i direktno razbijanje biv�e Jugoslavije 1991. godine.) Mo�da je Rankeova knjiga Die serbische Revolution najlep�a himna srpskim ustanicima ali je notorna la� izjedna�iti je sa germanskom politikom prema nama. U krajnjoj liniji, i danas postoje intelektualci kao Peter Handke koji su nam naklonjeni, za mene li�no njegova Gerechtigkeit f�r Serbien je mnogo va�nija i hrabrija knjiga nego Rankeova, ali je ne izjedna�avam sa politikom prema nama, �ak ni sa ve�inskim raspolo�enjem prema Srbima u germanskom svetu.Kao �ovek graditelj, Bogdan Bogdanovi� je veliki protivnik ratova i razaranja. �esto pominje va�ne objekte koje su uni�tili »bra�a �etnici«. Ili �ak cele gradove, kao Vukovar naprimer. Slu�ajno zaboravlja da pomene da je uni�tenje Vukovara zapo�elo tako �to je tada�nji slavonski gospodar �ivota i smrti Vladimir �eks 21.08.1991. naredio prekid snabdevanja kasarni JNA (tada jo� uvek postoje�e Jugoslavije). Po�to je ostala bez struje, vode i namirnica, kasarna u Vukovar
u je napadnuta od strane hrvatskih paravojnih snaga. Nau�iv�i dobro lekciju iz Slovenije da je najbolji put ka nezavisnosti izazivanje sukoba i njegova medijska eksploatacija, Tudjman i njegovi nisu mnogo mislili ni o gradu ni o njegovim stanovnicima. A kasarna u Vukovaru je bila u centru grada. �esto nam pri�a gospodin Bogdanovi� o razaranjima Dubrovnika ali zaboravlja detalj da tamo borbi u gradskom jezgru nije ni bilo i da nijedan zna�ajniji objekat nije pretrpeo nikakve posledice borbi u okolini grada. O�igledno da je previ�e gledao tih dana televiziju jer su , a on to sigurno zna, zapadne TV stanice uglavnom prikazivale kadrove iz opusto�enog Vukovara opisuju�i ih kao dubrova�ke. Isto tako me �udi da �ovek toliko vezan za kulturu ni u jednom trenutku ne pominje da je verovatno najzna�ajniji spomenik u Bosni, most na Neretvi, uni�ten od strane hrvatskih snaga. I to ne iz prvog poku�aja. Ne se�am se da je u toku svih ovih godina osudio paljenje konaka Pe�ke patrija�ije davne 1981. godine ili paljenje osnovne �kole u Takovu, samo par stotina metara od �uvenog takovskog grma. Tada jo� nije bilo Milo�evi�a, nije bilo Memoranduma, �iptarima nije bila ukinuta autonomija , od �ega su se tada branili? Ili ko ih je jo� tada branio?Istini za volju, gospodin Bogdanovi� nije zaboravio bombardovanje Jugoslavije od strane NATO pakta. O�igledno potre�en sudbinom grada na �ijem �elu je bio, nekoliko puta ga o�tro osu�uje, optu�uju�i otvoreno NATO da je “bombardovanje bilo neprijatno” . Da ne bi poru�io sve mostove sa svetom, ipak dodaje : “moja generacija zna �ta je bombardovanje, ovo sada je bilo prazna pri�a”. I oplakuje sarajevska groblja, tvrde�i da ne mo�e da ih zaboravi. Da tu nema vi�e nikakave pri�e. Nije pominjao nikada Aleksinac, Ni�, Novi Sad, Surdulicu.... Ili Bratunac, naprimer. A i o njemu se pisalo, samo mnogo manje. Preporu�io bih mu "I see 300 graves that could bear the headstone: 'Died of depleted uranium" Roberta Fiska (The Independent 13 januar 2001 ili bilo koji drugi �lanak istog autora na temu rata u biv�oj Jugoslaviji).
Svaki intelektualac, kriti�ki i objektivno usmeren, treba da poku�a da prihvati �injenicu da odgovornost za rat u Jugoslaviji, za razaranja i �rtve, snose sve strane u sukobu. Gospodin Bogdanovi� to i ne poku�ava. jer je odavno odredio “pravog krivca”. Zbog toga me podse�a na Kristofora Kolumba. On nije znao ni gde je krenuo a ni gde je stigao i to posle jednog duga�kog putovanja koji su mu drugi platili. Sve do svoje smrti , uporno je odbijao da prihvati da je otkrio novi kontinent ali nije prestajao da tra�i sponzore za nova putovanja. Gospodin Bogdanovi� sa sponzorima, o�igledno ima vi�e sre�e. Kada se jednoga dana pojavi srpski Bartolome de las Kasas i napi�e na� “Kratak izve�taj o uni�tavanju Indija", siguran sam da �e jedno od najzna�ajnijih poglavlja te knjige biti posve�eno gospodinu Bogdanu Bogdanovi�u.
2. novembar 2002. godine
