SKUPO PLA�ENO ME�ETARENJE
Tatjana MARKOTI� 11/3/2002, 7:33:00 PM
ZORAN �ivkovi�, savezni ministar unutra�njih poslova, bio je predsednik komisije Savezne vlade koja je, posle slu�aja “Jugoimport”, dobila zadatak da ispita izvoz naoru�anja u Irak i dozvole koje je izdavalo Savezno ministarstvo odbrane. U intervjuu “Novostima” potvr�uje da su prona�eni protokoli o saradnji sa Irakom (za koje Savezna vlada nije znala), da su svi odgovorni suspendovani i da �e hitno biti promenjena zastarela zakonska regulativa kako sli�ni incidenti vi�e ne bi mogli da se ponove.
Dok se zakon ne promeni, Savezna vlada �e, umesto Savezno ministarstvo odbrane, izdavati dozvole za izvoz naoru�anja.
- Sa aferom “Jugoimport” je zavr�eno - ka�e �ivkovi�. - Komisija Savezne vlade utvrdila je da je bilo slu�ajeva kr�enja Rezolucije Saveta bezbednosti UN o zabrani izvoza naoru�anja i vojne opreme Iraku, prvenstveno zbog nepreciznih propisa koji su dozvoljavali razli�ita tuma�enja.
NEMAMO KRSTARE�E RAKETE
Ministar �ivkovi� napominje da su preduzete sve mere da se to vi�e ne ponovi, ne samo sa Irakom, ve� i svim drugim zemljama pod sankcijama.
- Naravno, nadle�ni organi, pre svega MUP Srbije, nastavi�e da rade svoj posao, a onaj za koga se utvrdi da je kr�io zakon, snosi�e zakonske posledice - isti�e �ivkovi�.
�ta je konkretno utvr�eno? Da li je bilo izvoza naoru�anja ili su, zaista, samo remontovani stari avioni?
- U saop�tenju Savezne vlade pobrojani su primeri kr�enja Rezolucije - remont i vra�anje ira�kih aviomotora MIG 21 i 23 kao i davanje odre�enih usluga u vojnotehni�koj saradnji.
Koliko je Jugoslavija zaradila na tim poslovima?
- Iznosi su tragi�no mali u odnosu na rizik koji je preuzeo taj koji je to radio. A, pri�e da su takvi poslovi spasavali na�u namensku industriju nisu ta�ne. Problemom namenske industrije tek �emo se baviti. Jedno od re�enja je promena proizvodnog programa i nala�enje novih tr�i�ta, pre svega u NATO zemljama. Proizvodni programi na�e namenske industrije - klasi�no konvencionalno naoru�anje - tehnolo�ki su jako zastareli i daleko su od toga da se mogu i nazvati sofisticiranim, a kamoli da predstavljaju opasnost po region ili svet.
Zna�i da o proizvodnji krstare�ih raketa nije moglo biti ni govora?
- Krstare�e rakete, prema onome �to sam �uo od stru�njaka, proizvodi malo zemalja u svetu. Re� je o visokoj tehnologiji i siguran sam da one nisu mogle kod nas da se prave. Mi nemamo krstare�e rakete.
�TETNO MUVANJE
Kako je mogu�e da Vi, kao �lan UO “Jugoimporta”, niste znali kakvim se poslovima bavi to preduze�e?
- Vrlo jednostavno. Upravni odbor bavio se samo poslovnom politikom, �to je u skladu sa Zakonom o “Jugoimportu”. Nije bilo pomena o trgovini oru�jem sa bilo kojom zemljom, a posebno ne sa Irakom koji je pod sankcijama. Irak je, u izve�tajima, pominjan kao zemlja koja je du�na biv�oj Jugoslaviji milijardu i dvesta, trista miliona dolara. Deo tog duga, oko 70 odsto, je prema SRJ, a ostatak prema biv�im jugoslovenskim republikama - Bosni, Hrvatskoj i Sloveniji.
Za zakonitost rada “Jugoimporta” nadle�an je direktor, a nadzor obavlja Nadzorni odbor u kome je premijer Pe�i�. Ali, pravi nadzor je u rukama finansijske inspekcije Saveznog ministarstva odbrane. Ona je jedina upoznata sa svim poslovima “Jugoimporta”.
Siguran sam, me�utim, da je Slu�ba vojne bezbednosti, na �elu sa Acom Tomi�em, znala sve. Od papira do papira. U Vojsci nisu ljudi koji su do�li posle 5. oktobra, ve� su tu odavno. I, znali su za sve te protokole, ali nisu upozorili Vladu na njih. Razlozi su, mo�da, bili li�ne, materijalne prirode, ali bojim se da je ve�ina pogre�no tuma�ila nacionalne interese. Da li je nacionalni interes da radimo ne�to �to je protivno me�unarodnim obavezama po sistemu “mi �emo njih prevariti”? Namenska industrija ne mo�e biti spasena tako �to �e neko da muva i izvozi ono �to je zabranjeno.
Da li �e ova afera imati posledice po specijalne veze SRJ i RS? Postoje �ak i mi�ljenja da je cela afera plasirana kako bi se otvorila mogu�nost revizije Dejtonskog sporazuma?
- Ne. Na� nacionalni problem jeste �to se pona�amo kao pijani milioneri i pri�amo kako nam niko ni�ta ne mo�e, a onda se otreznimo i pretvorimo u mi�eve. Ili, od muve pravimo magarca. Ovo �to se dogodilo bio je jako lo� incident i za na�u zemlju i za RS. Ali, re�en je. Ako pu�tamo ma�ti na volju, mo�emo na�i milion razloga za�to je to, mo�da, nama neko namestio. A nije.
Kao savezni ministar policije imate li dodatnih saznanja o akterima i pozadini ubistva generala Bo�ka Buhe?
- Moje ministarstvo nije bilo uklju�eno u taj slu�aj. Ceo posao obavio je MUP Srbije.
Kakva je politi�ka i bezbednosna situacija u zemlji, s obzirom da iz meseca u mesec imamo razne afere i ubistva koje potresaju javnost?
- U poslednjih mesec dana sreo sam se sa svim ambasadorima i ministrima unutra�njih poslova susednih dr�ava koje su tranziciju po�ele deset godina pre nas. I, od svih sam dobio isti odgovor: ono �to se de�ava kod nas, de�avalo i kod njih. Organizovane kriminalne grupe koje su direktno, �ak i formalno, bile povezane sa biv�im re�imom, sa funkcionerima i institucijama, sada su u haosu. Poku�avaju da na�u nove saveznike i patrone i o�ive sistem koji su izgubili. I me�u sobom se obra�unavaju. Mafije, one klasi�ne, sa piramidalnom strukturom, od kuma do vojnika, kod nas nema.
Postoje optu�be da je i sada�nja vlast povezana sa nekim kriminalnim grupama, recimo, sur�inskim klanom?
- To pri�aju oni koji ni�ta ne rade. Najlak�e je za nekoga re�i da je u vezi sa kriminalom, da je korumpiran, da krade. Da neko ima malo ozbiljnosti i odgovornosti te svoje pri�e potkrepio bi �injenicama, imenom i prezimenom i naveo ko je �ta ukrao, s kim je bio. A, ne ovako, prazne pri�e.
ZA�TO SE �UDE
I MINISTAR unutra�njih poslova Srbije Du�an Mihajlovi� upozorio je, pre koji dan, pojedince u vlasti da ne �uruju sa podzemljem i naveo da su odre�ene strukture na platnim spiskovima kvazibiznismena?
- Ne interesuju me uop�tene izjave ma od koga dolazile. Ili neka �uti ili neka ka�e konkretno. A ako ka�e tako da nema ni imena ni prezimena ni datuma ni mesta, to mo�e da zna�i ili da ne zna ni�ta ili da se pla�i. I jedno i drugo je razlog da neko ne radi posao politi�ara.
Za Vas se tvrdi da ste jedan od autora poslednje verzije Ustavne povelje. Jeste li, zaista, pisali taj dokument?
- Nisam ja pisao Ustavnu povelju u pravnom smislu. Letos, kada je bilo jasno da od celog tog posla Ustavne komisije nema vajde, sela je ekipa iz Vlade Crne Gore, odnosno, DPS-a s jedne stane dok su sa druge bili Bo�ko Risti�, �lan Komisije i poslanik DS, Zoran Lutovac, savetnik premijera �in�i�a i ja. Moj posao bio je politi�ki, da zajedno odmerimo �ta �e svaki pojedini �lan u Povelji zna�iti i kakva pitanja otvara i zatvara. Posle dvadeset sati mi smo napravili politi�ku sliku budu�e dr�avne zajednice, a pravnici su to kasnije “spakovali” u pravnu formu. I, tu se sada odjednom svi ne�to �ude. Pa, Solanin savetnik Lene prvo do�e kod mene pa onda ide kod Mi�unovi�a. Za�to? Zato �to su prepoznali ko stvarno radi na Povelji i ko �eli da se cela ta stvar kona�no zavr�i. Kada je Solana bio poslednji put i ja i Risti� bili smo sa �ukanovi�em i ekspertima EU za to da re�imo jo� nekoliko dilema. I svi su prihvatili, predlo�ena re�enja. Taj tekst prihvatio je i Ko�tunica, a SNP je rekao da je za ono �to prihvati Ko�tunica. Zna�i, i oni. Slovo nije promenjeno od letos niti je iko dao ozbiljan predlog �ta bi tu trebalo menjati. Pa, hajde da usvojimo tu povelju i da u�emo u Savet Evrope, pa �e onda Evropa mo�i da uti�e na to jedno nere�eno pitanje izbora poslanika u budu�oj dr�avnoj zajednici.
SAMO PO ZAKONU
Mislite li da �e Povelja, bez re�enog pitanja izbora, pro�i u sva tri parlamenta?
- Ako neko ho�e da aktivno gleda na taj problem, trebalo bi da bude usvojena.
Sa kojim poslani�kim sastavom u Skup�tini Srbije? Sa ili bez poslanika DSS?
- To �e biti re�eno onako kako ka�e Ustavni sud Srbije.
A privremena mera Saveznog ustavnog suda?
- On se, koliko sam shvatio, bavio za�titom li�nih prava poslanika DSS. Oni se nisu �alili da je ugro�ena demokratija i pravni sistem u Srbiji ve� njihova li�na prava. Savezni ustavni sud je rekao da se time ne�e baviti ako Ustavni sud Srbije preuzme slu�aj, �to i jeste po zakonu.
JELOVNIK
- PREMIJER �in�i� je pogre�io kada je rekao da Ustavna komisija ne mo�e da se slo�i ni oko jelovnika - ka�e �ivkovi�. - Oni su napravili jelovnik, ne samo jedan, nego sto, isto koliko i kafanskih ra�una, ali Povelju nisu. Ne zato �to je re� o ljudima koji ne znaju ili ne �ele, ve� zato �to je to telo od 27 pojedinaca. Ni 27 ro�aka ne mo�e da se slo�i kada je kome ro�endan, a kamoli da se oko toliko va�nih pitanja slo�i tako veliki broj politi�ara. I, da podsetim �lanove Ustavne komisije da moraju da po�nu da pi�u i Ustavni zakon, koji treba da prati Povelju, a ne posle da ja ponovo moram da u�estvujem u njegovom pisanju. Stvarno nemam ambiciju da nekome uzimam posao i - nisam pravnik.
INTERESI
- I MI�UNOVI� i mnogi drugi u saveznom parlamentu gledaju svoj li�ni interes i mesto na kojem su trenutno - ka�e �ivkovi�. - Ja sam i od njega i od Ko�tunice i mnogih drugih, koji su sada na saveznim funkcijama, �uo i �itao milion negativnih izjava o �ablja�koj Jugoslaviji, Ustavu i parlamentu. Sada, kada su oni seli u te fotelje, ono protiv �ega su nekad bili, postalo je najva�nija stvar na svetu, pona�aju se kao da im je deda to ostavio. U saveznom parlamentu ima mnogo poslanika koji su tu samo zato �to su njihove stranke bile u velikoj koaliciji, izme�u ostalih i sa DS, i kao deo te koalicije do�li na vlast. Da nije bilo toga, nikada ne bi mogli da budu poslanici, a njihove stranke ne bi mogle ni da pro�u pored parlamenta, a kamoli da u�u u skup�tinske klupe. I, sada bi da zamrznu to stanje. A u Ustavnoj komisiji ima ljudi koji su iz sasvim minornih stranaka, sa manje �lanova od ko�arka�kog kluba.
Tatjana MARKOTI� 11/3/2002, 7:33:00 PM
ZORAN �ivkovi�, savezni ministar unutra�njih poslova, bio je predsednik komisije Savezne vlade koja je, posle slu�aja “Jugoimport”, dobila zadatak da ispita izvoz naoru�anja u Irak i dozvole koje je izdavalo Savezno ministarstvo odbrane. U intervjuu “Novostima” potvr�uje da su prona�eni protokoli o saradnji sa Irakom (za koje Savezna vlada nije znala), da su svi odgovorni suspendovani i da �e hitno biti promenjena zastarela zakonska regulativa kako sli�ni incidenti vi�e ne bi mogli da se ponove.
Dok se zakon ne promeni, Savezna vlada �e, umesto Savezno ministarstvo odbrane, izdavati dozvole za izvoz naoru�anja.
- Sa aferom “Jugoimport” je zavr�eno - ka�e �ivkovi�. - Komisija Savezne vlade utvrdila je da je bilo slu�ajeva kr�enja Rezolucije Saveta bezbednosti UN o zabrani izvoza naoru�anja i vojne opreme Iraku, prvenstveno zbog nepreciznih propisa koji su dozvoljavali razli�ita tuma�enja.
NEMAMO KRSTARE�E RAKETE
Ministar �ivkovi� napominje da su preduzete sve mere da se to vi�e ne ponovi, ne samo sa Irakom, ve� i svim drugim zemljama pod sankcijama.
- Naravno, nadle�ni organi, pre svega MUP Srbije, nastavi�e da rade svoj posao, a onaj za koga se utvrdi da je kr�io zakon, snosi�e zakonske posledice - isti�e �ivkovi�.
�ta je konkretno utvr�eno? Da li je bilo izvoza naoru�anja ili su, zaista, samo remontovani stari avioni?
- U saop�tenju Savezne vlade pobrojani su primeri kr�enja Rezolucije - remont i vra�anje ira�kih aviomotora MIG 21 i 23 kao i davanje odre�enih usluga u vojnotehni�koj saradnji.
Koliko je Jugoslavija zaradila na tim poslovima?
- Iznosi su tragi�no mali u odnosu na rizik koji je preuzeo taj koji je to radio. A, pri�e da su takvi poslovi spasavali na�u namensku industriju nisu ta�ne. Problemom namenske industrije tek �emo se baviti. Jedno od re�enja je promena proizvodnog programa i nala�enje novih tr�i�ta, pre svega u NATO zemljama. Proizvodni programi na�e namenske industrije - klasi�no konvencionalno naoru�anje - tehnolo�ki su jako zastareli i daleko su od toga da se mogu i nazvati sofisticiranim, a kamoli da predstavljaju opasnost po region ili svet.
Zna�i da o proizvodnji krstare�ih raketa nije moglo biti ni govora?
- Krstare�e rakete, prema onome �to sam �uo od stru�njaka, proizvodi malo zemalja u svetu. Re� je o visokoj tehnologiji i siguran sam da one nisu mogle kod nas da se prave. Mi nemamo krstare�e rakete.
�TETNO MUVANJE
Kako je mogu�e da Vi, kao �lan UO “Jugoimporta”, niste znali kakvim se poslovima bavi to preduze�e?
- Vrlo jednostavno. Upravni odbor bavio se samo poslovnom politikom, �to je u skladu sa Zakonom o “Jugoimportu”. Nije bilo pomena o trgovini oru�jem sa bilo kojom zemljom, a posebno ne sa Irakom koji je pod sankcijama. Irak je, u izve�tajima, pominjan kao zemlja koja je du�na biv�oj Jugoslaviji milijardu i dvesta, trista miliona dolara. Deo tog duga, oko 70 odsto, je prema SRJ, a ostatak prema biv�im jugoslovenskim republikama - Bosni, Hrvatskoj i Sloveniji.
Za zakonitost rada “Jugoimporta” nadle�an je direktor, a nadzor obavlja Nadzorni odbor u kome je premijer Pe�i�. Ali, pravi nadzor je u rukama finansijske inspekcije Saveznog ministarstva odbrane. Ona je jedina upoznata sa svim poslovima “Jugoimporta”.
Siguran sam, me�utim, da je Slu�ba vojne bezbednosti, na �elu sa Acom Tomi�em, znala sve. Od papira do papira. U Vojsci nisu ljudi koji su do�li posle 5. oktobra, ve� su tu odavno. I, znali su za sve te protokole, ali nisu upozorili Vladu na njih. Razlozi su, mo�da, bili li�ne, materijalne prirode, ali bojim se da je ve�ina pogre�no tuma�ila nacionalne interese. Da li je nacionalni interes da radimo ne�to �to je protivno me�unarodnim obavezama po sistemu “mi �emo njih prevariti”? Namenska industrija ne mo�e biti spasena tako �to �e neko da muva i izvozi ono �to je zabranjeno.
Da li �e ova afera imati posledice po specijalne veze SRJ i RS? Postoje �ak i mi�ljenja da je cela afera plasirana kako bi se otvorila mogu�nost revizije Dejtonskog sporazuma?
- Ne. Na� nacionalni problem jeste �to se pona�amo kao pijani milioneri i pri�amo kako nam niko ni�ta ne mo�e, a onda se otreznimo i pretvorimo u mi�eve. Ili, od muve pravimo magarca. Ovo �to se dogodilo bio je jako lo� incident i za na�u zemlju i za RS. Ali, re�en je. Ako pu�tamo ma�ti na volju, mo�emo na�i milion razloga za�to je to, mo�da, nama neko namestio. A nije.
Kao savezni ministar policije imate li dodatnih saznanja o akterima i pozadini ubistva generala Bo�ka Buhe?
- Moje ministarstvo nije bilo uklju�eno u taj slu�aj. Ceo posao obavio je MUP Srbije.
Kakva je politi�ka i bezbednosna situacija u zemlji, s obzirom da iz meseca u mesec imamo razne afere i ubistva koje potresaju javnost?
- U poslednjih mesec dana sreo sam se sa svim ambasadorima i ministrima unutra�njih poslova susednih dr�ava koje su tranziciju po�ele deset godina pre nas. I, od svih sam dobio isti odgovor: ono �to se de�ava kod nas, de�avalo i kod njih. Organizovane kriminalne grupe koje su direktno, �ak i formalno, bile povezane sa biv�im re�imom, sa funkcionerima i institucijama, sada su u haosu. Poku�avaju da na�u nove saveznike i patrone i o�ive sistem koji su izgubili. I me�u sobom se obra�unavaju. Mafije, one klasi�ne, sa piramidalnom strukturom, od kuma do vojnika, kod nas nema.
Postoje optu�be da je i sada�nja vlast povezana sa nekim kriminalnim grupama, recimo, sur�inskim klanom?
- To pri�aju oni koji ni�ta ne rade. Najlak�e je za nekoga re�i da je u vezi sa kriminalom, da je korumpiran, da krade. Da neko ima malo ozbiljnosti i odgovornosti te svoje pri�e potkrepio bi �injenicama, imenom i prezimenom i naveo ko je �ta ukrao, s kim je bio. A, ne ovako, prazne pri�e.
ZA�TO SE �UDE
I MINISTAR unutra�njih poslova Srbije Du�an Mihajlovi� upozorio je, pre koji dan, pojedince u vlasti da ne �uruju sa podzemljem i naveo da su odre�ene strukture na platnim spiskovima kvazibiznismena?
- Ne interesuju me uop�tene izjave ma od koga dolazile. Ili neka �uti ili neka ka�e konkretno. A ako ka�e tako da nema ni imena ni prezimena ni datuma ni mesta, to mo�e da zna�i ili da ne zna ni�ta ili da se pla�i. I jedno i drugo je razlog da neko ne radi posao politi�ara.
Za Vas se tvrdi da ste jedan od autora poslednje verzije Ustavne povelje. Jeste li, zaista, pisali taj dokument?
- Nisam ja pisao Ustavnu povelju u pravnom smislu. Letos, kada je bilo jasno da od celog tog posla Ustavne komisije nema vajde, sela je ekipa iz Vlade Crne Gore, odnosno, DPS-a s jedne stane dok su sa druge bili Bo�ko Risti�, �lan Komisije i poslanik DS, Zoran Lutovac, savetnik premijera �in�i�a i ja. Moj posao bio je politi�ki, da zajedno odmerimo �ta �e svaki pojedini �lan u Povelji zna�iti i kakva pitanja otvara i zatvara. Posle dvadeset sati mi smo napravili politi�ku sliku budu�e dr�avne zajednice, a pravnici su to kasnije “spakovali” u pravnu formu. I, tu se sada odjednom svi ne�to �ude. Pa, Solanin savetnik Lene prvo do�e kod mene pa onda ide kod Mi�unovi�a. Za�to? Zato �to su prepoznali ko stvarno radi na Povelji i ko �eli da se cela ta stvar kona�no zavr�i. Kada je Solana bio poslednji put i ja i Risti� bili smo sa �ukanovi�em i ekspertima EU za to da re�imo jo� nekoliko dilema. I svi su prihvatili, predlo�ena re�enja. Taj tekst prihvatio je i Ko�tunica, a SNP je rekao da je za ono �to prihvati Ko�tunica. Zna�i, i oni. Slovo nije promenjeno od letos niti je iko dao ozbiljan predlog �ta bi tu trebalo menjati. Pa, hajde da usvojimo tu povelju i da u�emo u Savet Evrope, pa �e onda Evropa mo�i da uti�e na to jedno nere�eno pitanje izbora poslanika u budu�oj dr�avnoj zajednici.
SAMO PO ZAKONU
Mislite li da �e Povelja, bez re�enog pitanja izbora, pro�i u sva tri parlamenta?
- Ako neko ho�e da aktivno gleda na taj problem, trebalo bi da bude usvojena.
Sa kojim poslani�kim sastavom u Skup�tini Srbije? Sa ili bez poslanika DSS?
- To �e biti re�eno onako kako ka�e Ustavni sud Srbije.
A privremena mera Saveznog ustavnog suda?
- On se, koliko sam shvatio, bavio za�titom li�nih prava poslanika DSS. Oni se nisu �alili da je ugro�ena demokratija i pravni sistem u Srbiji ve� njihova li�na prava. Savezni ustavni sud je rekao da se time ne�e baviti ako Ustavni sud Srbije preuzme slu�aj, �to i jeste po zakonu.
JELOVNIK
- PREMIJER �in�i� je pogre�io kada je rekao da Ustavna komisija ne mo�e da se slo�i ni oko jelovnika - ka�e �ivkovi�. - Oni su napravili jelovnik, ne samo jedan, nego sto, isto koliko i kafanskih ra�una, ali Povelju nisu. Ne zato �to je re� o ljudima koji ne znaju ili ne �ele, ve� zato �to je to telo od 27 pojedinaca. Ni 27 ro�aka ne mo�e da se slo�i kada je kome ro�endan, a kamoli da se oko toliko va�nih pitanja slo�i tako veliki broj politi�ara. I, da podsetim �lanove Ustavne komisije da moraju da po�nu da pi�u i Ustavni zakon, koji treba da prati Povelju, a ne posle da ja ponovo moram da u�estvujem u njegovom pisanju. Stvarno nemam ambiciju da nekome uzimam posao i - nisam pravnik.
INTERESI
- I MI�UNOVI� i mnogi drugi u saveznom parlamentu gledaju svoj li�ni interes i mesto na kojem su trenutno - ka�e �ivkovi�. - Ja sam i od njega i od Ko�tunice i mnogih drugih, koji su sada na saveznim funkcijama, �uo i �itao milion negativnih izjava o �ablja�koj Jugoslaviji, Ustavu i parlamentu. Sada, kada su oni seli u te fotelje, ono protiv �ega su nekad bili, postalo je najva�nija stvar na svetu, pona�aju se kao da im je deda to ostavio. U saveznom parlamentu ima mnogo poslanika koji su tu samo zato �to su njihove stranke bile u velikoj koaliciji, izme�u ostalih i sa DS, i kao deo te koalicije do�li na vlast. Da nije bilo toga, nikada ne bi mogli da budu poslanici, a njihove stranke ne bi mogle ni da pro�u pored parlamenta, a kamoli da u�u u skup�tinske klupe. I, sada bi da zamrznu to stanje. A u Ustavnoj komisiji ima ljudi koji su iz sasvim minornih stranaka, sa manje �lanova od ko�arka�kog kluba.
