-----BEGIN PGP SIGNED MESSAGE----- Hash: SHA1
====================================================================== Dragi prijatelji, molimo vas da se ukljucite u diskusiju koja se vodi na nasem sajtu (http://www.b92.net/phpBB/index.php). - --- Zbog slucaja falsifikovanja, vesti Radija B92 su digitalno potpisane koriscenjem PGP sistema. Na ovaj nacin mozete proveriti autenticnost primljenih informacija. Kljuc kojim je potpisana ova poruka se nalazi na adresi: http://www.b92.net/pgp/freeb92.asc Softver kojim se utvrdjuje autenticnost moze se naci na adresi: http://www.pgp.com (US) ili http://www.pgpi.org (international) ====================================================================== DRUGI KRUG PREDSEDNIČKIH IZBORA BEZ CENZUSA OD 50 ODSTO Beograd -- Skupština Srbije usvojila je u utorak uveče izmene Zakona o izboru predsednika Republike. Prema tim izmenama, u drugom izbornom krugu predsedničkih izbora više neće biti cenzusa od 50 odsto građana izašlih na birališta i da najkraći rok za kampanju za izbor predsednika bude 30, umesto dosadašnjih 45 dana. Skupštini su prisustvovali i predstavnici Demokratske stranke Srbije, koji su bili uzdržani na glasanju o izmenama zakona u celini. Poslanici Skupštine Srbije, tokom rasprave o pojedinostima, usvojili su amandman Odbora za pravosuđe i upravu, prema kojem su izmene u biračkom spisku na osnovu rešenja suda moguće i između dva izborna kruga umesto kao do sada, do dana izbora. Poslanici opozicije kritikovali su predlog izmena Zakona o izboru predsednika republike, naglasivši da DOS i DSS žele izmene zakona jer ne mogu da obezbede dovoljan broj birača potrebnih za pobedu njihovog kandidata. DSS SE VRATIO U SKUPŠTINU Beograd -- Predsednici Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije Zoran Đinđić i Vojislav Koštunica dogovorili su povratak poslanika DSS u Skupštinu Srbije, a poslanici DSS u utorak su došli u Parlament. Potpredsednik DSS Dragan Maršićanin je rekao da se sporazum, koji su pored Koštunice i Đinđića potpisali i Dragoljub Mićunović, Goran Svilanović, Dušan Mihajlović i on, odnosi samo na povratak poslanika u Skupštinu. DSS neće bezuslovno podržavati Vladu i i dalje će imati Vladu u senci, rekao je Maršićanin. Predstavnici DOS i DSS postigli su dogovor o "unapređenju rada" Skupštine i usaglasili političke prioritete. U zajedničkoj izjavi, potpisanoj 4. novembra, predstavnici DOS i DSS izražavaju spremnost da "doprinesu unapređenju rada Skupštine kako bi se zakonodavna aktivnost Parlamenta odvijala nesmetano i u skladu s potrebama zemlje". Dogovoreno je da DOS i DSS sarađuju na Ustavnoj povelji kako bi zajednici Srbije i Crne Gore bila omogućena evropska perspektiva, kaže se u zajedničkoj izjavi. U tekstu se naglašava da su se dve strane složile da su prioriteti izborni zakoni, završetak postupka izbora za predsednika Srbije, ali i početak rada na Ustavu Srbije u roku i po postupku koji će biti unapred dogovoreni, rad na sistemskim zakonima koji proističu iz izbornog programa, uz aktivno učešće u njihovom predlaganju, pripremi i skupštinskoj raspravi. Dragan Maršićanin je izjavio da je ta stranka s DOS postigla samo dogovor o omogućavanju normalnog skupštinskog života, odnosno saradnji poslaničkih grupa u zakonodavnoj aktivnosti. Uoči sednice Skupštine Maršićanin je rekao da na sastanku predstavnika DOS i DSS "uopšte nisu pominjani mandati DSS" u Parlamentu. On je rekao da su poslanici DSS došli na sednicu Parlamenta na osnovu privremene mere Saveznog ustavnog suda, kojom je stavljena van snage odluka skupštinskog Administrativnog odbora o oduzimanju mandata DSS. IZMENE IZBORNOG ZAKONA PRED POSLANICIMA SKUPŠTINE SRBIJE Beograd -- Nakon četvoromesečne pauze, prva sednica Skupštine Srbije u utorak je nastavljena sa istim sastavom poslanika koji je imala i pre 12. juna, kada su poslanicima Demokratske stranke Srbije, zbog neredovnog učešća u radu, oduzeti poslanički mandati. 45 poslanika DSS, kao da im DOS i Administrativni odbor srpskog parlamenta nikada nisu ni oduzeli mandate, vratili su se u svoje poslaničke klupe i uzeli učešće u raspravi o izmenama Zakona o izboru predsednika Republike. Spor oko mandata poslanika DSS rešen je na sastanku lidera Vojislava Koštunice i Zorana Đinđića, održanom kasno u ponedeljak, a u kom su posredovali Dragoljub Mićunović, Goran Svilanović i Dušan Mihajlović. Odluka Administrativnog odbora o oduzimanju mandata, posle tog sastanka, bila je povučena, a svi učesnici u njenom donošenju, pa i predsednik Odbora Boško Ristić, uspeli su da ubede sve prisutne da odluka o oduzimanju mandata DSS nikada nije ni doneta. Tu svoju tvrdnju Ristić je obrazložio "nepostojanjem pisanog izveštaja" sa sednice odbora 12. juna. "Za ovu sednicu Odbor nije poslao izveštaj, uvažavajući činjenicu da je postignut politički dogovor koji ide u pravcu očuvanja državnih i nacionalnih interesa", rekao je on. S druge strane, poslanici DSS smatraju da njima mandati nikada nisu ni bili oduzeti i da je potpuno normalno da nastave rad tamo gde su i stali sredinom juna. Potpredsednik DSS Dragan Maršićanin, koji je učestvovao u pregovorima o novim odnosima DSS i vladajuće koalicije, kaže da tema tih pregovora nisu ni bili mandati, već omogućavanje funkcionisanja Skupštine. On je rekao da DSS sporazumom nije obavezan da podržava zakonske predloge Vlade Srbije i naglasio da ostaje predsednik Vlade u senci. "Dogovoren je nastavak zajedničkog rada na Ustavnoj povelji, da se odmah pristupi donošenju novog Ustava, da će biti podržavano donošenje zakona koji proističu iz programa DSS i DOS i biti unapređivan rad Parlamenta. To je pokušaj da u red bude doveden Parlament", kaže Maršićanin. O tome šta je, ustvari, dogovoreno na sastanku Koštunice i Đinđića i o kakvoj političkoj trgovini je reč, kada već nije reč o mandatima DSS, niko nije želeo da govori. Po principu "puj pike ne važi" sednica je nastavljena, a da, čak ni čelnim ljudima vladajuće koalicije, nije bilo jasno šta podrazumeva sporazum. Šef Poslaničkog kluba "DOS, reforme" Čedomir Jovanović kaže da "treba ceniti i ponudu DOS i našu spremnost da pređemo preko svega što je učinjeno u poslednjih nekoliko meseci, problematične odluke Saveznog ustavnog suda i da kažemo da smo spremni da DSS pružimo šansu". "Ako ovo stabilizuje Parlament nama će biti dragom, a ako je ovo još jedan uzaludan pokušaj, mislim da niko u javnosti neće u nama videti ljude koji ruše institucije i ljude koji nekome uzimaju nešto na šta nemaju pravo, već ljude koji pokušavaju da spasu ono što se spasti može", rekao je Jovanović. Kako je Radiju B92 nezvanično rečeno u Parlamentu, Koštunica i Đinđić su osim dogovora oko načina na koji bi nastavili rad Skupštine i doneli izmenjen Zakon o izboru predsednika Republike sa smanjenim cenzusom u drugom krugu, postigli dogovor i oko održavanja izbora i podrške jednom predsedničkom kandidatu. Izvor B92 tvrdi da bi, ako dogovor bude poštovan, DOS na predstojećim izborima mogao da podrži kandidata DSS Vojislava Koštunicu. Međutim, Jovanović tu mogućnost prihvata s rezervom, ali ne odbacuje mogućnost zakazivanja izbora za 8. decembar, kako bi Srbija do 5. januara dobila naslednika Milana Milutinovića. "u ovom trenutku ne kogu da vam kaže ko će biti kandidat DOS, tako nešto nije bila tema naših razgovora, dogovorili smo se da do sledećeg sastanka izanaliziramo političke prilike u zemlji, da li postoji dovoljno dobar kandidat za DOS. Važan nam je program, nisu nam važni pojedinci. Jasno je da niko ne može biti izabran za predsednika Srbije, a da je njegov program program konflikta i sukoba. Ukoliko Koštunica želi našu podršku, on mora reći koji je njegov program", rekao je Jovanović. Predsednica Parlamenta Nataša Mićić, međutim, nije precizirala datum zakazivanja izbora. "Posle usvajanja zakona i objavljivanja u 'Službenom listu' raspisaću predsedničke izbore", rekla je ona. ĐINĐIĆ: NIJE BILO REČI O KANDIDATIMA Beograd -- Premijer Srbije Zoran Đinđić izjavio je da u narednih godinu dana ne očekuje "veće teškoće" u radu Skupštine Srbije i da će u tom periodu biti usvojeno 50 zakona koje je Vlada Srbije već pripremila. Đinđić, koji je jedan od potpisnika dogovora, rekao je da je suština sporazuma u tome da Skupština Srbije radi efikasnije, navodeći da su zakonski predlozi Vlade i do sada imali većinsku podršku u Parlamentu, ali da su zakoni donošeni sporo. "Mi smo i do sada izglasavali zakone koje smo predložili, ali to je dugo trajalo. Ako bismo išli tim tempom, bilo bi nam potrebno 7 ili 8 godina da usvojimo samo one zakone koji su neophodni i sistemski. Nadam se da će sporazum s DSS ubrzati taj postupak. Nama nije neophodno da DSS glasa u pojedinostima za zakone, dovoljno je da glasa u načelu", rekao je Đinđić. Na pitanje da li postizanje sporazuma znači da u narednih godinu dana neće biti parlamentarnih izbora, Đinđić je rekao da je to "izvesno" jer će u narednih godinu dana biti rađeno na Ustavnoj povelji Srbije i Crne Gore i na Ustavu Srbije i sistemskim zakonima. Premijer Srbije je rekao da u pregovorima DOS i DSS nije bilo reči o predstojećim predsedničkim izborima u Srbiji, odnosno o kandidatima. "Prerano je za to. Treba doneti zakon i u DOS treba videti kakva je naša pozicija i naravno poštoji mogućnost dogovora, kao i ranije. Ta mogućnost dogovora podrazumeva da taj eventualan kandidat kog mi treba da podržimo ima lepo mišljenje o Vladi i o DOS i da uvažava naše napore i rezultate. Mi teško možemo da podržimo kandidata koji će svoju kampanju bazirati na kritici i naši birači neće za takvog kandidata glasati", rekao je Đinđić. "SVE LOŠIJI MEĐUNARODNI POLOŽAJ JUGOSLAVIJE" Beograd -- Šef jugoslovenske diplomatije Goran Svilanović ocenio je u utorak da je spoljnopolitički položaj Jugoslavije lošiji nego što je bio pre godinu dana. Svilanović je kao primere takvog stanja naveo da SRJ u četvrtak neće biti primljena u Savet Evrope, niti će na samitu NATO u Pragu biti pozvana da se uključi u Partnerstvo za mir. Na sastanku s članovima Odbora za bezbednost i spoljnu politiku oba veća Savezne skupštine, Svilanović je rekao da će naredni sastanak Komiteta ministara SE biti održan tek u maju 2003. godine. "U decembru 2001. godine govorio sam o planu za ovu godinu i rekao da su ciljevi da uđemo u Savet Evrope, Partnerstvo za mir, da počnu pregovori o zaključivanju sporazuma o asocijaciji i stabilizaciji sa Evropskom unijom. Tada sam takođe rekao da je sve to ostvarivo pod uslovom da regulišemo odnose Srbije i Crne Gore, nastavimo odlučnu saradnju sa sudom u Hagu i zadržimo političku stabilnost u zemlji. Neprijatna afera s mogućnošću da je kršen embargo UN o trgovini naoružanjem sa Irakom i nekim drugim zemljama dodatno opterećuje međunarodni položaj", rekao je ministar. Kao jedan od ciljeva jugoslovenske diplomatije, Goran Svilanović je naveo SRJ dođe na listu zemalja čijim državljanima nije potrebna šengenska viza. "Da bi se to postiglo neophodno je poboljšati kontrolu granice, potpisati ugovore o readmisiji sa svim evropskim zemljama i povećati životni standard građana kako bi pretnja od odliva stanovništva bila manja", rekao je Svilanović. DŽEK STROU U BEOGRADU Beograd -- Šef britanske diplomatije Džek Strou doputovaće u utorak u Beograd, a u sredu će imati zvanične sastanke s predsednikom Jugoslavije Vojislavom Koštunicom, saveznim ministrom inostranih poslova Goranom Svilanovićem i potpredsednikom Vlade Srbije Nebojšom Čovićem. Strou i Svilanović će potpisati sporazum o saradnji u oblasti kulture, obrazovanja, nauke i sporta i Sporazum o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja, saopštila je britanska ambasada. Planirano je da Strou, koji se nalazi na balkanskoj turneji, u sredu na Kosovu razgovara sa šefom UNMIK Mihaelom Štajnerom, predsednikom Kosova Ibrahimom Rugovom, predsednikom pokrajinske skupštine Nedžatom Dacijem, šefom Poslaničke grupe koalicije "Povratak" u kosovskom parlamentu Radom Trajković, vladikom raško-prizrenskim Artemijem i britanskim pripadnicima KFOR. Goran Svilanović je ocenio da saradnja s Haškim tribunalom i izvoz vojne opreme u Irak i Liberiju neće biti ključne teme razgovora s Džekom Strouom. Svilanović je istakao da je Jugoslavija prekinula izvoz vojne opreme u Irak i istakao da su savezne vlasti preuzele kontrolu nad celokupnim sektorom vojne saradnje. "Mi smo uradili sve ono što Vlada u ovom trenutku može da uradi, da preuzme kontrolu tog procesa i da zaustavi kršenje sankcija. Za to nam je potrebna podrška svih nacionalnih organa i, kao i svuda u svetu, podrška onih zemalja koje se osećaju ugrožene zbog te saradnje. Strou i ja smo se videli pre nekoliko dana i tada smo izložili sve detalje te teme, a mnogo smo više vremena posvetili temi Haškog tribunala i saradnji s njim. Zbog toga ne očekujem da će to biti ključne teme Strouove posete, u sredu će biti prilika da potpišemo 2 sporazuma, dakle pričaćemo o tome, ali sugruno to neće biti najvažnije teme", rekao je Svilanović. "EU RAZOČARANA NEUSPEHOM KOMISIJE" Brisel -- Evropska unija je veoma razočarana neuspehom Komisije za izradu Ustavne povelje koja u nedelju u Podgorici nije usaglasila tekst Povelje, izjavila je portparol predstavnika EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Kristina Gajak. Ona je istakla da EU svoje odnose s Beogradom i Podgoricom želi da zasnuje na novom ustavnom ustrojstvu i dodala da bez dogovora o Ustavnoj povelji neće biti moguće približavanje Srbije i Crne Gore Uniji. "Ako nema povelje, EU neće biti u stanju da krene u realizaciju svoje želje da sarađuje s Beogradom i Podgoricom. Zbog toga želimo da političke lidere ohrabrimo da što pre postignu dogovor koji već ozbiljno kasni", navela je ona. Kristina Gajak je navela da Srbija i Crna Gora same moraju da se dogovore o načinu izbora poslanika zajedničkog parlamenta. "O čemu god da se dogovore, EU će to prihvatiti, pod uslovom da je to rešenje u skladu sa evropskim standardima", dodala je ona. Kristina Gajak je navela da su evropski predstavnik Havijer Solana i njegovi saradnici u stalnom kontaktu s liderima u Srbiji i Crnoj Gori i da će srpski premijer Zoran Đinđić ove sedmice posetiti Brisel. GALJAK: EVROPSKI ZVANIČNICI ZADOVOLJNI DOGOVOROM DOS-DSS Brisel -- Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana i drugi zvaničnici evropske petnaestorice izrazili su u utorak "veliko zadovoljstvo" zbog dogovora DOS-a i Demokratske stranke Srbije o normalnom radu Skupštine Srbije i "rešavanju svih ustavnih i političkih pitanja", izjavila je agenciji Beta Solanin portparol Kristina Galjak. Ona je podvukla da su Solana i ostali zvaničnici EU uvereni da će dogovor DOS-DSS dovesti do brzog usvajanja Ustavne povelje Srbije i Crne Gore, da će omogućiti rešavanje drugih političkih pitanja i time "olakšati približavanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji". Kristina Galjak izrazila je očekivanje da će Solana o dogovoru DOS-DSS dobiti "dodatne informacije iz prve ruke", odnosno od srpskog premijera Zorana Đinđića, koji bi u četvrtak u Briselu trebalo da se sastane sa Solanom i evropskim komesarom Krisom Patenom. ČANAK: VOJVODINA I KOSOVO NISU ISTO Novi Sad -- Predsednik Skupštine Vojvodine Nenad Čanak izjavio je da je nemoguće povlačiti paralelu između Kosova i Vojvodine i da je krajnje vreme da to bude shvaćeno i prilikom usvajanja Ustavne povelje buduće zajednice Srbije i Crne Gore. "Kosovo i Vojvodina nisu ni približno ista pitanja. Jednostavno, Vojvodina mora imati svoj poseban status, a koji je to status, reći će poslanici Skupštine Vojvodine, kada se pred njima nađe pokrajinski konstitutivan akt", rekao je Čanak. Predsednik vojvođanskog parlamenta je ocenio da je "glupo" povlačiti paralelu između Kosova i Vojvodine i dodao da to govori već 15 godina. Na pitanje da li može da definiše kakav status bi Kosovo trebalo da ima u Ustavnoj povelji, on je rekao da nije toliko mudar. VUJANOVIĆ PREDSEDNIK SKUPŠTINE CRNE GORE Podgorica -- Skupština Crne Gore u novom sazivu u utorak je na konstitutivnoj sednici za predsednika Parlamenta izabrala Filipa Vujanovića, potpredsednika Demokratske partije socijalista i dosadašnjeg crnogorskog premijera. Vujanović je bio jedini kandidat, a podržalo ga je 40 poslanika od ukupno 52, koliko ih je glasalo. Za Vujanovića su glasali poslanici DPS, Socijaldemokratske partije i albanskih stranaka, dok su protiv bili poslanici opozicije, Narodne stranke i Srpske narodne stranke. Poslanici treće članice opozicione koalicije "Zajedno za promene", Socijalističke narodne partije, bili su uzdržani. Sednici nisu prisustvovali poslanici Liberalnog saveza. Skupština je prethodno verifikovala mandate 66 poslanika, prema konačnom izveštaju o rezultatima nedavnih vanrednih parlamentarnih izbora, koji je podnela Republička izborna komisija. Filip Vujanović, jedan od potpisnika "Beogradskog sporazuma", založio se za što brže utvrđivanje nacrta Ustavne povelje i njegovo usvajanje u parlamentima. "Očigledo je da postoji ozbiljan zastoj u radu Komisije ua izradu Ustavne pobelje i ako se ona ne opredeli da brzo nastavi rad svakako da ga treba podstaći kako bismo Povelju imali što pre pred Parlamentom", rekao je Vujanović. CRNOGORSKE STRANKE IZNENAĐENE ODLUKOM DPS Podgorica -- Političke stranke u Crnoj Gori su iznenađene odlukom Demokratske partije socijalista da njen lider i crnogorski predsednik Milo Đukanović bude kandidat za premijera Crne Gore. Portparol Socijalističke narodne partije Dragan Koprivica je ocenio da takva odluka predstavlja "politički minus" za Đukanovića. Koprivica pretpostavlja da je ta odluka najverovatnije posledica stava Evropske unije da je Đukanović "nepoželjan" na predsedničkoj funkciji. Predsednik Narodne stranke Dragan Šoć je naveo da je sada "teško proceniti" šta je Đukanovića motivisalo da istakne kandidaturu za premijera. Šoć je ocenio da je Đukanović praktično "i do sada bio predsednik Vlade". Funkcioner Srpske narodne stranke Goran Danilović je rekao da je Đukanović odlučio da uzme funkciju koja je sigurnija, pošto se "uplašio činjenice" da se njegovo ime "nalazi na stupcima evropske štampe zbog šverca duvana". Politički lider Liberalnog saveza Miodrag Živković je ocenio da neće biti nikakve suštinske promene zbog toga što će Đukanović, umesto predsedničke, obavljati premijersku funkciju. "Na onom mestu gde bude Đukanović biće i moć", ocenio je Živković. ČOVIĆ: KRIMINOGENIH ČVOROVA IMA U POLICIJI Beograd -- Predsednik Demokratske alternative Nebojša Čović izjavio je da u Srbiji i dalje postoji veza "politike i kriminogenih čvorova". Čović je rekao da svakodnevno dobija pretnje, ali da se ne plaši. "Te kanale šverca oružja, cigareta, alkohola, droge, prostitucije ova zemlja mora da reši, i to vrlo energično. Odatle potiče sve. Tu su centri svega. Ko se plaši da to rešava, ne treba da se bavi politikom. Ako to ne rešimo nećemo imati državu", rekao je Čović. On je naveo da "kriminogenih čvorova" i dalje ima u policiji, posebno u resoru Državne bezbednosti. "Treba uzeti spisak svih onih koji su imali legitimacije DB i da kažemo da te legitimacije više ne važe, već da važe samo legitimacije Bezbednosno-informativne agencije. Mislim da ćemo otkriti da su i kriminalci imali legitimaciju DB", rekao je Čović. KONELI: ZA VEĆE INVESTICIJE NEOPHODNO NASTAVITI REFORME Beograd -- Predstavnik Agencije za osiguranje i podsticanje privatnih investicija iz SAD Ros Koneli ocenio je u utorak da će uspešno ispunjenje ekonomskog programa reformi u Srbiji ohrabriti investicije iz SAD. "Srbija je u središtu zone slobodne trgovine Jugoistočne Evrope, koja je dinamično tržište u usponu sa oko 60 miliona stanovnika u 8 zemalja i ima šta da ponudi investitorima iz SAD", rekao je Koneli zatvarajući dvodnevnu konferenciju za investitore iz SAD "Kako uspeti u Srbiji". "Ohrabrujemo Saveznu i Vladu Srbije da sprovedu reforme do kraja kako bi svi građani imali korist od budućeg ekonomskog rasta", rekao je Koneli. On je rekao da je Srbija počela niz aktivnosti u pravcu stvaranja odgovarajućeg ambijenta za strane investicije, pre svega u oblasti monetarne stabilizacije, poboljšanja fiskalnog sistema, liberalizacije trgovine i privatizacije. Ambasador SAD u SRJ Vilijam Montgomeri ocenio je da je konferencija o investicijama još jedan dokaz spremnosti administracije Džordža Buša da podrži demokratiju i razvoj slobodnog tržišta. Tokom dvodnevne konferencije predstavnici blizu 50 firmi iz SAD upoznati su s programima Vlade SAD koji su dostupni kompanijama zainteresovanim za ulaganje u Srbiji, a predstavnici vlasti Srbije i Jugoslavije predstavili su rezultate reformi. Radni deo skupa bio je zatvoren za javnost. Konferenciju su podržali Ministarstvo trgovine SAD i Američka privredna komora u Jugoslaviji, AmCham, a OPIC, AmCham Jugoslavija i Privredna komora Jugoslavije organizovaće jednodnevan poslovni seminar za srpske menadžere i preduzetnike 6. novembra. Na skupu učestvuje oko 40 kompanija, među kojima "Siti benk", DHL, "Eli Lili", "Motorola", "Orakl", "Filip Moris", "Prajsvoter-Kupers", "Skersdejl-Harison", ABC, "Dabl di trektor", PAIR. ĐELIĆ: MOGUĆ SAMO POSTEPEN RAST PLATA Beograd -- Ministar finansija u Vladi Srbije Božidar Đelić upozorio je predstavnike tri najveća sindikata u Srbiji da je u narednoj godini nemoguć rast plata nesrazmeran rastu ekonomije. "Sledeća godina je godina testa gde treba pokazati da li želimo rešenja na dug period ili ne. Da bismo obezbedili investicije i vratili konkurentnost na tržištu, naša zemlja ne može omogućiti jak porast plata sledeće godine", rekao je Đelić tokom rasprave o budžetu za 2003. godinu s predstavnicima sindikata. Srbija je, prema njegovim rečima, u prošlosti propala i ne može preko noći postati zemlja srednje razvijenosti. Rešenje postoji, a glavni test uslediće naredne godine. "U slučaju forsiranja nečega što ekonomija ne može da izdrži, sadašnji sastav ministara neće biti u Vladi, već će to onda uraditi neko drugi, ali će tada skočiti inflacija", upozorio je Đelić. Prihodi budžeta u sledećoj godini biće 214,6 milijardi dinara, ali će konstrukcija verovatno biti promenjena kada bude rešeno pitanje Ustavne povelje. "Cilj rasprave o budžetu s predstavnicima sindikata da se vidi kako raspodeliti sredstva. Rasta plata će biti, ali postepeno", rekao je dodajući da bi sledeće godine inflacija mogla pasti sa 16 na 9 odsto. "Uz povratak konkurentnosti na tržištu, za par godina mi možemo ući u rang srednje razvijenih zemalja", poručio je Đelić. NEMA ZAHTEVA ZA ISTRAGU PROTV ŠEFA KRIMINOGENE GRUPE Beograd -- Policija je Okružnom tužilaštvu u Beogradu do sada dostavila dva zahteva za sprovođenje istrage u vezi s grupom osumnjičenom za ubistvo policijskog generala Boška Buhe. "Večernje novosti" u utorak pišu da je od Tužilaštva zatraženo da pokrene istragu protiv Nikole Maljkovića, koji je označen kao izvršilac zločina, i Dragana Ilića Limara, kod koga je pronađena veća količina oružja. Iza rešetaka je i Vladimir Jakšić Karlos, protiv koga je istragu pokrenulo Drugo opštinsko tužilaštvo u Beogradu. Kako objavljuje list, zahteva za istragu protiv Željka Maksimovića Make, označenog kao šefa kriminalne grupe, još nema, kao ni protiv Bojana Miletića, koji je uhapšen s Maljkovićem. Istražni sudija Okružnog suda Dragan Plazinić je za 14, 19. i 20. novembar zakazao saslušanje svedoka. Među njima je i jedan zaštićen svedok, koji je s porodicom sklonjen na sigurno mesto. NIKČEVIĆ NOVI DIREKTOR "JUGOIMPORTA" Beograd -- Savezna vlada postavila je Stevana Nikčevića na dužnost generalnog direktora javnog preduzeća "Jugoimport SDPR". Nikčević dolazi na mesto Jovana Čekovića, penzionisanog vojnog generala, koji je 22. oktobra smenjen sa fukcije prvog čoveka "Jugoimporta" zbog afere sa izvozom vojne opreme Iraku. Stevan Nikčević je do danas bio na dužnosti pomoćnika saveznog ministra unutrašnjih poslova. Nakon oktobra 2000. bio je jedan od koministara policije u prelaznoj vladi Srbije. Nikčević je, međutim, bio i dugogodišnji funkcioner Resora državne bezbednosti Srbije. Za vreme vladavine Slobodana Miloševića nalazio se na mestu vršioca dužnosti načelnika Centra Državne bezbednosti u Beogradu i šef ekipe za praćenje. Više puta je saslušavan u istrazi ubistva novinara Slavka Ćuruvije. Savezni ministar policije Zoran Živković u izjavi za Radio B92 kaže da je upoznat sa činjenicom da je novi direktor Jugoimporta bio službenik DB-a, ali i da Savezna vlada i on lično u Nikčevića imaju puno poverenje: "On jeste, verovatno kao i mnogi drugi pripadnici Službe, bio više puta na saslušanju u policiji, kod tužioca, vezano za ubistvo g. Ćuruvije, poslednji put je to bilo pre nekoliko meseci i ja sam dao odobrenje za saslušanje i mislim da posle 4-5 saslušanja jasno je da istražni organi nisu mogli da utvrde bilo kakvu vezu sa tim tragičnim događajem. Mislim da te dve stvari ne treba direktno povezivati. Moje iskustvo sa g. Nikčević u poslednje dve godine je da ja i lično, ne samo kao član vlade, verujem da će on taj posao obavljati savesno i na odgovarajući način". ĐINĐIĆ: VOJNA INDUSTRIJA NEPRAVEDNO BLOKIRANA Beograd -- Premijer Srbije Zoran Đinđić izjavio je u utorak da će Vlada Srbije preduzeti "neke inicijative kako bi se u narednih 10 dana deblokirali izvozni poslovi" šest najvećih srpskih kompanija iz oblasti vojne industrije. "Nijedna od tih fabrika nije učestvovala u nelegalnim izvoznim poslovima, a neopravdano su strpani u isti koš sa onima koji jesu", rekao je Đinđić posle sastanka sa direktorima "Zastave-namenski proizvodi" iz Kragujevca, "Slobode-namenska" iz Čačka, "Milana Blagojevića" iz Lučana, "Prvog partizana-namenska" iz Užica, "Krušika-namenska" iz Valjeva i "Prve iskre-namenska" iz Bariča. Poslovne banke će, po rečima Đinđića, biti pozvane da u naredna tri meseca kratkoročno finansiraju blokirani ugovoreni izvoz vojne industrije. Pomenute fabrike rade sa između pet i 35 odsto kapaciteta, ali su tokom prošle godine proizvodnju uvećale za dva do tri puta i ostvarile izvoz od 100 miliona dolara, tvrdi premijer. Od njih živi oko 100.000 građana, dodao je on. Đinđić je rekao da su u pitanje dovedeni već ugovoreni izvozni poslovi i dugogodišnja pratnerstava ovih firmi i obećao da će Vlada sve učiniti da se afera Jugoimport ne iskoristi kao povod da se srpska vojna industrija gurne na marginu. "A uvoz je namenjen zemljama kao što su Indonezija, Burma, Indija, Sirija, Alžir, Angola... među kojima su neke pod unilateralnim sankcijama nekih zemalja, ali to ni druge zemlje ne sprečava da posluju sa niima", rekao je Đinđić i dodao da su za Srbiju merodavne sankcije Ujedinjenih nacija. Ako šest najvećih srpskih firmi nije imalo nelegalnog izvoza u Irak, koje su onda firme imale, pitali su novinari. Đinđić je rekao da je pre godinu i po dana dobio upozorenja o nelegalnim poslovima Jugoimporta o čemu je obavestio i bivšeg direktora tog preduzeća Jovana Čekovića i članove Upravnog odbora ministre Dušana Mihajlovića i Zorana Živkovića. Čeković je, po rečima Đinđića, potvrdio da je ranije takvih poslova bilo, ali je negirao da su nastavljeni. "Ljudi iz Jugoimporta su Mihajloviću i Živkoviću takođe rekli da to nije tačno, a članovi Upravnog odbora mogu da prate poslovanje jednog preduzeća samo na osnovu zvaničnih knjiga", rekao je Đinđić. On je rekao da dosad nije bilo precizne istrage o ovom slučaju "u smislu u kome se istraga sada vodi" jer nije bilo relevantne dokumentacije. "Sad se istraga vodi na osnovu dokumentacije koju smo, na žalost, dobili iz inostranstva i koja sadrži ugovore na arapskom jeziku potpisane u Bagdadu, sa određenim otpremnicama i destinacijama čega nema u regularnoj dokumentaciji Jugoimporta", rekao je Đinđić i izrazio nadu da će tokom istrage biti utvrđena pojedinačna odgovornost. "NEMAMO ŠTA DA IZVEZEMO IRAKU" Beograd -- Direktor Direkcije za konverziju vojne industrije Jugoistočne Evrope Evropskog centra za mir, general-major u penziji Sreten Čupić, ocenio je da Jugoslavija nema šta da izveze Iraku, jer vojna industrija SRJ radi s 10 do 15 odsto kapaciteta. Čupić, koji je od 1976. do 1982. bio direktor Sektora za izvodenje radova u inostranstvu SDPR i prisustvovao radovima u Iraku, navodi da je SDPR sarađivao sa Irakom do 5. oktobra 1990. i da su, kada je SRJ bila pod sankcijama, manje količine oružja i vojne opreme izvožene tajnim kanalima. Čupić je izjavio da je SDPR od 1977. do 1982. ostvarivao godišnji devizni prihod od 400 do 600 miliona dolara, a da je 1981. ta firma imala oko 2,5 milijardi dolara unapred uplaćenog novca iz Iraka. "Kada je osamdesetih počeo rat Irak-Iran, imali smo u Iraku više od 20.000 naših radnika. Jedno vreme bilo ih je čak 27.000. Širom Iraka imali smo preko 70 gradilišta u kojima su radili 'Rad', 'Energoprojekt' i sve naše vodeće građevinske firme", rekao je Čupić. Prema njegovim rečima, jugoslovenske firme su u Iraku, između ostalog, izgradile vojni hemijski kompleks površine 70 kvadratnih kilometara, koji je bio sastavljen od 17 hemijskih fabrika. Čupić je, međutim, naglasio da taj kompleks, vredan oko milijardu dolara, nije izgrađen da bi u njemu bilo proizvođeno hemijsko otužje, već radi proizvodnje baruta i eksploziva. Prema njegovim rečima, jugoslovenske firme su gradile više komandnih centara, zgradu generalštaba, 3 vojne bolnice, postrojenja za remont tenkova i ostalih oklopnih vozila. "SRJ NE ŽELI DA SE SUOČI S MRAČNIM ČINJENICAMA RATA" Hag -- Pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu u utorak je nastavljena rasprava o nadležnosti tog suda da presuđuje u sporu u kom BiH tuži SRJ za agresiju i genocid, počinjene u periodu od 1992. do 1995. Kako javlja specijalni izveštač B92 Ljubica Gojgić, pravni zastupnici BiH odbacili su argumentaciju jugoslovenske strane da sud nije nadležan jer u navedenom periodu SRJ nije bila članica UN, pa ni Konvencije o genocidu, na kojoj se bazira nadležnost Međunarodnog suda pravde u tom sporu. Francuski advokat Alan Pele rekao je da SRJ nikada nije bila izbačena iz UN, a da je punih 8 godina odbijala da odgovori na pozive da, kao i druge bivše jugoslovenske republike, zatraži prijem u članstvo UN. "Jugoslavija ne može da se poziva na sopstvene greške kako bi izbegla suđenje pred ovim sudom", zaključio je Pele. Glavni zastupnik BIH Sakib Softic izjavio je da ce utvrđivanje odgovornosti Jugoslavije za genocid u BiH pred Međunarodnim sudom pokazati i Srbima u Bosni da su bili predmet manipulacije Beograda, odakle je planiran i izveden rat u Bosni, i da će biti doprinos procesu pomirenja. "Pošto postoje različite tvrdnje naroda, moramo prethodno uvrditi istinu", kaže on. Holandski advokat Fon van den Bizen podsetio je sudije na masakr u Srebrenici i na opsadu Sarajeva. On je ustvrdio da se "Jugoslaviji ne dopada što mora da se suoči s mračnim činjenicama rata,"što se, po njegovoj oceni, vidi i u činjenici da se mnogi optuzenici pred Haskim tribunalom "kriju ili su sakriveni u Jugoslaviji". Van den Bizen je rekao da su mnogi lideri iz Srbije odlazili na brda oko Sarajeva da daju podršku granatiranju grada. Citirana je izjava jugoslovenskog predsednika Vojislava Koštunice, koji je navodno 1994, gledajuci Sarajevo, izjavio: "Ovde možemo videti kako će izgledati buduće granice Srbije". Navodi se i da su na polozaje oko Sarajeva dolazili, nekoliko puta, i aktuelan premijer Srbije Zoran Đinđic i predsednički kandidat Vojislav Šešelj. U izjavi za B92, glavni zastupnik SRJ Tibor Varadi kaže da je reč o političkim optužbama, a ne pravnim argumentima. "Politički deo je imao jasnu svrhu da simpatije suda okrene prema jednoj strani. Dobar deo tvrdnji koje su iznete za mene je nov. U svakom slučaju, to ima nekog uticaja na atmosferu, nema uticaj na stvarne argumente u ovom sporu", kaže Varadi. Jugoslovenska strana će u sredu imati priliku da odgovori na argumente tima BiH. REDŽEPI: AKO SE USVOJI PREAMBULA, PROGLASIĆEMO NEZAVISNOST Brisel -- Premijer prelazne vlade Kosova Bajram Redžepi izjavio je u utorak na donatorskom sastanku u Briselu da bi kosovska skupština proglasila nezavisnost pokrajine ako bi Evropska unija i medjunarodna zajednica "priznale" ustav Srbije i Crne Gore, s preambulom u kojoj se navodi da su Kosovo i Vojvodina pokrajine u sastavu Srbije. Redžepi je rekao da je dobio uveravanja od zvaničnika Evropske unije i šefa UNMIK-a Mihaela Štajnera da evropska petnaestorica i svetski činioci to neće prihvatiti. Njihovo obrazloženje je, dodao je on, da je Rezolucijom 1244. Saveta bezbednosti UN određeno da će o konačnom statusu Kosova biti odlučeno naknadno u Savetu bezbednosti UN. Štajner je rekao da uključivanje Kosova u preambulu ustava buduće zajednice Srbije i Crne Gore "nije srećan potez" i da je za status pokrajine odlučujuća Rezolucija 1244. Saveta bezbednosti UN, na temelju koje misija UN upravlja Kosovom. Redžepi i Štajner su se pozvali na izjavu Kristine Galjak, portparola visokog predstavnika EU Havijera Solane, da Rezolucija 1244. ima veću pravnu težinu od bilo kojeg nacionalnog zakona ili akta. A štogod bilo uneseno u preambulu ustava Srbije i Crne Gore, na kojoj radi Ustavna komisija, ne utiče na sudbinu Kosova, jer će to biti određeno u Savetu bezbednosti svetske organizacije. Redžepi je u posebnoj izjavi agenciji Beta ocenio da je "napravljena greška, jer nije trebalo u preambuli uopšte da se definiše Kosovo kao deo Srbije". "To je moglo da se ostavi kao nešto neodređeno, dok se ne utvrdi status, što bi, možda, bilo optimalno rešenje za sadašnji trenutak", kazao je on. "Jer", dodao je Redžepi, "mi ćemo ionako i dalje biti pod odredbama rezolucije 1244. Ako bi takva preambula i ustav bili priznati od Evropske unije i međunarodnih institucija, onda bismo mi došli u veoma nezavidan položaj i morali bismo da menjamo sadašnju našu politiku". "Mislim da je to vrlo umerena politika i na liniji s UNMIK-om. A u tom slučaju, i to je samo preventivno, mi smo rekli da bismo onda morali da reagujemo na radikalniji način nego dosad", zaključio je premijer u vladi prelazne autonomije Kosova. Predstavnici Evropske unije i Svetske banke, organizatori koordinacionog sastanka donatora, rekli su novinarima da očekuju da će Kosovu ipak biti obezbeđena dodatna sredstva od 500 miliona evra, za razdoblje od 2003. do 2005. godine. To je znatno manje nego između 1999. i 2003, kada su donatori pokrajini "obećali" 2,3 milijarde evra. Od toga bi, kako je navedeno u zaključcima sastanka, do kraja ove godine trebale da budu utrošene dve milijarde evra, a ostatak u 2003. KONFERENCIJA DONATORA ZA KOSOVO Brisel -- Predstavnici Evropske unije i Svetske banke su u Briselu na konferenciji donatora za Kosovo poručili da bez obzira na to kakav bude konačan status Pokrajine Kosovo mora poštovati sve "evropske standarde" i okrenuti se "samoodrživom razvoju" i privatnim investicijama. Kako je istakao direktor za Jugoistočnu Evropu u Svetskoj banci Kristijan Portman, više se ne mogu očekivati velika javna međunarodna sredstva za pomoć Kosovu, već je nužno privući privatna inostrana ulaganja. Direktor za Zapadni Balkan u Evropskoj komisiji Rajnhard Pribe, koji s Portmanom, predsedava sastankom donatora na kom se razmatra na šta su i kako utrošene donacije od 2,3 milijarde evra na Kosovu, izjavio je da pruža potpunu podršku šefu UNMIK Mihaelu Štajneru u stavu da prvo moraju biti uspostavljeni standardi da bi počeo razgovor o konačnom položaju Pokrajine. Pribe je ukazao i na to da "evropeizaciju Kosova" podržavaju i "naši prijatelji sa one strane Atlantika". Štajner je u obraćanju predstavnicima donatora iz 39 država i međunarodnih organizacija rekao da je "nezamislivo da napustimo nezavršen posao izgradnje multietničkog Kosova. To je stvar zaštite onoga što smo već uložili. Zalog svega je hoće li Kosovo biti multietničko društvo okrenuto Evropi, ili izolovano, zaostalo mesto koje gleda u prošlost", rekao je Štajner. On je dodao da bi "nerešavanje pitanje povratka manjinskog življa bilo seme mogućih budućih sukoba koji bi mogli uzdrmati ceo region". On je dodao da je spreman da prenese sve veću odgovornost na lokalne vlasti prelazne samouprave i ocenio da su nedavni opštinski izbori na Kosovu bili "korak napred". Štajner je istakao da oni Srbi koji su izašli na izbore "sada imaju priliku da grade partnerstvo s drugim zajednicama, dok su takvu šansu izgubili Srbi u Kosovskoj Mitrovici, jer nisu glasali". On je naveo i da će kroz proces decentralizacije biti razvijen koncept koji će "vlast približiti narodu, a narod vlastima. "Rešen sam da rešim i problem vakuuma vlasti u severnom delu Kosovske Mitrovice", kaže on. Predsednik Vlade Kosova Bajram Redžepi je poručio da je cilj stvaranje Kosova koje će moći samo da se finansijski izdržava, da bude stabilno i bezbedno i da ima delotvorniji bankarski i privredni sistem da bi bile privučene strane privatne investicije. Za to je, prema njegovim rečima, od ključnog značaja privatizacija, isto kao i snažno jačanje regionalne saradnje. ČOVIĆ NE IDE NA DONATORSKU KONFERENCIJU Beograd -- Predsednik Demokratske alternative Nebojša Čović rekao je da je kao predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju uputio pismo zvaničnicima Svetske banke i Evropske komisije u Briselu u kojem ih obaveštava o tome zašto neće predvoditi delegaciju SRJ na sastanku donatora za Kosovo i Metohiju koji se održava u Briselu. On je rekao da je u Brisel želeo da putuje kao šef delegacije jedne međunarodne priznate države u čijem je sastavu Kosovo i Metohija po rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN i da je želeo da razgovara s donatorima o konkretnim predlozima koji bi bili u funkciji napora za ostvarenje multietničkog, multifunkcionalnog i multikulturalnog društva. Čović je istakao da postoji niz spornih pitanja zbog kojih nije želeo da putuje u Brisel, a to su da to nije donatorska konferencija, nego sastanak, da na dnevnom redu nije pitanje interno raseljenih sa Kosova, da SRJ nije dobila zvaničan poziv, da istupanje delegacije nije zvanično uvršćeno u dnevni red i da bi na tom sastanku trebalo da budu poslanici Skupštine Srbije. KUTILJERO NA KOSOVU Priština -- Predsednik Kosova Ibrahim Rugova izjavio je u utorak da je od specijalnog izaslanika UN Žozea Kutiljera zatražio što brže priznavanje nezavisnosti Kosova jer bi to "uticalo na smirivanje situacije u regionu". Kutiljer boravi u trodnevnoj poseti Kosovu, a prethodno je posetio Beograd. Predsednik Kosova je "obavestio Kutiljera o stanju na Kosovu, posebno o onome što je urađeno od kada je Kosovo pod međunarodnom upravom i o rezultatima oktobarskih lokalnih izbora". Kutiljero je rekao da je veoma zadovoljan funkcionisanjem institucija na Kosovu, dodajući da "smo svedoci postignutog napretka u oblasti ljudskih prava". Izaslanik UN je tokom trodnevnog boravka na Kosovu razgovarao i s komandantom KFOR, italijanskim generalom Fabiom Minijem, šefom UNMIK Mihaelom Štajnerom, predsednikom parlamenta Kosova Nedžatom Dacijem i s potpredsednikom Parlamenta Oliverom Ivanovićem. KOŠTUNICA RAZGOVARAO S KUTILJEROM Beograd -- Predsednik Jugoslavije Vojislav Koštunica istakao je u razgovoru sa specijalnim predstavnikom UN za ljudska prava Žozeom Kutiljerom da je povratak raseljenih lica na Kosmet od presudnog značaja za normalizaciju veoma teškog stanja u oblasti zaštite i ostvarenja ljudskih prava u Pokrajini. Koštunica je ukazao i na potrebu da se saradnja s haškim sudom odvija u oba smera. Kutiljero je ocenio da od njegove poslednje posete SRJ u februaru nije ostvaren značajan napredak na planu poboljšanja teškog položaja interno raseljenih lica sa Kosmeta. On je naglasio potrebu rasvjetljavanja sudbine nestalih na prostoru bivše Jugoslavije i saradnje s Tribunalom. Sagovornici su istakli značaj uloge Komisije za istinu i pomirenje za svestrano sagledavanje događaja u protekloj deceniji. UBIJEN UGLEDAN ADVOKAT IZ PEĆI Prag -- U ponedeljak kasno uveče, ispred svoje kuće u Peći, u za sada nerazjašnjenim okolnostima, iz vatrenog oružja ubijen je poznat advokat iz Peći Ibiš Hoti, javlja Radio Slobodna Evropa. Vest o ubistvu potvrdili su u utorak ujutro članovi njegove porodice. Hoti je bio i advokat pri Fondu za humanitarno pravo, a dao je velik doprinos oslobađanju albanskih zatvorenika i otetih Albanaca. PROTEST RODBINE NESTALIH ALBANACA U PRIŠTINI Priština -- Članovi porodica oko tri i po hiljade nestalih Albanaca na Kosovu protestovali su u utorak u centru Prištine, tražeći rasvetljavanje sudbine svojih najbližih, o kojima ne znaju ništa ni tri godine nakon okončanja kosovskog konflikta. Učesnici protesta su još jednom optužili srpske snage za nestanak članova njihovih porodica tokom rata na Kosovu. Izrazivši nezadovoljstvo dosadašnjim angažovanjem međunarodne zajednice na Kosovu i predstavnika kosovskih institucija u rasvetljavanju sudbine nestalih, članovi njihovih porodica su zatražili snažniji pritisak na Beograd, kako bi tamošnje vlasti prinudili da pruže sve informacije o nestalim Albancima. Učesnici protesta su zatražili od civilnog adminsitratora UN-a na Kosovu Mihaela Štajnera i premijera vlade Kosova Bajrama Redžepija da tokom skupa donatora za Kosovo u Brislu "podignu glas kako bi se rasvetlila sudbina nedužnih nestalih i otetih osoba iz svojih domova". "Mi nismo protiv povratka raseljenih manjina na Kosovo, ali prvo treba da nam vrate otete Albance", rekla je Nusrete Kumnova iz organizacionog odbora protesta. BENOA: NEOSNOVANE ČOVIĆEVE OPTUŽBE Beograd -- Potpredsednik za korporativne poslove Japan Tobako Internešenel (JTI) Andre Benoa u utorak je, kako "potpuno neosnovane" i "bez ikakvih činjenica", odbacio optužbe potpredsednika srpske vlade Nebojše Čovića da je ova kompanija umešana u šverc cigareta na Kosovu. "Ovo je još jedna od lažnih optužbi koje prave oni koji žele da unište ugled JT Internešenel u Jugoslaviji", ocenio je Benoa u pisanoj izjavi i poručio da JTI ne učestvuje u švercu svojih proizvoda u Jugoslaviju. "Zašto bismo? Mi ovde imamo zakonita poslovanja, koja rastu, i koja se zasnivaju na legalnom uvozu, za koje su porezi i carina plaćeni srpskoj vlasti", naglasio je Benoa. Prema njegovim rečima, sve paklice cigareta koje proizvodi JTI i kojima je destinacija Kosovo, "imaju markicu na kojoj piše 'carina plaćena' na albanskom jeziku, kako bi se jasno naznačilo da je paklica krenula na Kosovo". "Sve pošiljke proizvoda JTI uvezene na Kosovo prijavljuju se carini UNMIK", napomenuo je Benoa i dodao da, koliko on zna, "potpredsednik Čović nije informisao carinu UNMIK o ovim optužbama". "Japan Tobako Internešenel je spreman da odgovori na sva pitanja vezana za ovaj ili bilo koji drugi događaj, koji se tiče njegovog poslovanja u Srbiji", zaključio je Benoa. INICIJATIVA ZA UVOĐENJE ROMSKOG JEZIKA U OSNOVNO OBRAZOVANJE Beograd -- Grupa romskih intelektualaca u Prizrenu pokrenula je inicijativu da kosovsko ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju odobri uvođenje romskog jezika sa elementima kulture i istorije Roma. Prema toj inicijativi, u poslednji razred osnovne škole bio bi uveden predmet romskog jezika, koji bi za decu tog govornog područja bio obavezan. Za početak, to bi bilo u Prizrenu, a kasnije i na celom Kosovu, gde je od 200.000 Roma pre rata sada ostalo oko 50.000. Trenutno romski učenici nastavu pohađaju na albanskom, bosanskom i turskom jeziku. Ibrahim Eljšani, do 1999. profesor pedagogije na Učiteljskom fakultetu u Prizrenu, sada bez posla i jedan od potpisnika zahteva, kaže da su se inicijatori rukovodili evropskim i svetskim konvencijama o etničkim zajednicama i nacionalnim manjinama. "Taj nastavni predmet je veoma značajan za Rome jer se oni ne školuju na svom, već na jeziku drugih naroda. Cilj nam je da očuvamo i zaštitimo identitet Roma", rekao je Eljšani, dodajući da su Romi najneškolovaniji, najnepismeniji i da im je problem nastavni kadar. AMERIČKI HELIKOPTERI SLETELI U PODGORICU Podgorica -- Helikopteri s vojnicima SAD iz sastava KFOR sleteli su u ponedeljak na podgorički aerodrom "Golubovci", potvrđeno je u utorak. Helikopteri su sleteli i odleteli, rekao je službenik u kontroli leta na aerodromu. Taj službenik, koji je tražio anonimnost, nije želeo da iznese bilo kakve druge detalje u vezi s tim dogadjajem, navodeći da je savezna služba za kontrolu leta jedina nadležna za komunikaciju sa javnošću. Vlada SAD je preko ambasade SAD u Beogradu i konzulata u Podgorici zahvalila crnogorskoj vladi na razumevanju i "svestranoj pomoći u toj situaciji". Ambasada i Konzulat su potvrdili da je na podgorički aerodrom zbog loših vremenskih uslova neplanirano sletelo 5 helikoptera koji su bili na "rutinskom letu iz Nemačke za Kosovo". Ti helikopteri deo su kontingenta SAD pri KFOR. SRJ I HRVATSKA: TREĆI KRUG PREGOVORA O SLOBODNOJ TRGOVINI Zagreb -- U hrvatskom Ministarstvu privrede u utorak je počeo treći krug pregovora o slobodnoj trgovini Hrvatske i Jugoslavije. Na dnevnom redu je popis industrijskih i poljoprivredno-prehrambenih proizvoda kojima će se slobodno trgovati i dogovaranje osnovnog teksta ugovora o slobodnoj trgovini. Kako se saznaje u Ministarstvu, namera je obe strane da pregovori budu završeni u utorak i da ugovor o slobodnoj trgovini što pre bude potpisan. PJER TRIŠ: ZLOČINI MORAJU BITI PRIZNATI DA SE NE BI PONOVILI Beograd -- Francuski ekspert za međunarodno krivično pravo Pjer Triš ocenio je u utorak da je neophodno da svi narodi bivše Jugoslavije osude zločine koji su se dogodili u protekloj deceniji, jer u suprotnom ne mogu ići u pravcu pomirenja. On je upozorio da ukoliko države sa prostora SFRJ "zvanično ne priznaju počinjene zločine, oni će se posle određenog perioda neminovno ponavljati". Dati reč žrtvama, odnosno omogućiti im da javno govore o onom što su preživele, jedan je od glavnih uslova za pomirenje i uspostavljanje dobrosusedskih odnosa na prostoru SFRJ, rekao je Triš. Jedan od najpoznatijih francuskih sudija došao je u SRJ na poziv predsednice Vrhovnog suda Srbije Leposave Karamarković da bi učestvovao na skupu u Vrnjačkoj Banji koji je u nedelju organizovao Vrhovni sud Srbije. Triš je 1993. predsedavao komitetom za primenu osnivanja Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju, a 1987. je bio glavni tužilac na suđenju ratnom zločinucu iz Drugog svetskog rata Klausu Brabiju u Lionu. "USTAV EU JOŠ SAN PRAVNIKA" Beograd -- Trenutna situacija u Evropi je takva da se ona ne može smatrati jedinstvenom državom, a donošenje ustava Evropske unije još uvek je san pravnika, smatra Erik Žermen, profesor univerziteta u francuskom gradu Nansiju. "Danas smo daleko od donošenja evropskog ustava, jer to podrazumeva postojanje jedinstvene države, punu saglasnost svih sadašnjih članica EU i onih koje će to postati, ali i pitanje da li će narodi tih država biti za tako nešto", rekao je Žermen na predavanju o institucionalnom pravu u EU, održanom na Institutu G17. Predavanje je bilo posvećeno budućnosti evropskih institucija, naročito onih koje imaju značaja za dalje proširenje EU. Ovim predavanjem počeo je seminar u okviru kog će u narednih godinu dana biti održano 12 predavanja posvećenih funkcionisanju i unapređenju ekonomskih, političkih, društvenih i drugih pitanja u okviru EU. Seriju predavanja profesora iz Francuske i Evropskog univerzitetskog centra iz Nansija organizuje Institut G17 u saradnji sa ambasadom Francuske. DISCIPLINSKI POSTUPAK PROTIV POSLANIKA DS Subotica -- Protiv saveznog poslanika Demokratske stranke Mirka Bajića opštinski odbor DS u Subotici pokrenuo je disciplinski postupak. Razlog za postupak je, kako javlja dopisnik B92 Larisa Inić, odgovornost zbog neučestvovanja u predizbornoj kampanji. Slučaj se povezuje s njegovim istupima i javnim postavljanjem pitanja o mahinacijama u Subotici u vreme mandata bivšeg gradonačelnika Jožefa Kase. "To je sve orkestrirano iz vrha Saveza vojvođanskih Mađara. Ukoliko bi bila ustavnovljena puna istina verovatno bi na videlo izašlo i kako su se pojedinci obogatili. Sve što su činili kako bi me zaustavili nije dalo rezultate, pa sada pokušavaju ono najniže, napad iznutra, iz partije kojoj pripadam", rekao je Bajić. On je postavio pitanje zamene poslovnih prostora i drugih poslova u prometu opštinskih nekretnina i pitanje povezanosti lokalne samouprave i bivšeg režima. "Verovatno se ništa u Subotici zbog toga nije promenilo, kontrola toka novca, robe, kapitala i investicija je ostala u istim krugovima, ali van institucija", rekao je Bajić. On navodi da neće podleći pritiscima i ukazao na promenu kursa u DS, koja ga je bezrezervno podržavala u vreme kada je pokretao kampanju razotkrivanja nepravilnosti u prometu opštinskih nekretnina. SPC ODBACUJE OPTUŽBE GRUPE INTELEKTUALACA Beograd -- Srpska pravoslavna crkva u utorak je odbacila optužbe grupe intelektualaca i navodeći da su oni "brutalno napali SPC i sve njene verne". "Grupa intelektualaca, pošto ne može da pribegne brutalnoj represiji prema Crkvi, sada poseže za apsurdnim tvrdnjama", kaže se u saoštenju koje je potpisao urednik Informativne službe SPC Dušan Stokanić. "Oglašavaju zaveru Crkve, Akademije nauka, vojske i političkih prvaka protiv sopstvenog naroda, sa stranica najuglednijeg dnevnika pisci bestselera optužuju sopstvenu državu za gušenje slobode izražavanja, a sopstven narod za ekstreman nacionalizam i nacizam", navodi se u izjavi i dodaje se da ti intelektualci "traže promenu kulturnog modela, a za uzor ne nude Svetog Savu, Mihaila Pupina, Mokranjca, Hajduk Veljka, Stefana Milenkovića ili Dejana Bodirogu, već nude sami sebe i one koje oni smatraju intelektualnom elitom Srbije". Srbiji je pored promene ekonomskog i pravnog sistema, potrebna i promena kulturnog modela, koji bi proisticao iz pravoslavne vere i svekolikog narodnog iskustva. "Kada se srpski narod vrati takvom kulturnom modelu prave plodove će doneti i uspostavljanje modernog ekonomskog i pravnog poretka. Tada će naša država biti spremna da ravnopravno stupi u evropsku zajednicu naroda i duhovno je obogati svojim autentičnim vrednostima", navodi se u saopštenju Srpske pravoslavne crkve. Grupa od devet intelektualaca objavila je Pismo upozorenja u "Politici" 1. novembra u kom tvrdi da u Srbiji biva širena ideologija Milana Nedića, Dimitrija Ljotića i vladike Nikolaja Velimirovića. "Sprega struktura moći, od SANU do Generalštaba i Crkve, uz učešće partijskih moćnika, stvara atmosferu u kojoj javnost, nakon četiri izgubljena rata zaredom pod Miloševićem, u ime resantimana usmerava ka novom jednoumlju koje se od onog komunističkog razlikuje po promenjenim predznacima, a može biti opakije od njega", navodi se u Pismu upozorenja. Potpisnici pisma su Mirko Đorđević, Milan Đorđević, Filip David, Dragan Velikić, Predrag Čudić, Vladimir Arsenijević, Bogdan Bogdanović, Radmila Lazić i Laslo Vegel. PRONAĐEN ORIGINALAN TEKST "KREMANSKOG PROROČANSTVA" Višegrad -- Vlasnik i urednik Izdavačke kuće "Intelekta" iz Valjeva Aco Vidić pronašao je orginalan tekst "Kremanskog proročanstva" koje je na 70 stranica ispisao kum proroka Mitra i Miloša Tarabića iz sela Kremana kod Užica, prota Zaharija Zaharić. "Pripremajući se za izdavanje teksta o kremanskim porodicama Radomira Kazimirovića, izdatih 1940, u širem društvu prijatelja saopštio sam im, slučajno, svoju nameru. Nekoliko dana kasnije javio mi se jedan od njih rekavši da na tavanu stare napuštene kuće njegovog pradede postoji nešto vezano za Tarabiće", priča Vidić. On je otišao do te kuće i u starom vojničkom drvenom sanduku našao 70 strana požutelog papira s rukopisom ispisanim tamnoplavim mastilom u kom se govorilo o predskazivanjima Tarabića. "U hemijskoj ekspertizi u Beogradu utvrđeno je da je rukopis star oko 150 godina, papir na kom je pisano je 10 godina stariji, a proverama je potvrđeno da je to orginalan rukopis 'Kremanskog proročanstva' ispisan krasnopisom prote Zaharića", dodaje Vidić. Sigurno je, tvrdi Vidić, da Zaharijevi potomci iz Kremana poseduju primerak ili bar kopiju teksta proročanstva. Prema njegovim rečima, dokazano je da jedan primerak teksta ili deo rukopisa poseduje i Srpska pravoslavna crkva jer je jednom dokumentu u njenoj arhivi piše "da se pod najezdom crvene kuge 1940. moraju biti sklonjeni svi spisi vezani za 'Kremanske rukopise'". MUFTIJA BEOGRADSKI ČESTITAO POČETAK RAMAZANA Beograd -- Muftija beogradski Hamdija Jusufspahić čestitao je u utorak vernicima početak meseca posta Ramazana i poručio da islam nije vera terora, već vera koja propoveda mir i dobre odnose s komšijama. "Islam je vera mira, oni koji lažu kažu da je vera terora, Bože sačuvaj. Nipošto to nemojte slušati, islam od vas ne traži teror, traži mir, dobre međuljudske i komšijske odnose, traži da budete pobožni i Bogu odani", naveo je beogradski muftija. On je ocenio da se ovogodišnji Ramazan dočekuje u nešto boljim uslovima nego što je to bio slučaj ranijih godina, jer je verska nastava vraćena u javne škole u Srbiji, ali je upozorio da islamska zajednica još nema svoje groblje u Beogradu. LJAJIĆ ČESTITAO POČETAK RAMAZANA Beograd -- Jugoslovenski ministar nacionalnih i etničkih zajednica Rasim Ljajić čestitao je svim muslimanskim vernicima početak meseca posta Ramazana. U čestitki koju prenosi Ljajićev kabinet, ministar je vernicima poželeo da praznik provedu "u miru, porodičnoj sreći i razumevanju s pripadnicima drugih etničkih zajednica". Muslimanski mesec posta počinje u sredu. MEŠTANI BLOKIRALI PUT ZAHTEVAJUĆI UVOĐENJE TELEFONA Kruševac -- Oko 200 žitelja sela Meševa, Cerove i Doljana blokiralo je u utorak na šest sati regionalni put Kruševac-Aleksandrovac protestujući što preduzeće "Telekom Srbija" nije ispunilo svoje obaveze oko uvođenja telefona u tim selima. Meštani su od osam do 14 sati sa desetak traktora i nekoliko putničkih vozila blokirali taj putni pravac i najavili da će nastaviti proteste dok ne dobiju telefone. Prema rečima jednog od učesnika blokade Ljubiše Tasića, seljani su u izgradnju zgrade pošte i telefonsku mrežu uložili oko 200.000 evra. Zgrada je sagradjena 1998. godine i predata na upotrebu "Telekomu Srbije", ali do sada ništa nije urađeno na postavljanju optičkog kabla, koji bi trebalo da omogući uvođenje telefonskih linija. SASLUŠANI NOVINARI ZBOG NAPISA O PRODAJI MASKIRNIH UNIFORMI Vranje -- U opštinskom sudu u Vranju, u utorak je odžan glavni pretres, na kome su saslušana četiri novinara - dopisnika "Politike", "Blica", "Večernjih novosti", "Glasa javnosti" i novinar lokalnog opštinskog lista "Slobodna reč". Njih je za klevetu tužio po privatnoj tužbi bivši generalni direktor "Jumka" Nenad Stanković, zbog izveštavanja o aferi sa maskirnim uniformama, početkom avgusta 2001. godine. Veselin Pešić, Dragan Veljković, Saša Stojanović i Liljana Stojanović pozvali su se na saopštenje vranjskog SUP i Koordinacionog tela za jug Srbije, na osnovu kojih su izveštavali. Advokat tužitelja Miroslav Mitić, glavne zamerke imao je na naslove tekstova, a kao svedoke za sledeće ročište predložio je ispitivanje bivšeg načelnika SUP Novicu Zdravkovića, istražnog sudiju Svetislava Đorđevića i glavne i odgovorne urednike medija za koje su ovi novinari pisali. Advokati odbrane Srđan Radovanović i Igor Isailović iz pula advokata Medija centra, predložili su da se na sledećem ročištu pročitaju pismena saopštenja vranjskog SUP-a i Koordinacionog tela za jug Srbije i da se uzme izjava tužitelja Stankovića. Pretres su pratili predstavnici Evropske posmatračke misije, OEBS, Odbora za prava čoveka i brojni novinari. Stanković i još trojica direktora "Jumka" i poslovođa prodavnice ovog proizvođača u Preševu bili su pritvoreni zbog sumnje da su maskirne uniforme prodavali na jugu Srbije i da su raznim kanalima one stizale na Kosovo i u Makedonije. Zbog nedostatka dokaza istraga je obustavljena. PRONAĐEN UGINUO DELFIN Budva -- Jedan uginuo delfin, najverovatnije ubijen dinamitom, pronađen je na obali između plaža Jaz i Mogren u opštini Budva, rekao je u utorak predsednik Društva za zaštitu životinja "Fifi" iz Kotora Nevres Đerić. "Reč je o 'turpiusu', ili 'dobrom delfinu', dugom oko 2 metra i teškom 250 kilograma", rekao je Đerić, koji je o tom dogadjaju obavestio budvansku policiju i crnogorskog inspektora za ribarstvo. Prema njegovim rečima, od oktobra prošle do februara ove godine dinamitom je ubijeno 5 delfina, a policija do sada nije pronašla nijednog izvršioca. ANGAŽOVANJE DOMAĆIH SUDOVA U HAŠKIM PROCESIMA Beograd -- Predsednik SRJ Vojislav Koštunica i francuski ekspert za međunarodno krivično pravo Pjer Triš ocenili su u utorak, u razgovoru u Beogradu, da je potrebno da se domaći sudovi angažuju na utvrđivanju krivične odgovornosti pojedinaca tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije. Koštunica je ukazao na značaj ustupanja nadležnosti domaćim sudovima kada su u pitanju procesi pred Haškim tribunalom, kako je kazao, "između ostalog i zbog opasnosti da krivci vremenom dobiju oreol žrtve", navedeno je u saopštenju iz kabineta predsednika Jugoslavije. Koštunica je ukazao i na "selektivni pristup Haškog tribunala konceptu prava i pravde, ocenivši ujedno da uloga tog suda nije dovoljna za istorijsko sagledavanje događaja i temeljniju raspravu od značaja za utvrđivanje istine", dodaje se u saopštenju. Navodi se, takođe, da su predsednik SRJ i Triš ukazali na značaj Komisije za istinu i pomirenje za šire sagledavanje događaja iz protekle decenije. TUŽIOCI HAŠKOG TRIBUNALA U LJUBLJANI Ljubljana -- Sadržaj razgovora između predsednika Slovenije Milana Kučana i delegacije Haškog tužilaštva, koja je u utorak došla u Ljubljanu, i dalje ostaje tajna, javlja dopisnik Radija B92 Jelica Greganović. Ni kabinet premijera, ni kabinet predsednika nisu želeli da daju nikakve informacije o vođenim razgovorima. Iz kabineta predsednika je samo saopšteno da razgovor nije završen i da će biti nastavljen u sredu, kao i već poznato, da delegaciju Haškog tužilaštva zanimaju političke okolnosti koje su dovele do raspada Jugoslavije i vojnog nasilja na njenoj teritoriji. Iz nezvaničnih izvora se saznaje da je jedna od tema i raspad SKJ posle 14. kongresa, koji je delegacija Slovenije napustila. U izjavi datoj RTV Slovenije, ugledni slovenački pravnik dr Ljubo Bavcon je rekao da delegacija Haškog tužilaštva traži dodatne informacije za proces protiv Slobodana Miloševića, a da bi i premijer Janez Drnovšek mogao dati neke informacije, s obzirom na to da je bio godinu dan predsednik Predsedništva SFRJ i član Predsedništva do raspada Jugoslavije. Premijer Janez Drnovšek je odbio da razgovara sa haškom delegacijom, jer je prezauzet predsedničkom kampanjom koja je u završnici i u kojoj je najozbiljniji kandidat. Što se tiče spekulacija u medijima, da bi predsednik Kučan i premijer Drnovšek mogli biti pozvani kao svedoci u Hag, dr Ljubo Bavcon misli da je to moguće i da bi u tom slučaju morali da se odazovu pozivu. Drnovšek i Kučan još uvek nisu tu mogućnost komentarisali. TUŽILAŠTVO TRAŽI RAZGOVOR SA TROJICOM PRIPADNIKA HV-A Zagreb -- Hrvatskoj Vladi je dostavljen zahtev Tužilaštva Haškog tribunala, kojim se traži razgovor sa trojicom osumnjičenih pripadnika Hrvatske vojske, među kojim je i penzionisani admiral Davor Domazet - Lošo, rekao je u utorak uveče hrvatski premijer Ivica Račan. Račan i predsednik vladinog Savjeta za saradnju sa Haškim sudom Goran Granić novinarima nisu obelodanili imena ostale dvojice osumnjičenih, otkrivajući samo da se radi o licima sa nižim činovima. Granić je rekao da je Domazet u ponedeljak obavešten o zahtevu i da je izrazio spremnost da se odazove na razgovore. "Vlada će mu pružiti svu potrebnu pomoć", naglasio je Granić. U NEDELJU IZBORI U SLOVENIJI Ljubljana -- U utorak u Sloveniji počinje "prvi čin" izbora, koji će trajati do četvrtka uveče. Kako javlja dopisnik B92 Jelica Greganović, u naredna 3 dana će svi slovenački glasači koji nece moći da glasaju u nedelju ispuniti svoje građansko pravo i obavezu. "Pravi" izborni dan je nedelja, a tada će u Sloveniji glasati za novog predsednika države, za gradonačelnike i članove opstinskih odbora. Ove godine je slovenački parlament, poštujući smernice koje je dala Evropska unija, pravo glasanja na lokalnim izborima dao i stranim državljanima koji stalno prebivaju u Sloveniji. Stranci će čak moći da budu izabrani i u opštinske odbore, ali neće moći da budu izabrani za gradonačelnike. Državni organi su u sredu potvrdili glasačke spiskove koji su mesec dana pre toga bili otvoreni za javnost, tako da su državljani mogli da zahtevaju uvid i zatraže ispravke ukoliko su utvrdili da nešto nije u redu s podacima u spisku. Republička izborna komisija je dala uputstvo po kom će najpre biti izbrojani glasovi za predsednika države, pa tek onda ostali, tako da se prvi rezultati glasanja očekuju u nedelju oko ponoći. Za predsednika Slovenije se kandidovalo 9 kandidata, među kojima je i jedna žena, a to je Barbara Brezigar, koja je do sada obavljala posao vrhovnog tužioca u Državnom tužilaštvu Slovenije. Dosadašnje ankete pokazuju da za sada najveće šanse ima Janez Drnovšek, koji se za tu funkciju kandidovao sa mesta premijera. U subotu, dan pred izbore, počinje predizborna tišina, tokom koje će biti zabranjeni propaganda, agitacija i cepanje plakata, a kazna za počinioce će biti oko 100 evra. OEBS POSMATRA IZBORE U SAD Vašington -- Ishod izbora koji odlučuju o sastavu Predstavničkog doma, jedne trećine Senata i guvernerima 36 država SAD dobili su dimenziju koja je, pre otvaranja birališta, šokirala političku javnost u SAD. SAD, koje su uveliko angažovane u obuci demokratski nerazvijenih zemalja dočekale su, prvi put u istoriji, da im međunarodni posmatrači verifikuju tok i rezultate na pojedinim izbornim mestima. Delegacija Odeljenja za demokratske institucije i ljudska prava Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju opredelila se za praćenje izbora na Floridi, državi koja je pre 2 godine izazvala pažnju globalnih razmera serijom skandala i sudskih preganjanja oko predsedničke trke Džordža Buša i Ala Gora oko mesta sadašnjeg šefa države. "OEBS nas tretira kao zemlju Trećeg sveta. Godinama su naši eksperti išli da prate izbore u bivšim komunističkim državama Evrope koje prolaze kroz proces tranzicije. Sada smo dočekali da nam delegacija OEBS, uključujući stručnjake iz takvih demokratskih velesila kao što su Rusija i Bosna, ocenjuje kako sprovodimo demokratiju na Floridi", konstatovao je vašingtonski "Tajms" u članku punom kritike na račun Stejt departmenta što u sedištu OEBS u Beču delegacija SAD nije blagovremeno sprečila tekuću "ponižavajuću misiju" na Floridi. PUTIN ZA KONTROLISANU ANTITERORISTIČKU AKCIJU U ČEČENIJI Moskva -- Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je u utorak da antiteroristička operacija ruskih snaga bezbednosti u Čečeniji mora biti nastavljena, ali i upozorio da ona mora biti precizna i nikako širokih razmera. Operacija "treba da bude precizna, strogo usmerena i ne sme biti nikakvih širokih dejstava. To bi bilo štetno i nedopustivo", rekao je Putin tokom boravka u Republici Adigeji. Putin je kazao da računa na "direktnu, neposrednu pomoć čečenske administracije i stanovništva republike u borbi protiv terorizma". "Što se brže budemo oslobodili od terorista, to će pre biti normalizovana situacija u Čečeniji", rekao je Putin. PONOVO "JUDEN RAUS"? Berlin -- Na inicijativu šefa frakcije Liberalne partije u delu Berlina, Špandauu, koji je međunarodnoj javnosti ostao u sećanju po savezničkom zatvoru u kom su svoje poslednje dane provele nacističke vođe, osuđene na Nirnberškom pocesu, krajem prošle sedmice održana je svečanost na kojoj je ulici u starom delu grada, koja je nosila ime književnika i učesnika martovske revolucije 1848. Gotfrida Kinkela, vraćeno ime koje je nosila 400 godina pre toga, Jevrejska. Nacisti su se opredelili 1938. za lokalnog literatu Kinkela kako bi jevrejsko ime potpuno potisnuli iz javnog sećanja. Međutim, prilikom prigodnog govora predsednika berlinske Jevrejske opštine Aleksandra Brenera, iz grupe od pedesetak građana čuli su se povici 'Jevreji napolje' i 'Jevreji su sami krivi'. Policija je, po službenoj dužnosti, podnela prijavu protiv nepoznatog počinioca, ali je predsednik Centralnog saveta Jevreja u Nemačkoj Paul Špigl izjavio da je "iritiran" što policija nije ništa preduzela na licu mestu, pošto je u pitanju nešto što se "od 1945. godine nije dogodilo u Nemačkoj". PRIZNALI KRIVICU ZA BOMBAŠKE NAPADE Jerusalim -- Četiri Palestinca iz istočnog Jerusalima priznali su u utorak krivicu za direktnu umešanost u četiri bombaška napada u kojima je poginulo 35 lica, uključujući i bombaški napad na Jevrejskom univerzitetu, izjavili su sudski zvaničnici. Tužioci su izjavili da su oni pripadali 15-članoj ćeliji koja je organizovala napade, uključujući i napad na kafe bar u Jerusalimu, kada je poginulo 11 Izraelaca, i na kafeteriju na Jevrejskom univerzitetu kada je poginulo devet lica, među kojima i pet Amerikanaca. Prema navodima tužilaca, za razliku od većine Palestinaca na Zapadnoj obali, Palestinci koji žive u istočnom Jerusalimu imaju izraelske lične karte, što im omogućava da nesmetano putuju po unutrašnjosti Izraela i planiraju napade. Tužioci zahtevaju da trojica od četvorice optuženih budu osuđeni na doživotnu robiju. CIA UBILA 6 ČLANOVA AL-KAIDE Jemen -- Američka Centralna obaveštajna služba ubila je u Jemenu, raketom lansiranom sa bespilotne letelice, 6 osoba, za koje se pretpostavlja da su pripadnici terorističke mreže Al-Kaida, saopštile su u ponedeljak uveče jemenske vlasti, a prenele televizijske stanice u SAD. CNN je javio da je raketa pogodila automobil u kom su se osumnjičeni nalazili, dok NBC navodi da su se čule 2 eksplozije, što ukazuje da je u automobilu bilo eksploziva. Zvaničnici CIA nisu želeli da komentarišu te informacije. Ministarstvo unutrašnjih poslova Jemena saopštilo je da je 6 osoba, osumnjičenih za pripadnost terorističkoj mreži, među kojima je jednu tražio Federalni istraži biro, poginulo u eksploziji automobila u Jemenu. Jemenske vlasti navele su da je među ubijenima i Ali Kaed Sunian Al-Harti, poznat kao Abu Ali, kog odbrana SAD smatra "jednim od organizatora" napada na ratni brod "USS Kol" u oktobru 2000. "ZA LAIČKU TURSKU, BEZ ALKOHOLA I KONTRACEPCIJE" Ankara -- Redžep Tajip Erdogan, lider Stranke pravde i razvoja, koja je ubedljivo pobedila na parlamentarnimj izborima u Turskoj, izaziva ozbiljnu zabrinutost u nekim delovima turskog društva, ali i na Zapadu. Erdogan je, svojevremeno, proveo u zatvoru 4 meseca, jer je na jednom skupu citirao stihove turske pesme: "Minareti su naši bajoneti, kupole su naše kacige, a džamije naše kasarne". Analitičati napominju da se tursko društvo bori s velikom ekonomskom krizom i da je milion ljudi prošle godine ostalo bez posla, a Erdogan je znao da privuče brojne nezadovoljnike. On se danas otvoreno zauzima za kandidaturu Turske za ulazak u EU i veću slobodu izražavanja vere, ali mnogi politički posmatrači su i dalje veoma oprezi. Erdogan ne govori nijedan strani jezik, oštro se protivi alkoholu i kontracepciji, a njegova supruga i kćeri nose feredže. TEMA: MENJA LI ČLANSTVO U UN SUDSKE PRESUDE? Pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, najvišim pravnim telom Ujedinjenih nacija, u ponedeljak je počela jednonedeljna rasprava u vezi s tužbom za genocid koju je protiv Jugoslavije podnela Bosna i Hercegovina. Raspravu je inicirala jugoslovenska strana zahtevom da bude revidirana već postojeća presuda po kojoj je Međunarodni sud pravde nadležan da Jugoslaviji sudi u postupku u kom Federacija Bosne i Hercegovine tuži Jugoslaviju za genocid počinjen tokom rata protiv muslimana i Hrvata. Opširnije u Temi. PREGLED ŠTAMPE Dva teksta iz Izveštaja o balkanskoj krizi, Instituta za rat i mir, prvi o odlasku Vladimira Popovića Bebe i njegovim aktivnostima dok je bio na mestu šefa Biroa za informacije Vlade Srbije, drugi Vetona Suroia o stanju na Kosovu, nakon ubistva gradonačelnika Suve Reke. Osim toga, možete pročitati i tekst iz novosadskog "Dnevnika", o tome dokle se stiglo sa antikorupcijskim zakonima i intervju s Dragom Piselom, novinarem, o hrvatskom društvu i ratnim zločinima iz lista "Danas". DOGODILO SE NA DANAŠNJI DAN, 5. NOVEMBAR 1630. Mirovnim sporazumom u Madridu završen englesko-španski rat u kom su Španija i njena saveznica Austrija poražene na moru i kopnu. Na strani Engleza borili se Francuzi i Holanđani. 1879. Umro Džejms Klark Maksvel, najveći teorijski fizičar 19. veka, profesor u Londonu i Kembridžu. Među najznačajnije njegove radove ubrajaju se istraživanja u oblasti elektromagnetizma u kojoj je matematički formulisao otkrića. Rođen u Kembridžu na isti dan 1831. 1882. U Zagrebu umro srpski naučnik i filolog Đura Daničić, sekretar Društva srpske slovesnosti, profesor Liceja i Velike škole u Beogradu. Podržao Vuka Karadžića u borbi za reformu srpskog jezika i pravopisa. Kao sekretar Jugoslovenske akademije nauka i umetnosti u Zagrebu 1880. pokrenuo izradu kapitalnog dela "Rečnik hrvatskog ili srpskog jezika". Sa latinskog preveo Stari zavet. 1909. U Požarevcu rođena srpska slikarka i pesnikinja Milena Pavlović Barili, najznačajniji predstavnik nadrealizma u srpskom slikarstvu. Od 1939. živela u SAD gde je bila ilustrator modnog časopisa "Vog", scenograf i kostimograf u njujorškim pozorištima. Posle pada sa konja umrla Njujorku u 36. godini. 1911. Italija anektirala turske pokrajine u Libiji, Tripoli i Kirenaiku i držala ih do 1943, kada su nemačko-italijanske snage u Drugom svetskom ratu potisnute iz Afrike. 1913. Rođena britanska pozorišna i filmska glumica Vivijen Li, koja je stekla svetsku slavu ulogom Skarlet O'Hare u filmu "Prohujalo s vihorom" za koju je dobila "Oskara". U pozorištu igrala vodeće uloge u dramama Vilijama Šekspira, najčešće kao partnerka Lorensa Olivijea, za kog je bila udata od 1937. do 1960. Drugog "Oskara" dobila za film "Tramvaj zvani želja". 1914. Francuska i Velika Britanija u Prvom svetskom ratu objavile rat Turskoj. 1914. Pod komandom generala Oskara Poćoreka u Prvom svetskom ratu počela nova austrougarska ofanziva na Srbiju, srpske snage prisiljene da se povuku. Usledila kontraofanziva 3. decembra pod komandom Živojina Mišića koja je završena pobedom srpske vojske u Kolubarskoj bici polovinom decembra. 1926. Posle četvrtog atentata na Musolinija u Italiji donet Zakon o zaštiti države kojim je ozvaničen totalitarni fašistički režim. 1930. Umro holandski lekar Kristijan Ajkman, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1929, pronalazač uzroka bolesti beri-beri. Nobelovu nagradu dobio za otkriće vitamina B. 1943. U Jajcu u Drugom svetskom ratu osnovana Telegrafska agencija Nova Jugoslavija, Tanjug. Prvi direktor bio Vladislav Ribnikar. 1955. Umro francuski slikar Moris Utrilo, koji je mimo svih slikarskih pravaca i struja izgradio poseban doživljaj ambijenta slikajući pariske vedute, od kojih su najpoznatije one s motivima zabitih uličica i trgova Monmartra. 1956. Britanski padobranci izveli desant na Port Said tokom britansko-francusko-izraelske agresije na Egipat, Sovjetski savez zapretio da će upotrebiti rakete ukoliko Francuzi i Englezi ne prihvate prekid vatre. 1960, Umro američki filmski režiser kanadskog porekla Mak Senet, jedan od najznačajnijih autora burlesknih komedija u periodu nemog filma. Promovisao Čarlija Čaplina. 1989. Umro američki pijanista poreklom ruski Jevrejin Vladimir Horovic, jedan od najvećih majstora klavira 20. veka. SSSR napustio 1925, da bi se prvi put vratio 1986. kada su njegovi koncerti u Moskvi i Lenjingradu propraćeni ovacijama. 1991. Predsednici Srbije i Crne Gore Slobodan Milošević i Momir Bulatović na Međunarodnoj konferenciji o Jugoslaviji u Hagu odbili četvrtu verziju Sporazuma za opšte rešenje jugoslovenske krize koju su pounudili međunarodni posrednici. 1991. Britanski medijski magnat češkog porekla Jan Robert Maksvel nađen mrtav u vodama kod Kanarskih ostrva gde je krstario jahtom. 1996. Pakistanski predsednik smenio premijera Benazir Buto, pod optužbom da je njena vlada ogrezla u korupciji i nepotizmu. 1996. Kandidat Demokratske stranke Bil Klinton ponovo izabran za predsednika SAD, pobedivši republikanca Boba Dola. 2000. Poslednji etiopski car Hajle Selasije sahranjen u sabornoj crkvi Svete Trojice u Adis Abebi, 25 godina pošto je, u 83. godini, umro pod sumnjivim okolnostima, a potom sahranjen na način koji ne dolikuje jednom vladaru. Harizmatični afrički vođa, koji je po legendi direktni potomak kralja Solomona i kraljice od Sabe, svrgnut nakon 44 godine vladavine u vojnom udaru 1974. 2001. U Beogradu potpisan sporazum o saradnji jugoslovenskih vlasti i UNMIK kojim su potvrđeni osnovni principi i obaveze iz rezolucije 1224 Saveta bezbednosti UN, čime je otvoren put za učešće Srba na izborima na Kosovu. -----BEGIN PGP SIGNATURE----- Version: PGP 6.5.1i iQA/AwUBPchIw0MYhVuIcyHKEQKn/ACg2UDXlPnfNo+vEVyDKerAAaqYzVAAnjWR CRmqwtOtlF7xjrEdjSDQo0lt =WwiB -----END PGP SIGNATURE----- ==================================================================== b92-s je otvorena mailing lista koja sluzi za distribuciju vesti Radija B92. Vesti se salju u blokovima svakog dana u 23:55 CET. Vise informacija o RTV B92 mozete dobiti na: http://www.b92.net/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
