Glas istra�uje: Posledice afere "Jugoimport"
Ko �e ispa�tati za "zlatnu groznicu"
Sredinom osamdesetih godina pro�log veka, biv�a SFRJ zara�ivala na izvozu oru�ja arapskim zemljama milijarde dolara, ali svi nisu na vreme shvatili da je to vreme odavno pro�lo
�ta je u svom paketu doneo D�ek Strou, britanski �ef diplomatije, po dolasku u Beograd- nove prekore zbog navodnog kr�enja embarga UN-a i isporuke najmodernijih dalekometnih projektila Iraku, kako je nagovestio londonski "Gardijan"ili dodatne podsticaje SRJ u vidu novih sporazuma u kulturi, obrazovanju, nauci, ali i ulaganjima, kako je saop�teno iz britanske ambasade - jo� nije utvr�eno?
Budu�e posledice zavisi�e od ja�ine garancija na�ih zvani�nika da se "ovo s Irakom" i sli�ni izleti vi�e ne�e ponoviti, najavljeno je, opet, u britanskim listovima koji su saop�tili da Beograd u slu�aju nekooperativnosti po pitanju afere"Jugoimport" mo�e da ra�una na blokadu priklju�enja Evropskoj uniji i obustavu svake materijalne pomo�i.
|
Sudbina vojnih fabrika - Iako u celoj pri�i ima dosta dramatizacije, te�ko da �e, posle svega, vi�e ikom pasti na pamet po�alice iz Titovog vremena, vezane za na�u namensku industriju, kao �to je ova: Sklapam usisiva� i kako god da ga sklopim, dobijem - pu�ku! - komentari�e za "Glas neimenovani vojni stru�njak, dodaju�i da �e iznala�enje mehanizma za kontrolu prometa vojnog naoru�anja i opreme, na kom insistira SAD, podrazumevati preorijentaciju tr�i�ta prema Zapadu, a u doglednoj budu�nosti i privatizaciju fabrika namenske industrije. Nije isklju�eno, ka�e na� sagovornik, da �e Jugoslavija time biti uslovljavana, ako ne ve� pri ulasku u evroatlantske vojne strukture, onda po prijemu u njih. |
||||
Iako London, preuzimaju�i komandnu ulogu od Va�ingtona u diplomatskom presingu prema SRJ, insistira na "neporecivim dokazima" o jugoslovenskom kr�enju embarga UN-a i u�e��u njenih stru�njaka u izradi krstare�ih raketa za Irak, doma�i zvani�nici nastavljaju da se zaklinju da tako �ta nije bilo mogu�e.
Upu�eni tvrde da je glavni razlog Stroove posete, nakon �to je nedavno "izribao" Gorana Svilanovi�a, ministra inostranih poslova, potreba da jo� jednom �uje garancije ovda�njih zvani�nika da �e "bagdadska veza" sigurno biti prese�ena, a svi krivci ka�njeni.
Pogotovo, on �eli da dobije �vrsto obe�anje predsednika SRJ Vojislava Ko�tunice, koji je aferu "Jugoimport" smatrao zavr�enom, ba� kao i ostali doma�i funkcioneri.
- Sa aferom Jugoimport je zavr�eno. Komisija savezne vlade je utvrdila da je bilo slu�ajeva kr�enja rezolucija SBUN-a o zabrani izvoza naoru�anja i vojne opreme Iraku - saop�tio je u ime Komisije za istragu pomenute afere Zoran �ivkovi�, ne pominju�i detalje prekr�aja, a dodaju�i da je do toga do�lo "prvenstveno zbog nepreciznih propisa koji su dozvoljavali razli�ita tuma�enja.
"On je naglasio da su bili potpisani protokoli o saradnji sa Irakom za koje Savezna vlada "nije znala". Da Upravni odbor "Jugoimporta" �iji je i on �lan , o svemu tome nije znao ni�ta, �ivkovi� je ustvrdio jo� u prvoj fazi afere, kada je SRJ "u poslednji �as izbegla mnogo ozbiljnije posledice."
U svom poslednjem obra�anju, �ivkovi� je rekao da je za "Jugomiportove" transakcije znala Uprava vojne bezbednosti. Time je �ef savezne policije dao za pravo onima koji su od prvog dana obelodanjivanja ove afere tvrdili da je to, prvenstveno, operacija za unutra�nju upotrebu, u kojoj �e se na konkretnom primeru jo� jednom utvr�ivati ko su dobri, a ko lo�i momci.
Posmatra�ima nije promaklo da su u toj selekciji upravo �ivkovi�, zatim Du�an Mihajlovi�, republi�ki ministar policije i savezni ministar odbrane Velimir Radojevi� prili�no dobro pro�li, vade�i se na neobave�tenost o poslovima preduze�a u �ijoj su upravlja�koj strukturi.
Jedina kazna koja ih je stigla jeste rad u telima zadu�enim za ra��i��avanje afere koja, po procenama vojnih analiti�ara, ne�e oti�i u senku, sve dok SAD i Britanija ne izvr�e poslednje pripreme za novo bombardovanje Iraka.
- Iako Va�ington i London od izbijanja afere tvrde da imaju �itavu sliku jugoslovenskih �ema sa Irakom, o�ito je da nisu sigurni da su locirali sve u�esnike ove trgovine. Naro�ito nisu sigurni da su im otkriveni svi kanali transakcija. Naravno da oru�je koje se na taj na�in distribuisalo ne mo�e da bude nikakva prevaga u ratu sa Irakom, ali oni �ele da budu potpuno sigurni.
S druge strane, ova afera mo�e da slu�i i kao odsko�na daska za razne druge pritiske, od kojih su saradnja sa Hagom i Partnerstvo za mir prioritetni. Tu uvek mo�e da se podseti kako su nam oni progledali kroz prste uprkos neporecivim dokazima o �emama sa zabranjenim zonama - ka�e za "Glas" neimenovani sagovornik, uveren da ova afera u javnosti i "ispod stola" nema ni pribli�no jednak intenzitet.
Silina poruka, izre�enih javno i onih iza zatvorenih vrata u pregovorima na�ih politi�ara sa zapadnim diplomatama, tvrdi on, nije ni pribli�na. Tako�e, ka�e ovaj sagovornik, dokazi koje sada prezentuju zapadne obave�tajne slu�be i o u�e��u firmi iz Federacije BiH i Hrvatske i obim tih poslova nisu ni pribli�ni "zlatnoj groznici" izvoza oru�ja arapskim zemljama iz biv�e SFRJ osamdesetih godina kada su na ovim poslovima ubirane milijarde dolara.
Istina, po njegovom mi�ljenju, izdvajanje "Jugoimporta" kao glavnog dilera i u poslovima vojnih fabrika iz Hrvatske i Federacije BiH, mo�e biti veoma ozbiljno, jer su "oru�arski lobiji" i u protekloj deceniji, za vreme ratova, "nastavili da muljaju." U kom obimu - te�ko je re�i, ka�e na� izvor.
- SRJ nema �ta da izveze Iraku, jer njena vojna industrija radi sa 10 do 15 odsto kapaciteta - prenose mediji izjavu direktora Direkcije za konverziju vojne industrije jugoisto�ne Evrope pri Evropskom centru za mir, general - majora u penziji Sretena �upi�a, koji je od 1976. do 1982. godine bio direktor sektora za izvo�enje radova u inostranstvu SDPR.
- SDPR je sara�ivao sa Irakom do 5. oktobra 1990. godine, a dok je SRJ bila pod sankcijama manje koli�ine oru�ja i vojne opreme izvozile su se tajnim kanalima - ka�e �upi� i otkriva da su jugoslovenske firme u Iraku gradile vi�e komandnih centara, zgradu general�taba, tri vojne bolnice, postrojenja za remont tenkova i ostalih oklopnih vozila, a sagradile su i tri velike vazduhoplovne baze i jednu ne�to manju, te piste i "skloni�ta veli�ine jednog grada."
- Za isplatu je ugovoren iznos blizu dve milijarde dolara - ka�e �upi�, dodaju�i da je SDPR od 1977. do 1982. godine ostvarivao godi�nji devizni prihod od 400 do 600 miliona dolara, a da je 1981. godine ta firma �ak imala oko 2,5 milijarde dolara, koje su bile unapred upla�ene iz Iraka.
Da je, me�utim, u aktuelnom "muljanju" sa Irakom nov�ana masa bila mnogo
manja smatra Zoran �ivkovi�.
- SRJ je na tim poslovima tragi�no malo
zaradila u odnosu na rizik koji je preuzela - zaklju�io je �ivkovi�. On je
demantovao pri�e da su takvi poslovi spasavali namensku industriju i ponovio
da�e krivci biti ka�njeni.
Ho�e li to zadovoljiti Stroa?
GORAN �OGI�
<<spacer.gif>>
<<black.gif>>
