IZBORNA
AFERA
Jovan Pejin, direktor Arhiva Srbije, tvrdi da je Natasa Kovacevic, mimo
njegovog znanja, odlucila da se izborni listici sa pretproslih predsednickih
izbora uniste
SVE URADjENO MIMO
ZAKONA I U TAJNOSTI,
MATERIJAL MORAO DA SE CUVA CETIRI
GODINE
@ Dobrica GAJIC
Iako Srbija nije dobila predsednika ni posle ponovljenih izbora od 8. decembra,
unistavanje 60 tona izbornih listica sa prethodnih predsednickih izbora odrzanih
29. septembra (prvi krug) i 13. oktobra (drugi krug) dodatno je uskovitlalo
prasinu u domacoj politickoj areni.
Pravni odbor DSS saopstio je 5. decembra da je izborni materijal sa pomenutih
izbora, suprotno Zakonu o izboru narodnih poslanika i obavezi da najmanje cetiri
godine bude cuvan, bez ikakvog pravnog osnova unisten. Iz Republicke izborne
komisije (RIK) stigao je odgovor da je deo izbornog materijala, po nalogu Arhiva
Srbije(!), zaista unisten i da tu nema niceg spornog, jer je besmisleno da
drzava placa lezarinu za 60 tona beskorisnog
materijala.
Za podrobnije informacije o
ovom slucaju, obratili smo se direktoru Arhiva Srbije Jovanu Pejinu, koji nam
kaze da je do prvih saznanja o unistenim glasackim listicima dosao 7. decembra
tekuce godine - prelistavajuci "Politiku". Posle toga je odmah preduzeo mere
kako bi utvrdio ko je iz Arhiva Srbije, bez njegovog znanja, dao nalog za
unistenje izbornih listica i u celu pricu upleo instituciju na cijem celu se
nalazi.
- Resenje je potpisala Darinka
Gavric, koja je u Arhivu bila nacelnik odeljenja opstih poslova, dok ga je
Natasa Kovacevic, sef spoljne sluzbe, pripremila za potpis. Utvrdili smo da u
propisima postoji jedan raskorak i da Natasa Kovacevic nije do kraja ispostovala
zakon, povedena pismom koje je 18. novembra dobila od sekretara RIK Ljiljane
Benac-Santic. Uz pismo, ona je dobila i "Sluzbeni glasnik" br. 76, u kojem se
nalazi Uputstvo o sprovodjenju Zakona o izboru predsednika, po kome su
sprovedeni poslednji predsednicki izbori, gde u XV glavi stoji da se listici sa
prethodnih izbora unistavaju kad se raspisuju novi izbori, a novi su raspisani
5. novembra.
- Medjutim, predsednicki
izbori koji su odrzani 29. septembra i 13. oktobra, sprovedeni su po Uputstvu
koje je objavljeno 23. jula u "Sluzbenom glasniku" br. 43, gde se u XIII glavi
jasno kaze da se glasacki listici i ostali izborni materijal cuva cetiri godine.
Tako je registraturski materijal, koji je napravljen pod jednim uputstvom, dosao
pod udar drugog uputstva. Problem je u tome sto je Natasa Kovacevic, prema
sopstvenoj izjavi koju mi je dala, prisustvovala unistavanju listica 19.
novembra 2002, a onda, dan kasnije, pripremila resenje koje je potpisala Darinka
Gavric. Dakle, retroaktivno, kad je materijal vec bio unisten - istice Pejin.
U izjavi koju je dala Pejinu, Darinka
Gavric navodi da nije gledala sta je 20. novembra potpisala, da je to saznala
tek 9. decembra, i da zbog toga podnosi ostavku na mesto nacelnika odeljenja
opstih poslova, jer nece da bezi od odgovornosti. Opravdanje Natase Kovacevic
zasnovano je, pak, na Uputstvu RIK o sprovodjenju Zakona o izboru predsednika
Republike, objavljenom u "Sluzbenom glasniku" br. 76 (15. novembar 2002), gde u
XV odeljku ("Cuvanje izbornog materijala") poslednji stav tacke 1 glasi: "U
slucaju neuspelih izbora glasacki listici i ostali izborni materijal cuva se do
raspisivanja novih izbora". O retroaktivnoj odluci, nema ni
reci.
Direktor Pejin nam objasnjava da
je 10. decembra iz DSS dobio faks sa potpisom Dragana Marsicanina, u kojem ga on
moli da DSS-u dostavi informaciju vezanu za postupanje sa izbornim materijalom
sa predsednickih izbora od 29. septembra i 13. oktobra 2002. godine. Pejin, za
koga "druga strana" tvrdi da je Kostunicin kadar, upucuje odmah pismo koje je u
DSS-u podeljeno novinarima na konferenciji za stampu.
Iz pisma se moze videti pozadina celog
dogadjaja, jer u njemu Pejin naglasava da je sekretar RIK Ljiljana Benac-Santic
jos 9. oktobra predlozila Jasmini Popovic, sekretaru Arhiva Srbije, da Arhiv
preuzme glasacke listice sa izbora odrzanih 2000. godine, jer Skupstina Srbije
nema dovoljno prostora, a da ce RIK za tu uslugu dati 300.000 dinara Arhivu
Srbije, koji bi se iskoristili za dostampavanje knjige mr Bore Majdanca "Narodna
skupstina Srbije". Jasmina Popovic je odbila takvu ponudu, a po Pejinovom
povratku sa sluzbenog boravka u Parizu, mr Boro Majdanac je zatrazio od njega da
prihvati ponudu RIK, sto je Pejin takodje odbio. Tek posle toga je, 18.
novembra, usledilo pismo sekretara RIK Natasi Kovacevic sa zahtevom da se
izborni materijal unisti.
- Boro
Majdanac je trazio od mene da se ti listici prebace kod nas, da ih mi cuvamo ili
prodamo, mada Arhiv nema prostora za takvu vrstu usluga, kako bi se od novca
dostampala njegova knjiga "Narodna skupstina Srbije", koja je, inace, dobro
napisana i to ja ne sporim.
- Medjutim,
znajuci da su Zakon o izboru narodnih poslanika i Zakon o izboru predsednika
Republike stariji i od mene i od bilo koga drugog, i da izricito naglasavaju da
se svi izborni materijali moraju cuvati cetiri godine - ja sam to odbio.
Unistavanje tog materijala kosi se sa zakonima i kodeksom ponasanja arhivista
koji je usvojen na medjunarodnom nivou.
- Drugo, lista kategorija registraturskog materijala, s rokovima cuvanja Narodne
skupstine Republike Srbije, izricito kaze sta se sve cuva od izbornog
materijala. Znaci, biracki spiskovi i zapisnici se cuvaju trajno, uzorak
glasackih listica se cuva cetiri godine, a posle toga se unistava - obrazlaze
Pejin.
Ono sto ga, konacno, utvrdjuje u
uverenju da tu nisu bila cista posla, jeste cinjenica da Natasa Kovacevic o
zahtevu sekretara RIK Ljiljane Benac-Santic nije obavestila ni nacelnika
odeljenja, ni sekretara Arhiva Srbije.
NEDOSTATAK
PROSTORA
- Do svega ovoga mozda ne bi
ni doslo da Arhiv Srbije raspolaze potrebnim prostorom. Mi imamo zgradu u
Karnegijevoj 2, koja je prezagusena. Srecom, nabavili smo sada malo
opreme, pa cemo taj nedostatak otkloniti. A sto se tice zgrade u
Zelezniku, koja je ogromna, za nju su potrebna velika sredstva da bi se
sanirala vlaga u suterenu. Radovi na tome su poceli, tako da se nadam da
cemo deo postojeceg materijala smestiti u tu zgradu. Ako budemo dobili i
sredstva za opremu i kompakt sistem, onda ce u suterenu i prizemlju stati
velika kolicina gradje. Medjutim, to je opet malo. Nama je potrebna jos
jedna zgrada od najmanje 5.000 kvadrata, gde bi trajno drzali operativnu
gradju ovakve vrste i onda ne bi dolazilo do nikakvih incidenata. Zato
apelujem na Vladu Srbije da Arhivu dodeli jos jednu zgradu. Sada ima dosta
praznih kasarni, a u obzir dolaze i zgrade van centra grada, jer se tako
gradja stiti od eventualnih pozara. Videli smo sta se desavalo kad je grad
bombardovan, pa je stradao Vojno-istorijski arhiv, SMIP, gradja Arhiva
Jugoslavije i nasi mikrofilmovi smesteni u jednom sklonistu - kaze za
"Svedok" Jovan Pejin.
|
LISTICI
NISU SPALJENI
- Materijal koji je unisten
cuvan je u nekom magacinu na Sajmu. Mene to cudi, jer ima toliko praznog
prostora. Mnoge fabrike ne rade, ima mnogo magacina koji se mogu jeftinije
iskoristiti. Ljudi bi bili srecni da se u neciji magacin useli takva
gradja, da bar neke troskove mogu da plate - predlaze Pejin i o nacinu na
koji je sporni materijal unisten kaze: - Ne verujem da je spaljen, kao sto
neki tvrde. Mislim da je to otislo u fabriku hartije, ko ce spaljivati
toliki materijal. Ne znam da li je bilo 60 kamiona papira, kao sto novine
pisu, proverite to u RIK, kod Ljiljane
Benac-Santic.
|
|
