DEZELA OSVAJA JU TRZISTE
Neobicna privredna saradnja:
Slovenci nam, mada smo pet puta siromasniji, prodaju pet puta vise proizvoda
nego mi njima
U SLOVENIJI NEMA
LOKACIJA
ZA SRPSKE TRGOVINE,ZATO SE
"MERKATOR" SIRI U BEOGRADU,
NOVOM SADU I NISU
@ Gordana BULATOVIC
Slovenci su ponovo u Beogradu - ushiceno je uzviknuo slovenacki ministar
inostranih poslova Dimitrij Rupel prilikom nedavnog otvaranja novog "Merkatora"
u Beogradu. Prema zadovoljstvu koji su tada izrazili i on, ali i njegov
jugoslovenski kolega Goran Svilanovic, kao i izuzetna posecenost svecanosti
povodom otvaranja kapija prvog slovenackog trgovackog centra u istoriji nove,
istina sada vec i stare, SR Jugoslavije, reklo bi se da su obe strane spremne da
zaborave sve ruzne reci (i dela) s pocetka
devedesetih.
Slovenci nikad i nisu krili
da su izuzetno zainteresovani da rade na srpskom trzistu. Prema starom, za njih
vrlo dobrom receptu tipa: "Vi nama sirovinu, mi vama proizvod - skup proizvod".
Ali, iako je Janez Drnovsek, nekada predsednik Predsednistva SFRJ, sada
predsednik dezele, u svim intervjuima naglasavao da je "najbolja artiljerija
protiv kineskih zidova - trgovina" stari rezim u Srbiji nije imao bas puno sluha
za to. Drzali su se devize koju su srpski privrednici osmislili pocetkom prosle
decenije: "Stavi rampu za slovenacku robu". Zato je dugi niz godina pored
sankcija koje je svet uveo Jugoslaviji, Srbija uvela "rampu" za slovenacku robu.
Zvanicno, nije se, iz nekad najsevernije republike SFRJ, mogla kupovati roba
siroke potrosnje, dok su repromaterijal i rezervni delovi od Slovenaca kupovani
samo ako se nije mogla naci zamena u slicnoj nemackoj, italijanskoj ili
francuskoj robi. Slovenci su, i pored ovakvog rezima, uspevali da svoje lepo
upakovane proizvode plasiraju ovde. Tajni kanali i sivo trziste zasluzni su sto
ih Srbi nisu zaboravili.
Dolazak novih,
demokratskih vlasti u Srbiji, uslovio je i povratak Slovenaca. Bili su cak prva
zvanicna delegacija koja je posetila Saveznu vladu. Slovenacki zvanicnici su
dosli kako bi se pozalili tada novom potpredsedniku, ali i ministru za ekonomske
odnose za inostranstvom, na uredbu koje su stare vlasti donele, a koja ih
onemogucava da na ovom trzistu normalno rade. Ocevici kazu da je potpredsednik i
ministar Miroljub Labus rekao da Slovenci ne treba da brinu, cak i da mogu da
racunaju da ta uredba vise ne vazi, jer je njegova, potpredsednicka rec
najvaznija, kao i da ce naknadno o svojoj odluci obavestiti Saveznu vladu. Vec
posle nekoliko dana doneta je odluka koja je omogucila da predstavnici dezele sa
Srbijom mogu da trguju - kako hoce.
A,
kako Slovenci sa Srbijom zapravo trguju?
Zvanicni podaci govore da sa Slovencima imamo definitivan odnos 1:5. Naime, nas
spoljnotrgovinski deficit u robnoj razmeni sa ovom zemljom ogleda se cak u pet
puta vecem uvozu iz dezele u odnosu na izvoz. Toliki je i odnos primanja
stanovnistva. Dok je prosecna plata u Srbiji oko 120 evra, u Sloveniji je cak
600. Slovenija je, za dve godine od kako su obnovljeni diplomatski i trgovinski
odnosi, dosla cak na cetvrto mesto jugoslovenskih partnera u spoljnotrgovinskoj
razmeni. Pre nje su Ruska Federacija, od koje tradicionalno kupujemo naftu i
prirodni gas, kao i Italija i Nemacka, zemlje na koje je srpska privreda
tehnoloski oslonjena i od kojih kupujemo rezervne delove i opremu. Iz Srbije put
Slovenije najcesce "idu" toplovaljane trake, celuloza i polietilen. Srbija, cak,
belezi deficit i u trgovini hranom, iako vazi za "seljacku"
zemlju.
Slovenci su u Jugoslaviji
napravili oko 130 firmi. Polovina je sa vecinskim, a drugu polovinu cine
preduzeca sa manjinskih slovenackim kapitalom. Iako oko 300 slovenackih firmi
potrazuje imovinu iz vremena bivse Jugoslavije, Slovenci su vrlo zainteresovane
za trenutno vrlo aktuelnu srpsku privatizaciju. U tom smislu vrlo je aktivna
berzansko-posrednicka kuca "Ilirika" iz Ljubljana. Na Beogradskoj berzi kazu da
su, iako registrovani tek ovog proleca, cak najaktivniji. Srpska imovina koja je
ostala na teritoriji Slovenije mnogo je, kazu, manja. Razlog za to je cinjenica
da je i u vreme bivse Jugoslavije bilo vrlo tesko doci do bilo kakvog prostora
na teritoriji dezele. Takodje, kako nam je potvrdjeno u krugovima slovenackih
privrednika, nije zabelezen nijedan slucaj kupovine neke slovenacke firme od
strane ovdasnjeg biznismena ili preduzeca.
Ali, zato u Beograd je stigao
"Merkator". Prema recima Zorana Jankovica, predsednika uprave ove kompanije,
planirano je da ova firma uzme jos dve lokacije u Beogradu, po jednu u Novom
Sadu i Nisu. Na ogromnom prostoru novosagradjenog objekta Slovenci su ponudili
preko 30.000 proizvoda. Prema tvrdnjama rukovodstva ove firme, ali i nekih nasih
politicara, "Merkator" ce biti jeftiniji i kvalitetniji od
konkurencije.
- Sigurni smo da ce
dolazak ove velike firme pozitivno uticati na srpske trgovinske kuce, koje ce
biti prinudjene da smanje marzu i povecaju kvalitet usluge - rekao je tada
Slobodan Milosavljevic, srpski ministar
trgovine.
Ali, to se nije desilo. Mada
su Slovenci imali slicnu situaciju, u kojoj su im u Ljubljanu dosli strani
hipermarketi, poput francuskog trgovinskog giganta "Leklerka", dobili su i
jeftiniju ponudu i istinski bolju uslugu. Jer, Francuzi su u potpunosti shvatili
da je pravi put da se posteno udje na neko trziste zaista minimalna marza i
izuzetno visok kvaliteta usluge.
Prema
onome sto ovih dana mozemo videti u "Merkatoru" osim izuzetno lepog, cak i
luksuznog prostora, na prste se moze izbrojati koji su to artikli gde su se
Slovenci odrekli marze.
Ovim povodom se
oglasila cak i "Pekabeta".
- "Pekabetine
prodavnice nude vece popuste i visi nivo usluga od 'Merkatora'" - tvrde u
saopstenju. Navode i cene proizvoda u svojim objektima, zaista nize nego sto se
moze naci kod slovenackih kolega.
Posle
dolaska Slovenaca u Beograd, oglasila se i "Delta holding". Jer, iako su jos u
julu iz "Delte M" poslali pismo o namerama za izgradnju pet "Maksi diskonta"
Viktoriji Potocnik, gradonacelnici Ljubljane, ovih dana, posle, kako kazu
brojnih intervencija, odustali su od rada u
dezeli.
- Planirali smo za septembar
otvaranje pet objekata velicine od 1.500 do 3.000 kvadrata - kazu u "Delti". -
Medjutim, posle sest meseci prepiske i ubedjivanja odustali smo od gradnje.
Nismo dobili kvalitetne lokacije, uz obrazlozenje da su sve vec rezervisane od
strane postojecih slovenackih kuca. Nadamo se da ce se ubuduce graditi samo na
bazi reciprociteta.
Da je tesko
napraviti reciprocitet sa onima koji imaju velike ambicije, pokazuje i cinjenica
da Slovenci za Srbiju imaju jos jedan projekat. Realizacija projekta "Slovenska
kuca", vrednog vise od milijardu maraka, podrazumeva izgradnju cak devet
trgovinskih centara na zemljistu velicine 150 hektara, gde ce se naci cak 400
prodavnica i dva hotela.
Ne tako davno i
Stanislav Tominc, zamenik direktora Druzbe za drzavne ceste Slovenije, rekao je
da su oni vrlo zainteresovani za poslovnu saradnju i sa onima koji se bave
obnovom infrastrukure u Srbiji. Za koju se, naravno, cekaju strane
donacije.
Novi savez Srbije i Crne Gore
na pragu je potpisivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Republikom
Slovenijom. Ovaj sporazum ima tzv. asimetricni model. To znaci da ce carine za
jugoslovensku robu biti ukinute, dok ce se carine za robu slovenackog porekla
pri izvozu u SRJ, ukidati postepeno do 2007. Istini za volju, Slovenija ocekuje
da ce od 2004. uci u Evropsku uniju - a samim tim prestace da vazi i bilo koji
sporazum o slobodnoj trgovini, pa i ovaj. Sporazum je trebalo da stupi na snagu
vec ove jeseni, ali su se predstavnici Crne Gore pobunili zbog velike zastite
jugoslovenske, u odnosu na slovenacku robu. Zato su, kako saznajemo,
predstavnici saveznog ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom prosle
nedelje boravili u Briselu kako bi zamolili predstavnike Evropske komisije da
izvrse dodatni pritisak na Crnogorce, kako ubuduce ne bi blokirali potpisivanje
ovog sporazuma.
- Crna Gora nema sta da
stiti - kaze prof. dr Mladjen Kovacevic, sa beogradskog Ekonomskog fakulteta. -
Oni prodaju samo aluminijum i za to imaju vec davno napravljen ugovor sa
Svajcarcima. Ali, ukoliko zele elementarno zajednistvo, moraju da postuju i
pravila koja je neophodno uvesti za srpsko trziste. Zbog ovakvih stvari, mozda
je i dobro sto imamo odvojenu politiku ekonomskih odnosa. Slovenija je na
neuporedivo visem nivou razvoja. Dobro je da i sa njima imamo saradnju, ali uz
velike popuste. A, ako se setimo da smo slican sporazum potpisali sa Madjarskom,
iako se zna da ova zemlja prodaje oko 80 odsto robe koja je vlasnistvo
multinacionalnih kompanija i da nam je to vec nanelo veliku stetu, sa ovim
ugovorom treba biti obazriv. Medjutim, znajuci da je i njega pripremala ista
grupa cinovnika, o cijim profesionalnim sposobnostima nemam bas najlepse
misljenje, nisam optimista da cemo u buducnosti biti zemlja koja belezi suficit
u saradnji sa bilo kojom zemljom u regionu, a posebno ne sa Slovenijom.
GOVEDjA SALAMA OD SVINJETINE
Prosle
nedelje je savezna veterinarska inspekcija na granicnom prelazu Batrovci
zaplenila 400 kilograma salame namenjene za prodaju u novootvorenom TC
"Merkator".
Prema tvrdnji Radmile
Sindjelic, glavnog veterinarskog inspektora, na salami pise da je
napravljena od govedjeg mesa, ciji je uvoz kod nas zabranjen. A, na
nalepnici, nalepljenoj preko toga, na srpskom jeziku pise da je salama -
svinjska.
Medjutim, u
predstavnistvu slovenacke firme "Kras" iz Sezane, koja je uvoznik ove
salame, tvrde da je ova isporuka greskom zapakovana za put ka
Srbiji.
|
PARTNER ZA
RK "BEOGRAD" NIKAD NIJE DOSAO
Oni koji su ovih dana
posetili novootvoreni objekat slovenackog "Merkatora" u Beogradu, uglavnom
su se sa setom secali i RK "Beograd", nekada najveceg trgovinskog lanca na
Balkanu. Ova kompanija sa 4.700 zaposlenih od maja ove godine nalazi se u
stecaju.
"Delta" je zakupila 4.000
kvm u robnim kucama u Nisu, Uzicu, na Karaburmi i u "Beogradjanki". U to
su ulozili 1,5 miliona evra. Jos nekoliko robnih kuca RK "Beograd" su
nasle nove vlasnike.
Stecaj je
svojevremeno prvo obrazlagan potrebom za revitalizacijom ovog preduzeca,
uz tada optimisticku najavu da ce RK "Beograd" dobiti sansu da vrate stare
trzisne pozicije i opet postanu najbolji lanac trgovine na jugoistoku
Evrope.
Kasnije je srpski ministar
trgovine, Slobodan Milosavljevic, priznao da je to priprema za
privatizaciju ili dolazak strateskog partnera. Kao potencijalni partneri
spominjani su italijanski "Beneton", spanski "Endzel" i nemacki
"Metro".
|
|
