Dr Neboj�a �arki�, pomo�nik saveznog ministra pravde, o saradnji s Ha�kim tribunalom
U Hagu nam pi�u istoriju
U mnogim predmetima se kasni, jer su pojedini zahtevi Tu�ila�tva i fizi�ki i tehni�ki nemogu�i. Karla del Ponte stvara lo�u sliku o Jugoslaviji. Za�to po�uruju Milo�evi�a
Glavni tu�ilac Ha�kog tribunala Karla del Ponte i njena ekipa ne rade dovoljo kvalitetno. To se najbolje mo�e videti po, za njih najva�nijem, predmetu Milo�evi�, gde se pojavljuju potpuno neprimereni svedoci. Tvrdim: da je Slobodanu Milo�evi�u su�eno u doma�em zakonodavstvu, mnogo br�e bi se do�lo do materijalne istine. Karla del Ponte ima potpuno neuravnote�en odnos prema razli�itim stranama, �to je kao tu�ioca diskredituje. Ovo za "Glas" ka�e dr Neboj�a �arki�, pomo�nik saveznog ministra pravde, i pita - kako je mogu�e da svetska javnost vi�e od tri godine slu�a o tome �ta je radila srpska policija i JNA na Kosovu, a da se ne zna za poteze OVK. Na� sagovornik isti�e da je to posledica nekompetentnosti ili pristrasnosti tu�ioca.
Na poslednjoj konferenciji za novinare Karla del Ponte je bila veoma
ljuta...
- Po�to lo�e stoji s optu�nicama i gubi kredibilitet u svetu,
stalnim tenzijama poku�ava da prikrije lo�e rezultate svog rada. Objektivno, mi
jesmo krivi, jer se u mnogim predmetima kasni. Ali, to nije zato �to ne�emo da
sara�ujemo, nego �to neki zahtevi nisu ni fizi�ki, ni tehni�ki izvodljivi. Svaku
stranicu predmeta potrebno je prekucati ili fotokopirati, pa da se to prevede na
engleski jezik. S druge strane, svaki dokument treba neko od eksperata da
proveri kako se ne bi povredili suverenitet i bezbednost na�e zemlje ili da ne
bismo naru�ili bezbednost. �injenica je i da nismo uhapsili sve osobe koje
Tribunal tra�i, ali da svojevremeno nismo predvideli odre�ene beneficije za
ljude koji se dobrovoljno predaju, mi bismo sada bili u katastrofalnoj
situaciji.
�ta je Tu�ila�tvo konkretno tra�ilo, a da im mi to nismo
dostavili?
- Postoji odluka Suda po kojoj je tu�ilac du�an da
konkretizuje odre�en zahtev. Uprkos tome, Karla del Ponte zahteva da dostavimo
kompletnu dokumentaciju RTS-a oko doga�aja na Kosovu, a tu ima nekoliko sati
materijala. Poru�ili smo da �e im sve te kasete biti na raspolaganju pa neka
po�alju svoje istra�itelje koji �e to pregledati. Zahtevali su, recimo, da im
po�aljemo prepisku Ministarstva odbrane i SRS. Mi od Ministarstva dobijemo
odgovor da nikakve prepiske s politi�kim strankama nije bilo, ali se u tom na�em
dopisivanju gubi vreme. Jedan od zahteva bio je da se dostavi kompletna
dokumentacija General�taba. To su tone i tone papira.
 | ||||
 |
|
Saradnja u tri faze - Pro�li smo kroz tri faze saradnje s Ha�kim tribunalom. Prva je od formiranja Suda do petooktobarskih promena. Milo�evi�ev re�im potpuno je ignorisao taj Sud i mi i dalje ose�amo posledice takvog pona�anja. U drugom periodu, posle 5. oktobra, koji bih ozna�io kao dodvorni�ki, srpski politi�ari utrkivali su se ko �e pre da se sastane s Karlom del Ponte. Hteli smo bez zakona i propisne procedura da ostvarimo neku saradnju. Tada se desilo nezakonito izru�enje Milo�evi�a i kad-tad mora�e da se objasni kako je do toga do�lo. Jer, ne mo�e pragmatizmom da se objasni sve u jednoj zemlji. Sada smo u fazi uravnote�ene saradnje. |
|
|
 |
| |||
|
| |||
| ||||
Koliko su jaki pritisci iz Ha�kog tribunala?
- Mi se nismo oglu�ili
ni o jednu naredbu Suda, niti �emo. Tu�ila�tvo je ne�to drugo, Karla del Ponte
ima ozbiljan uticaj samom �injenicom da je postavljena od strane UN. Ima i jaku
slu�bu za informisanje, a zbog njenog agresivnog medijskog nastupa, njene re�i
prenose sve novine. Koliki je njen realan uticaj, pitanje je za diplomate, ali
ga ne bih minimizirao. Ona stvara lo�u sliku o Jugoslaviji. Kao �to je dovoljno
da za jednu firmu pet puta ka�ete da je neprofesionalna, tako �e se zamisliti
bankar koji bi trebalo da nam odobri kredit, a politi�ar �e se zapitati da li je
SRJ dobar partner za uspostavljanje bilateralnih odnosa. Zato je na� strate�ki
interes da sve pritu�be otklonimo, a tamo gde smo u pravu da to i doka�emo.
Istina je da ne postoji ni jedan neobra�en zahtev, jer �im stigne ne �eka ni dva
sata.
Da li je bilo kontakta sa Milanom Milutinovi�em oko njegovog dobrovoljnog
odlaska u Hag?
- Milutinovi� je predsednik Srbije, �titi ga predsedni�ki
imunitet, i dok je tako mi nismo hteli da preduzmemo nijedan korak, pa ni da ga
kontaktiramo. Iako to nekome zvu�i kao pravni formalizam, to bi bilo
omalova�avanje funkcije, pa mi se i ove pri�e - da li �e oti�i ili ne - �ine
neprimerene. Pa, njima Kraji�nik sedi ve� �etiri godine, za�to nisu procesuirali
neke od tih predmeta?! Razumem Karlu del Ponte, jer je njen zadatak da zavr�i
posao, Sud puno ko�ta, a ostalo je jo� samo �est godina za rad. Ali, nema
potrebe da se insistira da se preda 6, 7. ili 10. januara, jer ako neko ho�e
dobrovoljno da ode, za�to da mu se ne omogu�i da se pozdravi sa porodicom, da
ode lekaru, popravi zube...
Da li je Karla del Ponte dostavila neki dokaz da zna gde se nalazi Ratko
Mladi�?
- Nikada se nisam bavio policijskim i obave�tajnim poslovima.
Naravno, ne mislim da bi Mladi�evu adresu trebalo objaviti u novinama. Ima
mehanizama: ako preko Interpola, obave�tajnih slu�bi ili UN dostavi adresu, a mi
ga ne uhapsimo, onda je greh na na�oj strani. I sudiji Meju sam izmamio osmeh
kad sam rekao: "Neko mo�e sad da nas optu�i da ne�emo da predamo Bin Ladena". Tu
postoje dvostruki standardi. Hrvatska nije izru�ila Bobetka zato �to je
bolestan, Norcu je su�eno u Splitu i tvrde da ne znaju gde je Ante Gotovina.
Njima se veruje. To �to nema istih standarda, tupi o�tricu i Tu�ila�tva i
Suda.
�ta na�a dr�ava konkretno �ini da bi se pomoglo ljudima koji su se
dobrovoljno predali?
- Konzul ih redovno obilazi, bio sam nedavno tamo i
ponaosob razgovarao sa svima. Za �lanove njihove familije obezbe�en je prevoz do
Haga, Ministarstvo pravde pla�a avionsku kartu za odlazak jednom u dva meseca,
pru�a im se nov�ana pomo� da bi mogli da se jave ku�i, da kupe novine... Kada je
re� o dokumentaciji, oni imaju pristup podacima kao i Tu�ila�tvo, jer je na�
interes da se utvrdi materijalna istina.
Stalno se nagove�tavaju nove optu�nice, posebno pred dolazak glavnog
tu�ioca u Beograd.
- Pred ministrom pravde, a bio sam prisutan i ja,
Karla del Ponte je doslovce rekla: "Nema vi�e nijedne zape�a�ene optu�nice".
Zna�i, nema ni�ega �to tajno dr�i u fioci. Me�utim, tu�ilac u toku nekog
postupka mo�e da tvrdi da je bilo sau�esnika i da pro�iri optu�nicu. Izlaz nije
da se neko izvu�e iz krivice, a mi smo Sudu predlo�ili da sve predmete koji se
ne zavr�e i one manje bitne za Tribunal, dostavi doma�em zakonodavstvu. Ponudili
smo �ak da po�alju predstavnika koji �e putem monitoringa da prati procese.
Politi�ari nisu kompetentni i kad daju izjave da na�e zakonodavstvo nije
sposobno za to, samo dokazuju da nemaju pojma o pravu.
Stalno se upozorava da se u Hagu pi�e istorija Srba, pa i da bi priznanje
Biljane Plav�i� moglo da �teti.
- Priznanje Biljane Plav�i� nema nikakve
veze sa istorijom, to je njen subjektivni �in. Period u kom smo ignorisali Sud
za nas je bio poguban, jer je on radio, a mi nismo ni�ta �inili. �injenice koje
se tamo utvr�uju jesu istorijske i zato je potrebno da sara�ujemo, ali kao
ravnopravni partneri. Sud treba iskoristiti kao priliku da se doka�u �injenice.
Jer, ako su u Srebrenici ubijeni nedu�ni ljudi, onda bi krivce trebalo otkriti.
Mene niko nije pitao da li da ubija i ne ose�am kolektivnu krivicu i zato ne�u
da amnestiram bilo kog zlikovca. Za njih postoji kazna, ali oni moraju da se
otkriju na svim stranama.
