�ANSE FIFTI – FIFTI
�uro BILBIJA - Tanja MARKOTI� 12/28/2002, 7:51:25 PM
Usvajanje Ustavne povelje nije zatvorilo glavno pitanje: ho�emo li zajedni�ku dr�avu imati i kroz tri godine. O tome “Novosti” razgovaraju sa potpredsednikom savezne vlade Miroljubom Labusom.
Ho�e li uop�te mo�i da funkcioni�e, pogotovo u odnosima sa svetom, dr�avna zajednica Srbije i Crne Gore? Ho�e li svet �ekati da se mi iskonsultujemo i konsenzusom dogovaramo? Ne dobijamo li, umesto kakve – takve dr�avne “a�daje” – dvoglavu ki�nu glistu koja je sebe unapred osudila na neuspeh?
- Legitimitet na�ih pregovara�a postaje ozbiljno pitanje i ozbiljan problem. Do sada su imali legitimitet i ono �to smo postigli delom je rezultat i tog letimiteta i nove politike koju smo vodili. Sada �e sve biti mnogo te�e, pogotovo �to se insistira na razli�itim me�urepubli�kim komisijama i na tome da predstavnici savezne administracije u svemu budu sam koordinatori. Sve u svemu, bojim se da �e legitimitet ljudi koji �e pregovarati sa svetom biti zna�ajno naru�en i da re�enja u toj oblasti nisu dobra za zemlju.
Ne�e li �ekanje da proteknu tri godine, biti, bar za Srbiju, izgubljeno vreme?
- Moramo da vodimo ra�una i o interesima me�unarodne zajednice. Za Evropsku uniju je bilo neprihvatljivo da se odr�i referendum u Crnoj Gori iako to nije bio najgori na�in da se odr�i zajedni�ka dr�ava. Jo� pro�le godine sam tvrdio, a i sad tvrdim: da na referendu ne bi pobedila opcija za nezavisnu Crnu Goru.
TAKTIKA PODGORICE
Za�to je crnogorski referendum za svet, koji se verbalno zala�e za opstanak na�e dr�ave, bio problem?
- Zato �to bi to bio presedan za neke njihove slu�ajeve, pa su referendum fakti�ki odbili. Moja formula je bila: demokratska Crna Gora u demokratskoj Jugoslaviji – kroz demokratski referendum na kojem je bio dovoljan samo jedan glas vi�ka za jednu ili drugu opciju. Prosto da znamo za �ta je ve�ina. Ponavljam, to za Evropsku uniju nije bilo prihvatljivo. Mi smo to respektovali i u�li u pregovore o novoj dr�avnoj zajednici u kojima smo imali manju pregovara�ku snagu jer je druga strana, zvani�na Podgorica, u njih u�la sa kapitalom onoga ko se tobo�e �rtvovao i odustao od refernduma. Posle svega, imamo re�enje koje je jako komplikovano i koje je u su�tini, protivno standardima Evropske unije.
�emu dajete ve�e �anse u naredne tri godine: da se vratimo �vr��oj i normalnijoj dr�avnoj zajednici ili da se definitivno razi�emo?
- Ovog momenta su �anse fifti-fifti. Mnogo �ta zavisi�e od toga ho�e li crnogorska strana, ili ne�e, prihvatiti neka razumna re�enja. Ukoliko ne bude dobre volje u Podgorici – dr�avna zajednica ne�e mo�i da se odr�i. Nama u Srbiji ne pada na pamet da je na silu odr�avamo, niti nam treba ikakva hegemonija. Ali, Crna Gora �e morati da shvati da je pet odsto dru�tvenog proizvoda zaista – samo pet odsto i da ona nema institucije koje mogu da predstavljaju zemlju u inostranstvu. Osim ovoga, mora�e da vodi ra�una da i Srbija ima odre�ene interese. Sve u svemu, �ta �e biti sutra – vide�emo.
Zar Vam se ne �ini da nekima u EU i me�unarodnoj zajednici u neku ruku odgovara ovo odugovla�enje kod nas, i da su vi�e na strani Crne Gore, njene sada�nje vlasti, nego Srbije?
- I unutar EU postoji grupa zemalja koja smatra da je ovo �to smo uneli u Povelju nesprovodivo i da treba pogledati toj istini u o�i. Postoji, naravno, i druga grupa zemalja koje misle da treba insistirati na njenom sprovo�enju. Ipak, sve �e zavisiti od nas. Sporazum o dr�avi za naredne tri godine treba prihvatiti kakav jeste i poku�ati da ga sprovedemo.
KUPOVINA VREMENA
Ne�emo li za to vreme i mi i Evropa biti ve� umorni od svega i u isku�enju da dignemo ruke od tog provizorijuma, i sa olak�anjem re�i – najbolje je da se razilazimo?
- Naredne tri godine zaista mogu biti gubljenje vremena, ali je to cena koju smo morali da platimo.
U �emu je onda ra�un Srbije?
- Nama na po�etku 2002. godine nije odgovaralo da se zemlja razdvoji, jer bi to automatski zna�ilo gubljenje Kosova i Metohije, gubljenje Crne Gore i veliku politi�ku nestabilnost. Po�to je Crna Gora tada bila pod velikim emotivnim nabojem, razdvajanje ne bi mirno pro�lo. Poveljom smo kupili tri godine da poku�amo da odr�imo zemlju i da re�imo problem Kosmeta. U me�uvremenu, godinu dana smo ve� potro�ili, a da ni�ta nismo su�tinski pomakli Kosovom i Metohijom, niti na planu odr�avanja zajedni�ke dr�ave. Da sve bude jo� gore, EU ve� po�inje da Kosmet tretira odvojeno od Srbije i SRJ. Stoga se na� poku�aj kupovine vremena pretvara u dramati�no pitanje: kako potpuno ne ispustiti �ansu!
�ta konkretno zna�i “odvojeno tretira”?
- EU najavljuje da �e sa Kosmetom da ostvari poseban proces pegovora o tzv. stabilizaciji i asocijaciji. Odvojen od Jugoslavije, sa specijalnim kolosekom pregovaranja. Mi smo Briselu ve� stavili do znanja da to nije u skladu sa Rezolucijom 1244, ali smo dobili odgovor da je to realnost i da ta realnost mora da se po�tuje. Uz obja�njenje: ako se ne po�tuje realnost u sada�njim okolnostima, Kosmet �e biti potpuno izvan tog procesa, a to je neprihvatljivo za EU.
Ako je tako, pesimisti �e sigurno re�i da sa Poveljom nismo kupovali ve� izgubili vreme...
- Bojim se da smo vi�e gubili vreme...
SOLANINA OBE�ANJA
Pre nekoliko dana ste rekli da Vas je Havijer Solana razo�arao, da je uo�i potpisivanja Beogradskog sporazuma govorio o garancijama koje su izostale. O �emu se konkretno radilo?
- Ne bih rekao da je u pitanju moja razo�aranost Solanom. Ina�e, radilo se o dve vrste garancija. Prva: da proces harmonizacije ne�e usporiti pridru�ivanje Jugoslavije EU, a kao �to rekoh – to se ve� doga�a. Druga je bila obe�anje posebne vrste arbitra�e. Meke arbitra�e ukoliko ne do�e do harmonizacije, pri �emu bi EU strani koja za to bude odgovorna jasno stavila na znanje da to ne mo�e �initi bez posledica. Takva arbitra�a sada ne postoji. Srbija i Crna Gora se jednako tretiraju. Vr�i se podjednako pritisak na obe. Po�to je Srbija dvadeset puta ve�a od Crne Gore – ona trpi dvadeset puta ve�u �tetu od takvog neselektivnog pristupa. Stoga �e ovo o �emu govorim biti sve manje i manje prihvatljivo za Srbiju. Na ovo sam predstavnike Evropske komisije upozoravao u vi�e navrata, tra�e�i da reflektor okrenu prema Crnoj Gori i u Podgorici obezbede politi�ki konsenzus o opstanku dr�ave i evropskim standardima koji se moraju po�tovati. Upozoravao sam i da je za EU mnogo va�nije da se fokusira na Srbiju jer Srbija je garant stabilnosti regiona, ne Crna Gora. Dakako, ovo nisam govorio zato �to imam ne�to protiv Crne Gore, nego zbog njene veli�ine – i zbog objektivnog stanja stvari.
Nezavisno od svega, kako mo�e opstati dr�ava koja je ovoliko slaba i zavisna od stranih donacija?
- Politika obnove zemlje, istina je, nije dala rezultate koje smo svi o�ekivali. Finansijska i druga podr�ka EU, i sveta, koja nije bila mala, predstavlja ponajvi�e naknadu �tete koja je na�injena nakon gra�anskog rata. Oti�la je, da tako ka�em, za rekonstrukciju dr�ave posle konflikta. Kao vazduh nam treba novi privredni razvoj.
DVE VALUTE
Mo�emo li imati opet jednu valutu?
- Jednu valutu ne moramo da imamo. Dve valute �ine trgovinu izme�u republika ne�to skupljom, ali nisu fatalne. Va�nija je harmonizacija carina i spoljnotrgovinskog re�ima.
Zna�i li to da se vi�e i ne razgovara o jednoj valuti?
- Definitivno ne, niti je to uslov za otpo�injanje pregovora sa EU. Uslov je harmonizacija spoljnotrgovinskog i carinskog re�ima.
UJEDINJAVANJE BALKANA
Ve� se govori o ujedinjavanju Balkana. O carinskj zoni na teritoriji biv�e SFRJ, bez Slovenije, ali sa Albanijom i Bugarskom. �ta je zaista na vidiku?
- Mi smo ove godine zaklju�ili ugovore o slobodnoj trgovini sa svim susedima osim Bugarske, sa kojim �emo to u�initi u januaru. Napravljena je ugovorna infrastruktura za formiranje zajedni�kog tr�i�ta u jugoisto�noj Evropi. Zona slobodne trgovine, ali to ne zna�i da se stvara neka nova dr�avna struktura. Od toga ne�e biti ni�ta, kao ni od kolektivnog ulaska zemalja regiona u EU. Na� problem �e biti: roba za tu slobodnu trgovinu. Da bismo je imali, treba nam privredni razvoj.
E�daun ve� govori da je BiH pred ekonomskom propa��u. Mo�e li se to i nama dogoditi?
- Postoji termin “kriza 2004. godine”. Posle 2003. godine po�e�e smanjivanje pomo�i celom na�em regionu. Zato i treba da nas brine �ta �e biti od 2004. nadalje. Treba nam politi�ka i investiciona klima za strane investitore. Politi�ka nesigurnost za to je velika prepreka.
Povelja je fakti�ki ozvani�ila politi�ku neizvesnost i nesigurnost do kraja 2005. godine?
- Upravo to je velika prepreka. Ako ho�emo da odr�imo zemlju, onda proces harmonizacije mora da se zavr�i veoma brzo. Mislim pre svega na carinski i spoljnotrgovinski re�im. To treba usaglasiti za tri meseca. Ako to ne budemo uradili, pritisci da se Srbija i Crna Gora razdvoje bi�e sve ve�i i za to �e postojati jaki ekonomski razlozi.
�uro BILBIJA - Tanja MARKOTI� 12/28/2002, 7:51:25 PM
Usvajanje Ustavne povelje nije zatvorilo glavno pitanje: ho�emo li zajedni�ku dr�avu imati i kroz tri godine. O tome “Novosti” razgovaraju sa potpredsednikom savezne vlade Miroljubom Labusom.
Ho�e li uop�te mo�i da funkcioni�e, pogotovo u odnosima sa svetom, dr�avna zajednica Srbije i Crne Gore? Ho�e li svet �ekati da se mi iskonsultujemo i konsenzusom dogovaramo? Ne dobijamo li, umesto kakve – takve dr�avne “a�daje” – dvoglavu ki�nu glistu koja je sebe unapred osudila na neuspeh?
- Legitimitet na�ih pregovara�a postaje ozbiljno pitanje i ozbiljan problem. Do sada su imali legitimitet i ono �to smo postigli delom je rezultat i tog letimiteta i nove politike koju smo vodili. Sada �e sve biti mnogo te�e, pogotovo �to se insistira na razli�itim me�urepubli�kim komisijama i na tome da predstavnici savezne administracije u svemu budu sam koordinatori. Sve u svemu, bojim se da �e legitimitet ljudi koji �e pregovarati sa svetom biti zna�ajno naru�en i da re�enja u toj oblasti nisu dobra za zemlju.
Ne�e li �ekanje da proteknu tri godine, biti, bar za Srbiju, izgubljeno vreme?
- Moramo da vodimo ra�una i o interesima me�unarodne zajednice. Za Evropsku uniju je bilo neprihvatljivo da se odr�i referendum u Crnoj Gori iako to nije bio najgori na�in da se odr�i zajedni�ka dr�ava. Jo� pro�le godine sam tvrdio, a i sad tvrdim: da na referendu ne bi pobedila opcija za nezavisnu Crnu Goru.
TAKTIKA PODGORICE
Za�to je crnogorski referendum za svet, koji se verbalno zala�e za opstanak na�e dr�ave, bio problem?
- Zato �to bi to bio presedan za neke njihove slu�ajeve, pa su referendum fakti�ki odbili. Moja formula je bila: demokratska Crna Gora u demokratskoj Jugoslaviji – kroz demokratski referendum na kojem je bio dovoljan samo jedan glas vi�ka za jednu ili drugu opciju. Prosto da znamo za �ta je ve�ina. Ponavljam, to za Evropsku uniju nije bilo prihvatljivo. Mi smo to respektovali i u�li u pregovore o novoj dr�avnoj zajednici u kojima smo imali manju pregovara�ku snagu jer je druga strana, zvani�na Podgorica, u njih u�la sa kapitalom onoga ko se tobo�e �rtvovao i odustao od refernduma. Posle svega, imamo re�enje koje je jako komplikovano i koje je u su�tini, protivno standardima Evropske unije.
�emu dajete ve�e �anse u naredne tri godine: da se vratimo �vr��oj i normalnijoj dr�avnoj zajednici ili da se definitivno razi�emo?
- Ovog momenta su �anse fifti-fifti. Mnogo �ta zavisi�e od toga ho�e li crnogorska strana, ili ne�e, prihvatiti neka razumna re�enja. Ukoliko ne bude dobre volje u Podgorici – dr�avna zajednica ne�e mo�i da se odr�i. Nama u Srbiji ne pada na pamet da je na silu odr�avamo, niti nam treba ikakva hegemonija. Ali, Crna Gora �e morati da shvati da je pet odsto dru�tvenog proizvoda zaista – samo pet odsto i da ona nema institucije koje mogu da predstavljaju zemlju u inostranstvu. Osim ovoga, mora�e da vodi ra�una da i Srbija ima odre�ene interese. Sve u svemu, �ta �e biti sutra – vide�emo.
Zar Vam se ne �ini da nekima u EU i me�unarodnoj zajednici u neku ruku odgovara ovo odugovla�enje kod nas, i da su vi�e na strani Crne Gore, njene sada�nje vlasti, nego Srbije?
- I unutar EU postoji grupa zemalja koja smatra da je ovo �to smo uneli u Povelju nesprovodivo i da treba pogledati toj istini u o�i. Postoji, naravno, i druga grupa zemalja koje misle da treba insistirati na njenom sprovo�enju. Ipak, sve �e zavisiti od nas. Sporazum o dr�avi za naredne tri godine treba prihvatiti kakav jeste i poku�ati da ga sprovedemo.
KUPOVINA VREMENA
Ne�emo li za to vreme i mi i Evropa biti ve� umorni od svega i u isku�enju da dignemo ruke od tog provizorijuma, i sa olak�anjem re�i – najbolje je da se razilazimo?
- Naredne tri godine zaista mogu biti gubljenje vremena, ali je to cena koju smo morali da platimo.
U �emu je onda ra�un Srbije?
- Nama na po�etku 2002. godine nije odgovaralo da se zemlja razdvoji, jer bi to automatski zna�ilo gubljenje Kosova i Metohije, gubljenje Crne Gore i veliku politi�ku nestabilnost. Po�to je Crna Gora tada bila pod velikim emotivnim nabojem, razdvajanje ne bi mirno pro�lo. Poveljom smo kupili tri godine da poku�amo da odr�imo zemlju i da re�imo problem Kosmeta. U me�uvremenu, godinu dana smo ve� potro�ili, a da ni�ta nismo su�tinski pomakli Kosovom i Metohijom, niti na planu odr�avanja zajedni�ke dr�ave. Da sve bude jo� gore, EU ve� po�inje da Kosmet tretira odvojeno od Srbije i SRJ. Stoga se na� poku�aj kupovine vremena pretvara u dramati�no pitanje: kako potpuno ne ispustiti �ansu!
�ta konkretno zna�i “odvojeno tretira”?
- EU najavljuje da �e sa Kosmetom da ostvari poseban proces pegovora o tzv. stabilizaciji i asocijaciji. Odvojen od Jugoslavije, sa specijalnim kolosekom pregovaranja. Mi smo Briselu ve� stavili do znanja da to nije u skladu sa Rezolucijom 1244, ali smo dobili odgovor da je to realnost i da ta realnost mora da se po�tuje. Uz obja�njenje: ako se ne po�tuje realnost u sada�njim okolnostima, Kosmet �e biti potpuno izvan tog procesa, a to je neprihvatljivo za EU.
Ako je tako, pesimisti �e sigurno re�i da sa Poveljom nismo kupovali ve� izgubili vreme...
- Bojim se da smo vi�e gubili vreme...
SOLANINA OBE�ANJA
Pre nekoliko dana ste rekli da Vas je Havijer Solana razo�arao, da je uo�i potpisivanja Beogradskog sporazuma govorio o garancijama koje su izostale. O �emu se konkretno radilo?
- Ne bih rekao da je u pitanju moja razo�aranost Solanom. Ina�e, radilo se o dve vrste garancija. Prva: da proces harmonizacije ne�e usporiti pridru�ivanje Jugoslavije EU, a kao �to rekoh – to se ve� doga�a. Druga je bila obe�anje posebne vrste arbitra�e. Meke arbitra�e ukoliko ne do�e do harmonizacije, pri �emu bi EU strani koja za to bude odgovorna jasno stavila na znanje da to ne mo�e �initi bez posledica. Takva arbitra�a sada ne postoji. Srbija i Crna Gora se jednako tretiraju. Vr�i se podjednako pritisak na obe. Po�to je Srbija dvadeset puta ve�a od Crne Gore – ona trpi dvadeset puta ve�u �tetu od takvog neselektivnog pristupa. Stoga �e ovo o �emu govorim biti sve manje i manje prihvatljivo za Srbiju. Na ovo sam predstavnike Evropske komisije upozoravao u vi�e navrata, tra�e�i da reflektor okrenu prema Crnoj Gori i u Podgorici obezbede politi�ki konsenzus o opstanku dr�ave i evropskim standardima koji se moraju po�tovati. Upozoravao sam i da je za EU mnogo va�nije da se fokusira na Srbiju jer Srbija je garant stabilnosti regiona, ne Crna Gora. Dakako, ovo nisam govorio zato �to imam ne�to protiv Crne Gore, nego zbog njene veli�ine – i zbog objektivnog stanja stvari.
Nezavisno od svega, kako mo�e opstati dr�ava koja je ovoliko slaba i zavisna od stranih donacija?
- Politika obnove zemlje, istina je, nije dala rezultate koje smo svi o�ekivali. Finansijska i druga podr�ka EU, i sveta, koja nije bila mala, predstavlja ponajvi�e naknadu �tete koja je na�injena nakon gra�anskog rata. Oti�la je, da tako ka�em, za rekonstrukciju dr�ave posle konflikta. Kao vazduh nam treba novi privredni razvoj.
DVE VALUTE
Mo�emo li imati opet jednu valutu?
- Jednu valutu ne moramo da imamo. Dve valute �ine trgovinu izme�u republika ne�to skupljom, ali nisu fatalne. Va�nija je harmonizacija carina i spoljnotrgovinskog re�ima.
Zna�i li to da se vi�e i ne razgovara o jednoj valuti?
- Definitivno ne, niti je to uslov za otpo�injanje pregovora sa EU. Uslov je harmonizacija spoljnotrgovinskog i carinskog re�ima.
UJEDINJAVANJE BALKANA
Ve� se govori o ujedinjavanju Balkana. O carinskj zoni na teritoriji biv�e SFRJ, bez Slovenije, ali sa Albanijom i Bugarskom. �ta je zaista na vidiku?
- Mi smo ove godine zaklju�ili ugovore o slobodnoj trgovini sa svim susedima osim Bugarske, sa kojim �emo to u�initi u januaru. Napravljena je ugovorna infrastruktura za formiranje zajedni�kog tr�i�ta u jugoisto�noj Evropi. Zona slobodne trgovine, ali to ne zna�i da se stvara neka nova dr�avna struktura. Od toga ne�e biti ni�ta, kao ni od kolektivnog ulaska zemalja regiona u EU. Na� problem �e biti: roba za tu slobodnu trgovinu. Da bismo je imali, treba nam privredni razvoj.
E�daun ve� govori da je BiH pred ekonomskom propa��u. Mo�e li se to i nama dogoditi?
- Postoji termin “kriza 2004. godine”. Posle 2003. godine po�e�e smanjivanje pomo�i celom na�em regionu. Zato i treba da nas brine �ta �e biti od 2004. nadalje. Treba nam politi�ka i investiciona klima za strane investitore. Politi�ka nesigurnost za to je velika prepreka.
Povelja je fakti�ki ozvani�ila politi�ku neizvesnost i nesigurnost do kraja 2005. godine?
- Upravo to je velika prepreka. Ako ho�emo da odr�imo zemlju, onda proces harmonizacije mora da se zavr�i veoma brzo. Mislim pre svega na carinski i spoljnotrgovinski re�im. To treba usaglasiti za tri meseca. Ako to ne budemo uradili, pritisci da se Srbija i Crna Gora razdvoje bi�e sve ve�i i za to �e postojati jaki ekonomski razlozi.
