Na aerodromu u Podgorici nedavno se odigravala prava drama, avion sletio tek kada je vojska donijela uredjaje iz ratnih rezervi
Sporazum o preuzimanju aerodroma u Podgorici i Tivtu u vlasnistvo Crne Gore, koji su prije nekoliko dana potpisali predstavnici srpske i crnogorske vlade, za direktora javnog predu-zeca Aerodromi Crne Gore Milovana Djurickovica je "prvi i veoma znacajan korak u konacnom preuzimanju aerodroma u nase vlasnistvo". Medjutim, postavlja se pitanje da li je to "vlasnistvo" zaista tako cvrsto, imajuci u vidu razlicito gledanje direktora "Aerodroma Crne Gore" i predstavnika Vojske Jugoslavije.
Nakon potpisivanja ugovora o vlasnistvu, rekao je Djurickovic, pocinje da tece rok od 15 dana, u okviru kojeg ce se obaviti tehnicki posao, koji ce omoguciti preuzimanje aerodroma u Podgorici i Tivtu.
Djurickovic je istakao da je rjesavanje vlasnickog statusa aerodroma bio osnovni preuslov za bilo kakve investicije na tim objektima.
- Da bi se stupilo u kontakt sa potencijalnim investitorima, koji bi imali interes da ulazu novac u osavremenjavanje aerodroma, bilo je neophodno rijesiti pitanje vlasnika. Posto je to sada rijeseno, u skladu sa mogucnostima ce se izvoditi najnuznije intervencije - rekao je Djurickovic.
Vojska Jugoslavije, kako tvrdi Djurickovic, vise nece biti vlasnik aerodroma vec ce pod odredjenim uslovima, a u skladu sa interesima drzave Crne Gore ali i Vojske, koristiti njihove kapacitete.
- Sa Vojskom Jugoslavije cemo se, nadam se uskoro, dogovoriti o nacinu i modalitetu koriscenja aerodroma u Podgorici, ali vlasnik ostaje crnogorska Vlada - kazao je Djurickovic.
On je dodao da ce dio tehnickih pitanja koja ce regulisati "status" vojske i koriscenje za vojne potrebe civilnih aerodroma, zavisiti od promjena koje predstoje u okviru transformacije u drzavnu zajednicu.
Nakon sporazuma vlada Srbije i Crne Gore o preuzimanju aerodroma u Podgorici i Tivtu, predstavnici JP Aerodromi Crne Gore su, kako saznaju "Vijesti", kontaktitali Komandu vojne baze na aerodromu u Podgorici, u namjeri da ih obavijeste o planiranim radovima na rekonstrukciji aerodroma.
Crnogorske predstavnike su iz Vojne komande obavijestili da nikakve radove nije moguce zapocinjati bez saglasnosti Ministarstva odbrane, jer je takve uslove imao i JAT, dosadasnji korisnik aerodroma.
Predstavnici komande VJ na aerodromu su predstavnicima preduzeca Aerodromi Crne Gore kazali da u toj vazdusnoj luci "nijednu lopatu nece ubosti bez saglasnosti vojnog vrha."
Visoki oficiri vazduhoplovstva smatraju da je zemljiste na kojem se nalazi aerodrom u Podgorici i dalje vojno vlasnistvo, jer Ustavnom poveljom nije precizirano da li ce imovina VJ, nakon njenog usvajanja pripasti Crnoj Gori.
Nemogucnost izgradnje i rekon-strukcije aerodroma bez saglasnosti vojske, bila je precizirana i ugovorom koji je postojao izmedju Vojne komande na aerodromu i JAT-a, a kao jedini nacin za saradnju, vojska je navela, ponovno potpisivanje ugovora o koriscenju zgrada i zemljista u podgorickoj vazdusnoj luci.
JAT je za obavljanje civilnog saobracaja, uz saglasnost vojske, na aerodromu izgradio platformu za avione, pristanistnu zgradu, parking ispred aerodroma i vodovodnu, kanalizacionu i elektroinstalaciji. Sve ostalo na aerodromu je, prema ugovoru koji je sklopljen 80-tih, a istice 31.decembra, ukljucujuci poletno-sletnu stazu - vojno. JAT je imao mogucnost da se sluzi tom imovinom zahvaljujuci ugovoru sa VJ, a vojska je na osnovu istog akta mogla da koristi ono sto je izgradio JAT. Eventualna dogradnja ili rekonstrukcija aerodroma, kako je precizirano ugovorom, bila je moguca isklju-civo u dogovoru sa vojskom. Troskove odrzavanja opreme, zgrada i zamljista za obavljanje civilnog saobracaja vojska i JAT su snosili ravnopravno. Za koriscenje poletno -sletne piste, rulnih pista i rasvjete, JAT je placao odredjeni postotak vojsci od svakog leta, a tarifa za nocne letove je bila dvostruko veca, saznaju "Vijesti".
Na osnovu ugovora, JAT nije mogao da otudji nijedan objekat na aerodromu, niti ih ustupi na koriscenje, bez saglasnosti Saveznog ministarstva odbrane. Istim ugovorom je precizirano pravo prece kupovine u korist Vojske. Ugovor je Vojska mogla jednostrano raskinuti bez odgovornost. Odrzavanje svih objakata na aerodromu, iako je bila podjeljena nadleznost, obavljalo se zahvaljujuci Vojsci.
Svaka kisa izaziva paniku na Golubovcima
Prema procjenama evropskih strucnjaka, zbog stanja u kojem se sada nalaze objekti i oprema aerodrom u Podgorici je najugrozeniji na Balkanu. Medjunarodnim propisima su definisane norme koje moraju biti zadovoljene za bezbjedno odvijanje civilnog letenja. Duzina piste mora biti najmanje 3.100 metara, dok je postojeca duga 2.500. Sirina rulnih staza mora biti najmanje 23 metra, na aerodromu u Podgorici je od 12 do 15 metara a bocni pojasevi moraju biti bez prepreka najmanje 200 metara. Poseban problem predstavljaju uredjaji za nocno letenje i signalizaciji. - Zbog dotrajalosti svetlosne signalizacije i mnogostrukih pojedinacnih kvarova svjetala, 13. decembra se na aerodromu odigrala prava drama, jer je kompletan sklop svjetala za signalizaciju pregoreo. Aerodrom je nekoliko sati bio zatvoren. Vanrednom intervencijom vojske koja je dala jedini uredjaj koji ima u ratnoj rezervi, na skoro spektakularan nacin, avion je sletio - tvrdi dobro obavjesteni izvor sa aerodroma. Problem rasvjete i signalizacije za nocno letenje, kako tvrdi isti sagovornik, prisutan je od otvaranja aerodroma jer prilikom izgradnje nijesu postovani medjunarodni standardi, a JAT godinama nije ulagao nista. - JAT je lose gazdovao a domacinski prodao. Pristanisna zgrada na aerodromu je losem stanju i vjerovatno je najneuslovnija u okruzenju i nije pogodna ni za medjunarodni ni za domaci saobracaj - tvrdi izvor "Vijesti" iz Komande baze na areodromu, dodajuci da samo zahvaljujuci vezama koje je JAT imao u Inspektoratu za civilnu vazdusnu plovidbu, aerodrom nije zatvoren. - Poseban problem predstavlja dotrajala instalacija, sa otporom koji je iznad dozvoljenog, ista je situacija i sa tri refletorska stuba na platformi. Iskakanje sistema je cesto, a svaka kisa izaziva paniku - kazao je sagovornik "Vijesti".
Tivat ne radi nocu i kad je smanjena vidljivost
Direktor Aerodroma Tivat Milo Raicevic ocijenio je veoma vaznim potpisivanje ugovora izmedju Vlade Crne Gore i Srbije i JAT-a o preuzimanju vazdusnih luka Tivat i Golubovci, isticuci da je rjesavanje statusa ovih aerodroma bio osnovni preduslov za njihov dalji razvoj i modernizaciju. - Bez obzira ko bude bio direktor aerodroma, mislim da ce, s obzirom na dosadasnju dobru saradnju Vlade Crne Gore i JAT-a, moci da racuna na razumijevanje i dobre uslove za realizaciju razvojnih projekata aerodroma - izjavio je "Vijestima" Raicevic, napominjuci da je na aerodromu Tivat u proteklih godi-nu dana uradjeno mnogo na osavremenjavanju te vazdusne luke. - Zvanican kapacitet Aerodroma Tivat shodno rijesenju Saveznog vazduhoplovnog inspektorata, trenutno iznosi tri aviona u vrsnom satu i to dva velicine "boinga 737" i jedan "ATR 72". Imajuci u vidu trenutnu opremljenost, polozaj i meteo karakteristike, ovo je odlican aerodrom za sezonski avio saobracaj, te generalnu i poslovnu avijaciju - istakao je Raicevic. Aerodrom Tivat moze opsluzivati gotovo sve vazduhoplove. Ovdje su slijetali i veliki "iljusini 86" sa po 360 putnika i JAT-ov DC-10, a aerodrom moze prihvatiti i sriokotrupne dugolinijske avione velicine "boinga 767". Aerodrom Tivat ima pistu duzine 2.700 metara, platformu na kojoj se istovremeno moze smjestiti cak sedam aviona, a ljeti, u "spicevima" saobracaja, aerodrom Tivat opsluzuje i do 25 aviona dnevno.
Raicevic je kazao da sistem za slijetanje u uslovima smanjene vidljivosti na aerodromu Tivat jos nije kompletiran dodajuci da sa tzv. nocnim startom jos ne treba pocinjati jer "nije iskoriscen ni dnevni kapacitet aerodroma". Aerodrom ima oko 130 stalno zaposlenih radnika a ljeti se angazuje jos oko 70 sezonaca. Direktor Raicevic naglasio je da tivatskom aerodromu ogranicenje predstavlja prvenstveno neuslovna pristanisna zgrada koju treba rekonstruisati, kao i losa starosna struktura zaposlenih koji u prosjeku imaju 53 godine. On je ocijenio da se novi vlasnik pored opcije kompletne rekonstrukcije kompleksa aerodroma u Tivtu, sto podrazumijeva visemilionska uzlaganja, moze opredijeliti i za njegovu adaptaciju manjeg obima kako bi aerodrom narednu sezonu docekao u jos boljem stanju. - To bi kostalo oko 1,5 miliona eura i mislim da bi aerodrom, ako bude samostalno poslovao na zdravim trzisnim principima, to mogao sam da obezbijedi i vrati kroz bankarski kredit - dodao je Raicevic.
www.pcnen.cg.yu/
