|
Medija centar, Beograd www.yumediacenter.com email: [EMAIL PROTECTED]
Medija Centar,
Makedonska 5, 11000 Beograd, Jugoslavija, Tel: (381 11) 3343-225, Faks:
(381 11) 3343-420.
|
SUDBINA LEVICE U SRBIJI (18. 08.
2003.) |
|
Srpski birac jos nije imao prilike da vidi da
je moguca - i da postoji - i neka drugacija levica koja
bi bila demokratska, a ne komunisticka i
nacional-socijalisticka kaze Djordje Vukadinovic.
|
"Omogucite Srbije da stane i na
drugu, desnu nogu", apelovao je svojevremeno Vuk
Draskovic, suocen s perspektivom jos jednog ubedljivog
izbornog trijumfa onoga sto se tada nazivalo "levicom" i
bilo oliceno u vladajucoj koaliciji SPS-JUL. Koliko su
se stvari na srpskoj politickoj sceni, bar u tom
pogledu, drasticno promenile mozemo zakljuciti i po tome
sto se danas neretko cuje pitanje koje deluje kao daleki
odjek Draskovicevog apela: "Kud se dede levica u
Srbiji?"
Pritom najvise cudi cinjenica da bi se
po nalazima relevantnih istrazivaca vrednosni stavovi i
opredeljenja izmedju jedne i dve trecine gradjana
Srbije, i pre i posle 5. oktobra, mogli kvalifikovati
kao - levicarski. Istovremeno, kandidati koji su se
deklarisali kao levicari (Bata Zivojinovic, Branislav
Ivkovic) na poslednjem predsednickim izborima 2002.
godine osvojili su manje od pet odsto glasova. Iako
nesto povoljniji za SPS, plasman na parlamentarnim
izborima iz decembra 2000, kao i brojna istrazivanja
javnog mnenja koja su sprovodjena u medjuvremenu - pa
cak i rezultati dopunskih lokalnih izbora u poslednje
vreme na kojima levica belezi najbolje rezultate - ni
izdaleka ne iscrpljuju levicarski glasacki potencijal.
Da apsurd bude veci, ni vecina onih koji se opredeljuju
za SPS ne cini to zbog svoje (niti njihove) privrzenosti
levicarskoj ideologiji, vec zbog patriotizma, glasacke
inercije ili Miloseviceve harizme. Najzad, iako vise od
polovine clanica vladajuceg DOS-a (SDU, SD, RV, LSV, DS,
DC, DA, GSS...) ili vec u svom nazivu ima odrednicu
"socijal-demokratski" ili se programski pozicionira
"levo od centra", biracko telo ih uopste ne prepoznaje
kao takve, niti oni sami svojim politickim delovanjem
daju previse osnova za takvu identifikaciju.
S
jedne strane ova anomalija je, svakako, posledica
neizdiferenciranosti srpske politicke scene. Srpske
partije, ukljucujuci i one najdemokratskije i najvece,
izrazito su liderske, sa autoritarnom unutrasnjom
strukturom i minimalnom socijalnom ukorenjenoscu. Svi, u
principu, idu na sve drustvene slojeve i svi su spremni
na najrazlicitije koalicije, pri cemu jedinu granicu
predstavljaju medjusobni liderski animoziteti, a ne neki
nacelni ideoloski i politicki obziri. "Dosovska" levica
je zbog svog ziherastva i serije trulih kompromisa u
cilju ostanka u blizini vlasti, propustila priliku da se
samostalno pozicionira i postane zametak neke buduce
politicke snage "levo od centra".
Sve u svemu,
srpski birac jos nije imao prilike da vidi da je moguca
- i da postoji - i neka drugacija levica, koja bi bila
demokratska, a ne komunisticka i
nacional-socijalisticka. Takva levica je veoma potrebna
danasnjoj Srbiji, da bi ona, ne samo u "ideoloskom
smislu", "stala na (obe) noge", i da bi se koliko-toliko
uspostavio socijalni i politicki balans spram
dominirajuceg neoliberalnog trenda, odnosno njegove
balkanske varijante, olicene u liku beskrupuloznih
lokalnih "biznismena" i "japija" kojima je jedna noga
obicno u Surcinu, a druga najcesce na Sejselima.
Djordje Vukadinovic je politicki analiticar i
profesor BU.
| |
| |
