|
Balkanski adut
Ministar spoljnih poslova Rusije Igor Ivanov obilazi, u okviru trodnevne balkanske turneje, BiH, SCG i Sloveniju. Moskva tom posetom želi da pokaže kako nije izgubila interes za Balkan, posebno u kontekstu najnovije inicijative Rusije o organizivanju međunarodne konferencije na kojoj bi se, uz sudelovanje balkanskih i drugih država, utvrdile mere za uspostavljanje bezbednosti i regulisale granice u regionu. Zapravo, ruski predsednik Vladimir Putin nedavno je ponovo naglasio potrebu fiksiranja granica na Balkanu, uz upozorenje da se Moskva protivi bilo kakvoj promeni tih granica. Pozvao je međunarodnu zajednicu da pomogne povratak Srba na Kosovo istakavši da je na tom planu malo učinjeno. Time ruski predsednik nastavlja kontinuitet svojih izjava "da je Kosovo glavni izvor nestabilnosti na Balkanu, da je veoma opasno i destruktivno razgovarati o bilo kakvoj mogućnosti menjanja granica i da na Kosovu preti opasnost od nacionalnog i verskog ekstremizma i netolerancije". Nijedan svetski državnik nije dao tako preciznu dijagnozu situacije na Kosovu kao što to već u kontinuitetu čini predsednik Vladimir Putin. Avion se okrenuo Otkada je 23. marta 1999. tadašnji premijer Rusije Jevgenij Primakov okrenuo svoj avion iznad Atlantika na letu za Vašington u znak protivljenja američkoj odluci da se bombarduje Jugoslavija, odnosi između Beograda i Moskve prošli su kroz razne faze. Neposredno posle početka bombardovanja Jugoslavije, ruska vlada je osudila kršenje međunarodnih propisa i marginalizaciju UN i Saveta bezbednosti. Naravno, rat protiv Jugoslavije 1999. i balkanska kriza delovali su na evoluciju ruskog političkog pejzaža na više načina. Tadašnja antiamerička i panslovenska kampanja glavnih partija ruske opozicije zasnivala se na ideji da će sukob NATO i Beograda baciti u ruke ruskih komunista i nacional-patriota veći broj ruskih građana i birača. Tadašnji demagoški predlozi Zjuganova i Žirinovskog imali su za cilj da iskoriste bombardovanje Jugoslavije za njihove političke interese, ali iako su raspolagale neospornom većinom u Dumi, nacional-patriotske stranke bile su ipak duboko podeljene. Komunisti i njihovi saveznici, s jedne strane, i krajnja nacionalistička desnica oko Žirinovskog, s druge strane, nisu se slagali oko suštine strategije odnosa prema Beogradu i uopšte bombardovanja NATO-a Jugoslavije 1999. godine. Završetkom sukoba NATO i Jugoslavije stišala se i bura antiameričkog raspoloženja u Rusiji. Moskva i NATO ponovo su uspostavili odnose na najvišem nivou, iako je Kremlj uvek imao umerei ton u odnosu na Zapad od koga se očekuju krediti i investicije. Ruski vojni kontingent, koji je tako spektakularno stigao na Kosovo iz Bosne, dobio je svoj sektor u južnoj srpskoj pokrajini. Pozicije biznisa Posle 5. oktobra 2000. odnosi između Beograda i Moskve nesumnjivo su zahladili, iako su se obe strane čuvale da to javno i konstatuju. Posete na najvišem nivou između Beograda i Moskve su se proredile, ali ruski predsedik Vladimir Putin nije zaboravio na problem Kosova. U svakoj prilici on je pozivao međunarodnu zajednicu i svet "da natera albanske teroriste da polože oružje", ponavljajući "kako Moskva smatra da je krajnje opasan čak i poguban i sam razgovor o promeni granica na Balkanu". Posle istorijskog susreta sa američkim predsednikom Džordžom Bušom u Sloveniji, u junu 2001, Vladimir Putin je stigao u Beograd kao prvi ruski lider posle 10 godina. Ruski predsednik je tada obišao i svoje vojnike na Kosovu. Dve godine posle toga Moskva je odlučila da povuče svoje trupe iz južne srpske pokrajine. Ruski generalštab je to objasnio velikim troškovima i nemogućnošću da se bitnije utiče na tok događaja na tom prostoru. Poseta ruskog ministra spoljnih poslova Igora Ivanova Beogradu mogla bi, dakle, da se posmatra i kao ruski povratak na Balkan. Posle "Lukoila" stiže i Igor Ivanov. Nesumnjivo da će Moskva i ovaj put dati punu podršku Beogradu kad je reč o Kosovu. Biće razgovora i oko ruskih ulaganja na tržište SCG, tim više što ruski biznismeni smatraju da u nekim situacijama nisu bili u ravnopravnoj poziciji sa zapadnom konkurencijom. Konkretno, njihove primedbe odnose se na projekat remonta hidroelektrana Đerdap. Ruski biznismeni kažu "da Moskva ima vrlo efikasan instrument da omogući ravnopravnu poziciju svog kapitala na tržištu SCG, a to su isporuke ruskog gasa". No, istovremeno i dodaju da se ruski predsednik Vladimir Putin uvek zauzimao "da se srpskoj i crnogorskoj braći u Jugoslaviji, odnosno SCG, isporučuje gas bez obzira na plaćanje ili trenutno stanje političkih odnosa". Rusija se, dakle, opet vraća na Balkan. Miroslav Lazanski | |||
Title: Message
