|
Bez strateške vizije"zaspala za volanom" Dok je naša pažnja bila usmerena na fudbalski meč engleske reprezentacije protiv Makedonaca u Skoplju, makedonske snage bezbednosti su krenule u najveći napad na paravojne snage Albanske nacionalne armije samo na tridesetak kilometara od stadiona. Napad je usledio nakon jednonedeljnog nasilja ANA u severnoj Makedoniji, smrtonosnog napada na grupu srpske dece koja su plivala u reci Bistrici na susednom Kosovu i oružanih sukoba između boraca ANA i policije na jugu Srbije. Ovo možda izgleda kao još jedna kap u moru incidenata koje smo viđali tokom decenije oružanih konflikata na Balkanu, ali oni bi trebalo da se posmatraju malo drugačije – kao upozorenje da ukoliko pritisak, koji je rastao na Kosovu od 1999. godine, ne pronađe uskoro neki kontrolisani ventil postoji opasnost da eksplodira. Irak je snažan pokazatelj da mogućnost da se režim svrgne vojnim sredstvima predstavlja samo početak dugotrajnog i opasnog procesa koji ako se pogrešno vodi može lošu situaciju još više da pogorša. Proces transformacije disfunkcionalnih država ili teritorija u funkcionalne sada se odvija pod pogrešnim nazivom "izgradnja države". Međunarodna zajednica se četiri godine bavi "izgradnjom države" na Kosovu i ova misija se često smatra uspešnom. Sigurno je da je nasilje drastično opalo nakon 1999. godine, ali uprkos podršci Saveta bezbednosti UNMIK nije uspeo da uspostavi funkcionalno društvo. Ključni razlog za to je što posle rata Kosovo postoji kao siva zona. Njome se upravlja u skladu sa Rezolucijom UN 1244, prema kojoj je pokrajina deo Srbije i Crne Gore, ali pod kontrolom UNMIK-a sve dok Savet bezbednosti ne odluči o njenom konačnom statusu. Pitanje je da li će pokrajina postati nezavisna ili će ostati u sastavu Srbije. Kosovski Albanci žele nezavisnost, a Srbi se tome protive. Ali, da li je to bitno ako se više ne ubijaju? Vrlo važno! Bez jasne ideje o konačnom statusu Kosova nije moguće uspostaviti siguran sistem imovinskih prava i unutrašnje ekonomske odnose. Niko neće da uloži novac zato što ne postoje garancije da sledeća vlada neće konfiskovati tu investiciju. To je osudilo pokrajinu na ekonomski život koji se sastoji od šverca, slabe poljoprivrede i visoke stope nezaposlenosti. Ekonomski i socijalni pritisak koji pogađa pre svega kosovske Albance sad je stigao do tačke koja bi mogla da dovede do ozbiljnih nevolja. I ako on već postoji onda će preopterećeni resursi "liberalnog imperijalizma", da upotrebimo frazu Roberta Kupera, pogoditi kritičnu tačku. Ovim se može objasniti incident na Bistrici; počinioci ne žele pregovore o konačnom statusu Kosova. Srbi tvrde da su ubistva delo pripadnika ANA; Albanci insistiraju da su to bile provokacije srpskih nacionalista s ciljem da se diskredituju albanski zahtevi za nezavisnost. Međutim, u suštini nije važno ko je to uradio budući da ekstremisti na obe strane imaju isti cilj: da miniraju pregovore između srpske vlade u Beogradu i kosovske vlade kojom dominiraju Albanci, a koji treba da počnu ove jeseni. Da bi razgovori uspeli oni će morati da se završe kompromisom koji ne žele nacionalisti ni na jednoj strani. EU i SAD su se složile da bi EU trebalo da preuzme primarnu političku ulogu u dugoročnoj stabilizaciji Balkana. EU ima odlično iskustvo u približavanju i pomirenju podeljenih društava, kao na primer u Španiji, Portugaliji i Grčkoj. Međutim, stiče se utisak da je na Kosovu Evropska unija "zaspala za volanom". Kosovska zagonetka se nalazi u središtu dublje balkanske močvare koja pogađa Srbiju i Crnu Goru, Makedoniju, Albaniju i Bosnu i Hercegovinu. Strategija EU je postepena i zasniva se na dogovoru koji znači da zemlje bivše Jugoslavije (izuzev Slovenije) i Albanija mogu da dobiju nadu da će u bliskoj budućnosti postati članice EU. EU ima zlatnu šansu da rukovodi (ali ne da daje uputstva) rešavanjem suštinskih pitanja na Balkanu. Ali, Unija nema nikakvu stratešku viziju šta da radi nakon što ukaže prvu pomoć. Evropa stalno kritikuje Ameriku zbog njene politike preventivne sile. Međutim, kakvu alternativu ona nudi? EU ima mogućnost da stiša bure baruta na Balkanu jednom za sva vremena. To bi sad bilo dobra reklama za nadmoć evropskih vrednosti nad američkim. Perspektiva ulaska u EU je moćna poluga u jugoistočnoj Evropi – ako se pravilno iskoristi to bi moglo da reši ne samo problem Kosova, već i sve druge probleme i to zauvek. Suviše dugo je politika EU prema Balkanu bila u rukama birokrata. Ako Evropa želi da pokaže svoju viziju, Balkan bi mogao da bude njena najveća šansa. |
Title: Message
