Posle mene potop? Savremeni automati za naplatu u garaži na Obilićevom vencu primaju novčanice od 100 dinara samo ako na njima piše: "Narodna banka Jugoslavije". Iste takve novčanice na kojima piše: "Narodna banka Srbije" će vam vratiti - ne primaju "lažni novac", kakvim su ga imenovali iz Vlade kada je ono NBJ promenila ime u NBS. Ovu činjenicu sam više pute lično proverio. Naravno da mi je jasno da automat prepoznaje i prihvata samo one novčanice koje su skenirane prilikom njegovog podešavanja, ali ova šala sa početka je zgodan povod da se osvrnem na ni malo šaljivu sezonu afera i tračeva, koji kao da su postali zaštitni znak našeg političkog života. U centru pažnje su, i potpuno su zaludela narod, prepucavanja između vladajućeg DOS-a (tačnije, Demokratske stranke) sa tankom većinom u Skupštini i nove stranke G17 plus koja nastoji da postane parlamentarna stranka i da dobije udeo u vlasti koji joj na osnovu ispitivanja javnog mnjenja o rejtingu stranaka i političara pripada. Pošto je, izgleda, na ovim prostorima, u narodu izmorenom neispunjenim obećanjima, satanizovanje protivnika daleko efikasnije od nuđenja prednosti koje donosi sopstveni program - imamo seriju besmislenih afera koje nanose štetu i životu danas i stvaranju uslova da on bude bolji sutra. Najpre je vlast, u sred leta i obično "mrtve" političke sezone, ekspresno smenila guvernera centralne banke, iako je bio uspešan na svom poslu. Ocenili su da je to pravi trenutak da eliminišu političkog protivnika, sklonog da se javnosti obraća na način koji baš nije uobičajen za guvernera centralne banke. Nisu mu našli formalnu grešku u okviru posla koji je radio, nego je to učinjeno na brzinu sklepanim Zakonom o NBS, koji je, kao, donet u okviru zakonodavnog prekomponovanja nove "državne zajednice" za koju niko ne zna šta je zapravo. Na reakciju nismo čekali dugo. Kada je iz G17 plus najavljena afera pranja novca očekivao sam da će nam se zavrteti u glavi od miliona i miliona evra ili dolara u džepovima ovog ili onog ministra; sve se završilo "sićom" i smenom ipak nevažnih vladinih činovnika. Naravno, to je bilo samo zagrevanje. Po sistemu "što gore, to bolje", sačekan je radni dolazak Misije MMF da bi se, putem snimaka sa skupštinskog zasedanja, lansirali "neoborivi dokazi" da novi guverner koji sa njima razgovara u stvari i nije guverner, nego samozvanac. Ustavni sud je oprao ruke od ove afere, rezultat u pogledu nove promene ličnosti u fotelji guvernera biće ravan nuli, ali sada smo svedoci gomile gluposti usmerenih u suprotnom pravcu, kakva je ona kako je dosadašnji guverner vodio politiku kursa u korist uvoznog lobija (i, valjda, plaćen od njega). Sa druge strane, na redu je osporavanje integriteta pojedinih ministara, itd, itd. Obe strane su počele sa (demokratskim) udvaranjem malim strankama iz DOS-a. Jedni se zalažu za sniženje izbornog cenzusa, tj. za mogućnost da i marginalne stranke mogu da budu parlamentarne, odnosno za perspektivu da trguju sa svojih nekoliko glasova; sa druge strane tim istim strankama ponuđen je novo-stari program mera kojim će svi biti usrećeni, a standard dobiti prioritet. One konferišu sa obema stranama, a ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da u narodu i jednoj i drugoj pada popularnost i da raste udeo onih koji ne veruju ni jednima ni drugima i dosta im je svega. Jedino kunktator opet samo čeka i povećava svoj rejting jednostavno time što trenutno ne pljuje nikoga. Znam da će ozbiljni politički analitičari, čije komentare ovih dana pažljivo pratim, prezrivo odmahnuti rukom zbog ovog mog naivnog gledanja na pitanja demokratije i demokratskih institucija, ali isto tako znam da su nam ove godine investicije realno znatno manje nego lane i da bi dogodine mogle da budu još manje. A to znači moguć ekonomski kolaps upravo kada i jednima i drugima (i onim trećim) istekne mandat koji će steći ove ili naredne godine, svejedno.
Stojan Stamenković http://www.ekonomist.co.yu/magazin/em174/sic/sic2.htm
