|
GLAS PITA |
Da li će Slobodanu Miloševiću biti dovoljna tri meseca da pripremi odbranu u Hagu?
Presuda Miloševiću kazna narodu
Za mesec i po dana optuženik će morati da razgovara sa 20 svedoka dnevno, ako misli da ispita planiranih 900, i da pregleda i pripremi oko 10.000 dokumenata i bar pet filmova i audio-kaseta - svakog dana. To govori o "nepristrasnosti" suda (I. Dačić). Ruska Duma, Američki komitet, nemački lekari nobelovci stali uz Miloševića
Ja ne verujem da sam bolestan, ali nemam dovoljno vremena za odmor, i to uzrokuje visok pritisak - rekao je Slobodan Milošević sudiji Ričardu Meju, čime je suđenje bivšem predsedniku SRJ pred Haškim tribunalom ponovo odloženo zato što se optuženi ne oseća dobro.
Od početka, 12. februara 2002, proces je dosad prekidan 11 puta, na duže ili kraće, zbog bolesti Miloševića. Prošle godine kardiolozi su utvrdili da optuženi ima kardiovaskularne smetnje koje su značajan rizik za njegovo zdravlje. A sudija Mej je više puta sugerisao optuženom, koji se brani sam, da još jednom razmisli o prihvatanju pomoći pravnog zastupnika.
Tužilac Džefri Najs je ukazao sudijama da bi izmena rasporeda rada pričinila velike teškoće optužbi, jer joj je ostalo manje od 50 dana da završi dokazni postupak, pa je, prema tome, "u žurbi". Najs je rekao da je za ponedeljak bio predviđen iskaz "izuzetno važnog zaštićenog svedoka", ali da će ispitati mogućnost da to svedočenje bude pomereno za idući utorak i sredu.
|
"Dokazi" Ponašanje vlasti može da utiče na budućnost države, a s
obzirom na optužnice Hrvatske i Bosne protiv SCG za genocid, smatra
Kršljanin. |
||||
Tužilaštvo Haškog tribunala podiglo je aprila 1999. optužnicu protiv Miloševića za ratne zločine i genocid pred Međunarodnim sudom za ratne zločine počinjene na prostoru bivše SFRJ u Hagu. Izručen je na Vidovdan 2001, a 2002. godine u februaru, na Sretenje, počelo je suđenje. Tužilaštvo je izvelo više od hiljadu svedoka, a da pri tom ne treba podsećati koliko ljudi sačinjava taj tim i koliko se Tužilaštvo pripremalo.
Miloševiću, koji od početka neće da prizna Tribunal, te zato želi sam da se brani, bez pravnog zastupnika, veće Haga je odbilo zahtev da se za odbranu priprema dve godine i dalo mu rok od tri meseca. U pripremi odbrane pomagaće mu advokati Zdenko Tomanović i Miša Ognjanović.
Iako još nije video i pročitao ovu odluku suda, Tomanović kaže
da bi to značilo da je Milošević dobio šest nedelja ne samo da prezentuje spisak
svedoka, nego i sažetak, izbor dokumentacije koju će da koristi u odbrani.
-
Znači da ima mesec i po dana da razgovara sa 900 svedoka, koje Milošević planira
da uključi u odbranu, da obezbedi, selektuje i sredi nekoliko stotina hiljada
dokumenata, nekoliko stotina filmova i audio-kaseta, koje namerava da uvrsti kao
dokaze. Taj rok je izuzetno kratak i zaista ne znam kako će stići to sve da
organizuje. Poseban problem biće komunikacija sa zaštićenim svedocima, a to su
ili strani državljani, a rade u pojedinim vojnim strukama, ili su Albanci,
muslimani, Hrvati, Slovenci, koji su voljni da svedoče pod zaštitom. Tu će se
pojaviti tehnički problem oko dobijanja viza, gde se dovodi u pitanje otkrivanje
identiteta, na primer - ističe Tomanović.
Milošević već ima pred sobom oko 500.000 dokumenata, koje je
dostavilo Tužilaštvo.
- Kolega Ognjanović, Milošević i ja nismo ni stigli da
pogledamo taj materijal, jer nije bilo vremena. Rok je prekratak da bismo uspeli
da odaberemo dokumenta koja će se koristiti - kaže Tomanović.
Na prvi pogled, odluka suda u Hagu o dužini pripreme odbrane ne
izgleda nekorektno, smatra advokat Toma Fila.
- To je samo na prvi pogled, a
suština je: braniocima se obično daje rok od 30 do 60 dana za pripremu. Kako je
Milošević i u ulozi optuženog, a njima, po pravilima Suda, ne sleduje ni minut
za pripremu odbrane, i istovremeno je i sam svoj advokat, dobio je vreme koje
imaju i ostali advokati. To bi, da se Milošević brani sa slobode, bilo sasvim
korektno vreme - smatra Fila.
|
Suverenitet Zašto je Hag tražio stenogram sastanaka VSO od marta 1999.
do oktobra 2000? |
||||
Realan rok, prema Filinim rečima, s obzirom na Miloševićevu
situaciju, za pripremu odbrane bio bi šest meseci.
- Ne mora da znači da će
svi svedoci koje odbrana pozove svedočiti, ali branilac, odnosno Milošević, mora
da s njima razgovara. Ali, kako je on u zatvoru, što znači da je onemogućen da
ispituje svedoke van prostorija Haškog tribunala, a put, smeštaj i ostale
sitnice svedocima treba neko da plati, on je praktično kažnjen zato što nema
advokata - kaže Fila.
Pre nekoliko dana država Srbija i Crna Gora je prvi put
delimično udovoljila Tomanovićevom zahtevu, koji je to tražio pre duže od godinu
dana, pa je dostavila neka poverljiva dokumenta.
- Ali, samo delimično! U
dosadašnjem toku procesa, saradnja države sa Tribunalom je bila vrlo
jednostrana. Nadam se da će se to promeniti i da će ozbiljno pomoći u pripremi i
prezentovanju odbrane. To bi značilo da zaista omogući neophodnim svedocima da
slobodno pripreme svedočenje i nama daju uvid u arhive. Tako svedok ne bi bio u
strahu da će zbog svedočenja dovesti u pitanje svoju poziciju u vojsci ili
policiji. To se dogodilo Bori Mikeliću, koji je pomogao i oko prikupljanja
dokaza o položaju Srba u Hrvatskoj devedesetih godina, a posle mu se desilo da
je zatvoren i optužen da pripada zaveri - ističe Tomanović.
Sagovornik "Glasa" upozorava da suđenje Miloševiću prevazilazi
individualni slučaj i da može imati dalekosežne posledice - pravne, ekonomske,
psihološke i istorijske, za državu.
- Vrlo je važno da se država odredi - da
li je naša policija zločinačka ili nije, jer Milošević odgovara za zločine
policije i vojske, da li je vojska genocidna? Ako jeste, neka se izjasni, ako
nije, neka nam pomogne u odbrani - navodi Tomanović.
Insistiranje da je suđenje Miloševiću u stvari individualno
suđenje jednoj ličnosti, Fila tumači kao "žvaku prežvakanu sto puta".
- Niko
od svedoka Tužilaštva ne priča o napadima Miloševića lično, nego srpskog naroda
- kaže i Toma Fila.
Ivica Dačić, predsednik Glavnog odbora SPS, kaže da se iz odluke
Haškog suda da se Miloševiću, umesto dve godine za pripremu dozvoli tri meseca,
dovoljno vidi neobjektivnost suđenja.
- Ukoliko Milošević bude osuđen, ova
država će biti prinuđena da plati ratnu odštetu. Ova vlast o tome ne razmišlja.
Nacionalni savet za saradnju s Haškim tribunalom dosad Miloševiću nije ni na
koji način pomogao. Mi smo kao stranka to od njih više puta zahtevali, ali smo
dobijali odgovor da ne mogu da pomognu, jer se on nije dobrovoljno predao. U
ovom roku i uslovima u kojima se Milošević nalazi, odbranu će biti jako teško
pripremiti jer je planirano da se dovede više od hiljadu svedoka. Stranka će
pomoći da se obezbede sredstva i svaka druga vrsta pomoći kako bi se svedoci
odbrane izveli pred sud. O tome je bilo reči i prilikom naše posete Miloševiću,
kad smo se dogovarali i od detaljima našeg učešća u odbrani, ali zasad o tome ne
bi da pričam u javnosti - kaže Dačić.
Ako u tom sudu ima ikakve želje da makar liči na sud, kaže Vladimir Kršljanin, član Upravnog odbora Slobode, onda ne može da spreči da se svi glavni akteri i vinovnici jugoslovenske drame ne pojave na sudu kao svedoci. Za rok od tri meseca da se pripremi odbrana, Kršljanin kaže da je skandalozno.
- Ova star ne može da se analizira ravnodušno, jer je najdrastičniji potez od početka procesa. Miloševićevo zdravstveno stanje se pogoršava, nema uslova za pripremu za suđenje, izolovan je od porodice i saradnika na odbrani, a čak i statut Tribunala predviđa ravnopravnost stranama u postupku. Od toga ovde nema ni traga. To je izazvalo značajnu reakciju sveta, pa su se oglasile ruska Duma, američki komitet, juče i ruski komitet, a prekjuče je Tribunalu upućena nova peticija grupe nemačkih lekara, koji su protiv nuklearnog rata i svojevremeno su dobili Nobelovu nagradu za mir. Lekari ukazuju da bi Milošević, zbog zdravstvenih teškoća, trebalo da se priprema sa slobode, kao i da će stanje biti još gore pod pritiskom procesa odbrane - ističe Kršljanin.
Da Milošević neće imati dovoljno vremena da pripremi sve svedoke, govori i to da mora sa svima da se sastane i u roku od šest nedelja da preda sudu spisak svedoka i rezimee njihovih izjava.
Domaća vlast bila je koliko-toliko predusretljiva prema
Tužilaštvu Haga da mu omogući uvid u državnu dokumentaciju. Da li je i Milošević
naišao na takvu predusretljivost?
- Ne samo da vlast nije pokazala nikakvu
spremnost za saradnju, nego je samo jednom prilikom dala određena dokumenta na
uvid. Ovo nije dovoljan primer da mogu da zaključim da postoji promena u stavu
Vlade, a njena ustavna obaveza je da pruži svu pomoć svakom građaninu,
uključujući i materijalnu. To čine sve države pogođene Haškim tribunalom, bivše
republike SFRJ - navodi Kršljanin.
Kad bismo imali normalnu državu, ne bi Milošević bio ni izručen
Hagu, smatra Srđa Trifković, spoljnopolitički urednik "Kroniklsa" i predsednik
Centra za međunarodne odnose Rokford instituta u Čikagu.
- Ako je već
napravljena greška pa je izručen, država bi morala da bude svesna da presuda,
već kovertirana u Hagu, nije samo njemu, nego presuda celom narodu. Iz tog
stava, što je evidentno i iz ponašanja Tribunala i obrazloženja presuda
osuđenih, proističe da je država dužna da pomogne odbranu, jer je to branjenje
ne lošeg političara, nego nevinog naroda, koji nije kriv za Miloševićeve
političke poteze - smatra Trifković.
