PATRIOT (Republika Srpska)
 
BROJ 82
15. 9. 2003.
 
Feljton – Albanska narko-mafija (5)

Narko-centar Evrope

Ne samo što finansira teroriste, albanska narko-mafija ustupila im je svoju stabilnu i razrađenu infrastrukturu. Preko nje oni ih snabdevaju oružjem, opremom, regrutuju teroriste, uspostavljaju veze sa najmoćnijim lobijskim centrima u svetu, korumpiraju one koji imaju uticaj na donošenje odluka od značaja za stav međunarodne zajednice. Za razliku od Italije, na primer, gde se terorizam i kriminal nikada nisu udružili, na Kosovu i Metohiji oni su toliko blisko vezani, da ih je više nemoguće razlikovati

piše: Marko Lopušina

Osim Gradine, na svim policijskim kartama sveta ucrtano je i jedno malo mesto, smešteno tik pored Bujanovca. Njegovo ime je Veliki Trnovac, ali ga svi policajci sveta zovu "Crno selo". Nekada je to bilo srpsko naselje, a poslednjih decenija to je čisto šiptarsko selo.
U Velikom Trnovcu živi, po popisu, 6.136 duša, a danas možda i 10.000. Polovina njih su na privremenom radu u inostranstvu, a druga polovina je u podzemlju. Samo protekle godine Interpol je tragao za dve stotine Šiptara poreklom iz Velikog Trnovca zbog sumnje da su učestvovali u ilegalnoj trgovini narkoticima.
Obični zemljoradnik Šefki Alili iz Velikog Trnovca, star preko pedeset godina, uhvaćen je kao švercer droge na graničnom prelazu Srezimirovci pre nekoliko godina sa dva kila heroina. U Briselu je trebalo da nađe kupca, kome je poslao polovinu svoje fotografije, i da dobije 200.000 maraka. Umesto toga Alili je zaradio šest godina zatvora.
Iste, 1989. godine na slovenačkom prelazu Šentilj uhvaćeni su Rašiti Taljat, mašinski tehničar, i Vasufi Halit, gimnazijalac, takođe, iz Velikog Trnovca, koji su vozili na Kosmet osam automata "kaljašnikov" i 680 metaka. Obojica su se vraćali iz Švajcarske sa "privremenog rada" na prodaji heroina u Cirihu.
S vremenom se posao sa narkoticima iz Velikog Trnovca preselio u Gnjilane, u naselje Gavran, koje preti da postane u policijskim krugovima Evrope popularnije od čuvenog "Crnog sela". U njemu je osmog oktobra 1988. srpska policija uhvatila Fadilja Grbovcija, tridesetogodišnjaka, kada je pokušao da proda kilo finog heroina. Njegov rođak Gzim Grbovci je tada pobegao.

Popularna marihuana

Osim Gnjilana, narko-dileri su devedesetih osvojili i Prištinu. Međutim, pošto je korak od šverca i preprodaje do uživanja vrlo kratak, preko pet hiljada mladih Šiptara u glavnom gradu Kosmeta postali su narkomani. Ta zla sudbina zadesila je i trgovce belim prahom i njihove potomke i u Velikom Trnovcu i u Gnjilanu.
Dosad prikupljeni policijski dokazi pokazuju da je Kosmet po poljima marihuana počeo da zamenjuje Avganistan i da 81 odsto omladine koja koristi drogu – upotrebljava marihuanu. Na drugom mestu su farmaceutski narkotici sa 53 odsto, a heroin je zastupljen čak sa 39 odsto.
Upotreba legalnih narkotika na Kosmetu je čak zastupljenija nego u zapadnoj Evropi. Marihuana je zastupljena u svim delovima Kosmeta i ona se ovde sasvim normalno prodaje i koristi na ulici. Dolazak KFOR-a i UMNIK-a na Kosmet nije ništa promenio, albanski narko-biznismeni su čak mnogo više ojačali, pa je sada južna srpska pokrajina centar za plasiranje, ali i proizvodnju droge u Evropi.
Od 1994. do 1998. godine uhapšeno je na samom Kosovu i Metohiji 225 Albanaca zbog učešća u međunarodnim krijumčarskim kanalima heroina koji je uglavnom bio namenjen zapadnoj Evropi i Americi, samo manjim delom domaćem tržištu. U ovim akcijama zaplenjeno je 115 kilograma heroina.
Ne samo što finansira teroriste albanska-narko mafija ustupila im je svoju stabilnu i razrađenu infrastrukturu. Preko nje oni ih snabdevaju oružjem, opremom, regrutuju teroriste, uspostavljaju veze sa najmoćnijim lobijskim centrima u svetu, korumpiraju one koji imaju uticaj na donošenje odluka od značaja za stav međunarodne zajednice. Za razliku od Italije, na primer, gde se terorizam i kriminal nikada nisu udružili, na Kosovu i Metohiji oni su toliko blisko vezani, da ih je više nemoguće razlikovati.
Uzimajući reket od 90 odsto od Šiptara privatnika, svima drugima se na Kosmetu stavlja do znanja da je to porez za izdržavanje "Republike Kosovo". A ko odbije da plati, čak mu za kaznu i decu kidnapuju. Kriminal je na Kosmetu godinama bio jedina profesija od koje su Šiptari lepo živeli.
Najveći broj kriminalnih radnji na Kosovu i Metohiji bilo je 1997. godine u oblasti terorizma i šverca oružjem i municijom. Te godine okrivljeno je oko 40 terorista, a oko 2.000 krivičnih prijava podneto je protiv Šiptara koji su se bavili nelegalnom trgovinom oružjem, municijom i eksplozivom, oko 1.500 krivičnih prijava je protiv šumokradica i oko 700 za falsifikovanje ličnih dokumenata.

Šiptarski reket

Na Kosmetu je narastanjem šiptarskog nacionalizma rasprostranjeno "protivzakonito iznuđivanje novca", tj. reketiranje. Poslovni ljudi, njih oko 90 posto, svakog meseca moraju da isplate određenu sumu novca, i to po njihovom razrezu – semenkari daju pet eura; onaj koji ima kiosk – prodavnicu 10; zakupnici pijačnih tezgi 25 eura; vlasnici samostalnih trgovinskih radnji 50; vlasnici samostalnih trgovinskih preduzeća 250; razne kompanije od 500 do 2.500 eura. Čak i neki Šiptari penzioneri, kako je pisala Revija 92, žalili su se da im "neki nepoznati ljudi" traže po pet eura mesečno, uz pretnje da je bolje da to plate nego "da kasnije imaju problema".
Na Kosovu postoje tri laboratorije za preradu sirove droge – u Gnjilanu, Uroševcu i Suvoj Reci. Jedna od poznatijih je i u Kukešu, u Albaniji. Neposredna posledica toga jeste to što je kod nas sve više narkomana. Pri prolazu kroz našu zemlju, deo droge uvek ostane. Prema podacima kojima raspolaže Nicović, Srbija i Crna Gora ima oko 120 hiljada narkomana, od kojih je 70 odsto mlađih od 20 godina. Time smo u samom vrhu evropske lestvice.
Kako je moguće da se tačno zna da smo vrlo razrađen put za krijumčarenje supstanci protiv kojih, navodno, ceo svet ustaje, a da se o tome ćuti? Spasić kaže da je jedan od pokazatelja da naša vlast ima veze s narko-mafijom upravo to što su zvanični uspesi u sprečavanju krijumčarenja vrlo skromni i što niko od nadležnih ne poteže to pitanje javno.
– Apsolutno postoje indicije da nije prekinut kanal šverca drogom i ljudima, koji ne samo da je u tranziciji kroz našu zemlju već se jedan deo i zadržava ovde. Prethodna vlast imala je uhodan sistem takozvanog državnog šverca drogom, o čemu svedoči i količina nađena u domaćoj banci. Ljudi iz DB-a bavili su se kontrolom narko-puteva kroz Jugoslaviju. S druge strane, umešanost sadašnje policije i carine vidi se iz samog omogućavanja šverca drogom i ljudima iz Avganistana i Kine.
– Nijedna država ipak ne može da dozvoli da se posao obavlja a da ga ona ne kontroliše – kaže Spasić. – Vrlo često vlasti uzimaju i reket od krijumčarenja. Dakle, svaki državni vrh mora da ima koristi od droge, pa makar samo da ga zapleni i preda farmaceutskoj industriji. Ništa direktno ne ukazuje na neke od ključnih ljudi kod nas, ali baš zato što se u javnosti o tome malo govori i što je naša nadležna služba bez uspeha u otkrivanju droge, ostavlja se otvorenim pitanje da li je umešana ili ne – objašnjava Spasić.
Svaka vlast i tajne službe, kaže Nicović, koketiraju sa drogom, kao i sa terorizmom, kako miloševićevska, tako i američka.
– U pitanju su velike pare, a onda su svi zainteresovani. Osnova saradnje s narko-mafijom jeste stvaranje "crnog fonda", kojim se finansiraju tajne službe, ali taj fond ne podleže kontroli ni kongresa ni parlamenata – dodaje Nicović.
Srbija i Crna Gora je važna tranzitna zemlja na "balkanskoj ruti" za ilegalne trgovine drogom između zapadne Azije i Evrope, ocenjuje su u redovnom godišnjem izveštaju Stejt departmenta o kontroli međunarodne trgovine narkoticima.
U izveštaju se napominje da su desetogodišnje sankcije i izolacija zemlje stvorili jaz u tehničkoj opremljenosti za borbu protiv ilegalne trgovine drogom, ali da jugoslovenski pravosudni organi sada nastoje da taj nedostatak premoste, da Srbija i Crna Gora ne bi više bila privlačna kao tranzitna zemlja u ilegalnoj trgovini drogom.
U izveštaju se ističe da su jugoslovenske vlasti u prošloj godini zaplenile heroin, kokain, marihuanu i ekstazi, i posebno ukazuje na zabrinutost vlasti zbog porozne granice između Albanije i Kosova. Zabeležene su, takođe, i teškoće u kontroli granice s Crnom Gorom, jer su crnogorske vlasti ograničile saradnju s federalnim graničnim službama.
U pozitivne pomake ubraja se otvaranje biroa Interpola u Beogradu i osnivanje specijalne jedinice za borbu protiv narkotika.

(Nastaviće se

Одговори путем е-поште