15. 9. 2003.
Narko-centar Evrope
Ne samo što finansira teroriste, albanska narko-mafija ustupila im je svoju stabilnu i razrađenu infrastrukturu. Preko nje oni ih snabdevaju oružjem, opremom, regrutuju teroriste, uspostavljaju veze sa najmoćnijim lobijskim centrima u svetu, korumpiraju one koji imaju uticaj na donošenje odluka od značaja za stav međunarodne zajednice. Za razliku od Italije, na primer, gde se terorizam i kriminal nikada nisu udružili, na Kosovu i Metohiji oni su toliko blisko vezani, da ih je više nemoguće razlikovati
piše: Marko Lopušina
Osim Gradine, na svim policijskim kartama sveta
ucrtano je i jedno malo mesto, smešteno tik pored Bujanovca. Njegovo ime je
Veliki Trnovac, ali ga svi policajci sveta zovu "Crno selo". Nekada je to bilo
srpsko naselje, a poslednjih decenija to je čisto šiptarsko selo.
U Velikom
Trnovcu živi, po popisu, 6.136 duša, a danas možda i 10.000. Polovina njih su na
privremenom radu u inostranstvu, a druga polovina je u podzemlju. Samo protekle
godine Interpol je tragao za dve stotine Šiptara poreklom iz Velikog Trnovca
zbog sumnje da su učestvovali u ilegalnoj trgovini narkoticima.
Obični
zemljoradnik Šefki Alili iz Velikog Trnovca, star preko pedeset godina, uhvaćen
je kao švercer droge na graničnom prelazu Srezimirovci pre nekoliko godina sa
dva kila heroina. U Briselu je trebalo da nađe kupca, kome je poslao polovinu
svoje fotografije, i da dobije 200.000 maraka. Umesto toga Alili je zaradio šest
godina zatvora.
Iste, 1989. godine na slovenačkom prelazu Šentilj uhvaćeni su
Rašiti Taljat, mašinski tehničar, i Vasufi Halit, gimnazijalac, takođe, iz
Velikog Trnovca, koji su vozili na Kosmet osam automata "kaljašnikov" i 680
metaka. Obojica su se vraćali iz Švajcarske sa "privremenog rada" na prodaji
heroina u Cirihu.
S vremenom se posao sa narkoticima iz Velikog Trnovca
preselio u Gnjilane, u naselje Gavran, koje preti da postane u policijskim
krugovima Evrope popularnije od čuvenog "Crnog sela". U njemu je osmog oktobra
1988. srpska policija uhvatila Fadilja Grbovcija, tridesetogodišnjaka, kada je
pokušao da proda kilo finog heroina. Njegov rođak Gzim Grbovci je tada pobegao.
Popularna marihuana
Osim Gnjilana, narko-dileri su devedesetih osvojili i
Prištinu. Međutim, pošto je korak od šverca i preprodaje do uživanja vrlo
kratak, preko pet hiljada mladih Šiptara u glavnom gradu Kosmeta postali su
narkomani. Ta zla sudbina zadesila je i trgovce belim prahom i njihove potomke i
u Velikom Trnovcu i u Gnjilanu.
Dosad prikupljeni policijski dokazi pokazuju
da je Kosmet po poljima marihuana počeo da zamenjuje Avganistan i da 81 odsto
omladine koja koristi drogu – upotrebljava marihuanu. Na drugom mestu su
farmaceutski narkotici sa 53 odsto, a heroin je zastupljen čak sa 39
odsto.
Upotreba legalnih narkotika na Kosmetu je čak zastupljenija nego u
zapadnoj Evropi. Marihuana je zastupljena u svim delovima Kosmeta i ona se ovde
sasvim normalno prodaje i koristi na ulici. Dolazak KFOR-a i UMNIK-a na Kosmet
nije ništa promenio, albanski narko-biznismeni su čak mnogo više ojačali, pa je
sada južna srpska pokrajina centar za plasiranje, ali i proizvodnju droge u
Evropi.
Od 1994. do 1998. godine uhapšeno je na samom Kosovu i Metohiji 225
Albanaca zbog učešća u međunarodnim krijumčarskim kanalima heroina koji je
uglavnom bio namenjen zapadnoj Evropi i Americi, samo manjim delom domaćem
tržištu. U ovim akcijama zaplenjeno je 115 kilograma heroina.
Ne samo što
finansira teroriste albanska-narko mafija ustupila im je svoju stabilnu i
razrađenu infrastrukturu. Preko nje oni ih snabdevaju oružjem, opremom,
regrutuju teroriste, uspostavljaju veze sa najmoćnijim lobijskim centrima u
svetu, korumpiraju one koji imaju uticaj na donošenje odluka od značaja za stav
međunarodne zajednice. Za razliku od Italije, na primer, gde se terorizam i
kriminal nikada nisu udružili, na Kosovu i Metohiji oni su toliko blisko vezani,
da ih je više nemoguće razlikovati.
Uzimajući reket od 90 odsto od Šiptara
privatnika, svima drugima se na Kosmetu stavlja do znanja da je to porez za
izdržavanje "Republike Kosovo". A ko odbije da plati, čak mu za kaznu i decu
kidnapuju. Kriminal je na Kosmetu godinama bio jedina profesija od koje su
Šiptari lepo živeli.
Najveći broj kriminalnih radnji na Kosovu i Metohiji
bilo je 1997. godine u oblasti terorizma i šverca oružjem i municijom. Te godine
okrivljeno je oko 40 terorista, a oko 2.000 krivičnih prijava podneto je protiv
Šiptara koji su se bavili nelegalnom trgovinom oružjem, municijom i eksplozivom,
oko 1.500 krivičnih prijava je protiv šumokradica i oko 700 za falsifikovanje
ličnih dokumenata.
Šiptarski reket
Na Kosmetu je narastanjem šiptarskog nacionalizma
rasprostranjeno "protivzakonito iznuđivanje novca", tj. reketiranje. Poslovni
ljudi, njih oko 90 posto, svakog meseca moraju da isplate određenu sumu novca, i
to po njihovom razrezu – semenkari daju pet eura; onaj koji ima kiosk –
prodavnicu 10; zakupnici pijačnih tezgi 25 eura; vlasnici samostalnih
trgovinskih radnji 50; vlasnici samostalnih trgovinskih preduzeća 250; razne
kompanije od 500 do 2.500 eura. Čak i neki Šiptari penzioneri, kako je pisala
Revija 92, žalili su se da im "neki nepoznati ljudi" traže po pet eura mesečno,
uz pretnje da je bolje da to plate nego "da kasnije imaju problema".
Na
Kosovu postoje tri laboratorije za preradu sirove droge – u Gnjilanu, Uroševcu i
Suvoj Reci. Jedna od poznatijih je i u Kukešu, u Albaniji. Neposredna posledica
toga jeste to što je kod nas sve više narkomana. Pri prolazu kroz našu zemlju,
deo droge uvek ostane. Prema podacima kojima raspolaže Nicović, Srbija i Crna
Gora ima oko 120 hiljada narkomana, od kojih je 70 odsto mlađih od 20 godina.
Time smo u samom vrhu evropske lestvice.
Kako je moguće da se tačno zna da
smo vrlo razrađen put za krijumčarenje supstanci protiv kojih, navodno, ceo svet
ustaje, a da se o tome ćuti? Spasić kaže da je jedan od pokazatelja da naša
vlast ima veze s narko-mafijom upravo to što su zvanični uspesi u sprečavanju
krijumčarenja vrlo skromni i što niko od nadležnih ne poteže to pitanje
javno.
– Apsolutno postoje indicije da nije prekinut kanal šverca drogom i
ljudima, koji ne samo da je u tranziciji kroz našu zemlju već se jedan deo i
zadržava ovde. Prethodna vlast imala je uhodan sistem takozvanog državnog šverca
drogom, o čemu svedoči i količina nađena u domaćoj banci. Ljudi iz DB-a bavili
su se kontrolom narko-puteva kroz Jugoslaviju. S druge strane, umešanost
sadašnje policije i carine vidi se iz samog omogućavanja šverca drogom i ljudima
iz Avganistana i Kine.
– Nijedna država ipak ne može da dozvoli da se posao
obavlja a da ga ona ne kontroliše – kaže Spasić. – Vrlo često vlasti uzimaju i
reket od krijumčarenja. Dakle, svaki državni vrh mora da ima koristi od droge,
pa makar samo da ga zapleni i preda farmaceutskoj industriji. Ništa direktno ne
ukazuje na neke od ključnih ljudi kod nas, ali baš zato što se u javnosti o tome
malo govori i što je naša nadležna služba bez uspeha u otkrivanju droge,
ostavlja se otvorenim pitanje da li je umešana ili ne – objašnjava
Spasić.
Svaka vlast i tajne službe, kaže Nicović, koketiraju sa drogom, kao i
sa terorizmom, kako miloševićevska, tako i američka.
– U pitanju su velike
pare, a onda su svi zainteresovani. Osnova saradnje s narko-mafijom jeste
stvaranje "crnog fonda", kojim se finansiraju tajne službe, ali taj fond ne
podleže kontroli ni kongresa ni parlamenata – dodaje Nicović.
Srbija i Crna
Gora je važna tranzitna zemlja na "balkanskoj ruti" za ilegalne trgovine drogom
između zapadne Azije i Evrope, ocenjuje su u redovnom godišnjem izveštaju Stejt
departmenta o kontroli međunarodne trgovine narkoticima.
U izveštaju se
napominje da su desetogodišnje sankcije i izolacija zemlje stvorili jaz u
tehničkoj opremljenosti za borbu protiv ilegalne trgovine drogom, ali da
jugoslovenski pravosudni organi sada nastoje da taj nedostatak premoste, da
Srbija i Crna Gora ne bi više bila privlačna kao tranzitna zemlja u ilegalnoj
trgovini drogom.
U izveštaju se ističe da su jugoslovenske vlasti u prošloj
godini zaplenile heroin, kokain, marihuanu i ekstazi, i posebno ukazuje na
zabrinutost vlasti zbog porozne granice između Albanije i Kosova. Zabeležene su,
takođe, i teškoće u kontroli granice s Crnom Gorom, jer su crnogorske vlasti
ograničile saradnju s federalnim graničnim službama.
U pozitivne pomake
ubraja se otvaranje biroa Interpola u Beogradu i osnivanje specijalne jedinice
za borbu protiv narkotika.
(Nastaviće se
