Vojislav Ko�tunica, predsednik DSS
Ne bih se upu�tao da tra�im zdrave snage u Demokratskoj stranci. Ja ih
u ovom trenutku ne vidim
Demokratska Stranka Srbije, čiji je predsednik Vojislav Ko�tunica pro�le godine (u dva navrata) kao kandidat za predsednika Srbije dobio najvi�e glasova, izjasnila se protiv novih predsedničkih izbora, a u prilog raspisivanju izbora za Skup�tinu Srbije. Samo novi parlament, smatraju u DSS-u, imao bi legitimiteta i snage da pokrene zastale promene i prevaziđe trenutnu situaciju �koju je malo nazvati krizom�.
�Kada govorim o novom parlamentu, mislim na to da bi taj parlament imao pre svega ustavotvornu ulogu. I naravno, doneo bi i nekoliko preko potrebnih zakona. Ukoliko je ustav tako te�ko doneti i ukoliko toliko boli da se donese ustav, zaista mi nije jasno za�to to nije učinjeno sa nekoliko drugih zakona, poput zakona o sukobu interesa ili antimonopolskog zakona�, ka�e Vojislav Ko�tunica, gostujući u redakciji NIN-a.
Zbog čega tako striktno povezujete predsedničke sa parlamentarnim izborima, s obzirom na to da je rok za parlamentarne izbore - bez obzira na opravdanost njihovog raspisivanja - ipak iduće godine, a predsednički su na redu.
- Predsednički izbori su bili na redu. I taj red je pro�ao. Oni su, naravno, uz sve ono �to se de�avalo pro�le jeseni i �to će ostati zabele�eno kao jedan zanimljiv fenomen da vlast mo�e da raspi�e izbore i da od početka izra�ava sumnju da će oni uspeti i da uop�te postoji kategorija uspelih i neuspelih izbora, morali biti poodavno okončani. I pored toga �to su na taj način odr�ani, po va�ećem Ustavu i zakonu morali su biti odr�ani dva meseca posle drugog neuspeha predsedničkih izbora.
�ta je u međuvremenu uradila Ustavna komisija? Ni�ta. Ona je tek počela, pa je stala. Za to vreme je jedna stranka, DSS, izradila praktično dva nacrta ustava, to su učinile i dve nevladine organizacije i jedan nekada�nji profesor prava. Skup�tina je pokazala da takva kakva jeste, sa ljudima kakvi jesu, nije u stanju da donese ustav.
Mo�e se reći da je uzdr�avanje DSS-a od predsedničkih izbora oblik političkog pritiska za raspisivanje parlamentarnih izbora?
- Ne bih rekao ni da je politički pritisak u pravom smislu reči. Zaista, predsedničke izbore u ovom trenutku smatram besciljnim, smatram velikim gubitkom vremena. Mi moramo da poka�emo da nismo za virtuelnu demokratiju i Evropu za koju se zala�e DOS. Evo vam primera te tobo�nje demokratije. Postavljen je već model, uzor, da ne ka�em foto-robot budućeg predsednika. On treba da bude po volji DOS-a, tačnije rečeno, po volji Demokratske stranke i da se ni na koji način ne spori sa njom. Time se osporava načelo podele izvr�ne vlasti - na vladu i predsednika.
Ustavni sud je ovih dana odbio inicijativu Demokratske stranke Srbije u vezi s pitanjem izbora predsednika vezanim za cenzus. Da je odluka bila drugačija, da li bi za vas onda ti predsednički izbori bili validni?
- Ne. Oni u ovom trenutku apsolutno nemaju smisla, bez obzira na tu odluku. Pogotovo mislim da ne postoji neka potreba za licitiranjem oko cenzusa. Njega nema u demokratskom svetu, u evropskom svetu. Ima ga jo� tu i tamo u pojedinim postkomunističkim dr�avama uglavnom kad krenete prema istoku i jugu.
Prvo se postavlja zdravorazumsko pitanje, za�to cenzus samo za predsedničke izbore, a ne i za druge, recimo parlamentarne? Cenzus obesmi�ljava volju birača koji su iza�li na izbore, dovodi u pitanje njihovo aktivno biračko pravo. Ono treba nečim da rezultira - izborom predsednika - a izbora nema. Dovoljno je nekoliko procenata uz ove smandrljane, odnosno nea�urne biračke spiskove, da izbori ne uspeju.
I najzad, tu je samo načelo podele vlasti. Mislim, bolje je da u jednoj zemlji koja nije znala �ta je vladavina prava i �ta je podela vlasti, da te podele vlasti ima vi�e, a ne manje. Sve se to dovodi u pitanje cenzusom. Na kraju krajeva, taj cenzus je ukinut i u Crnoj Gori.
Kada je reč o va�nim stvarima kao �to je ustav podrazumeva se jedna vrsta konsenzusa, podrazumeva se da svi naprave određene ustupke, pri čemu, naravno, vlast zbog svog polo�aja treba da čini najmanje ustupke. To je potpuno normalno. Znači, veće ustupke će činiti oni koji nisu na vlasti, koji su u opoziciji.
Ali vlast nije spremna da čini ni najmanje ustupke. Jednostavno, mo�e im se, bar tako misle.
Vlast, u stvari, sad ima manju podr�ku nego Milo�ević kad je oti�ao sa vlasti. �ta je izlaz iz takvog stanja?
- Ne pokazuje se ni najmanje spremnosti da se tranzicione muke podele sa građanima, pogotovo onim najsiroma�nijim. Poslednje afere koje su izbile u javnost, to su pokazale. Pokazalo se, zapravo, da dok ima nekoliko zaista bogata�a u Vladi Srbije i to među činovnicima u dr�avnom aparatu, seljaci u Vojvodini moraju da posegnu za blokiranjem puteva da bi do�li do novca koji su davno zaradili.
Lustracija i privatizacija Verujete li da bi tema budućih izbora mogla biti
privatizacija? - Imamo pred sobom čitavo to područje spleta interesa kad je reč o
privatizacijama. Inače, mislim da su stare sprege vrlo �ive. Vrlo �ilave.
Jedna vrsta starog uop�te nije dovedena u pitanje. Mislim da je veliki
problem kad govorimo o diskontinuitetu, to �to ga tra�imo samo u
takozvanoj idejnoj sferi i onda pote�emo jedan instrument koji je krajnje
arbitraran i voluntaristički. To je lustracija. Ne zanima mene to. Mene
zanima novac. Prvi znak diskontinuiteta biće kada se jednostavno postavi
pitanje kako su nastale, kako se razvijale te velike imperije, tih
nekoliko velikih bogatstava nastalih pod Milo�evićem pre�ivelih do dana
dana�njeg. Tek kada se tome uđe u trag, kad se te stvari ra�čiste, onda
ćemo moći da govorimo o diskontinuitetu.
Da li je
opozicija u ovom trenutku dovoljno jaka da natera vlast da raspi�e vanredne
parlamentarne izbore?
- Mo�da najjače sredstvo kojim stranke raspola�u jeste napu�tanje parlamenta, ali je to i krajnje sredstvo. U tom slučaju bi u Skup�tini ostali �DOS - reforme Srbije� i dva-tri satelita pride. Jedina odstupnica za DOS u toj priči je da nije jedina stranka na vlasti nego vi�e njih, tj. da postoji pluralizam, makar on bio uspostavljen oko najprizemnijih materijalnih interesa i vlasti po svaku cenu. Samo, rekao sam već da je to krajnje sredstvo, mo�e mu se pribeći tek po�to se prethodno oprobaju sva druga. �to se ulice tiče, nju narod diktira vi�e nego �to to mogu da čine stranke.
Vratimo se predsedničkim izborima. Imate li Vi pod ovakvim uslovima prava na apstinenciju? Jer, ako vi ne učestvujete na izborima, onda terate ljude da glasaju za Tomu Nikolića. Da li razmi�ljate i o tome da će i va�e biračko telo početi polako da gubi �ivce sa va�om apstinencijom i da se cepa ka radikalima ili ka Labusu.
- Ja sam tu dilemu imao mnogo ranije, pro�le jeseni i prevazi�ao sam je na određeni način izlaskom na izbore i to u dva navrata. I tada sam mislio da je pravo re�enje za Srbiju da se u tom trenutku ne dr�e predsednički izbori, da se zavr�i posao oko Ustavne povelje, ulaska u Savet Evrope itd. Ipak, verovao sam, da predsednički izbori jo� uvek imaju smisla zato �to predsednik mo�e podstaći dono�enje ustava. Bez ustava se ne mo�e ni�ta uraditi. Ispostavilo se da dosovska vlast predsednika nikako nije �elela, upravo da ne bi mogao to da uradi, da podstakne i ubrza izradu ustava, a sa Ustavnom komisijom je krenulo kako je krenulo, naopako.
A �ta ćemo ako se ustav ne donese za godinu-dve?
- Ako se ne donese ustav za godinu dana, onda će za godinu dana biti odr�ani novi izbori. I tu će se otvoriti pitanje novog ustava, a potom i predsednika. Na�i crkveni i nacionalni praznici su postali divna prilika za političku paradu i izbegavanje odgovornosti. �Ako ne mo�e na Sretenje, mo�e na Preobra�enje.� A u jednom trenutku će to morati da se re�i. U onom trenutku kad se to re�i, postaviće se pitanje mandata predsednika.
Onog trenutka kad dobijemo nov ustav, kad dobijemo nove institucije, ne mo�e ostati jedna institucija iz prethodnog sistema koja će �trčati u svemu tome.
Premijer �ivković je rekao da bi podr�ao vas i Labusa ako bi ste se kandidovali, a Čeda Jovanović je posle dva dana rekao da to nije stav Demokratske stranke. Kako vi to tumačite? Da li je to taktiziranje i da li ste imali neke razgovore sa �ivkovićem?
- Pa to je razlika koja se ispoljava u Demokratskoj stranci poodavno. To je ne�to neobično u odnosu na praksu u razvijenom svetu. Uobičajeno je, naime, da svaka stranka ima jedinstvenu politiku, a da se raznoumlje ili razlike ili pluralizam ispoljavaju u odnosima između stranaka. Unutar svake stranke postoji demokratska procedura izja�njavanja, a svetu se stranka obraća jednim glasom. Očigledno Demokratska stranka nije u stanju da govori jednim glasom i na taj način treba tumačiti te različite poruke. Verovatno da je najuticajniji onaj treći glas koji nije u samoj stranci nego izvan nje, a ima dominantnu ulogu.
Da li ste sa �ivkovićem razgovarali?
- Razgovarao sam, kao �to znate, prilikom razmatranja pitanja vezanih za koaliciju Povratak, dakle mahom vezanih za Kosovo i za skup�tinsku Deklaraciju o Kosovu i Metohiji.
A o predsedničkim izborima? Bilo je nekih vesti, koje uzimamo sa ogradom, da ste imali neke tajne sastanke sa �ivkovićem ba� o predsedničkim izborima.
- Ne, nikakvih sastanaka tajnih i nikakvih sastanaka o predsedničkim izborima nije bilo. Susretali smo se u Koordinacionom centru, u vreme pripreme Deklaracije o Kosovu i Metohiji i samim tim sastanci su bili vezani za ta pitanja. Razgovarali smo i o nekim drugim stvarima, ali ničeg nije bilo od onoga �to ste mogli pročitati u pojedinim ma�tovitim novinama.
Ako biste sa nekim iz Demokratske stranke pregovarali - tajno, javno, ko vam vi�e od njih odgovara, Tadić ili �ivković? Jer očigledno, Demokratska stranka se cepa i da li među njima vidite nekog političkog sagovornika i za kraću i za du�u stazu?
- Prvo, mislim da je to unutra�nje pitanje Demokratske stranke i ne bih se u to upu�tao. S druge strane, pogotovu se ne bih upu�tao da tra�im zdrave snage u Demokratskoj stranci. Ja ih u ovom trenutku ne vidim. Postoji jedna politika koju ta stranka vodi i mi se sa tom politikom ne sla�emo. Nema potrebe ni da im poma�emo ni da se time bavimo, niti da lupom tra�imo neke zdrave snage. Ja ne vidim da one postoje uz sve razlike u istupima pojedinaca u vrhu Demokratske stranke.
Bez obzira na to da li izbori bili prevremeni ili redovni, ovo je predizborno stanje apsolutno. U tom stanju stranka G17 je dosta o�tra. Opredelili su se za o�tru igru otkrivanja afera, ka�u da se spremaju da izađu na ulice. �ta očekujete da će biti glavna tema, u stvari? Na čemu će se dobiti ovi izbori?
|
O besu Mo�da smo u ovoj na�oj priči, govoreći o institucijama, zakonima, potrebi njihovog po�tovanja, o onima koji ih ne po�tuju, zanemarili neka psiholo�ka stanja, pored ovih političkih. To je bes. To je gnev. Razočaranost. To je jedno raspolo�enje koje preovlađuje u javnosti. Uzmite, recimo, ne�to �to se de�avalo na jednoj potpuno neplaniranoj, krajnje autentičnoj tribini, ne�to �to se zove javljanje gledalaca televiziji Info 24. Tu ste imali za nekoliko sati ne�to �to je presek Srbije, ne�to �to je njena slika. I taj presek jeste bes. Ne misli se u ovom trenutku na predsedničke izbore, ne misli se na izglede ove ili one stranke. Misli se, jednostavno, kako da Srbija ne dobije ne�to �to je imala poodavno - jednu normalnu skup�tinu, narodu odgovorne predstavnike koji će moći da razgovaraju i onda kada su razlike među njima sasvim jasne. Zahvaljujući besu mo�e na ulici sva�ta da se desi. Evo u Srbiji, u Kragujevcu, Isus počeo da plače, �trajkuju oru�ari... - Ja ne volim da se vraćam u istoriju i ne volim da se vraćam u vreme do Kosovske bitke i Du�anovog carstva, pa čak imam i određene rezerve i kad se vraćam u 19. vek. Ali, katkad je to potrebno. U 19. veku vi imate jednu kombinaciju po�tovanja pravila, institucija koje se stvaraju i istovremeno besa. Bes je korektiv tih institucija kad krenu na lo�u stranu. To je ono smenjivanje izgradnje institucija i buna i nemira u Srbiji 19. veka, kada bune deluju pozitivno. To sam naslutio u leto 2000, da će se ljudi pobuniti u odbranu prava i tako se i dogodilo. Na�alost, DOS je to docnije zloupotrebio. |
Sada govorite kao neki funkcioner DOS-a pro�le godine koji je rekao - evo, nije iza�la polovina birača, to pokazuje da narod nije zainteresovan da ima predsednika.
- Prilike su se bitno promenile od onda. Pogledajte �ta se sve za tih godinu dana desilo, kakvo je stanje bilo tada, da li su neke stvari mogle da budu učinjene a nisu učinjene, kao �to ima i onih koje su učinjene, a bolje da nisu. Pri tom se zaboravlja na jo� ne�to - da svi snose odgovornost, a oni koji su na vlasti imaju veću odgovornost nego oni koji nisu. Tada su bojkot izbora podstakli otvoreno ili prikriveno oni koji su bili vlast. Situacija je sada drugačija. Javno mnjenje je tada bilo podeljeno. U ovom trenutku ono je sasvim nepodeljeno i nedvosmisleno za parlamentarne izbore.
Kako će se va�a stranka osloboditi imid�a da je dosta dobra u teoriji, a lo�a u praksi? Va�a stranka je bar dva puta mogla da obori vladu na Skup�tini kod izglasavanja bud�eta, ali ste u poslednjem trenutku izgubili hrabrost.
- Nije reč o hrabrosti, već o osećanju odgovornosti za započete reformske procese. Mislim da je DSS u praksi uspe�an onoliko koliko ima podr�ku birača, koju ne bih potcenio, naravno. S druge strane, kad je reč o glasanju u Skup�tini Srbije, postoji jedna dilema koju smo imali. Ona nije vezana, naravno, za tu priču kako mo�ete glasati sa strankama biv�eg re�ima protiv tobo�e reformskih stranaka, jer mnogo stranaka biv�eg re�ima su u raznim prilikama glasale s takozvanim reformskim strankama.
Za nas je bio problem i u nečem drugom, u nečemu �to sam već pomenuo ranije - u dvoumljenju da li vredi ulaziti u ru�enje vlade, ukoliko većina onog časa kada nestane, ponovo nastane kao da je reč o mađioničarskom triku, čas je ima, čas je nema. To je u nekom pogledu prosto Sizifov posao. Jer, uvek se nađe neko od ovih opozicionih poslanika koji će biti ucenjen, potkupljen itd.
Kada je reč o pitanju očuvanja zajednice Srbija i Crna Gora, čiji ste vi akter i pobornik, to postaje stvar koja ima sve vi�e pobornika u Crnoj Gori, a sve manje u Srbiji.
- Čak i pod pretpostavkom da je to tako, oni koji su sve manje za očuvanje zajednice u Srbiji, biće jo� uvek nedovoljno brojni da presude dr�avnoj zajednici. Ma koliko se taj broj uvećavao, on će biti nedovoljan.
A zar ne mislite da je tako napravljena...
- Znam da je neuobičajeno napravljena, ali posle svega �to je bilo, kako je mogla da bude drugačije napravljena. Jedini izlaz joj je bio da nestane, ili da opstane. Ja sam dao prednost da ona opstane u bilo kakvom obliku, uz sve nedostatke.
Prvi put, to je ono �to je krajnje pozitivno, imate predstavnike svih političkih opcija iz Crne Gore koji su u tim institucijama - i u Savetu ministara i u Skup�tini i polako stvari počinju da se menjaju.
Da li vi mislite da Srbija i Crna Gora treba da uđe u Partnerstvo za mir, �to je jedna avlija NATO-a. Da li biste vi kao �ef dr�ave ulazili u te aran�mane da �aljemo na�e vojnike u Avganistan, a ne mogu da navire u Gora�devac?
- Ima dovoljno na�ih muka i problema vezanih za bezbednost, i previ�e, da bismo brinuli brigu o bezbednosti �irom sveta. Pogotovu tamo gde do kriza i do ratova nije moralo ni doći, gde se to moglo izbeći i gde ne postoji neki legitimitet u okviru određenih akcija Ujedinjenih nacija.
S druge strane, kad je reč o ovim bezbednosnim strukturama koje vi pominjete, moje mi�ljenje je da Partnerstvo za mir ne mora biti avlija NATO-a i da predstavlja neki okvir u kojem bi ova zemlja mogla da se kreće i da sačuva neki svoj poseban status. U svakom slučaju, dalje od Partnerstva za mir u ovom času ne bi trebalo razmi�ljati.
Srboljub Bogdanović
