|
UZBUNJIVANJE ILI OBMANJIVANJE JAVNOSTI Na konferenciji za �tampu odr�anoj 26. septembra ove godine u ''Media centru'' na temu ''SLUČAJ VINČA � Razbijanje na�e nauke'', kao jedan od argumenata protiv cepanja Instituta ''Vinča'' na četiri dela naveo sam problem nere�enog uskladi�tenja i kontrole visokoradioaktivnih materijala i islu�enog nuklearnog goriva. Opasnost koji oni predstavljaju po neposrednu okolinu i Beograd prikazao sam u veoma blagom obliku, daleko od toga kako su nedavno neki iz slu�be za za�titu od zračenja iznosili u javnost da ''Vinča'' le�i na atomskoj bombi. Medjutim, sada�nji rukovodioci laboratorija koje brinu o radiolo�koj za�titi ''Vinče'' su moje izlaganje proglasili ''uzbunjivanjem javnosti'', a profesor D. Domazet, ministar za nauku, tehnologiju i razvoj Srbije, za ''Blic'' je, pored ostalog, izjavio: ''Opasnost u bazenu za skladi�tenje otpada i u hangaru je ograničena samo na te objekte, ali je za �iru okolinu nema''. Suočimo se sa istinom. U ''Vinči'', praktično, postoje tri odlagali�ta radioaktivnih materija. Dva su za nisko i srednje radioaktivne materije (''stari hangar'' i jedno novo spremi�te) i jedan bazen sa nuklearnim gorivim elementima veoma visoke radioaktivnosti. Ja sam uglavnom o njemu govorio i rekao da je ukupna aktivnost u bazenu oko 200.000 kirija (preko 7x1015 bekerela, tj. radioaktivnih raspada u sekundi). Ova aktivnost je nekih 100 milijardi puta veća od radioaktivnosti paketa sa radioizotopom jod-131 (čije je vreme poluraspada samo 8 dana) oko koga se u javnosti nedavno podigla velika uzbuna. Predstavnik Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) u Beču Mark Gvozdecki u časopisu ''Nuclear Fuel'' (Vol. 27, No. 18, Sept.2, 2002) daje detaljne podatke o količini visokoradioaktivnog nuklearnog otpada u Vinči, stepenu istro�enosti goriva i tako dalje. On pritom navodi da je grupa eksperata IAEA 1999. godine ustanovila da je najmanje 200 gorivih elemenata sumnjivo na curenje radioaktivnosti. A kakvo je stanje tek sada? Imamo li mi ikakav uvid u to? U istom članku daje se i procena o mogućnostima i ceni izme�tanja gorivih elemenata, bez dekomisioniranja reaktora. Predviđa se da će taj otpad ostati u Vinči nekoliko decenija, a ne nekoliko godina , kako tvrdi ministar Domazet. Evo i najva�nijih činjenica do kojih su u vezi sa nisko i srednje radioaktivnim otpadom u ''Vinči'' do�li svetski eksperti. One su objavljene u studiji Ekonomske komisije za Evropu - Komitet za politiku �ivotne sredine, u odeljku ''Pregled stanja �ivotne sredine za Jugoslaviju'' (publikacija Ujedinjenih nacija, Njujork i �eneva, 2003.). Analizirajući odlaganje radioaktivnih
materija u Institutu ''Vinča'' eksperti zaključuju: ''Gradnja novog postrojenja za odlaganje
radioaktivnog otpada, uključujući i njegovu obradu, na odgovarajući način po
�ivotnu sredinu predstavlja urgentni zadatak''. Odmah sledi i obja�njenje za�to je to
tako hitno. Pomenuću samo najva�nije razloge koje eksperti
navode: -
odlaganje
radioaktivnog otpada ne ispunjava zakonske norme -
stara postrojenja za
odlaganje su u ekstremno lo�em stanju i zahtevaju popravku
i rekonstrukciju -
priroda radioaktivnog
otpada nije poznata -
ne postoji redovno
praćenje ni odr�avanje postrojenja -
oba postrojenja su
potencijalni izvori kontaminacije radioaktivno�ću, naročito u slučaju
akcidenta. U daljem tekstu eksperti napominju da se Institut ''Vinča'' nalazi blizu Beograda i da treba spreciti da dođe do radioaktivne kontaminacije. Da li je to uop�te moguće kada je ''hangar'' sa radioaktivnim materijalom na ''brisanom prostoru''. Mislimo li mi na sve ono �to se u na�em vremenu obele�enom brojnim sukobima mo�e desiti? Mo�da gospodin ministar Domazet i
rukovodioci odgovornih slu�bi u ''Vinči'' nisu upoznati s ovim materijalom
evropske komisije ili ako jesu veruju
da drugi ne znaju za njega i da će sve lako proći sa (neispunjenim)
obećanjima, kao i u slučaju prethodnih vlasti. Mo�da sada�nji ministar smatra da su i
eksperti Ujedinjenih nacija pri dono�enju ovih zaključaka, poput nas 122 potpisnika peticije protiv
komadanja ''Vinče'' iz 15 zemalja,
bili rukovođeni političkim motivima, kao i da eksperti IAEA pripadaju
''cehovima'' ili ''klanovima''!? Da oni mo�da nisu svojim nalazima ciljano
''uzbunjivali'' svetsku javnost ili su nam dobronamerno otvarali oči da vidimo
ono �to ne �elimo da vidimo. U svakom slučaju, uzbunjivanje javnosti je
neuporedivo manja opasnost po tu istu javnost nego njeno obmanjivanje, tj.
skrivanje istine od nje. Bar smo mi iz černobiljske nesreće morali da izvućemo
tu pouku.
Prof.
dr Vladimir Ajdačić |
