|
GLAS istražuje |
Zašto je slanje naših trupa u Avganistan naprasno postalo tako pametan korak?
Silom mirovnjaci
Šalju ih u okupaciju (Vučić). Daju alibi Americi za rat (Timotić). Jedini imamo strane trupe i - misiju (Obradović). Samo bez emocija (Radić). Tako se brišu neprijateljstva (Simić). Popravljamo imidž (Janković)
Ova vlast ne sme ni da pita kad će se naša vojska i
policija vratiti na Kosovo, ali je zato vrlo uslužna kad je reč o podmetanju
naših vojnika da ginu u ime Amerike, od ruke onih koji se bore za svoju
slobodu.
Ovako govori Aleksandara Vučića, opozicija, generalni sekretar
Srpske radikalne stranke i dodaje da " to nisu mirovne misije već slanje naših
trupa u okupaciju".
Vučićev komentar odnosi se na sada već staru ponudu premijera Zorana Živkovića Vašingtonu da Srbija i Crna Gora stave na raspolaganje Americi oko hiljadu vojnika za Irak i Avganistan. Za razliku od radikala, veći deo javnosti zasut je pohvalama za ovaj gest, koji nas, valjda, rehabilituje posle godina provedenih na stubu srama.
Vest o odlasku trupa SCG, koja je procurila u "Vašington post", a odatle do domaće javnosti, naišla je na različita tumačenja jer su u pitanju teritorije na kojima nisu trupe Ujedinjenih nacija već Amerike. Živkovićeva izjava "da ponuda nije učinjena Amerikancima nego generalnom sekretaru UN-a Kofiju Ananu za mirovne operacije pod plavom zastavom", pala je u vodu Ananovom izjavom, "da mandat UN ne može da bude valjano sproveden sve dok se nastavlja američka okupacija Iraka".
Živkovića je demantovao na neki način i sam Kolin Pauel, državni sekretar SAD, rekavši da "još treba videti kakve su američke potrebe i kakav je kapacitet Srbije da obezbedi te trupe". Pauel je tom prilikom dodao i da "Živkovićeva ponuda za učešće vojnika SCG u Iraku pokazuje odgovoran pristup rukovodstva Srbije".
|
Ko da čuva jug Srbija? Dr Predrag Simić kaže da izjavu Nebojše Čovića, šefa
Koordinacionog tela za jug Srbije, kako ne treba slati naše najbolje
specijalce jer ćemo u akcijama protiv terorista poslati ljude koji nisu
dorasli tom zadatku, treba shvatiti ozbiljno. |
||||
Iako je učešće u međunarodnim mirovnim operacijama naša međunarodna obaveza po članu 43 Povelje UN, kod nas ono još nije jasno definisano. Niko od zvaničnika još nije potvrdio niti objasnio proceduru kojom bi se naše trupe našle u mirovnim misijama. Boris Tadić, ministar odbrane SCG, izjavio je "da još nismo doneli nikakvu proceduru" i da je za to potreban pun legitimitet od Skupštine SCG.
Ovu letošnju temu nedavno je aktualizovao vodeći američki magazin "Tajm". Pozivajući se na izvore iz američke vlade, "Tajm" navodi da su već poodmakle pripreme za slanje oko 250 oficira, pripadnika žandarmerije i vojnika, u zonu Kandahara u Avganistanu. Izvor iz "Tajma", takođe, kaže da ovaj "bataljon" - koji bi bio pod američkom komandom - neće biti samo "čuvar mira". Izvor američkog nedeljnika je američki zvaničnik, koji učestvuje u planiranju i pripremama za odlazak pripadnika vojske Srbije i Crne Gore i žandarmerije u Avganistan, i koji je pri tom dodao da Americi: " Nisu nam potrebni čuvari mira."
Prema tome, legitimno je pitanje da li mi to Amerikancima nudimo
naše ljude da ginu u njihovim ratovima?
Aleksandar Radić, vojni analitičar i
urednik "Difensa sekjuritija", smatra da ovde nije reč o stvarima u koje treba
unositi emocije.
- UN nema onaj uticaj koji je nekad imala, već ga ima Amerika, koje je sada vojna globalna sila. SCG samo uvažava postojeći odnos snaga. Ovo je trenutak kad, upravo zbog prošlosti, treba jasno da damo do znanja da li smo, ili ne, spremni da budemo deo novog svetskog poretka. A odgovor na ovo pitanje je upravo u Avganistanu. Obrazloženje je vrlo jednostavno: Ako Beograd bude igrao igru po pravilima, onda mora preuzeti deo obaveza koje nameću dešavanja u svetu - obrazlaže Radić.
Za razliku od Radića, pukovnik u penziji Milorad Timotić iz Centar za civilnu kontrolu vojske, kaže da treba razlikovati kakva vrsta misije je u pitanju: da li održavanje mira, što je manje opasno, ili takozvano nametanje mira, koja je mnogo opasnija po ljudstvo. Vuk Obradović, lider Socijaldemokratije, bivši general, upozorava "da bi trebalo dobrano da se zamislimo nad činjenicom da bi eventualnim upućivanjem naše vojske preko granice, faktički bili jedina zemlja na svetu koja to čini u trenutku kad na sopstvenom tlu ima strane vojne trupe.
|
Sila Boga ne moli Da li specijalci iz Srbije sada u Avganistanu treba da
ispaštaju zbog "brljotina" koje je tamo ostavila Amerika? Simić
odgovara: |
||||
Timotić smatra da slanje naših vojnika bez zastave UN u mirovne operacije daje Americi alibi za ratove. Slanje naših vojnika u Avganistan Predrag Simić, profesor na Fakultetu političkih nauka i spoljno politički analitičar, vidi kao simboličan gest Srbije sa zemljom sa kojom je imala zategnute odnose.
- Nije redak slučaj u istoriji da se takvim gestom rešavaju problemi između zemalja kod kojih je postoja neki problem u prošlosti. Naši zvaničnici na Ameriku sada gledaju kao na prijatelje i saveznike, a slanjem vojnika u Avganistan rešavaju neke neraščišćene račune iz prošlosti - kaže Simić.
Pukovnik Timotić, pak, upozorava da se kod nas ne zna ko je taj
ko ima pravo da odlučuje o slanju naše vojske, što dodatno stvara konfuziju u
ovoj oblasti.
- Ne bi bilo dobro da se ide u misije prema kojima UN ima
nedefinisan stav. Tu, pre svega, mislim na Avganistan i Irak. Mađari su doneli
zakon po kome angažovanje njihovih vojnika van teritorije zemlje mora da potvrdi
dvotrećinska većina u parlamentu.
Pavle Janković, direktor Centra za proučavanje odbrane i
bezbednost na Institutu G17, smatra da bi oko slanja vojnika u Avganistan
trebalo da se postigne konsenzus svih političkih stranaka u Srbiji.
- Slanje
naših vojnika u Avganistan je više pozitivno nego negativno po nas, a i
popravilo bi imidž naše zemlje. Ne trebe zaboraviti da je SCG članica UN, pa
time i u obavezi da učestvuje u njenim mirovnim misijama - navodi
Janković.
Prema njegovim rečima, Avganistan je manje opasna zemlja od
Iraka. On napominje da će naši vojnici tamo steći nova znanja i doći u kontakt u
s novom vojnom opremom i komunikacijama, što je za njih dragoceno iskustvo.
Pored toga, zaradiće i nešto para, što je ovde nemoguće. Po medijima ovih dana
govori se i o tri do deset hiljada dolara zarade, u zavisnosti od opasnosti
misije.
- Naše trupe najjednostavnije je poslati pod misijama UN. Pominje se
i misija ISAF, pod komandom NATO, koju vodi Nemac, general Gos Glimort, ali
teško da ćemo biti u toj mirovnoj trupi - kaže Janković.
Vuk Obradović, pak, upozorava da se mirovna misija može u
preobratiti u misiju nametanja mira, koja nužno podrazumeva priču o vraćanju
vojnika u mrtvačkim kovčezima.
- Nije sporna obaveza vojske SCG da svoje
vojne sastave upućuje u mirovne misije pod okriljem UN, jer samim članstvom u
ovoj organizaciji objektivno se prihvata i ta obaveza. Međutim, nezavisno od
toga, svaka ozbiljna i odgovorna država prethodno temeljno razmotri opasnost
kojima izlaže svoje ljude - upozorava Obradović.
I britanski vojno-politički analitičar Pol Biver smatra da učešće u mirovnoj operaciji u Avganistanu neminovno podrazumeva i borbeno angažovanje, i dodaje da u Avganistanu prosto vlada takvo stanje i ne možete reći: "Izvinite, ali mi ovde ne želimo da pucamo, niti da se mešamo u rat." Ministar pravde Vlade Srbije Vladana Batić smatra da tamo ne treba da budu naši ljudi na nekoj prvoj borbenoj liniji, nego baš u mirovnoj misiji, i da nema nikakvih borbenih dejstava. Batić kaže "da to mogu biti isključivo ljudi koji potpišu ugovor i koji to prihvate, a ne regruti, ne dečaci od 18 ili 20 godina koji prvi put drže pušku".
Više od tri četvrtine Turaka protivi se slanju vojnika u Irak, rezultati su istraživanja Instituta za ispitivanje javnog mnjenja Sonar. U septembru 72,5 odsto građana izjasnilo se da Turska ne treba da šalje vojnike u Irak. Ankara, koja želi da dobije kredit od 8,5 milijardi dolara od Vašingtona, razmatra da pošalje 10.000 vojnika koji bi učestvovali kao stabilizacione snage u Iraku. No, da ovo može da ima i dobre strane, dokaz je Istočni Timor, gde, hiljadama kilometara daleko od svojih kuća, dojučerašnji neprijatelji sa bivših jugoslovenskih prostora sada kroz zajednički rad i igru, zaboravljaju stare rane - ističe se u reportaži američke agencije AP iz Dilija, administrativnog centra Istočnog Timora. Neki od pripadnika "Jugoslavije u malom" na uniformama nose lik maršala Josipa Broza Tita, ratnog komandanta iz Drugog svetskog rata i posleratnog lidera koga danas smatraju "simbolom nostalgije za vremenima kada je Jugoslavija bila mirna i prosperitetna pod njegovom doktrinom 'bratstva i jedinstva'", kaže AP.
