1. 12. 2003.
Preti li Srbiji talas islamskog terorizma?
Al Kaidine krtice čekaju znak
Srpska policija upozorila
da postoji mogućnost od terorističkih napada, kao i da će povećati aktivnost na
terenu, odnosno pojačati kontrolu granica i čuvanje objekata od vitalnog
značaja.
Albanski politički ciljevi i Al Kaida sa svojim ciljevima mogu se
opasno udružiti, što bi bilo katastrofalno za Srbe
piše: Nenad M. Stevanović
Najave nekih zapadnih zvaničnika da u "rezervnu"
grupu zemalja u kojima bi Al Kaida mogla da izvede terorističke napade spada i
Srbija nisu novost ni za domaće stručnjake za pitanja bezbednosti ni za
policiju. Organi unutrašnjih poslova, praktično, od početka rata u Iraku
sprovode povećane mere bezbednosti. Tako je na beogradskom aerodromu povećan
broj policajaca i službenika BIA i pored redovnog aerodromskog obezbeđenja. Da
bi osujetili dolazak "nezvanih" gostiju i sumnjivih paketa, znatno je pojačana
kontrola putnika i prtljaga. Naročita pažnja obraća se na ulazak putnika iz
petnaest rizičnih islamskih država, među kojima su Irak, Sirija, Avganistan...
Putnici iz "rizičnih" zemalja i pored rigoroznog pregleda putnih isprava i
prtljaga, nadležnima moraju da objasne zašto dolaze u Srbiju.
U povećane
mere bezbednosti Beograđani su mogli da se uvere nedavno i na glavnoj
železničkoj stanici, kada je pronađen sumnjivi paket iz koga su virele žice.
Odmah je alarmirana kontradiverziona ekipa MUP-a, evakuisani su putnici i
zaposleni, a posle detaljne provere, u vrlo kratkom roku, obezbeđen je nesmetan
prilaz peronima.
Ove mere, prema saopštenju beogradske policije, preduzete
su zbog mogućnosti terorističkih napada. Srpska policija je pre nekoliko meseci,
u jeku Zalivskog rata, upozorila da postoji mogućnost od terorističkih napada,
kao i da će povećati aktivnost na terenu, odnosno pojačati kontrolu granica i
čuvanje objekata od vitalnog značaja.
Nepismena vlast
Profesor dr Milan Pašanski, predsednik Foruma za
istraživanje terorizma i političkog nasilja, upozorio je u više navrata da Al
Kaida ima ćelije na KiM i u BiH i da može sa Albancima preuzeti njihovu
logistiku u Beogradu.
"Problem je i nutkanje naših vojnika u Avganistan, a
potom verovatno i u Irak, što je odraz strateško-bezbednosne nepismenosti
vlasti. Konfrontacija Al Kaide i SAD može ugroziti bezbednosne interese SCG, jer
Al Kaida kažnajva američke saveznike, o čemu svedoči dizanje u vazduh Jordanske
ambasade u Iraku. Neadekvatan sistem bezbednosti može da reaguje samo 'post
factum', ali ne i preventivno. Da bi se smanjila mogućnost terorističkih napada,
potrebna je preventivna akcija, koja ne znači povećanje broja policajaca na
javnim mestima, već obaveštajni rad u centralama terorističkih planiranja, što
naši obaveštajci, očigledno, ne rade najbolje", kaže Pašanski.
Srbija se sa
terorizmom suočila 1998. godine, ekspanzijom albanskog separatizma. Amerika je
tada imala dvostruke aršine za tumačenju situacije kod nas, zastupajući tezu da
postoje dva oblika terorizma: rđav i dobar. Međutim, kada se njima dogodio 11.
septembara 2001, postalo je jasno da će 21. vek proteći u psihozi straha i
nesigurnosti koje teroristički akti nose sa sobom. Žrtve terorizma su uglavnom
nevini građani, što pokazuju i napadi u Rusiji. Terorizam traži uporišta u
slabim i ranjivim zemljama, a pošto je situacija kod nas takva (recimo –
nedefinisane granice, politički još uvek nestabilan region, kao i geopolitički
položaj zemlje), lako nam se može desiti da postanemo "baza" za međunarodni
terorizam.
Da li je, onda, realna mogućnost da u Srbiji neka teroristička
grupa izvrši diverziju, i koje bi to grupe bile, kako će se država braniti, i
jesmo li se svojom politikom kvalifikovali za tako nešto?
Balkan – tranzitna zona
Marko Nicović, predsednik Međunarodnog saveta za
borbu protiv droge i terorizma, tvrdi da je narko-terorizam bolest 21.
veka.
"Osamdeset odsto svetskog terorizma finansira se od prodaje droge.
Talibani i teroristička organizacija Al Kaida proizvode čak 67 odsto droge koja
je na tržištu, i od toga se finansiraju. Naša teritorija se još od osamdesetih
koristi kao tranzitna zona, a situacija, kakva je sada kod nas i u svetu, nalaže
nam da ne smemo da zaboravimo na oko 2.000 uspavanih pripadnika Al Kaide na
teritoriji Bosne, Albanije, Makedonije i Kosova. Ipak, ovo nije ništa novo, jer
Osama bin Laden, vođa terorističke organizacije Al Kaida, od 1993. ima
građevinsku firmu registrovanu u Albaniji, sa ograncima na Kosovu, koji su
učestvovali u pripremi (bolnice, rovovi, bunkeri...) rata na Kosovu", kaže
Nicović.
Realna opasnost od terorizma dolazi i od primirenih pripadnika OVK,
koji pritajeni čekaju na liniji Preševo – Bujanovac – Medveđa, a ne deluju samo
zbog američke kontrole.
"Naravno, Amerikanci su zainteresovani za svoje
ljude u bazama na Kosovu, a ne za suzbijanje albanskog terorizma i zato ih ne
puštaju da se rasplinu. Ipak, sudeći po tome da su dešavanja na Kosovu sve
nepovoljnija za Albance, to jest, nestrpljenje za nezavisnošću ih polako dovodi
u sukob i sa međunarodnom zajednicom, ne bi iznenadilo da se u narednom periodu,
ekstremisti OVK, udruženi sa Al Kaidom, oglase nekim terorističkim aktom, možda
i usred Beograda. Motiv je, naravno, politički: nezavisnost, a zahtevi mogu biti
i puštanje političkih zatvorenika na slobodu, veća prava, ovlašćenja, učešće u
vlasti. Da treba obratiti pažnju na ova dešavanja, govori i nekoliko činjenica:
izlazak Albanaca iz Crnogorskog parlamenta i odbijanje Skupštine Kosova da
prihvati povelju u kojoj je Kosovo deo Srbije. To bi našim političarima mogao da
bude jasan znak da ćemo vrlo brzo biti opet pritisnuti albanskim terorizmom,
samo ovoga puta mnogo opasnijim i ozbiljnijim. Albanski politički ciljevi i Al
Kaida sa svojim ciljevima (borba protiv svega američkog, a mi trenutno imamo
njihove ljude na našoj teritoriji), mogu se opasno udružiti, što bi bilo
katastrofalno za nas", objašnjava Nicović.
Neophodna predostrožnost
Dr Dragan Simeunović, profesor Fakulteta političkih
nauka, pisac više knjiga na temu terorizma i konsultant u više inostranih vlada,
kaže:
"Odbijanje Skupštine Kosova da usvoji povelju u kojoj Kosovo egzistira
kao sastavni deo Srbije i Crne Gore može da znači najmanje tri stvari: odbijanje
postojanja bilo kakve veze sa ove dve republike, zahtev za nezavisnost,
suprotstavljanje Evropskoj uniji i rasplamsavanje strasti kod pripadnika OVK.
Međutim, ukoliko se na vreme predvidi mogućnost nasilnih akcija, do povampirenog
terorizma neće doći."
Opasnost na koju profesor Simeunović upozorava je
pomalo neočekivana.
"Oko 700.000 frustriranih i raseljenih Srba, bez jasne
perspektive, predstavljaju izvor mogućih osvetničkih reakcija i pravo je čudo
kako do njih još nije došlo. Njihov revolt se prenosi na milione Srba,
osnažujući ne samo osećanje nacionalne solidarnosti nego i izrazito
nacionalističku svest. Zato je pred svetom odgovornost za zaštitu ljudskih prava
progonjenih Srba, inače će se suočiti sa opštim uverenjem srpskog naroda da su
narod sa malim ili nikakvim ljudskim pravima. Dosadašnji rezultati rada UN-a i
ponašanje naših političara na ovom planu, obiluju više formalnim nego stvarnim
uspesima, a frustracija raste.
Što se tiče naših političara, u ovim
okolnostima, kada je narod toliko razočaran, treba ozbiljno da razmišljaju kako
Srbe zadržati podalje od oružja. Pri tom ne mislim na nemire, već upravo na
terorizam", navodi Simeunović.
Uskoro srpske "Crvene brigade"?
"Veće su šanse za akte domaćeg terorizma nego za
međunarodni terorizam, kao što je svojevremeno bilo ubistvo turskog ambasadora u
našoj zemlji Galipa Balkara, koga su ubili pripadnici jermenske terorističke
organizacije ASALA", smatra profesor dr Milan Pašanski, predsednik Foruma za
istraživanje terorizma i političkog nasilja.
"U zemlji je prisutno gomilanje
takozvanih terorizogenih faktora – opšta frustracija, posebno nagomilana kod
mladih generacija – koja će ubrzo dovesti do pojave autohtonog terorizma, kao
što se to desilo u Nemačkoj i Italiji 1968/72. Deo političkog podzemlja i
nadzemlja će selekcionistički obučiti u terorističkoj strategiji odbačenu
omladinu i studente, a potom im usaditi ideju o pripadnosti nekoj eliti koja ima
istorijsku misiju. Na meti će prvobitno biti ekonomski i politički profiteri
bivšeg režima, koji su i dalje nedodirljivi, a potom će doći na red i aktivni
političari, koji su ovim prvim omogućili 'oproštaj grehova'. Time će ova vrsta
terorizma izgledati opravdana i kao iznuđena reakcija, bezmalo – samoodbrana od
amoralnog političkog sistema", smatra ovaj stručnjak.
Kolektivno
nezadovoljstvo, kome pogoduje sporost u rešavanju nagomilanih socijalnih
problema, rezultiraće pojavom "domaćeg terorizma", tvrdi Pašanski – a ove
trendove iskoristiće političke grupacije koje će ih usavršiti u korist vlastitih
ciljeva.
"Sistem bezbednosti je takav da je u ovom trenutku potpuno nespreman
da sagleda navedene trendove i da se uključi u njihovu prevenciju, ili
amortizuje njihove štetne efekte. Neophodna je neka bezbednosna filozofija, koja
treba da proistekne iz definisanja srpskog nacionalnog interesa", upozorava
Pašanski.
Bin Ladenova mreža na Balkanu
U izveštaju objavljenom nekoliko dana posle
terorističkih napada na Njujork i Vašington, u kojima je ubijeno blizu 6.000
ljudi, Kenet Kejsmen, stručnjak za terorizam iz Službe za dokumentaciju Kongresa
SAD, upozorio je da Osama bin Laden raspolaže razgranatom mrežom pristalica
organizovanih u ćelije za koje se zna ili sumnja da postoje u 34 zemlje sveta.
Među njima i u Bosni i Hercegovini, na Kosovu i u Albaniji.
Rohan Gunaratnu,
iz Centra za proučavanje političkog terorizma i nasilja Univerziteta u Sent
Endruu u Škotskoj, smatra da su američki podaci tačni:
"Bin Ladenova
organizacija prisutna je u sve tri zemlje, gde ima aktivne ćelije, operativne i
logističke. Njihov zadatak je da generišu podršku za Al Kaidu i sprovode
operacije. Sve ćelije Al Kaide osposobljene su za napade na diplomatske, pa i
vojne ciljeve zapadnih zemalja, kojih na Balkanu ima veliki broj, od snaga
Ujedinjenih nacija u BiH, preko snaga NATO-a na Kosovu, do diplomatskih i
humanitarnih misija zapadnih zemalja i
organizacija."
