|
GLAS istražuje |
Šta je široka autonomija, a šta uslovna nezavisnost koja se nudi kao rešenje statusa Kosova i Metohije
Kosovo-zemlja moja, gde je sad?
Simić: Doći će se do rešenja koja su njima u interesu. Čelić: Neophodna je vrlo energična akcija države u smislu odbrane Rezolucije 1244. Odalović: Albanska mafija ogromnim sredstvima finansira stvaranje nezavisnog Kosova
Nekad nezaobilazni političar Zapada u rešavanju kriza na Balkanu, tvorac Dejtonskog sporazuma, bivši specijalni izaslanik UN za Balkan Ričard Holbruk izjavio je ovih dana da rešenje problema na Balkanu podrazumeva proglašenje Kosova nezavisnom državom. Tako je Holbruk poručio Srbima u Beogradu da se moraju suočiti sa realnošću i izabrati ili Kosovo ili Evropu. Ako izaberu Kosovo, izgubiće i to, ali i Evropu.
Ako izaberu Evropu, onda će celi Balkan ući vremenom u EU, uključujući i Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Kosovo, Crnu Goru, Albaniju, Hrvatsku, dok je Slovenija već na ulasku u EU, rekao je Holbruk. On je zatim naglasio da se Srbi moraju suočiti sa teškom realnošću koja kaže da su izgubili Kosovo. Nezavisnost Kosova je proces i raspad bivše Jugoslavije još nije završen, smatra Ričard Holbruk.
Vraćajući se u nedavnu prošlost, kada je Kosovo i Metohija počelo da zauzima "počasno" mesto na prvim stranicama svih svetskih medija, govorilo se o rešenju pitanja ove pokrajine preko takozvane široke autonomije. Mećutim, problem Kosova i Metohije nije rešen, naprotiv usledili su sukobi zbog kojih je problem internacionalizovan i, kako su tada strane diplomate govorile, "spirala nasilja" nezaustavljivo se savijala čas na jednu čas na drugu stranu.
Međunarodna zajednica je smatrala da se sukobi mogu zaustaviti samo bombardovanjem Jugoslavije. Kfor i Unmik su preuzeli vojnu i civilnu upravu nad Kosmetom, ali rešenja još nema ni na vidiku. Sada se pominje pitanje " uslovne nezavisnosti", koju apostrofira Međunarodna krizna grupa. Oni objašnjavaju da je ključni uslov za to nemenjanje postojećih granica i nemogućnost da se Kosovo jednog dana pripoji Albaniji. Šta, u suštini, to znači?
Predrag Simić, politički analitičar, kaže da se "ta cela priča
svodi na Holkerijev plan o standardima pre statusa".
- Ovde nema nekih novih
stvari, uglavnom se o ovome priča dosta dugo i ta priča je uglavnom poznata. Pre
razgovora o širokoj autonomiji bilo je razgovora o specijalnom statusu. Ali, ono
što je zajednički imenitelj svega toga, to je da su to sve poštapalice, kako bi
se na kraju došlo do onih rešenja koja njima odgovaraju, u suštini do onog što
je u njihovom interesu. U celoj toj stvari igre reči i poštapalica, smatram da
nekog vidljivijeg rešenja za Kosovo i Metohiju za sada nema.
|
Podela Mandatar Vlade Srbije Vojislav Koštunica založio se u ekspozeu pred poslanicima Skupštine Srbije za kantonizaciju Kosova i Metohije ili podelu na entitete. Koštunica je naveo da, ako je suštinska autonomija formula koja obezbeđuje samoupravu Kosova i Metohije u odnosu na Srbiju, onda je suštinska autonomija srpke zajednice na Kosovu i Metohiji formula koja obezbeđuje njen opstanak na Kosovu. Mandatar je pojasnio da suštinska autonomija podrazumeva teritorijalnu autonomiju, odnosno podelu Kosova na entitete ili kantonizaciju, kao i kulturnu i personalnu autonomiju. Koštunica je naglasio da "nema rešavanja pitanja statusa Kosova i Metohije bez Srbije i državne zajednice SCG. |
||||
Slušajući Holbruka i druge političare, kao i stav Krizne grupe, imam utisak da je Zapadu stalo da Kosovo i Metohija dobije nezavisnost. S druge strane, Evropska unija je podržala ovu čudnu zajednicu Srbija i Crna Gora, ne znajući kako da reši problem Kosova i Metohije, a da je u ovom trenutku najcelishodnije rešenje da sve to malo pričeka. Jer, u suštini, malo kome bi u ovom trenutku odgovaralo da se ti presedani kao što je nezavisnost Kosova primene i na druga krizna područja, jer Kosovo u Rusiji znači Čečenija, u Kini predstavlja Tibet i tako dalje…
Niko nije imun na ovu vrstu problema. Zapad bi se složio sa nezavisnošću Kosova i Metohije, kada bi bili sigurni da to ne bi uticalo na potrese u regionu i iza njega. Tako data nezavisnost Kosovu postavila bi pitanje zapadne Makedonije, istočne Crne Gore gde albansko stanovništvo živi u velikom broju, zatim juga Srbije, a da i ne govorimo o severnom delu Albanije, koji bi u tom slučaju bio pod velikim pritiskom braće sa Kosmeta.
Nama u Srbiji je ta situacija poznata još od 1994, 1995. godine kada je Radovan Karadžić bio na vrhuncu i kada je Slobodan Milošević zazirao od abolicije RS. Taj problem nije mogao brzo da se reši, i sve ove studije i poštapalice imale su za cilj da budu u krajnjoj liniji kazna za Miloševića, a sada je toga znatno manje. Javlja se Holbruk sa nekakvim porukama, ali je on već neka politička prošlost, kaže Simić.
Dušan Čelić, asistent na Pravnom fakultetu Prištinskog univerziteta, smatra da je "Rezolucijom 1244 na izvestan način predviđen aktuelni status Kosova i Metohije". Prema toj Rezoluciji, status pokrajine je definisan kao suštinska autonomija unutar, tadašnje SRJ, a sada SCG.
Prema tome, kada je o samom tekstu reč, tu ne bi trebalo da bude dileme ni za onog ko sprovodi tu rezoluciju, misli se na Unmik i uopšte međunarodnu zajednicu, niti za onoga ko treba da bude deo te široke autonomije, a to su privremene institucije samouprave na Kosovu i Metohiji. Međutim, najnovije zalaganje Međunarodne krizne grupe koja zagovara tzv. uslovnu nezavisnost, čini se treba da zabrine, naročito zbog specifične težine koju ona nosi. I ne samo zbog toga, nego i što se sve to poklapa vremenski sa inicijativom EU, koju je nedavno obelodanio Havijer Solana.
Reč je o jednom posebnom programu EU, pa se sva ta zalaganja poklapaju i sa onim što se danas zbiva na Kosovu i Metohiji, a to je shvatanje mandata UN, koji dozvoljava izgradnju prve i druge inicijative potpuno nezavisne u odnosu na SCG, dakle uz kršenje principa teritorijalnog integriteta i državnog suvereniteta. Kada se od ovog mozaika napravi slika, mi onda zaista možemo da vidimo da se poklapaju u svemu tome i ciljevi albanskog separatističkog pokreta i na izvestan način Krizne grupe i inicijative EU.
Suštinska autonomija nije negacija suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Svaka autonomija jeste potvrda suvereniteta, jer se autonomija ostvaruje uvek u okviru države. Na izvestan način taj termin široka autonomija je termin koji je krenuo od Rambujea, jer je suštinska autonomija u okviru dokumenta označavala pripadnost Jugoslaviji. Danas se od tih dokumenata odstupa i sada se govori o uslovnoj nezavisnosti.
Neophodna je jedna vrlo energična i smišljena delatnost države i njenih organa u smislu odbrane Rezolucije 1244, kako kod onih koji je primenjuju, mislim na međunarodnu zajednicu, tako i na odbranu od onih koji je primenjuju na lokalnom nivou, a to su privremene institucije samouprave na Kosovu i Metohiji. Treba reći da ni mi sami nismo mnogo učinili da je od početka odbranimo, jer sada je skoro pet godina od njenog donošenja. Ona je tada bila nepovoljan akt, ali je ipak sadržala u sebi teritorijalni integritet i državni suverenitet, koji smo morali uporno i istrajno da branimo. Dok god Rezolucija postoji mi imamo prostora da je branimo, rekao je Čelić.
Veljko Odalović, poslanik u Saveznom parlamentu, podseća da se
ponovo prekraja već dogovoreno.
- Tačnije rečeno, sve ono što je u Rambujeu
zacrtano kao nešto o čemu nema spora, i što je u Rezoluciji 1244 jasno
potvrđeno, a to je pitanje suštinske autonomije na Kosovu i Metohiji, kao i
teritorijalni integritet i državni suverenitet Srbije, u ovom trenutku neki
pokušavaju da ospore. I danas, kao i ranije, ponovo stupaju na scenu oni isti
koji su pokušavali da sve to promene, a to su Holbruk i Solana.
Holbruk je inače poznat po tome da je u maju 1998. godine ozvaničio i promovisao OVK, u Juniku, sedeći sa teroristima. Slika je tada obišla svet, a sada se izgleda vratio da završi započeto. Sebi daje mandat kao neskriveni lobista albanskog separatističkog bloka, da promoviše uslovnu nezavisnost. To u suštini znači i dalje ostajanje međunarodnih snaga, davanje nezavisnosti na celoj teritoriji Kosova i Metohije i konačno odvajanje ove teritorije, što je i novo prekrajanje granica i naravno Rezolucije 1244. Havijer Solana, nekako slučajno ili ne, dolazi sa predlogom za integraciju u uniju zemalja zapadnog Balkana, gde se Srbija nigde i ne pominje.
Na mala vrata se uvode institucije Evropske zajednice, što vodi do nezavisnosti Kosova i Metohije. I ovaj stav je suprotan Rezoluciji 1244, ali nas ne treba ništa čuditi jer ono što su započeli 1998. godine, sada žele da završe. Jasno je da je njihova velika obaveza prema obećanjima koja su dali svojim finansijerima, zna se da je to albanska mafija koja ogromna sredstva ubira na Zapadu u cilju stvaranja nezavisnog Kosova.
Solana, koji zna da međunarodne snage na Kosovu i međunarodna
administracija imaju ingerencije i nad spoljnom politikom i nad bezbednosnim
snagam, zdušno nudi Albancima učešće u međunarodnim institucijama i obećava da
će KZK novcem koji je on doneo, kasnije biti osposobljena za stvaranje vojske,
ističe Odalović.
