Drugi pisu:
Mozda i nismo
prijatelji
Reporter "Blic Newsa" u komandi NATOa cuo je mnogo
detalja o kojima vlasti u Beogradu ne govore
Pise: Branimir
Gajic
Drzavna zajednica Srbija i Crna Gora bi mogla da bude primljena u
program Partnerstvo za mir (PZM) na samitu NATOa ovog leta u Istanbulu
iskljucivo ako do tada ispuni odredjene uslove, kazao je za Blic News ambasador
SAD u NATOu Nikolas Berns.
- Uslovi su poznati: Mladic i povlacenje tuzbe
protiv NATOa. Bez ispunjenja ta dva uslova ne postoji bilo kakva mogucnost da
dodje do pregovora o prikljucenju SCG programu PZM - kategoricno je istakao
americki ambasador.
Na pitanje da li u te uslove spada ne samo izrucenje
nekadasnjeg generala VRS Ratka Mladica Medjunarodnom sudu za ratne zlocine u
Hagu, vec i bivseg predsednika RS Radovana Karadzica, cije se ime cesto spominje
"u paketu" sa Mladicevim, Berns je kratko odgovorio:
- Ne. Karadzic se
nalazi u Bosni. Mladic je u Srbiji.
Upitan koliko su SAD i NATO sigurni
da se Mladicevo skroviste nalazi bas na teritoriji Srbije i ko bi iz drzavnih
struktura SCG mogao da obezbedjuje njegovo sakrivanje, ambasador SAD je takodje
kratko i vrlo uvereno odgovorio:
- Mi jednostavno znamo da je on u
Srbiji. Zbog toga je on vas problem. Ne mogu da ulazim u to ko bi iz vase zemlje
mogao da mu pruza utociste jer se to tice vasih vlasti.
Novinar Blic
Newsa i Nikolas Berns razgovarali su u sedistu NATOa u Briselu, prilikom posete
grupe srpsko-crnogorskih novinara institucijama Severnoatlantskog saveza, koja
je ukljucivala i susret sa vojnim zvanicnicima u belgijskom gradicu Monsu, gde
se nalazi SAPE (vrhovna vojna komanda NATOa u Evropi). Osim ambasadora Bernsa,
svi ostali sagovornici beogradskih i podgorickih medija su, prema internim
pravilima NATOa, zahtevali da budu citirani iskljucivo kao "NATO zvanicnici",
bez navodjenja licnog imena i cina ili funkcije. Zahvaljujuci tom pravilu, moglo
je da se cuje i sazna dosta detalja o aktuelnoj i buducoj poziciji SCG prema
NATOu i PZM-u, od kojih se neki prilicno razlikuju od onoga sto gotovo
svakodnevno moze da se cuje u Beogradu.
- Srbija je veoma vazna zemlja za
nas, i velika je steta sto vlasti u Beogradu nastupaju kao da ih pridruzivanje
evroatlantskim bezbednosnim integracijama narocito ne zanima. Medjutim, iskreno
govoreci, niko iz NATOa nece insistirati da Srbija i Crna Gora bude primljena u
PZM kao ravnopravan partner ukoliko vi to sami ne zelite. Sto se uslova tice, za
nas je jako logicno da se insistira na izrucenju Mladica Hagu, jer je on
odgovoran za najveci ratni zlocin pocinjen u citavom ratu na prostoru bivse
Jugoslavije, za Srebrenicu. Povlacenje tuzbe koju je SRJ podnela protiv zemalja
clanica NATOa ima smisla, jer ne mozete da saradjujete s onima koji vas tuze.
Svako u Beogradu ko tvrdi da to nije bitno, i da je pridruzivanje PZM i NATOu
moguce na drugaciji nacin, ne govori istinu i na vasim medijima je da
funkcionerima koji daju takve izjave postave to pitanje - rekao je u Briselu
jedan od visokih politickih funkcionera.
Svi funkcioneri NATOa u Monsu su
izrazavali zabrinutost sto iz SCG i dalje sa najvisih mesta dolaze signali koji
nedvosmisleno ukazuju kako ce tesko doci do napretka u odnosima Beograda i
Brisela, narocito nakon poslednjih izbora u Srbiji. S druge strane, niko ne
krije odusevljenje reformama u sektoru odbrane tokom poslednjih deset
meseci.
- Ministar odbrane Tadic radi izuzetan posao, i to je najveci
napredak postignut u priblizavanju SCG Partnerstvu za mir. Veoma smo zadovoljni
njegovim sustinskim razumevanjem problema i nacinom na koji on pristupa
neophodnim reformama. Gotovo je neverovatno koliko je on uradio za tako kratko
vreme - naglasio je Berns, istakavsi jos da "Tadic uliva nadu da Srbija i Crna
Gora moze da ostvari svoju buducnost".
Entuzijazam americkog ambasadora,
prema utiscima novinara Blic Newsa, dele i drugi zvanicnici Severnoatlantskog
saveza. Na pitanje da li smatraju da bi VSCG mogla da bude kvalitetan i pouzdan
partner u nekoj buducoj, hipotetickoj saradnji, nekoliko visokih oficira
najznacajnjih evropskih armija reklo je identicnu stvar:
- Vojska SCG ima
ljudstvo ciji kapaciteti u odredjenim poljima cak prevazilaze vecinu onoga sto u
tim oblastima postoji u sastavu armija NATO zemalja. Vasa vojska ima ogromno
iskustvo i znanje, kao i evidentnu zelju koju smo uocili kod kadra s kojim smo
bili u kontaktu da nauci nove standarde. U VSCG postoje i citave jedinice koje
se po kvalitetu nalaze znatno iznad svih armija koje su bile clanice Varsavskog
pakta.
Na pitanje da li mogu da navedu o kojim se jedinicama radi,
zvanicnici NATOa nisu zeleli da "ulaze u detalje", ali je jedan od njih tvrdio
da je "licno bio impresioniran nacinom na koji je odrzavana komunikacija izmedju
jedinica tokom rata 1999", uprkos "intenzivnoj vazdusnoj kampanji", vestinom
kamuflaze i uspesnim izbegavanjem jakih i neprestanih vazdusnih napada, ali i
cinjenicom da su snage tadasnje VJ cesto s uspehom presretale komunikacije
njihovih aviona sa komandom na zemlji ili u vazduhu.
Prema internim
pravilima Partnerstva za mir, svaka od zemalja koja pristupi tom savezu moze da
bira od mnogih programa one koji joj najvise odgovaraju i za koje smatra da
odgovaraju njenim specificnim potrebama. Medjutim, ono sto je imperativ jeste
obavezno savladavanje engleskog jezika do nivoa da angazovano ljudstvo moze
uspesno da se sluzi engleskim u vojnoj terminologiji, kao i uskladjenost nekih
sistema, najpre veze, sa standardima koje propisuje NATO. Ukoliko SCG jednog
dana pristupi Partnerstvu za mir, promene na ovim poljima bice prioritet. Tek
nakon toga na red ce doci snage za koje Ministarstvo odbrane proceni da su
zemlji najpotrebnije i kojima moze da se doprinese kolektivnom bezbednosnom
sistemu.
Jos jedna od tema koje su cesto bile pominjane u domacoj
javnosti jesu lokacije i vojna postrojenja u Srbiji koje je navodno NATO odredio
kao buduce baze. Na pitanje da li se u NATOu razmatra, cak i samo u zamisljenim
scenarijima, prebacivanje odredjenih snaga u Srbiju i njihov razmestaj po
Kopaoniku ili Nisu, svi zvanicnici NATOa kojima je takvo pitanje upuceno
odgovarali su da "takva mogucnost nije razmatrana ni hipoteticki".
- Ne
mozete da planirate postavljanje baza u zemlji ciji status nije takav da ona
predstavlja naseg saveznika, mozda cak ni prijatelja. Neistinite su sve price
koje su se o tome pojavile u lokalnim medijima. Ukoliko SCG jednog dana postane
clan PZM, tek onda moze da se desi da se na njenoj teritoriji odigraju
zajednicke vezbe s drugim armijama zemalja clanica PZM, koje bi se tu
stacionirale kratkotrajno, koliko bi trajali zajednicki manevri. Ali, dokle god
je status SCG takav kakav je sada, stacioniranje bilo kakvih snaga na njenoj
teritoriji se ne razmatra cak ni u zamisljenim scenarijima - rekao je za Blic
News jedan od zvanicnika u centrali NATOa u Briselu.
BLIC NEWS
