|
„Налазимо се само испред Албаније, а иза свих
других. Србија није у добром друштву”!
Када је недавно у
београдском Аеро–клубу на представљању нове иницијативе пословних људи из
Конгреса српског уједињења, једне од најугледнијих српских организација са
седиштем у Сан Франциску, промотер и потпредседник Едита Крунић на овај
начин прокоментарисала графички приказ робне размене земаља Југоисточне
Европе са САД за 2002.годину, било је и лаицима јасно да Срби из Америке
почињу да примењују нову стратегију – после деценије борбе против клевета
и фабриковања лошег имиџа њихове отаџбине, окрећу се економским питањима и
ономе од чега се живи.
– Морамо да престанемо да говоримо о помоћи
Срба из дијаспоре. Времена су донекле другачија, треба говорити о нашем
односу у коме се уважава двоструки интерес, како наших у отаџбини, тако и
наших у расејању – вели наша саговорница, подводећи овај нови приступ
односима унутар српског националног корпуса као синергију патриотизма и
интереса.
Ништа није као пре
Браћа из расејања
фиксирала су три основна економска циља: унапређење економске сарадње
матице и дијаспоре, помоћ српским компанијама у пласирању производа на
северно америчко тржиште и обезбеђивање релевантних информација везаних за
ово тржиште. Први корак на том путу начињен је већ приликом овог
промотивног сусрета са неколицином овдашњих привредника и пословних људи,
а прве упоредни подаци о нашем извозу у Америку почетком 90–их и након
изузетно бурне деценије ратова, распада и државне агоније, потврдили су да
„ништа више није као пре”.
У 1991.години извозили смо преко велике
баре обућу, дуван, бакар, гуме, јакне и шунку, а увозили кукуруз, дампере,
соју и кокс. Десет година касније извозимо делове за авионе, месингане
цеви, сајамску робу, муницију и шљивовицу ракију, а увозимо опет кокс,
тракторе, офсет машине и опрему за АОП.
– Оно што Србија заиста
може да извезе нема у статистикама, јер фирме које вреде и могу да извозе
квалитетну робу нису се још активирале – коментарише
Крунићка.
Уверљивост њених речи потврђује за нас неславна табела о
успешности преклањског извоза из земаља овог региона, где је на челу
Румунија са око пола милијарде долара већим извозом него увозом, Бугарска
са позитивним салдом од око 240 милиона долара и Србија и Црна Гора са
извозним дебалансом од скоро 70 милиона и Албанија са 9,2 милиона долара
на зачељу. Слику заокружује податак да је српско–црногорска привреда
извезла у Америку робу у вредности од свега 9,6 милиона долара.
Све
то потврђује да су многе могућности за већи продор на ово пробирљиво и
високо конкурентно тржиште – неискоришћене. Само површни преглед онога што
наше комшије извозе „ујка Сему” уверава нас, што истиче и госпођа Крунић,
да би Србија била далеко занимљивија, само да се овде нешто промени у
пословном понашању и њихова најновија иницијатива схвати врло озбиљно. Кад
се зна да, рецимо, БиХ извози у САД намештај, обућу и муницију, Бугарска
одећу и женске капуте, Хрватска лекове, накит, електричне и погонске
машине и грађевински материјал, Македонија дуван, одећу и плетене
производе, онда је и пословно позиционирање у односу на нову ситуацију на
пробирљивом и високо конкурентном тржишту реалније.
– У САД постоји
интерес за Србију у пословном смисли због неколико ствари: прво, због
могућности најбржег раста тржишта – друштвени производ је повећан са 10
милијарди у 2000. години на 20 милијарди долара у 2003.години; друго због
увозне потражње, која је порасла са 3,5 милијарди на више од седам
милијарди долара; због геостратешког положаја Србије која је центар
Југоисточне Европе; високо образоване, јефтине и младе радне снаге и
потребе за новим инвестицијама у условима оронуле инфраструктуре,
технологије и метода рада – анализира наша саговорница, предлажући да наша
влада што пре понуди америчким компанијама услове за отварање
представништава, која по правилу запошљавају велики број младог и
школованог света, плаћајући га далеко испод америчког просека, али врло
примамљиво за овдашњи стандард.
Тржиште
дијаспоре
Када се ове чињенице упореде са оним што као тешки
окови онемогућава боље резултате, а реч је о недовољној информисаности
наших фирми о тржишту САД, недостајућим финансијским средствима за
осмишљенији маркетинг, ограничењима овдашњег привредног амбијента и
неадекватним контактима са потенцијалним партнерима, онда позив српских
бизнисмена из Америке овде ваља дочекати мелем на домаћу привредну рану и
практичну демонстрацију онога што се назива истинским повезивањем отаџбине
и расејања.
– Можемо да успоставимо контакте са америчким пословним
партнерима и компанијама, да обезбедимо директне контакте са тамошњим
тржиштима и помогнемо у рекламирању, маркетингу и прибављању свих
потребних информација, укључујући и довођење потенцијалних инвеститора
који желе да улажу у Србију – вели Едита Крунић.
Посебну пажњу у
овој причи треба посветити тржишту саме дијаспоре, упозорава наша
саговорница. Само у последњој деценији настанило се у Америци нових 300
хиљада Срба. Тако је, например, на Флориди никао потпуно нови српски град
са 15 хиљада становника, својим продавницама, школама, радијом и ТВ. Речју
цео град је српски.
Ако је тачно да нас у свету има око 3,5
милиона, да наши људи располажу капиталом од најмање 500 милијарди долара,
онда је то за овдашње привреднике податак о коме ваља озбиљно
размишљати.
– Срби су носталгичан народ по природи и воле да купују
нешто из Србије, пре него ли било коју другу робу. Истовремено више од 40
одсто Срба из света је, према неким анкетама, расположено да уз извесне
законске корекције овде улаже – подсећа госпођа Крунић, успут помињући
податак о изузетно високом доприносу капитала дијаспоре у „пеглању”
извозних дубиоза.
Наиме, Србија је у протеклих 12 година остварила
трговински дефицит са светом од око 24 милијарде долара. Како је у то
време доyнакама наших исељеника у отаџбину стигло око 18,8 милијарди
долара, очито је да је четири петине дефицита заправо покрила
дијаспора.
– Шта на основу свега овога значи партнерство? Идеја је
да привредници одавде сарађују са нама и брже и лакше продру на
северноамеричко тржиште, а да ми из дијаспоре брже и успешније пласирамо
наш капитал у Србији. Цела стратегија наше иницијативе је да ми будемо на
услузи вама, а ви одавде нама – закључује наша
саговорница. |
