Do kraja 2007. penzioneri u Srbiji ostace bez joÅ 14 penzija
SRPSKA PENZIJA K'O ÅVAJCARSKI
SIR
@ Vladan DINIC
Svi penzioneri u Srbiji primaju penzije po Åvajcarskoj metodi, vecina od njih
Åivi na ivici bede i gladi, a neki bogme i od
kontejnera!
Prosecan srpski penzioner
moÅda ne moÅe na karti sveta da, baÅ, iz prve pogodi gde je Åvajcarska, i kako
se zove njen glavni grad, ali zato dobro zna Åta je to "Åvajcarska formula" za
uskladivanje penzija.
Osetio je to
dobro i na svojoj koÅi, jer je od januara 2002. godine otkako mu poviÅice stiÅu
kao Åvajcarcima (kvartalno, malo prema platama, malo prema troÅkovima Åivota),
ostao bez Åest penzija!
To, medutim,
nije sve - do kraja 2007. godine ce, kad se sve sabere, ukupno manje primiti cak
20!
A i to pod uslovom da se ne promeni
sadaÅnji, po njega vec poguban, zakon, pa "postane", na primer, Austrijanac,
cije se penzije povecavaju samo jednom godiÅnje, i to samo prema kretanju
cena.
PoÅto su odavno zaboravili kako
izgleda more, u banje viÅe ne idu ni o troÅku drÅave, nemaju para za bioskop, za
partiju Åaha na Kalemgdanu je isuviÅe hladno, pa druÅtveni Åivot vode joÅ samo
na sahranama, penzioneri su, u dokolici, stavili na papir koliko bi, za svaki od
proteklih meseci, primili da pre tri godine nije promenjen tadaÅnji saveznni
penzijski zakon.
Da su se cekovi, kao
nekad, merili iskljucivo prema platama, oni bi za to vreme 14 puta dobili
poviÅicu, penzije bi im se smanjile u cetiri navrata, a ostalih 18 meseci bili
bi na istom, jer je rast zarada bio manji od pet odsto, Åto je bio uslov za
povecanje.
Prosecan penzioner bi za to
vreme ukupno primio tacno 334.088
dinara.
Primenom "Åvajcarske formule"
penzije se uskladuju 1. janaura, 1. aprila, 1. jula i 1. oktobra, prema kretanju
zarada i troÅkova Åivota iz prethodnog kvartala tako Åto se uzima po polovina
tih procenata. PoÅto plate, tradicionalno, iz svima znanih razloga, zabeleÅe
najveci skok u decembru, a zatim se, otprilike toliko, smanje u januaru,
penzioneri sada na pocetku godine prime dvocifrenu poviÅicu, za drugi kvartal
dobiju po pet-Åest odsto manje, a za treci i cetvrti, otprilike, po toliko
viÅe.
Tako se penzija "Åvajcarca na
srpski nacin" s pocetka i ona s kraja godine razlikuju tek za par stotina
dinara.
E, kad je sad sabrao sve Åto je
primio od janaura 2002. do kraja 2004. godine, prosecan penzioner je izbrojao
tacno 282.812 dinara. To znaci da je, kad sumu uporedi sa onim Åto bi primio po
starom zakonu, izgubio 61.276 dinara, koliko iznosi Åest njegovih sadaÅnjih
penzija. Prosek za decembar, ciji je prvi deo baÅ ovih dana primio, je 10.086
dinara.
Medu onima koji Åive
penzionerske dane mnogi su vicni matematici, a vremena imaju na pretek, pa su na
osnovu pretpostavke da ce se plate i troÅkovi Åivota u ovoj i u naredne dve
godine kretati otprlike dosadaÅnjim tempom, izveli prilicno poraznu
racunicu.
Ona pokazuje da ce, mereno
trenutnim primanjima, za tri godine ostati bez joÅ 14 penzija. A to znaci da ce,
zahvaljujuci "Åvajcarskoj formuli", od pocetka 2002. do kraja 2007. godine,
ukupno izgubiti 20 (sadaÅnjih) penzija.
Procene, naime, pokazuju da bi prosecan penzioner, pod uslovom da nije ni cuo za
"Åvajcarsku formulu" i da ih, naravno, doceka, za ove tri godinu ukupno primio
636.964 dinara. Umesto toga, on ce, kako se procenjuje, dobiti 482.748, dakle
152.216 dinara, ili 14 penzija manje.
Kad se to sabere sa 61.276, za koliko je dosad prikracen, stiÅe se do 213.492
dinara, koliko iznosi 20 penzija za decembar
2004.
Ove racunice izvedene su
koriÅcenjem podataka o prosecnim penzijama u Republickom penzijskom fondu
zaposlenih. Ali, poÅto se na sve penzionere, izuzev vojnih, primenjuje isti
zakon, pa su tako datumi uskladivanja, kao i procenti povecanja, odnosno
smanjenja, istovetni, slicno ce proci i penzionisani privatnici. Åta ce biti sa
220.000 seljaka cije penzije u ovom trenutku iznose nepune 3.000 dinara i kasne
20 meseci - niko se ne usuduje da prognozira. PoÅto mladi poljoprivrednici,
videvÅi, valjda, kako su proÅli njihovi roditelji, uopÅte ne pokazuju interes za
penziju, ili tacnije receno, viÅe gotovo uopÅte ne placaju doprinose, ne treba
se iznenaditi ako se, kako mnogi zagovaraju, obavezno osiguranje seljaka potpuno
ukine!?
DrÅava bi u tom slucaju preuzela
brigu o sadaÅnjim korisnicima, poÅto se i sada ove penzije najvecim delom
isplacuju iz budÅeta, a ostalima bi se prepustilo da sami odluce i da se, ako
nadu racunicu, osiguraju na dobrovoljnoj
bazi.
Zvanicnici demantuju da se u
potaji pripremaju izmene srpskog penzijskog zakona, medu kojima ce kljucne biti
podizanje starosne granice i njeno izjednacavanje za Åene i muÅkarce, kao i
uskladivanje penzija samo sa cenama ili troÅkovima Åivota, i to jednom, najviÅe
dva puta godiÅnje. Penzioneri, medutim, u to ne veruju i neko ne moÅe da ih
ubedi da se neÅto u potaji ne sprema. Tim pre sto je Vlada Srbije osnovala Savet
za reformnu penzijskog sistema u kome sede sve sami ministri, a ovaj nekoliko
grupa i Åto ni u jednoj nema penzionera koji su, normalno,
najzainteresovaniji.
FORMIRAJU
POLITICKU STRANKU
I RACUNAJU NA MILION GLASOVA
PoÅto su se proteklih godina
uverili da ih se svi sete samo pred izbore, a da ih, cim produ, svi
zaborave, reÅili su da pokuÅaju da se sami, u parlamentu, gde je i mesto,
izbore za svoja prava. Iako u Srbiji ima nekoliko stranaka koje u svom
imenu sadrÅe rec "penzionerska" i dosad je samo jedna, Ujedinjena
penzionerska stranka, uspela, i to u koaliciji sa SSJ, da dobije jedno
poslanicko mesto, ali ga je ubrzo i izgubila (poÅto je otkriveno da je
poslanik nekad bio clan JUL), na pomolu je osnivanje - nove. Ovaj put,
cini se, u trku ulaze "jaci" igraci, buduci da iza Saveza penzionera
Srbije, odakle je potekla ova ideja, stoji bezmalo milionsko clanstvo. Pod
uslovom da srpski penzioneri, poput slovenackih kolega, u ovoj stranci
prepoznaju svoj interes, moglo bi se dogoditi da osvoje zavidan broj mesta
u parlamentu, a tada bi i prica o onome Åto ceka ne samo sadaÅnju
generaciju penzionera, nego i one koje tek dolaze mogla biti
drugacija.
|
