Prezentacija ljudskih prava na Kosovu fokusirana na pitanje slobode
kretanja-u odnosu na zakon.na Seminaru Francuskog Caritasa na Brezovici
12.maja.Za prezentaciju bila zaduzena Ruzica Simic sudija kao predstavnik
privremenih institucija a Ibrahim Makoli je imao svoju prezentaciju ispred
NVO Centar za slobodu I ljudska prava iz Pristine.Ucesnici seminara su bili
predstavnici NVO-a sa celog Kosova I jedan broj internacionalaca zaduzenih
za ljudska prava.
Moja prezentacija je naisla na opstu osudu predstavnika kosovskih
nevladinih organizacija a I gosp.Makoli je imao ozbiljne primedbe.
Volela bih da dobijem vas komentar. ( [EMAIL PROTECTED] )
Sloboda kretanja
Sloboda kretanja je jedno od osnovnih prava I sloboda
zajemcenih Evropskom konvencijom za zastitu ljudskih prava, kojom je u clanu
2 Protokola 4 utvrdjeno:
Svako ko se zakonito nalazi na teritoriji jedne drzave ima, na toj
teritoriji, pravo na slobodu kretanja I slobodu izbora boravista, a nikakva
ogranicenja se ne mogu postaviti u odnosu na vrsenje ovih prava, sem onih
koja su u skladu sa zakonom I koja su neophodna u demokratskom drustvu u
interesu nacionalne bezbednosti I javne sigurnosti, radi ocuvanja javnog
poretka, za sprecavanje kriminala, za zastitu zdravlja ili morala ili radi
zastite prava I sloboda drugih.
Ova prava se mogu u odredjenim oblastima ograniciti, ali u skladu sa zakonom
I javnim interesom demokratskog drustva.
Clan 1 ove konvencije zahteva od drzave, odnosno, na Kosovu, od nadleznih UN
I KFOR institucija, kao I Privremenih Kosovskih Institucija da obezbede ova
prava i imaju izricitu obavezu da svojim gradjanima, bez ikakve
diskriminacije I ogranicenja, ostvare ambijent sigurnosti za slobodno
kretanje, kao I druga prava, koja ce gradjani fakticki koristiti u praksi.
To znaci da nadlezne institucije na kosovu imaju obavezu za preduzimanje
racionalnih koraka da bi zastitile pojedince od stete za koju su znale ili
je trebalo da znaju. Ukoliko se ova prava ne mogu ostvariti na lokalnom
nivou,gradjani Kosova, prema Evropskoj konvenciji koja se neposredno
primenjuje dolaskom mirovnih snaga, mogu da zastitu kod Evropskog Suda za
Ljudska Prava u Strazburu.
Slobodu kretanja svim gradjanima Kosova garantuje I rezolucija Saveta
Bezbednosti 1244 iz 1999. godine kroz uspostavljanje bezbednog okruzenja za
sve gradjane, bez diskriminacije, sto predstavlja osnovu misije UNMIK-a
uspostavljena na ovom podrucju.
Ustavnim okvirom za privremenu samoupravu Kosova garantuju se sva osnovna
ljudska prava bez diskriminacije I u potpunoj ravnopravnosti neposrednom
primenom medjunarodnih konvencija o ljudskim pravima.
Vojno politickim sporazumom izmedju KFOR-a I Vlade SRJ I RS sprovedeno je
povlacenje snaga SRJ a odgovornost za bezbednost preuzeo je KFOR.
Medjutim, u praksi, fakticko stanje je suprotno od onoga sto je zajemceno u
navedenim pravnim dokumentima. Pa, tako na Kosovu ne postoji sloboda
kretanja za sve gradjane, nema slobodnog organizovanog putnickog gradskog I
medjugradskog prevoza za sve gradjane. Prevoz koji je organizovan za
manjinske zajednice nije bezbedan, jer su cesti su napadi na konvoje od
kamenovanja do bacanja bombi, a najdrasticniji slucaj je podmetanje
eksploziva pod autobus Nis Ekspresa koji je prevozio Srbe povratnike u svoje
domove u centralnom Kosovu.
Nema slobodnog kretanja cak I unutar etnickih enklava na imanjima nedaleko
od sela, do radnog mesta, do verskih pravoslavnih objekata, do zdravstvenih
ustanova do prosvetnih I drugih institucija, sto znaci da nesloboda kretanja
ugrozava I upraznjavanje najveceg broja zajemcenih osnovnih ljudskih prava I
sloboda. U tim enklavama vlasnici imanja su prinudjeni da obradjuju zemlju
uz policijsko obezbedjenje kako nebi doziveli sudbinu 14 Srba iz sela Staro
Gradsko koji su ubijeni dok su obradjivali svoja polja avgusta 1999god. Kada
idu u nabavku osnovnih zivotnih namirnica potrebna im je policijska pratnja
koja im je dozvoljena najvise jednom nedeljno. Deca odlaze u skolu u
tenkovima ili pod policijskom pratnjom. Naravno, nije u svim oblastima
Kosova ista situacija, ali je cinjenica da je mnogim gradovima I etnicki
cistim sredinama sloboda kretanja ugrozena. O tome svedoce: ubistvo decaka
u Gracanici prilikom kupovine hamburgera (uz magistralni put Pristina -
Gnjilane) aprila 2004god., a dan ranije, tesko povredjivanje srpskog decaka
na istom putu, ubistvo Zlatomira Kostica I Milijane Markovic na tranzitnom
putu u Lipljanu, masakr srpske dece u Gorazdevcu dok su se u blizini sela,
odnosno enklave, kupali u seoskoj reci, mucenje I tesko povredjivanje
porodice Vucic iz Crkoleza koje se desilo aprila 2005god. na njihovom
imanju, postavljanje bombi od enklava Banje, Suvo Grlo I Crkolez na jedinom
putu prema prvom vecem mestu naseljenom srpskim zivljem Zubinom Potoku I tom
prilikom ubistva I povredjivanja vise gradjana. Drastican je primer enklave
u centralnom Kosovu Batusa I okolnih sela gde srbi zbog nedostatka slobode
kretanja su spreceni da idu na svoja radna mesta u termoelektrani Obilic, a
ne mogu ni da obradjuju svoja imanja od cijih bi prihoda obezbedili
pristojnu zaradu, pa zavise od humanitarne pomoci. Mesecima zive bez struje
jer se od njih ocekuje "da ispune svoju gradjansku duznost" tj. da placaju
utrosenu struju. To znaci novi vid proterivanja, sto nebi trebalo da bude
cilj kosovskih institucija.
Za sest ( 6 ) godina UN misije oko 1000 gradjana je ubijeno I kidnapovano.Do
17.marta 2004god.unisteno je 118 crkava I manastira,a 17. I 18.marta te
godine jos 32 je sravnjeno sa zemljom,vise od 18000 stambenih objekata je
unisteno.Dogadjaji od 17 I 18 marta kada je izvrsen pogrom I etnicko
ciscenje Srpskog naroda iz enklava u okolini Gnjilana, Lipljana, Vucitrna,
Obilica, Kosova Polja, Kosovske Mitrovice ostavio je trajne posledice na
odnose manjinskih zajednica sa vecinskom albanskom zajednicom. Tamo gde je
uopste postojalo(npr.u regionu odgovornosti spanskog bataljona)ponisteno je
poverenje steceno u medjunarodne institucije zaduzene za bezbednost koje su
znale a nisu zelele da zrtvuju svoje vojnike radi zastite ljudskih zivota,
njihovih kuca I svetinja. Najnoviji teski incidenti u poslednja dva meseca
postavljanja bombi u blizini srpskih kuca, incident u Klokotu kada je
zapaljena kuca ciji je vlasnik ubijen godinu dana pre I drugi akti nasilja
koji su motivisani etnickom mrznjom, a u cilju etnickog ciscenja, po nacinu
izvrsenja okrutni do bestijalnosti, cesto planski izvseni, a pritom, mali
broj izvrsilaca je okrivljen I sudski procesuiran, daju jednu poruku mrznje
I pretnje I stvaraju osecaj straha kod onih kojima je poruka namenjena. Vrlo
cesto policijski potparoli, pa I visoki zvanicnici UN-a (u slucaju porodice
Vucic- gosp. Petersen) izjavljuju kako nema indicija o etnickoj
motivisanosti zlocina. KPS I UN policija nisu imali dovoljno kapaciteta I
znanja da valjano istraze zlocine, pa zlocinci ostaju na slobodi da nastave
svoje delo, a zrtve ostaju u jos vecem strahu I nesigurnosti.
U ovakvom ambijentu nebezbednosti, nerazotkrivanja I nekaznjavanja zlocinaca
ne mozemo govoriti o slobodi kretanja. Tome idu u prilog I povremene izjave
medjunarodnih policijskih zvanicnika da "nisu u stanju da garantuju
bezbednost", da ne mogu da pruze policijsku pratnju humanitarnim
transportima I konvojima zbog nebezbednosti policajaca I slicnog. U isto
vreme od istih policijkih snaga uklanjaju se bezbednosni punktovi (Miroc kod
Vucitrna, Velika Hoca, Orahovac) zbog navodnog poboljsanja bezbednosti, sto
ima za posledicu masovno iseljavanje iz tih mesta.
Sta je za Srbe znacilo uklanjanje bezbednosnog punkta koji je stitio selo
Miroc?Svi stanovnici tog sela su se neposredno posle uklanjanja punkta
iselili,a u susednom selu Gojbulja vlasnici imanja zbog straha od naselja ih
ne obradjuju,nastala je ilegalna seca sume,kradja stoke I poljoprivrednih
alatki.Crvena linija zone bezbednosti je iseljavanjem Miroca,pomerena,I sa
ovim razvojem situacije Gojbulja ce se izvesno iseliti u sledece 2-3god.
Ilustrativna je izjava Dzozefa K. Grabovskog koji je u State Department-u
izjavio: da ova katastrofa ljudskih prava na Kosovu I njeno ignorisanje
naoruzava one koji se protive ljudskim vrednostima I slobodama.
Sve ovo govori da ostvarivanje ljudskih prava nije niti prosto niti
jednostavno. Po svojoj prirodi ljudska prava nisu iskljucivo pravno pitanje,
ona su I moralno, a I pre svega, politicko pitanje. Ljudsko pravo na slobodu
kretanja je, kao I druga ljudska prava, sustinsko pitanje koje odrzava
coveka u zivotu, na isti nacin kao I zdravlje. Ono proistice iz same
cinjenice postojanja ljudskog bica u odnosu na institucije.
Stoga mozemo zakljuciti da je sloboda kretanja kao osnovno ljudsko pravo, na
Kosovu dramaticno ugrozeno, nadlezne institucije KFOR-a I UN-a I Privremene
Kosovske Institucije imaju obavezu da preduzmu konkretne, ocigledne,
zastitne mere koje ce dati vidljive I merljive rezultate, a pre svega:
. razotkrivanje etnicki motivisanih zlocina;
. vracanje KFOR bezbednosnih punktova gde to zahtevaju manjiske
zajednice zbog osecanja straha;
. obezbedjivanje policijske pratnje za humanitarne transporte i
konvoje I redovne saobracajne linije na svim relacijama gde gradjani osecaju
nebezbednost;
. policijsku pratnju za pojedince kada se radi o urgentnim
zdravstvenim I drugim problemima gradjana koji zive izolovani u enklavama,
pa im je nedostupna zdravstvena institucija kao I druge institucije I organi
koji treba da im sluze za ostvarivanje I zastitu gradjanskih prava;
. mediji koji treba da sire toleranciju I dobro susedstvo I da
afirmisu dogadjaje ili licnosti koji deluju mirotvorno;
. kosovski politicki lideri, aktivisti nevladinih organizacija kao I
ugledni javni kulturni radnici trebalo bi da svojim licnim primerom
(odlaskom u srpske I druge manjinske enklave javnim, otvorenim I iskrenim
govorom tolerancije I pozivanjem I zahtevanjem slobode I ravnopravnosti svih
bez diskriminacije)da pokazu svojim sunarodnicima koji,kao vecina gradjana,
nose odgovornost za demokratizaciju drustva.
Kosovski politicki lideri moraju javno,iskreno I ubedljivo
da pozivaju gradjane da ucestvuju u sprovodjenju pravde,saradnjom sa UN I
KPS,tuzilastvom I pravosudnim organima, kako bi se etnicki motivisani
zlocini razotkrivali a zlocinci po zakonu kaznili, jer je to jedini nacin za
uspostavljanje poverenja manjinskih zajednica u vecinsku albansku,kao I
poverenja svih gradjana u institucije za zastitu mira I bezbednosti I
pravosudni system.U suprotnom zlocinci su stimulisani na vrsenje nasilja.
. izvrsiti neophodne procese decentralizacije u kosovskom drustvu na
svim nivoima I oblastima uvazavajuci zahteve I potrebe svih zajednica kako
bi manjinske zajednice dobile mogucnost odlucivanja o zivotnim pitanjima I
zajedno sa vecinskom albanskom zajednicom nalazile zajednicka resenja;
. prolongirati tranziciju u oblastima pravosudja I snaga bezbednosti
jer su te medjunarodne institucije garancija poverenja I bezbednosti za
manjinske zajednice, do nivoa kada se ove istitucije mogu smatrati
multietnickim, nezavisnim I neutralnim I na odredjenom nivou svesti I znanja
koja ce garantovati prevladavanju vladavine prava I zakona, demokratije I
tolerancije, a zato je potrebno vreme.
Samo u ovakvim uslovima bilo bi moguce ostvarivati ljudska prava pa I prava
na slobodu kretanja, prebivalista, opstanka, I povratka svih proganih.
Ruzica Simic, mailto:[EMAIL PROTECTED]
April 2005
Srpska Informativna Mreza
sim@antic.org
http://www.antic.org/
