Poslednji Mohikanac  
 
BEOGRAD - Odluka Ustavnog suda Srbije od 5. juna 2003. godine kojom je naloženo da se posle ukidanja vanrednog stanja puste na slobodu svi kojima je određen policijski pritvor duži od 48 sati izazvala je različite polemike u javnosti. Upućeni tvrde da za vreme i posle vanrednog stanja nisu važila ista pravila za sve i da su pojedini pritvorenici i pored te odluke Ustavnog suda ostajali u zatvoru po nekoliko meseci. Najbolji primeri su politički zatvorenici Rade Bulatović, Aco Tomić, Borislav Mikelić, Milorad Vučelić i drugi na koje se nije odnosila ta odluka. Odluku ovog suda, po kojoj se javnosti sve poznatiji Nenad Jovanović, zvani Mali Bidža, našao van zatvorskih zidina, objavio je bivši ministar pravde Vladan Batić koji je i sam izašao iz dvodnevnog pritvora. - Jovanović se, shodno odluci Ustavnog suda, morao naći na slobodi. Tog dana je iz pritvora pušteno više ljudi iz raznih zatvora u Srbiji i to svi kojima je pritvor trajao duže od 48 sati morali su da budu pušteni. Pušten je ne samo Jovanović, već još 140 ljudi koji su bili u policijskom pritvoru duže od 48 sati. Moram da podsetim da Ministarstvo pravde nije imalo bilo kakve veze s određivanjem pritvora uhapšenih za vreme "Sablje" i vanrednog stanja Pritvor su određivali sud i policija - kaže Batić za Srpski Nacional. Na konstataciju da su u "Sablji" hapšeni ljudi o političkoj osnovi (Bulatović, Tomić, Mikelić, Vučelić), Batić objašnjava da u pritvoru nisu bile političke važne figure. Podsetili smo bivšeg ministra pravde da su to ipak bile značajne političke figure, Vučelić je potpredsednik partije SPS, Mikelić bivši premijer RSK, Bulatović, bivši savetnik predsednik SRJ, a Tomić čelni čovek državne službe VBA. - Ne isključujem mogućnost da je neko od njih bio žrtva pogrešne političke namere, ali pitanje je za šta su svi oni bili optuživani. Većinu su povezivali sa "zemunskim klanom". Međutim, njihova hapšenja nisu najavljivana nekoliko dana ranije, kao što je moje - odgovara Batić. Advokat Nenad Vukasović za naš list navodi da Batić prvo treba da se pogleda u ogledalo i ispita sam sebe šta je radio kao ministar pravde. - Oni su radili mnoge zloupotrebe i to počev od uvođenja vanrednog stanja, pa masovnog pritvaranja ljudi i drugih brojnih zloupotreba. Počev od Nataše Mićić, koja je uvela vanredno stanje do Batića koji je tražio uvođenje smrtne kazne. Batić je bio jedan od glavnih nosilaca "Sablje" i on zajedno s Dušanom Mihajlovićem i ostalima ne može izbeći svoju odgovornost. Batić je poslednji čovek u Srbiji koji ima pravo da bilo šta govori o pritvaranju ljudi i njihovom puštanju na slobodu u vreme najveće histerije 2003. godine. Bolje je da ćuti i da mu se glas ne čuje - objašnjava Vukasović, dodajući da je Batić na mala vrata hteo da uvede preki sud, što bi podrazumevalo streljanje bez prava na žalbu u obračunu s političkim protivnicima. - Batić i njegovi saradnici koji se sada pojavljuju u javnosti se javljaju kao miševi, a i sami treba da odgovaraju i budu uhapšeni, jer su kao deo bivše vlasti činili zloupotrebe. Kod nas lopovi govore: "Držite lopova" - zaključuje Vukasović.
Uglješa Mrdić
Doktor prava koji je tražio smrtnu kaznu Član Odbora za bezbednost Đorđe Mamula smatra da su sve odluke oko uvođenja vanrednog stanja bile neustavne, a da je mimo Ustava policija određivala pritvor građanima. - Čak je i Draža Mihailović imao pravo na advokata i pravo da izabere najbolje i najelitnije, dok je za vreme "Sablje" to pravo bilo ukinuto. Tadašnji premijer Zoran Živković planirao je da zabrani rad nekih stranaka. Batić se sada poziva oko puštanja Jovanovića na odluku Ustavnog suda i govori da nije bilo političkih hapšenja, a zaboravio je da je tražio kao doktor prava uvođenje smrtne kazne. Novinari mu daju previše prostora - kaže Mamula.

Одговори путем е-поште