SA KARICEM U EVROPU

       O tome ko je i kakav je Bogoljub Karic, poznati naš preduzetnik sa 
politickim ambicijama, mišljenja se veoma razlikuju. On sam misli o sebi sve 
najbolje. Odgovarajuci na optužbe da kupuje poslanike u srpskoj skupštini nije 
se gospodin Karic zadovoljio samo time da te optužbe odlucno demantuje, nego je 
dodao - citiram - "tvrdim da nema te cene koja bi bila prevelika da se spreci 
uništavanje Srbije".
       Izjava prilicno cudna. Cudna zato što bi se moglo pomisliti da Bogoljub 
Karic smatra da cak ni kupovina poslanickih mandata - koliko god novca koštala 
- nije prevelika cena ako je to za spas njegove napacene srpske otadžbine. 
Verujem ipak da se predsednik PSS samo nespretno i dvosmisleno izrazio pa tako 
i nehoticno doveo u nedoumicu i onog ko ovo piše. Ono što je medutim sasvim 
izvesno svakako je to da gospodin Karic sebe vidi kao nekog ko je spreman da 
ucini sve što je u njegovoj moci da sacuva Srbiju od propasti koja ju je 
zadesila. Drugim recima, vidi on sebe kao coveka koji ima misiju i to ne bilo 
kakvu vec najvecu i najplemenitiju koja se može zamisliti.
       Još je Paskal, medutim, rekao da niko nije dobar sudija u svojoj stvari 
pa se ni u ovo ovako pohvalno videnje sopstvene licnosti ne bismo mogli previše 
pouzdati. A što se tice ocena koje su drugi o gospodinu Karicu u raznim 
prilikama izricali one se krecu od nekih više nego pohvalnih do nekih koje su 
krajnje nepovoljne.
       U pohvalama je najdalje otišla Bojana Lekic. Po njenom mišljenju 
Bogoljub Karic mogao bi biti cak i dobar novinar samo da hoce, ali eto nece. 
Što se pak nepovoljnih ocena o ovom preduzetniku i politicaru tice, najtežu i 
najžešcu optužbu izrekao je narodni poslanik Mika Vlaovic, izjavljujuci sa 
skupštinske govornice da mu je gospodin Karic nudio velike novce da u njegovu 
stranku prede, novce dvaput vece nego što vredi citavo imanje gospodina 
Vlaovica.
       Kome verovati? Bojani Lekic sigurno ne. Neko ko bez imalo zazora tvrdi 
da bi Bogoljub Karic mogao biti samo ako hoce i dobar novinar nije osoba koja 
zaslužuje naše poverenje. Utoliko pre što je gospoda Lekic svoj novinarski i 
politicki ugled sticala suprotstavljajuci se režimu bracnog para Miloševic i 
svih onih koji su taj režim pomagali ukljucujuci tu i Bogoljuba Karica, da 
posle 5. oktobra ladno primi Karicevu nagradu a zatim prihvati i njegovu ponudu 
da za goleme pare ureduje BK televiziju. Poslanik Vlaovic, koga sam imao 
zadovoljstvo i da licno upoznam, vec je sasvim druga osoba. Prosvecen i 
inteligentan covek koji uzorno obdelava svoje domacinstvo i koji se nikad i 
nicim nije kompromitovao. Kakvu bi onda potrebu imao ovakav jedan covek da u 
srpskoj skupštini obznani da mu je gospodin Karic o jednom velikom pravoslavnom 
prazniku u kucu došao i silne pare nudio ne bi li ga u svoj tabor preveo.
       Za slucaj da neko ovom narodnom poslaniku ne poveruje evo i jednog malog 
podsetnika na neke kljucne periode u životopisu Bogoljuba Karica. Zna se recimo 
kad se gospodin Karic obogatio. Obogatio se u vreme politickog monopola 
Slobodana Miloševica i Mire Markovic. Kako? Nekim umecem privredivanja sigurno 
nije. Bilo je to vreme kad ste se mogli obogatiti samo ako vam pode za rukom da 
ugodite bracnom paru na vlasti.
       O tome dva zanimljiva podatka. U jednoj televizijskoj emisiji posle 
Miloševicevog pada bivši portparol JUL-a Dragana Kuzmanovic opisala je jednu 
psihološki i politicki jaku poucnu epizodu sa nekog prijema u Kijevu, na kome 
su bili i Bogoljub Karic i Mirjana Markovic. Cim Mirjana Markovic pojede neki 
kolac hita gospodin Karic da joj sa drugog kraja sale donese drugi - znak 
pažnje koji se lako ne zaboravlja. Nije, medutim, sve ostalo samo na kolacima. 
Knjige Mirjane Markovic prevedene na tridesetak stranih jezika, medu kojima i 
svahili, finansirao je po sopstvenom priznanju Bogoljub Karic licno. Dolazi 
potom 5. oktobar i nova vlast koju predvodi Zoran Đindic. Gospodina Karica 
svrstavaju medu takozvane ekstraprofitere, drugim recima one koji su se 
obogatili zahvaljujuci bliskosti i saradnji sa prethodnim režimom. Medutim 
nedugo zatim u jednoj kviz emisiji televizijske kuce vec pomenutog 
ekstraprofitera pojavljuje se niko drugi do premijer nove dosovske vlade glavom!
  i bradom. Odgovara uspešno na sva pitanja, dobija sve moguce nagrade koje 
poklanja u dobrotvorne svrhe, a pre svega dobija lepu politicku promociju.
       I tako i bez kolaca i bez knjiga Bogoljub Karic zadobija podršku i te 
druge posleoktobarske vlasti. Dolazi potom i vreme novih politickih promena. 
Demokratsku stranku sad predvodi Boris Tadic i gospodin Karic procenjuje da bi 
bilo najbolje da se stavi na njegovu stranu. Kandiduje se doduše i on za 
predsednika Srbije ali u jeku predizborne kampanje daje jednu odista necuvenu 
izjavu. Kaže kako bi voleo da na izborima pobedi jedan od njegovih 
protivkandidata - Boris Tadic. Izjava necuvena zato što na citavoj zemaljskoj 
kugli nikad i nigde nije bilo da u nekom predizbornom takmicenju neko od 
takmicara obznani da navija za jednog od svojih konkurenata.
       Šta je zajednicko u svim ovim fazama privredne i politicke karijere 
Bogoljuba Karica? Veština - ako se to tako može nazavati - da se uvek nadete na 
onoj strani koja ima moc i da tako steknete i privredni i politicki kapital u 
isti mah. Zahvaljujuci toj i takvoj veštini Bogoljubu Karicu pošlo je za rukom 
da za sebe pridobije cak i balkanske predstavnike najmocnije sile sveta. Gde bi 
to i na kom to fakultetu supruga jednog ambasadora koja se u svojoj struci 
nicim nije istakla mogla postati profesor univerziteta? Odgovor se podrazumeva. 
Samo ovde i samo na Univerzitetu "Braca Karic". I u kojoj bi to još zemlji neki 
americki kongresmen mogao ucestvovati u predizbornoj kamapnji jedne stranke - 
ona gospoda koja je mimo svih diplomatskih obicaja i pravila sopstvene joj 
države došla u Srbiju da podrži stvar Bogoljuba Karica.
       I posle svega toga zar zaista da verujemo da je osnivanje poslanickog 
kluba pod parolom "Za evropsku Srbiju" jedna casna i uzorna politicka rabota? I 
da verujemo da iza toga ne stoje pare Bogoljuba Karica? I da u citavoj toj 
Skupštini od 250 poslanika samo ta misionarska petorka istinski drži do 
evropskih vrednosti - pet pravednika u Sodomi i Gomori najvišeg srpskog 
politickog tela. Sa Karicem u Evropu? Nece biti. Ne u Evropu, u Aziju. Na 
primer u Turkmenistan. Ili u Kazahstan.

 
http://www.svedok.co.yu/


                           Srpska Informativna Mreza

                                sim@antic.org

                            http://www.antic.org/

Одговори путем е-поште