14.03.2006.
ZAVIDNI REZULTATI MINISTARSTVA RUDARSTVA I ENERGETIKE
DVE USPEŠNE GODINE
Jedan od glavnih ciljeva je sačuvati nacionalne energetske kompanije od rasprodaje. Privatizacija da, ali ne po svaku cenu i ne preko noći ističu čelnici ministarstva
U Vladi Srbije održana je u utorak, 14. marta, konfenecija za štampu na kojoj su govorili najviši funkcioneri Ministarstva rudarstva i energetike: ministar Radomir M. Naumov, državni sekretar Đorđe Mihajlović, pomoćnici ministra Aleksandar Vlajčić , Vladan Karamarković, Dejan Rajković, Milutin Prodanović i savetnik ministra Aleksandra Babić.
«Osnovni zadatak ovog ministarstva je uvek bio da obezbedi stabilno i uredno snabdevanje svim vrstama energenata. Tokom ove dve godine taj cilj je u potpunosti ostvaren i možemo slobodno reći da je dostignuta energetska sigurnost Srbije najbolja u poslednjih 15 godina», istakao je ministar Naumov.
Potom su čelnici Ministarstva govorili o o obanjenimkapitalnim poslovima i glavnim zadacima minstarstva energetike.
Ambiciozni planovi
Donošenjem zakona o energetici širom smo otvorili vrata procesa integracije naše energetike u Evropu. Postali smo sastavni deo trećeg po veličini tržišta na svetu, to jest panevropske zajednice.
EPS-u i NIS-u smo, donošenjem tog zakona, stvorili jasan pravni okvir za procese reorganizacije. Ono što je još važnije, donošenjem tog zakona, jasno smo stavili do znanja da želimo sačuvati nacionalne energetske kompanije od rasprodaje. Privatizacija da, ali ne po svaku cenu i ne preko noći.
Strateško planiranje razvoja energetike usklađeno sa ukupnim rastom privredne aktivnosti bio nam je posebno važan zadatak. Strategija razvoja energetike Srbije do 2015. je upravo takav dokument i posebno važan zadatak koji smo obavili. Taj dokument je, posle široke stručne rasprave, usvojen u Skupštini Srbije. To je dokument koji sagledava planove razvoja energetike, ali i daje realnu podlogu za donošenje drugih strateških dokumenata – strategije privrednog razvoja, održivog razvoja...
Ali, nećemo se hvaliti onim što je do sada urađeno. Želimo da Vam predočimo planove za budućnost koji se odnose na:
Najvažniji cilj u narednom periodu je izrada preostalih podzakonskih akata koja će omogućiti uvođenje novih pravila rada, poslovanja i razvoja energetskog sektora Srbije. To se odnosi i na uključivanje i participaciju stranog i privatnog kapitala u izgradnji novih energetskih objekata.
Drugi važan cilj koji proističe iz Zakona o energetici je izrada programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike do 2015. i to za sve energetske proizvodne sektore - Srbijagas, Transnafta,
NIS
a.d., EPS, EMS
i komunalne elektrane.
Osim ovih aktivnosti, koje direktno proističu iz našeg resora pred nama su i zajedničke aktivnosti sa drugim ministarstvima. One će se odnositi za izradu podloga za ratifikaciju i korišćenje mehanizama KJOTO protokola, izradu strategije održivog razvoja, kao i poslova oko izrade dokumenata vezanih za stabiizaciju i pridruživanje Evropskoj uniji.
Od infrastrukturnih poslova prioritet broj jedan je završetak izgradnje podzemnog skladišta «Banatski Dvor», izgradnja gasovoda NIŠ – Dimitrovgrad, završetak izgradnja TE «Kolubara B».
Na međunarodnom planu to je svakako rafitikacija Ugovora o energetskoj zajednici.
Impresivni rezultati
1. U martu 2004. Srbija je i dalje bila jedina država u Evropi koja nije imala Zakon o energetici usaglašen sa zakonodavstvom Evropske unije. Već krajem jula iste godine Skupština Srbije je, na naš predlog, usvojila taj pravni akt čime smo širom otvorili vrata procesa evropskih integracija u oblasti energetike. To je bio ključni privredni, a posebno energetski događaj u 2004. godini.
2. U 2004. godini nam je bilo posebno važno da stvorimo uslove najvećim javnih preduzećima - Elektroprivredi Srbije (EPS) i Naftnoj industriji Srbije (NIS) da nesmetano, samostalno i u miru rade poslove zbog kojih su i osnovani. Rezultat tih naših napora je što smo ostvarili osnovni zadatak ovog sektora. Stvoreni su uslovi za stabilno i sigurno snabdevanje svim vrstama energenata – bilo je dovoljno derivata, električne i toplotne energije.
3. Treći važan cilj u 2004. godini je bio da uspostavimo dijalog i partnerske odnose sa svim bitnim energetskim subjektima u zemlji. To se pre svega odnosi na sindikate i poslovodstva naših najvećih javnih preduzeća, ali i stručnjake iz oblasti energetike. Smatramo da je u tom periodu od izuzetne važnosti bilo to što smo stvorili uslove za uvažavanje interesa države, poslovodstava kompanija i sindikata.
4. Kao plod tih napora već u 2005. godini smo završili prvu fazu reorganizacije energetskog sektora u Srbiji. U skladu sa Zakonom o energetici, u elektroenergetskom sektoru su 1. jula osnovane dve kompanije – Elektroprivreda Srbije i Elektromreža Srbije. Time smo obezbedili uslove za usklađivanje našeg elektroenergetskog sektora sa srodnim sektorima država Evropske unije.
5. Samo sedam dana kasnije u Skupštini Srbije je ukinut Zakon o JP Naftna industrija Srbije, a republička vlada osnovala nova preduzeća –
NIS
a.d., JP Srbijagas i JP Transnafta. Odluka Vlade Srbije od 7. jula, stupila je na snagu 1. oktobra 2005. godine.
6. Ministarstvo rudarstva i energetike je donelo, a Skupština Srbije usvojila, Strategiju razvoja energetike do 2015. godine. Na istom skupštinskom zasedanju, 23. maja 2005. godine, imenovanjem članova Saveta, formirana je Agencija za energetiku.
7. Imenovan je Savet Agencije za energetiku. Smatramo da stručnost mora biti jedini kriterijum za izbor članova Saveta. Braneći takav princip uvedena je praksa očuvanja stručnosti u sektoru energetike u odnosu na bilo kakve stranačke interese. To je od izuzetne važnosti kada se radi o Agenciji za energetiku jer osim donošenja niza dokumenata i formiranje novih institucija koje su definisane Zakonom o energetici, od ove institucije se očekuje da predloži metodologiju za utvrđivanje opravdanih troškova proizvodnje električne energije i utvrdi tarifne sisteme na bazi opravdanih troškova proizvodnje.
8. Ministarstvo je izradilo Nacionalni akcioni plan gasifikacije Srbije čime smo postali prva (u tom trenutku i jedina) država u regionu koja ima jedan takav strateški dokument. Vlada Srbije je usvojila taj dokument 22. septembra 2005. godine. Time je, osim stvaranja preduslova za gasifikaciju
400.000 domaćinstava centralne i južne Srbije, otvoren i ogroman potencijal za strane investicije.
9. U ime Vlade Srbije ministar rudarstva i energetike je potpisao Ugovor o osnivanju energetske zajednice sa Evropskom komisijom u Atini, 25. oktobra 2005. godine. Time je naša energetika postala sastavni deo evropske energetske zajednice.
10. Evropski komesar za energetiku i saobraćaj Andris Piebalgs je 15. decembra 2005. godine, posle razgovora sa ministrom Naumovim i predstavnicima EPS-a,
EMS
-a i Srbijagasa u Briselu, ocenio da je energetski sektor Srbije dostigao reformske procese iz ove oblasti koji se u nekim državama odvijaju već 15 godina. Prvi put je zvanično rečeno da prijem u energegsku zajednicu Evropske unije nije uslovljeno privatizacijom energetskog sektora.
11. Posle skoro 70 godina, Ministarstvo rudarstva i energetike, raspisalo prvi javni poziv za davanje koncesija u Srbiji. Za istraživanje i eksplaotaciju ruda bakra i zlata na Crnom Vrhu i borata u Baljevcu na Ibru javile se najveće svetske kompanije. Postupak je uspešno sproveden, a koncesionari su postali kanadska kompanija Dandi prešers metals i multinacionalna kompanija Rio Tinto.
12. Urađen nacrt Zakona o izmenama i dopunama zakona o rudarstva koji je Vlada Srbije usvojila 20. oktobra i prosledila ga Skupštini na usvajanje.
14.03.2006.
IZJAVA PREDSEDNIKA VLADE SRBIJE
PORODICI OMOGUĆENO DA MILOŠEVIĆA SAHRANI U SRBIJI
Sahrana je civilizacijski čin koji se poštuje
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica izjavio je u utorak, 14. marta, da je, "odlukom suda da Mirjana Marković može da dođe u zemlju na sahranu svog muža Slobodana Miloševića, omogućeno porodici da sahranu obavi u Srbiji".
"Sahrana je civilizacijski čin koji se poštuje. To je i u duhu naše tradicije i uveren sam da će se svi, u ovakvoj prilici, odnositi na ovaj način", izjavio je predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica.
13.03.2006.
PRIPREME PREGOVARAČKOG TIMA ZA DRUGI KRUG RAZGOVORA O KOSMETU
DECENTRALIZACIJA KLjUČNO PITANjE
Sastav naše delegacije čine Leon Kojen, Slobodan Samardžić, Goran Bogdanović, Marko Jakšić, Aleksandar Simić, Boris Begović, Boško Mijatović i Tomas Flajner.
Tim za političke razgovore o budućem statusu Kosova i Metohije održao je 13. marta svoj redovni sastanak, kojim je predsedavao kopredsednik tima i glavni pregovarač, predsednik Vlade Republike Srbije Vojislav Koštunica.
Na sastanku su učestvovali i kopredsednik tima i glavni pregovarač, predsednik Republike Srbije Boris Tadić i glavni pregovarač, ministar spoljnih poslova SCG Vuk Drašković.
Tokom sastanka razmotrene su pripreme za drugi krug razgovora o decentralizaciji, koji će se održati 17. marta u Beču. Utvrđen je, takođe, sastav naše delegacije, koju će činiti Leon Kojen, Slobodan Samardžić, Goran Bogdanović, Marko Jakšić, Aleksandar Simić, Boris Begović, Boško Mijatović i Tomas Flajner.
Povodom izbora Agima Čekua za premijera Kosova izražena je najveća zabrinutost, imajući u vidu osnovanu sumnju da je Čeku učestvovao u ratnim zločinima nad civilima.
Osim toga, naš tim za pregovore smatra krajnje neprihvatljivim i nečuvenim odobrenje Haškog tribunala da se Ramuš Haradinaj, koji je optužen pred Haškim tribunalom, bavi političkom delatnošću. Ovakve odluke, prema jedinstvenom stavu Tima za pregovore, mogu ozbiljno da ugroze tok razgovora, koji su nedavno započeti u Beču.
Na sastanku su razmotrena i druga pitanja o kojima će se voditi politički razgovori.
Informativna služba DSS
