http://host.sezampro.yu/radiomileva/?id=152
E pa i ja imam dusu. Spakovali smo se i ujutro odosmo u Crnu Goru na 700
metara nadmorske visine gde bar nocu nema leganja u krevet bez cebeta.
Mile
====================
Uvodnik
Kukali smo dokle ce bre ta zima da traje. Pre mesec dana ukljucivali smo i
grejanje u kuci, posmatrali strujomer kako se vrti neverovatnom brzinom i
strahovali da je sve propalo, a onda odjednom "svevisnji" je okrenuo
prekidac sa minus na plus, pa nastade pakao. Sada kukamo kako nije normalno
da je ovako vrelo. Nenormalno je da u junu ukljucujemo grejanje, a u julu
valjda opet nije normalno da se kuvamo. Ma ne moze se raji ugoditi.
Pakujemo se i u ponedeljak kolima Vesa, Duda, Neda i ja idemo u nase
staniste pokraj Niksica. Promenio sam presvlake na sedistima u kolima da nas
ne bi prva policijska patrola iskljucila iz saobracaja jer su stara bila u
uzasnom stanju. Sajla za vucu, komplet sijalica, trougao, "prva pomoc", a i
fluoerescentni prsluci, ako dodje do neke intervencije na drumu, su takodje
obavezan deo pribora.
ZEMUN
Za razliku od onog vikenda kada sam interventno morao da odem u Crnu Goru
s ciljem da saniram stetu u kuci nakon enormne detonacije skladista
eksploziva u tom kraju (pogledati Radio Milevu #463), jutros (subota 22.
jul) sam imao ugodjaj da do devet ne mrdam iz kreveta, pa da potom vidim sta
cu i kako cu. Utom je iskrsla Vesa s krmenadlama i kobasicama s pijace, a
sve namenski da tu robu Neda ponese u Zemun gde je njen decko ceka sa
ekipom, e da bi camcem presli na drugu stranu Dunava i tamo rostiljali. Samo
da se istusiram i dodjem k' sebi, kosu ne moram ni da susim na ovim
vrucinama, dakle krecemo za deset minuta - rekoh ja. Na auto-putu i preko
"Gazele" krkljanac. Polude vozaci ako vozim ispod 90, a ogranicenje je 80.
Tako, zapanjen, koliko ludaka ima za volanom u gradu, preticem jednog
luzera i uvaljujem se ispred njega u desnu traku. Tako oslobadjam levu traku
za one koji lako postizu brzine od vise stotina kilometara na sat. Eto ih u
Ljubljani za par sati. To je samo teoretski, a zapravo, verovatno jure da
kupe nesto u "Merkatoru", na kvantaskoj pijaci ili kod "Rodica" na Novom
Beogradu. Na Novom Beogradu mi zvuci sasvim blesavo. Kao da je taj Novi
Beograd na nekoj planini, recimo, kao na Zabljaku koji je na Durmitoru na
1300 metara nv. Al' tako je, tako ga svi zovu, a prosecno je u odnosu na
Beograd nizi bar za 100 metara. Stigli smo u Zemun (a ne na Zemun) u
ispravnom stanju.
Tamo, sasvim druga situacija. Prosto nekako, iako je na Zemunskom keju sve
bilo zatrpano parkiranim automobilima, vladao je neki zanimljiv mir. Neda je
kod restorana "Saran" istrcala iz kola sve sa robom za rostiljanje, a ja sam
uspeo da kola ususkam na neko slobodno mesto, pa da procunjam malo okolo.
Naspram "Sarana" jedna baraka i terasica sa stolovima u hladovini, a zove se
zvanicno "Sportski klub Gardos", a nezvanicno, od lokalnih Zemunaca,
"Kurton". To mesto, iako nisam znao kako se nezvanicno zove, bas mi je leglo
onako dobro, da sednem i popijem kafu uz kiselu vodu i gledam kako Dunav
tece nizvodno ka Beogradu. Neki bas fini svet bese tu dok sam boravio, a
moguce da se tu u nocnim casovima okuplja i neki drugi svet, pa otuda mu i
ono drugo nezvanicno ime. Ajde, mogu da razumem da neko ne voli Beograd.
Veliki grad, krkljanac, problemi s prevozom, al' ako istovremeno ne voli i
Zemun, tada tu vec nesto nije u redu s tom osobom. Ima neceg tu sto
opcinjava. Lepo je al' nije sterilno, pa da covek ne sme da baci ni pogled
na plocnik, a kam' li nesto drugo necasno da uradi. Uz objekat gde sam
gledao niz Dunav lezala su dva psa pod suncobranom. bas za njih namesten.
Cuvari camaca, datog objeka i ko zna cega jos kad noc padne. Okolo je
namesteno i par stolica opasanih kanapom. To bi moglo da znaci - ne prilazi
kerovima, a ni camcima. Kafu i i veliku casu kisele vode platio sam 35
dinara! Zaprepaseno sam ceprkao po novcaniku da vidim imam li toliko sitnih
para. Dalje, od "Sarana", setnjom uz Dunav ugledah jednu radnju. Eto ideje
kako nekog obradovati za rodjendan, ili nesto slicno. Odmah pored ugledah
jedno dvoriste i u istom scenu - scenu u u kojoj sam imao neverovatnu zelju
da budem ucesnik. Skoro je bilo podne, a ti ljudi su uzivali u caskanju.
Pristali su da ih uslikam i potvrdili su moju konstataciju da je njihovo
dvoriste najlepse mesto na ovoj nasoj planeti zemlji. Pazi skoro je bilo
podne, a medj tim ljudima u dvoristu nije se osecala nikakva napetost - sta
cemo danas rucati, sta cemo sutra smisliti da rucamo, da li smo platili
racune za struju, za "kiriju", racune za... Cak ni ja, kao neznanac, koji
sam tako upao u tu njihovu "scenu", popricavsi na kratko, nisam ih izbacio
iz njihovog dusevnog mira.
BEOGRAD
Pre nekoliko dana (bese to pre vise nedelja) isao sam nekim sluzbenim
poslom u grad, obavio ga, pa pomislio da uzmem taksi i da se vratim radnim
zadacima. Na Terazijama dremaju taksisti, a jedan mi se obratio i pita me
gde mi je namera da idem. Kad sam mu saopstio da je to, sto je neka gradska
relacija od, recimo, osam kilometara, on mi rece da imam u vidu da tog dana
vazi praznicna tarifa (pazi, tog dana je bio Vidovdan), pa da ce me to
kostati dvadeset evra. Cekaj bre, koja praznicna tarifa na Vidovdan, pa jos
u evrima. Nismo ni u Crnoj Gori, niti u Evropi pa da racun placamo u evrima.
Ja ga tada pitao da li mogu da ga slikam kao taksistu cija voznja u evrima
kosta pet puta skuplje nego u dinarama, a tada njegove kolege rekose da ce
me neko napred od kolega odvesti do ciljne adrese u normalnoj dinarskoj
vrednosti. Odustao sam od svega, pa prosetao gradom. Na Platou, i pored
vrucine sve je delovalo nekako umirujuce. U Knez Mihailovoj kod Delijske
cesme bese dosta zednih i zeljnih osvezenja. Na Trgu Republike podignut je
neki privremeni objekat koji sada ruzno izgleda i nemam pojma kakva ce mu
namena biti.
Kako god eto nam i letnje sezone kada se ocekuje da turisti nagrnu u
Beograd i da sta, da imaju gde da sednu da se osveze, kad ono kafana "Ruski
car" renovira se, a nije jedina. Sta je sa "Sumatovcem", to nemam pojma, al'
"Manjez", legendarna kafana, na njemu cedulja da ne radi zbog renoviranja.
I to nije kraj price. Malo dalje, "Mali Pariz" koji je nekad imao i klavir
malo sanse da se uvece ugrabi prazan sto, pre nekoliko godina usao sam da
pogledam, a klavira nigde, vec televizor u koji bulje kelner, kuvarica... a
od gostiju samo ja. Mala kisela voda da ubijem zedj, pa da idem dalje. Sada
je sve zamandaljeno i na vratima pise "Renoviranje u toku", a ispod neko
svojerucno ispisao "Mi smo u Savskom Vencu" kod Generlstaba.
Ipak, jedna od kafana iz "magicnog trougla" u Makedonskoj ulici
("Sumatovac" - "Lipa" - "Grmec"), uspela je da se revitalizuje. Ima novog
gazdu i ne znam da li se i dalje zove "Grmec", al' funkcionise, kako kazu,
onako kako su bivsi posetioci na to i navikli. Kazu da su u tu kafanu
vracene i slike Danceta Manovica (jednog od poslednjih gradskih boema). Od
"Lipe" su svi odustali jos davno, jer je to postala pizzeria, al' pitanje je
sta ce biti sa "Sumatovcem". Nisam skoro prosao tuda, pa ne znam da li jos
taj objekat stoji onako zamandeljen
U Beogradu koji je kako-tako uredjen grad postoje semafori, pesacki
prelazi, pa kad neko pretrcava uliciu van pesackog prelaza, tada moze i da
mu sledi kazna od sudije za prekrsaje. Eto, pre nekoliko dana sam se nasao u
cudu ugledavsi jedno vozilo koje se namestilo bas na pesackom prelazu. Bas
lepo ostalim vozacima za primer. Razmisljao sam, ako pretrcavam okolo, sledi
mi kazna jer sam van pesackog prelaza, ako preskocim preko parkiranog
automobila i ulubim mu haubu i krov, nemam pojma sta moze da me snadje.
Odlucio sam se, sa dve kese u rukama, da se ne probijam izmedju bandere i
parkiranih kola, vec da furam tramvajskim sinama ka kuci, pa sta bude. Imao
sam srece, nije me niko uhvatio da platim kaznu, niti me je tramvaj udario.
U istoj toj ulici (Vojvode Stepe), bese jedan kafic "Koh-i-Bar" ili tako
nesto. Dolazili su neki klinci na kafu, a jedno jutro sam ga ugledao u
uzasnom stanju. Lokalni ljudi vele da je reket u pitanju. Dobro je da niko
tu nije stradao.
Valjda smo se nekako adaptirali na ove jezive vrucine od preko 30 stepeni,
pa bez obzira sto traju vec predugo mi to uz lubenice i dinje taj problem
prevazilazimo.
Srpska Informativna Mreza
[email protected]
http://www.antic.org/
