Министар одбране Румуније Теодор Атанасију поднео је пре
неколико дана оставку, образложивши тај корак жељом да оконча политичку борбу
свог министарства и председника државе. Војска трпи због те политичке борбе
која је, по мом мишљењу, опасна, рекао је новинарима Атанасију. Месец дана пре
њега оставку је поднео и начелник Генералштаба румунске војске генерал Еуген
Бадалан, јер је против њега покренут кривични поступак због спорног уговора који
је румунска војска склопила са једном приватном фирмом око прераде расходованих
борбених возила у старо гвожђе. Органи гоњења су, наиме, установили да
војска није пре предаје та стара борбена возила потпуно онеспособила за
употребу, што закон прописује. Начелник Генералштаба румунске армије правдао се
тиме да војска није имала пара за прописно расходовање возила. Није му вредело,
морао је да поднесе оставку. То се, дакле, догодило Румунији. Малициозни би се
запитали какве то везе има са Србијом? Никакве, јер наши кадрови напросто немају
право на оставке, то би био чисти дефетизам, бежање из борбе за војне
реформе. Но, у Србији су коначно утихнули јавни позиви око извоза наше
безбедности широм света, али се установило да јавност није упозната са
споразумом СОФА око статуса америчких снага на нашој територији, а који је пре
скоро два месеца потписан у Вашингтону. Госпођа Снежана Самарџић-Марковић, иначе
помоћник министра одбране за политику одбране, у врло интересантном интервјуу
Политици каже како око те СОФА нема никакве мистерије, да је то типски
споразум, који су САД потписале с многим земљама у свету, да он регулише разна
питања привременог боравка снага као што су возачке дозволе, телекомуникације,
комуналне услуге и да је обичај да се такви споразуми ратификују у скупштини, па
тек онда буду доступни и јавности. Ако су већ у питању возачке дозволе и
комуналије зашто изазивати разне, углавном негативне шпекулације у јавности,
тиме што се чека ратификација СОФА у Скупштини? Зар јавност нема право да око
тих комуналија сазна пре уважених посланика? Јер, када посланици ратификују
комуналије, шта онда вреди јавности да се буни да смо цену струје за америчке
војнике одредили прениско? Или је то војна тајна? Иначе, то око комуналија, односно правног статуса оружаних снага
земаља НАТО-а и држава учесница програма Партнерство за мир на страној
територији регулисано је у оквиру правног оквира који је одредио НАТО. Наиме,
одређено је да су страни војници у случају почињеног прекршаја, или наношења
имовинске штете одговорни не на основу законодавства своје земље, већ на темељу
законодавства земље на чијој се територији налазе. Дакле, то је одредио НАТО, а
то што Вашингтон настоји да за себе издејствује посебне услове и своје војнике
изузме из локалне јурисдикције, то је, наравно, његово природно право да покуша.
Па како код које земље прође... Европа је око тога јако осетљива, можда ми у
Србији и нисмо, али ми и нисмо у ЕУ. Безбедносна политика Србије мора да буде вођена искључиво на
основу српских интереса. Ако је интерес Вашингтона да војници из Србије помогну
америчким трупама у разним деловима света, онда Београд мора јасно рећи
Вашингтону која је цена за тако нешто. Је ли то останак Космета у границама
Србије, или само пуна подршка Америке чланству Србије у ЕУ и у НАТО. Које то
кораке на путу у ЕУ, што се тиче САД, Србија још мора предузети, осим онога о
генералу Ратку Младићу? Колико се то разликује од онога што од Србије очекује
ЕУ? У овом часу на Балкану нема никога ко није амерички савезник,
или не тврди да то јесте, осим Србије. Зато Американци толико и инсистирају на
реформама војног и безбедносног сектора у Србији. Заправо, Вашингтон уопште и не
крије да он диктира след догађаја у Србији и да трансформација Војске Србије иде
у за Америку жељеном правцу. Пензионисани су сви они српски официри који
размишљају на стари начин и промовишу се нови војни кадрови којима је циљ
улазак Србије у НАТО. Истовремено, сва истраживања јавног мњења показују да
грађани Србије, преко 70 одсто анкетираних, још увек не желе улазак земље у
НАТО, чији статут захтева да улазак неке земље у ту војну организацију народ
мора да подржи на референдуму. У случају евентуалне независности Космета, у овом
или оном облику, проценат оних који у Србији подржавају улазак у НАТО био би
вероватно још мањи. То онда повлачи и демократско питање у име кога се уопште и води
та политика компатибилности и приближавања и уласка Србије у НАТО? У име елите,
или народа? Или народ заправо још не зна оно што елита зна? А то су цене
комуналија за стране војнике. Када сазна, јаз између њега и елите могао би бити
велики. Због комуналија... КОМУНАЛИЈЕ КАО ВОЈНА ТАЈНА
Србија и Нато
(Аутор: Душан
Лудвиг)
Мирослав
Лазански
Zbog
komunalija...
http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=10525
