Milica Čubrilo, ministar za dijasporu u Vladi Srbije Između volje i realnosti
Želimo da napravimo savremeno, elektronsko ministarstvo koje će koristiti sve prednosti moderne komunikacije i tako poboljšamo odnos između dijaspore i matice. Ali, na prvom mestu je uspostavljanje obostranog poverenja, kaže novopostavljena ministarka u Vladi Srbije Piše: Nebojša Milosavljević Ukoliko počnete da se bavite politikom ili nekom drugom javnom delatnošću u Srbiji, i već na startu doživite žestoke kritike od novinarskog ološa iz žute štampe i tabloidnih izdanja, možete biti sigurni da ste na pravom putu i da radite dobru stvar. Upravo to se dešava Milici Čubrilo, novopostavljenoj ministarki za dijasporu, koja čestito nije ni krenula sa poslom a već je stavljena na stub srama i označena kao osoba sa “manjkom patriotskih osećanja”. U zemlji u kojoj postoji služba koja uz saradnju određenih medija svakom može da izmeri nivo patriotizma u krvi, to je prilično ozbiljna optužba. Ministarka Čubrilo je zaslužila toliku pažnju domoljuba zbog činjenice da je rođena i odrasla u inostranstvu, nije uzela učešće u “pravednoj borbi srpskog naroda za ujedinjenjem”, a najveći joj je greh što se, zamislite bruke, usudila da iz kabineta skloni ikonu Sv. Petke i reprodukciju slike “Seoba Srbalja” koje su joj u amanet ostavili njeni prethodnici iz SPO. Umesto da radi u okruženju koje podseća na unutrašnjost pravoslavnog hrama i povremeno okadi tamjanom sebe i saradnike, ministarka se odlučila za poslovni ambijent kojim će dominirati posteri sa prirodnim lepotama Srbije. Lepo, ali ne i dovoljno za dežurne merače patriotskog pritiska koji joj Sv. Petku sigurno neće zaboraviti. Pošto su se srpski mediji (osim časnih izuzetaka) više bavili ovakvim trivijalnostima nego programom i planom rada Ministarstva za dijasporu, želeli smo da iz prve ruke čujemo sta će ovaj deo vlade zadužen za kontakt matice i emigranata uraditi na tom planu u narednom periodu. Na početku razgovora za “Čiode” interesovalo nas je kakvi su bili njeni motivi da izađe na srpsku političku scenu. - Moj osnovni motiv je želja da učestvujem u promenama i da svojim znanjem i iskustvom pomognem onoliko koliko moje mogućnosti dozvoljavaju. Možda će to biti skroman doprinos, ali to je svakako jedan od načina da se pomogne svojoj zemlji. Meni, lično, tema i problemi emigracije nisu nepoznati jer sam dobar deo života provela u inostranstvu i mislim da sasvim dobro osećam tu problematiku. Kao direktor Turističke organizacije Srbije postigli ste zapažene rezultate, ali ste i pored toga smenjeni. Smenila vas je vlada kojom je rukovodio Vojislav Koštunica. Danas ste član njegovog kabineta. Kako sada izgleda međusobna komunikacija i saradnja? - Smenio me je tadašnji ministar za trgovinu i turizam Bojan Dimitrijević, koji mi je otvoreno rekao da mora da me pomeri sa tog mesta jer nisam član SPO kome je u prethodnom sazivu pripao sektor turizma. Nakon tri godine (ne)saradnje i čestih konflikata, u jednom momentu je iskoristio je gužvu i ostvario obećanje. Što se tiče saradnje sa premijerom Koštunicom i ostalim članovima sadašnje vlade, mogu da kažem da je na sasvim zadovoljavajućem nivou. Šta se u vašoj agendi nalazi na prvom mestu liste prioriteta? - Spisak je poprilično dugačak. Ima puno stvari koje moramo da odradimo, jer su mnoge od njih od izuzetne važnosti. Mislim da je najvažnije da što pre povratimo obostrano poverenje. Svedoci smo da ljudi koji žive u zemlji često imaju pomalo iskrivljenu sliku o onome sta se dešava u dijaspori, a da Srbi koji dolaze iz inostranstva u velikom broju slučajeva opravdano, ali ponekad i bez velikog razloga zauzimaju kritizerski stav. Otuda potreba da pre svega uspostavimo pravu komunikaciju i obostrano informisanje koje je preduslov za rešavanje problema. Kada se kaže dijaspora, ljudima na um padaju različite stvari. Koja je vaša asocijacija na ovaj pojam? - Po definiciji je to skup ljudi istog etničkog porekla koji ne živi u svojoj domovini. Kada govorimo o srpskoj dijaspori, moramo da imamo u vidu kako je to izuzetno heteroklitan skup, sastavljen od više slojeva. Kao što znate tokom proteklih decenija ljudi su Srbiju napuštali u nekoliko velikih talasa i sada je na nama da nađemo modus kako da se svima obratimo na odgovarajući način. Sigurno je da postoje ogromne razlike između onih koji su zemlju napustili nakon Drugog svetskog rata i poslednjeg egzodusa sredinom devedesetih, tako da i to mora da se uvazi kada se prave planovi i programi za međusobnu saradnju. Da krenemo od osnovne stvari. Da li se zna broj naših ljudi koji žive u inostranstvu? - Ne. Tačan podatak ne postoji. Barata se različitim ciframa i upravo zbog toga smo pokrenuli inicijativu da se nađe način kako bi se konačno došlo do tog podatka. U pregovorima smo sa francuskom vladom od koje treba da dobijemo softver preko koga će svako moći da se registruje i nadam se da ćemo uskoro imati mnogo jasniju sliku o broju naših emigranata. Proteklih godina srpski političari su se sećali dijaspore uglavnom kada su na dnevnom redu bile finansije i ulaganje u posrnulu privredu. Kakva je sada situacija? - Moguće je da je kod ljudi iz dijaspore došlo do manjka poverenja upravo zbog takvog pristupa. Mislim da treba graditi partnerski odnos a ne samo jednosmerna očekivanja. Ne smemo da zaboravimo da se u Srbiju svake godine slije oko tri milijarde dolara koje naši ljudi pošalju kao pomoć porodicama i prijateljima. To je ogroman novac. Da bi taj priliv bio još veći moramo da uradimo još puno stvari, a pre svega da minimalizujemo birokratske prepreke koje često obeshrabruju ulagače i stvorimo povoljnije uslove za investicije. Novac ide tamo gde vlada sigurnost. Često se govori o tome kako već druga generacija naših emigranata ne govori maternji jezik. Širom sveta postoji mnogo škola srpskog jezika, ali očigledno da nešto ne funkcioniše. - Iz iskustva znam da je najveći teret na roditeljima i da od njihove upornosti zavisi hoće li im deca govoriti srpski. Međutim, mi kao država ne smemo dozvoliti da sav teret padne na njih. Upravo se formira radna grupa koja će se baviti tim problem i mi ćemo, u saradnji sa drugim ministarstvima, pokušati da stvar pomerimo sa mrtve tačke. Mislim da je najvažnije da se izradi program koji će biti prilagođen deci koja žive u različitim uslovima. Neprihvatljivo je da se odavde šalje program koji je identičan i za one koji žive u anglofonskoj sredini i za decu u Srbiji. Naravno, posebna pažnja mora da se obrati i na stručnost nastavnog osoblja. Ministarstvo na čijem ste čelu “osuđeno” je na tesnu saradnju sa drugim sektorima vlade. Kako planirate da to postignete? - Naša funkcija je pre svega da detektujemo probleme i ukazujemo na načine kako se oni mogu rešiti. Dosta stvari možemo da uradimo i sami, ali za mnoge je neophodna saradnja sa drugim ministarstvima. Recimo problem vojne obaveze za mladiće koji žive u inostranstvu ne možemo rešiti bez zajedničkog rada sa Ministarstvom odbrane, olakšavanje birokratskih prepreka oko novih dokumenata bez MUP-a, itd. Ja ću se u svakom slučaju maksimalno truditi da svoje kolege često povlačim za rukav i podsećam na potrebe naših ljudi u dijaspori, odnosno želim da budem njihov advokat. Želja mi je, takođe, i da napravimo ministarstvo koje će funkcionisati u duhu vremena, odnosno da iskoristimo sve mogućnosti koje pružaju nove komunikacijske tehnologije i uz njihovu pomoć napravimo elektronsko ministarstvo koje će u svakom trenutku biti na usluzi ljudima bez obzira u kom kraju sveta žive. Takođe, planiramo i ispostave širom zemlje, da bi i oni koji nisu iz Beograda prilikom posete Srbiji mogli da se informišu ili nađu rešenje za svoj problem bez dolaska u prestonicu. Iseljeničko novinarstvo i mediji u dijaspori predstavljaju jedan od načina za kvalitetnu međusobnu komunikaciju. Kakvi su vaši planovi što se ove oblasti tiče? Znate li broj srpskih medija u inostranstvu i šta mislite o njihovom kvalitetu? - Nije moje da ocenjujem kvalitet medija, ali moram sa žaljenjem da kažem da još uvek nemamo spisak naših novina, TV i radio programa. Međutim, ta oblast je svakako od izuzetne važnosti za nas i moramo joj posveti dužnu pažnju. Jedan od dokaza da ćemo ozbiljno raditi na tome je i podatak da će prva panel diskusija na ovogodišnjem Saboru dijaspore biti upravo iz sfere informisanja i komunikacija. Milica Čubrilo ostavlja utisak modernog, obrazovanog i komunikativnog političara koji se ne libi da se suoči sa problemima i nađe način za njihovo rešavanje. Koliko se na početku njenog ministrovanja može zaključiti, na pravom je putu da začaureni i često nepoverljivi odnos između matice i dijaspore pomeri sa mrtve tačke i unese svežinu u međusobnu komunikaciju. Hoće li u tom naumu istrajati ne zavisi samo od nje već umnogome i od rasporeda karata koje se mešaju na srpskoj političkoj sceni, a svakako i od nas koji živimo širom sveta. Dobra volja i realnost često znaju da se ne poklope. Ostaje nam da se nadamo da će ideje nove ministarke moći da se pretoče u delo i da će naša “advokatska kancelarija” u Vasinoj ulici funkcionistati mnogo bolje nego do sada. Karijera Mr Milica Čubrilo, rođena je 1969. godine u Kartaži, Tunis. Diplomirala pravo 1992. godine na Odseku javnog prava na Univerzitetu Panteon Asas u Parizu. Magistrirala na pravima i antropologiji na Sorboni, u Parizu, 1993. godine. Od 1996. do 2000. aktivna u brojnim zemljama širom sveta u domenu turizma i organizacije međunarodnih kulturnih i sportskih događaja. Od 2001. do 2003. bila je dopisnik sa Balkana za francuske medije "L' Figaro", Radio "Frans Internacional", "L' Tan" i "L' Poan", a od 2000. do 2001. novinar je u redakciji L' Figaro, u Parizu. Od 2003. do 2006. godine direktor je Turističke organizacije Srbije, nadležna za promociju turističke ponude Srbije u inostranstvu, kao i na domaćem tržištu, i koordinaciju sa 80 turističkih organizacija gradova i opština Srbije. Tokom njenog mandata Srbija se prvi put pojavila na svetskoj turističkoj sceni, na svim bitnim međunarodnim sajmovima i u turističkim publikacijama. Preko 300 medija i 100 turoperatera posetili su Srbiju u organizaciji TOS-a. Rezultat je devizni priliv od turizma uvećan 7.24 puta, i broj stranih gostiju povećan za 60 odsto. Turizam je postao najperformantnija grana privrede, a Srbiju je 2005. godine Lonli Planet proglasio jednom od 10 najzanimljivijih svetskih destinacija. Radila je 2006. kao konsultant za "Regionalni projekat za razvoj konkurentnosti na Balkanu u oblasti turizma", na polju zajedničke strategije i promocije. Tokom 2007, do stupanja na dužnost ministra za dijasporu, bila je koordinator "Medija centra" za organizaciju Svetskog kongresa Međunarodnog Instituta za štampu (IPI), koji će se 2008. održati u Beogradu. Govori francuski i engleski, služi se italijanskim i španskim jezikom.
